Opština Knić sa 36 sela nalazi se u srcu Šumadije, u srcu Srbije. Nažalost, decenije nemara i neznanja uzele su svoj danak, pa je Knić godinama tavorio sa zapuštenim putevima, infrastrukturom, školama…
A, onda je pre nešto više od godinu dana na čelo opštine došao Miroslav Nikolić. Umesto da očajava i kuka, okupio je tim vrednih i poštenih ljudi i za samo 12 meseci Knić je počeo da se podiže iz pepela.
Voćar po zanimanju, uspešan privrednik i, kako sam kaže, najmanje političar rešio je da bogato iskustvo i znanje stečeno ne samo u Srbiji, već i širom sveta primeni u Kniću. I rezultati nisu izostali.
- Za godinu dana uspeli smo da asfaltiramo skoro 20 kilometara puta, uradili smo dva vodovoda, uređeno je dosta atarskih puteva… Posebno sam ponosan što smo renovirali školu u Kniću, a uspeli smo da sačuvamo od propadanja i zatvaranja osnovnu školu u selu Guberevci, obnovili smo nekoliko mostova - kaže Nikolić i ističe da se dosta uložilo u samozapošljavanje, podršku porodicama i deci, poljoprivrednim gazdinstvima.
- U našoj opštini imamo 4.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstva i po veličini smo druga opština u Šumadijskom okrugu. Za razliku od većine sela gde
ljudi mahom odlaze kod nas je sve više onih koji se vraćaju, posebno mladih ljudi pa imamo povećan broj novorođenih beba – ističe naš sagovornik.
Iako se Knić nalazi u blizini najvećeg akumulacionog jezera Gruža odakle se pijaćom vodom snabdeva Kragujevac, u selima se i dalje mahom koristi bunarska
voda.
- Na dobrom smo putu da konačno rešimo taj problem i obezbedimo svim žiteljima, posebno u selima, zdravu, pitku, pijaću vodu. U skladu sa planom Vlade
Srbije o ulaganju u vodovod i kanalizaciju pripremamo projekat za snabdevanje sela pijaćom vodom. U pitanju je kapitalna investicija i očekujemo podršku Vlade Srbije i nadležnih institucija s kojima imamo odličnu saradnju – kaže Nikolić.
Na pitanje u čemu je tajna i kako to da se gotovo svaki njihov predlog prihvati, prvi čovek Knića kaže da je stvar vrlo jednostavna – uvek ponude projekat koji je prihvatljiv i izvodljiv.
- Nema tu nikakve tajne, uvek nastupamo sa realnim projektima i sa onim što nam zaista treba.
Kada je u pitanju poljoprivreda i muke seljaka tu mu nema ravnog. I sam je voćar, a na 12 hektara uzgaja jabuke, nektarine i borovnice. Iz prve ruke zna koji su najveći problemi poljoprivrednika, ali i kako ih rešiti.
- Okupio sam ekipu stručnih ljudi koji nemaju iskustva u radu lokalne samouprave, ali su itekako uspešni i ostvareni ljudi u biznisu. Uprkos malom
budžetu, jer smo mi ipak mala opština, uspeli smo mnoge stvari da pomerimo s mrtve tačke. Moje iskustvo kao privrednika mnogo mi pomaže u ovom poslu, jer mogu brzo da prepoznam ko i kako može da reši određeni problem – kaže naš sagovornik koji ne krije da su ljudi u početku bili izuzetno nepoverljivi prema njemu i njegovom timu.
- Znajući mentalitet ovih ljudi, ali i onih koji su ranije bili u lokalnoj vlasti nije ni čudo što nisu imali poverenja ni u nas. Bez obzira koliko su obrazovani ili ne naši domaćini su najbolji menadžeri, jer su i u najtežim uslovima uspevali da sačuvaju svoje gazdinstvo i porodicu. U malim opštinama nema politike, to je samo ozbiljan rad. Bez velike pompe i obećanja radili smo i radimo na rešavanju jednog po jednog problema. Sada kada već imamo rezultate iza sebe imamo i sve veće poverenje među narodom – kaže s ponosom naš sagovornik i uz osmeh dodaje da Gružani jako dobro znaju da prepoznaju i cene rezultate nečijeg rada.
U želji da unapredi poljoprivrednu proizvodnju u svom kraju uspostavio je saradnju sa profesorima Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, posebno u oblasti
voćarstva i zaštite bilja, sarađuje sa Institutom u Italiji, Poljoprivrednim fakultetom u Ljubljani…
- Moj deda je često govorio da je sve na svetu već izmišljeno, pa se ja trudim da nove tehnologije i iskustva iz sveta donesem kod nas u Gružu. Na moje imanje dolaze komšije i voćari iz okolnih sela koji su vredni, radoznali i spremni da nauče nešto novo.
Osim po voćarstvu ovaj kraj je kao stvoren za povrtarstvo, pa je Nikolić rešio da iskoristi sve prirodne blagodeti Šumadije.
- Imamo jednog od najvećih proizvođača kiselog kupusa u regionu, a pokrenuli smo proizvodnju kornišona, paprike i jagoda za tržište Nemačke i Holandije. Poređenja radi prošle godine imali smo deset a ove čak 200 potpisanih ugovora za plasman naše robe. Kako bi ljudi mogli da iz prve ruke razmenjuju iskustva organizujemo zimsko savetovanje voćara, koje je najveće u regionu, i Letnji sabor voćara krajem maja gde eminentni profesori na licu mesta pokazuju sve što je novo u voćarstvu.
Pored voćarstva i povrtarstva, u Kniću je dosta razvijeno i stočarstvo krupne i sitne stoke, pčelarstvo, seoski i lovni turizam… Iako mala opština Knić je uspela
da zadobije i medijsku pažnju, pa se svako malo ova opština pominje u medijima kao primer uspešne opštine.
- Kada smo preuzeli ovaj posao moj tim i ja rešili smo da unapredimo svaki segment koji može da pomogne razvoju opštite. Ne znam koliko ljudi znaju, ali imamo izuzetno bogato kulturno-istorijsko nasleđe, bistru i pametnu decu, iskusne i vredne ljude, volimo da se takmičimo i želja nam je da budemo primer dobre prakse. Ako to može da uspe negde u svetu čak i tamo gde je priroda bila škrta, ne vidim zašto ne bi moglo i kod nas gde bar u plodnim oranicama ne oskudevamo.
Opštinu Knić su 3. juna zadesile katastrofalne poplave, a posledice se još uvek vide i osećaju u pojedinim selima. Poučen ovim iskustvom Nikolić je sa svojim timom kontaktirao sve nadležne institucije da se posle 47 godina očisti i sredi korito reke Gruže, ali i njenih pritoka koje su im proletos zbog zapuštenosti nanele ogromne štete u poplavama.
- U saradnji sa Srbija vodama, Vladom, ministarstvom poljoprivrede i Kancelarijom za javna ulaganja biće sređeno kompletno korito reke Gruže ispod brane
jezera. To će nam omogućiti da njive uz reku, koje su i najplodnije ali zbog čestih poplava neupotrebljive, budu maksimalno iskorišćene za proizvodnju povrća,
rasada cveća i drugih kultura koje će omogućiti našim domaćinima dobru i stabilnu zaradu. Umesto zapuštenih obala i šipražja ovde ćemo podići najsavremenije zasade za ponos ne samo Knića i Gruže već cele Srbije – zaključuje za Agrobiznis magazin Miroslav Nikolić, predsednik opštine
Knić.

Izvor: Agrobiznis magazin

Povrtarska zadruga Poljoflora iz Knića dobila je preko 12 miliona dinara iz programa za podsticaje razvoja zadrugarstva u Srbiji. Tim novcem kupila je savremenu opremu i mašine za proizvodnju svežeg i kiselog kupusa.

Dragan Spakić, direktor zadruge, smatra da se jedino udruživanjem može biti konkurentan na tržištu:

- Proizvodi su namenjeni 99% izvozu. Sve ide u zemlje zapadne Evrope, u Nemačku, Francusku, Švedsku, ali i Rumuniju. Cela zapadna Evropa je pokrivena. Izvozili smo po 2.000 tona, a ove godine se nadamo da ćemo sigurno za 10% do 20% da povećamo izvoz. Mi smo ispred Turaka, koji imaju benefite i kojima je proizvodnja nekih 40% jeftinija nego naša, ali naš proizvod je mnogo bolji i mnogo se više traži.

Tri porodice jedne familije već 15 godina bave se proizvodnjom kupusa, a izvoz je proširen na taj način što je još 50 domaćinstava iz gružanskog kraja uključeno u proizvodnju kupusa.

- Ovaj proizvod državi Srbiji iz ove zadruge donosi godišnje 1 mil EUR u izvozu. Oko 20 ljudi radi, 50 kooperanata ima i to je ono što ohrabruje u ovom poslu. Hoćemo da ulažemo i dalje, jer zadrugarstvo je jedina šansa za razvoj i opstanak sela i domaćinstva - smatra Milan Krkobabić, ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj.

Miroslav Nikolić, predsednik Opštine Knić, navodi da postoji niz programa gde povezuju lokalne programe podrške poljoprivrednim gazdinstvima uz demografsku politiku i proširenje zadrugarstva.

- Ono što će biti kruna cele ove priče jeste formiranje složenih zadruga, što nam jako puno znači, jer imamo uslove i kapacitete, s obzirom na to da je opština Knić druga po veličini u šumadijskom upravnom okrugu. Imamo prostora, ne samo u povrtarstvu, već i u voćarstvu i cvećarstvu - kaže on.

Knić ima oko 4.000 registrovanih gazdinstava.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2616276/povrtarska-zadruga-iz-knica-dobila-preko-12-miliona-dinara-za-opremu-koja

Na sednici opštinskog Štaba za vanredne situacije ukinuta je vanredna situacija u Kniću, izuzev u sedam sela koja su pretrpela najveće štete.

Procenjuje se da je šteta koju je pretrpela mala šumadijska opština od 760 miliona dinara, premašila iznos godišnjeg budžeta koji iznosi 430 miliona dinara.

Predstavnici lokalne samouprave, u međuvremenu, su pomogli 47 domaćinstava kojima je šteta najviše ugrozila imovinu, uputili humanitarne pakete, obezbedili uredno i bezbedno vodosnabdevanje, sanirali najvažnije puteve.

Opština Knić očekuje da će Vladina Kancelarija za javna ulaganja i Ministarstvo poljoprivrede finansijski podržati sanaciju posle poplave 36 knićanskih sela.

Odlukom članova Štaba, vanredna situacije ukinuta je na delu teritorije opštine Knić, osim u selima Guberevac, Balosave, Leskovac, Pajsijević, Vrbeta, Gruža i Grabovac, koja su pretrpela najveće štete u junskim poplavama.

Štete od bujičnih poplava koje su početkom juna pogodile opštinu Knić procenjene su na oko 760 miliona dinara što premašuje budžet opštine Knić za 130 odsto.

Pod vodom je bilo 1.255 hektara, oštećeno je 350 kilometara asfaltnih i atarskih puteva, 13 mostova, aktiviralo se osam klizišta. U poplavama je oštećeno više od 70 objekata, porodičnih kuća, pomoćnih objekata.

Najveće štete pretrpela je putna infrastruktura, za sanaciju je potrebno oko 250 miliona dinara.

Štete u poljoprivredi procenjene su na oko 140 miliona, najviše je stradalo povrće, detelina, soja, jagodičasto voće.

Na terenu u selima u okolini Knića pripadnici Štaba za vanredne situacije bili su sve vreme. Najvažniji posao bio je obuzdati bujične poplave, dezinfikovati poplavljene objekte, obezbediti vodosnabdevanje.

Opština Knić je od Vlade Srbije kao interventnu pomoć dobila 50 tona kukuruza i 30 tona dizel goriva. U toku je saniranje štete u svim selima opštine Knić.

JKP „Komunalac“ i još sedam građevinskih firmi sređuju kanale, propuste i nasipaju atarske puteve. U pomoć su pritekli pojedinci, humanitarne organizacije, a među prvima Čovekoljublje i opština Lapovo.

Izvor:http://rtk.co.rs/steta-od-poplave-u-opstini-knic-veca-od-godisnjeg-budzeta/

Na teritoriji Opštine Knić živi oko 14 hiljada stanovnika. Ova mala lokalna samouprava pripada nerazvijenim opštinama u Srbiji.

Stanovništvo se uglavnom bavi poljoprivredom, a u 36 opštinskih sela registrovano je 4 hiljade poljoprivrednih gazdinstava, najviše u Srbiji.

Kako bi se mlađi porodični ljudi koji imaju više od troje dece zadržali na selu, Opština Knić sprovodi niz mera. Istraživali smo kako žive višečlane porodice u ovoj opštini.

U emisiji Šumadijski prag, koja je na našem programu u nedelju posle podnevnih vesti, govorimo o položaju mladih ljudi koji su odlučili da ostanu na porodičnim imanjima.

Petočlana porodica Božović živi u Kniću. Kako bi uvećali kućni budžet Olivera Božović pokrenula je sopstveni posao i otvorila radionicu u kojoj izrađuje presvlake za auto sedišta. Novčana sredstva dobila je od lokalne samouprave.

Božovići se bave i poljoprivredom i na porodičnom imanju proizvode brojne životne namirnice.

Iako su mnogi mladi ljudi u potrazi za boljim životom napustili selo i nastanili se u okolnim gradovima, Božovići su doneli čvrstu odluku da ostanu i žive na selu.

Porodica Milosavljević, koja ima troje dece, živi u selu Lipnica. Supružnici Zoran i Marija su zaposleni, ali imaju i farmu ovaca.

Dodatni posao oko uzgoja ovaca je, kažu, dobra odluka kako bi se novčana sredstva uvećala.

Nikada ne bi menjali selo za grad, ali smatraju da bi život dece bio mnogo drugačiji kada bi bilo više zabavnih sadržaja za najmlađe.

Prema najnovijim istraživanjima i statističkim podacima Srbija svakodnevno ostane bez više od sto stanovnika.

Kako bi se popravila demografska slika u Opštini Knić preduzete su brojne mere.

Svim poljoprivrednicima koji su konkurisali za sredstava namenjena poljoprivrednoj proizvodnji odobrene su subvencije.

Lokalna samouprava obezbedila je besplatan autobuski prevoz za osnovce i srednjoškolce, otvaraju se nova obdaništa u okolnim selima, porodilje dobijaju novčana sredstava u iznosu od 10 hiljada dinara tokom godinu dana.

Podstiče se samozapošljavanje, a 20 žena završilo je obuku u digitalnom preduzetništvu. Preko 50 mladih ljudi dobilo je posao.

Opština Knić je pre 50 godina imala oko 28 hiljada stanovnika. Taj broj je danas neuporedivo manji, ali raduje činjenica da se demografska slika ipak menja.

U 2016. godini u ovoj šumadijskoj opštini rođene su 63 bebe. Taj broj se naredne 2017. uvećao na 78 novorođenčadi, a u prošloj 2018. Opština Knić je bogatija za 85 beba.

Izveštava novinarka RTK Katarina Mirović.

Izvor: http://rtk.co.rs 

U opštini Knić postavljenje su dve agrometeorološke stanice, koje su na raspolaganju za oko 4.000 poljoprivrednika u ovom kraju za sve bitne meteorološke podatke i preporučene mere zaštite koje treba primeniti na njivama. Prema rečima Nebojše Arsenijevića, koordinatora Kancelarije za poljoprivredu u opštini Knić, stanice su dobijene od Poljoprivredne stručne službe Kragujevac, koja je u okviru svog projekta nabavila 15 agrometeoroloških stanica za Šumadijski region.
 
"Jedna stanica je u selu Kusovac, a druga u Čestinu i takvim rasporedom pokrivena je cela opština. Podaci sa stanice se šalju u PSSS Kragujevac, gde se selektuju, zatim obrađuju i prosleđuju Prognozno-izveštajnoj službi. Odatle će SMS porukom stizati do naših proizvođača koji su umreženi u sistem. Do sada je preko 500 poljoprivrednika dalo saglasnost da njihov broj telefona bude u bazi podataka i oni će redovno dobijati izveštaje baš sa terena na kome rade," kaže Nebojša Arsenijević, koordinator Kancelarije za poljoprivredu u Kniću.
 
Agrometeorološke stanice prikupljaće kompletne meteorološke podatke, o temperaturi i vlažnosti vazduha i zemljišta, brzini vetra, zatim o riziku od gradonosnih oblaka, najavi sušnog perioda, preporuke za mere zaštite, ukoliko je neka od njihovih kultura u opasnosti od bolesti ili štetočina.
 
Poljoprivredna savetodavna stručna služba Kragujevac je za Šumadiju putem projektnog programa obezbedila 15 agrometeoroloških stanica, koje će strateški biti raspoređene u ovom regionu. Knić i gružanski kraj su važni zbog razvijene povrtarske proizvodnje, dok su sela između Kragujevca i Topole uglavnom veliki proizvođači voća.
 
Izvor:https://www.ekapija.com/news/2255190/sumadijski-region-dobio-15-agrometeoroloskih-stanica-opstini-knic-namenjene-dve

Opština Knić kroz različite programe podrške pomaže razvoj i opstanak poljoprivredne proizvodnje, koja je i osnovna delatnost stanovništva u ovome kraju. Kroz lokalni budžet samo prošle godine izdvojeno je 60 miliona dinara, a kada se dodaju i subvencije opština Knić je uložila oko milion evra u poljoprivrednu proizvodnju.
Porodica Jovanović u selu Čestin kod Knića generacijski se bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Izvor prihoda na njihovom gazdinstvu je tov bikova. Stočnu hranu sami obezbeđuju tako što se bave i ratarstvom pa je proizvodnja na ovom imanju već godinama održiva.

Aca Jovanović, poljoprivrednik iz sela Čestin kaže: "Radimo oko 20 hektara zemlje da bi imali dovoljno hrane za stoku, pravimo silažu a imamo i zob, kukuruz, detelinu. Subvencije dobijamo i to 10 000 dinara po grlu, za krave je više 25.000. Malo se kasni sa isplatom, ali ipak stiže. Mislim da treba da nam daju novac za gorivo i đubrivo. Za gorivo nema povraćaja. Sin mi je ostao na selu, a nadam se da će i unuk kad poraste da pomogne dedi i tati, videćemo. Budućnosti na selu ima ali treba svakim danom da se radi sve više da bi moglo da se opstane."

Najviše novca odlazi na mehanizaciju i priključne mašine pa pomoć lokalne samouprave svake godine dobro dođe kako bi se proizvodnja na ovom gazdinstvu i dalje razvijala.

Vladan Jovanović, takođe poljoprivrednik iz sela Čestin napominje: "Prvo bi trebala cena nafte da bude jeftinija. Nafta je mnogo skupa, na nju dosta novca odlazi. Ostalo i nije toliko skupo počev od semena, zaštite, kropljenja kukuruza i pšenice, đubrivo je skuplje ali nije kao nafta. Treba nam u proizvodnji sigurno i više traktora ali evo sada smo uzeli tanjiraču preko opštine Knić koja nam je pomogla."

Opština Knić ima nešto više od 13.000 stanovnika. Poljoprivreda je osnovna delatnost u ovome kraju pa ne čudi što su ulaganja u nju za prošlu godinu bila i preko milion evra. Subvencije kroz fizičku imovinu u vidu priključnih mašina dobilo je 555 domaćinstava.

"Osamdeset odsto su iznosile subvencije lokalne samouprave dok su pojedinačne investicije išle do 300.000 dinara preko kojih su poljoprivredni proizvođači bili u mogućnosti da konkurišu za sve ono što im je neophodno u oblasti poljoprivredne. Moram i da napomenem da smo finansirali u potpunosti efektivnu kamatnu stopu naših poljoprivrednih gazdinstava gde je pravo na kredit ostvarilo preko 300 gazdinstava, pa je na ovaj način plasirano preko 60 miliona investicija u poljoprivredu, a ako dodamo na to i program subvencija mi onda govorimo sigurno o iznosu od preko milion evra direktnih mera podrške poljoprivredi", ističe Zoran Đorović, predsednik opštine Knić.

Razvoj ove male opštine u Šumadiji zavisi od poljoprivredne proizvodnje pa će lokalna samouprava i ove godine izdvojiti značajna sredstva iz budžeta i to više od 15 odsto kroz različite programe podrške poljoprivrednim proizvođačima.

 

izvor : http://www.rtv.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30