Četvoromesečna kampanja ogleda se u tome što ćemo edukovati građane, govoriti o značaju šuma, zajedno otvoriti sezonu jesenjeg pošumljavanja i dati priliku svakom građaninu da zasadi svoje drvo.

Kada planirate bolju budućnost i imate viziju, sadite drveće. Akcijom „Zasadi drvo“ znatno ćemo obnoviti površine pod šumom, ali i rešiti neke druge probleme, poput poplava. Cilj je da se zasadi što više stabala drveća, odnosno više nego što bi kroz proces razvoja industrijske proizvodnje nestalo.Ovo je izjavio Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na konferenciji u Botaničkoj bašti „Jevremovac“, kojom je zvanično započeta najveća akcija sadnje stabala u Srbiji „Zasadi drvo“, u organizaciji „Adrija medija grupe“ i dm markta“ zajedno sa institucionalnim partnerima.

 Ministar je istakao da bez šuma ne može da se reši ni problem poplava, kao ni zagađenost vazduha u gradovima.

 - Nastojaćemo da se sadnja obavi tamo gde je najpotrebnije. Predložiću da to budu područja gde je bilo bujičnih poplava i gde postoji potreba da se uspori tok vode - izjavio je Nedimović.Saša Stamatović, direktor Uprave za šume, istakao je da su ovakve akcije veoma važne.

 - Nije slučajno da ekonomija i ekologija imaju iste reči, jer obe se bave staništem u kojem živimo. Uprava za šume dobila je veći budžet za šume, sa 450 na 750 miliona - izjavio je Stamatović.

 Prof. dr Milan Veljić iz Instituta za botaniku i upravnik Botaničke bašte „Jevremovac“ rekao je da je siguran da će ova akcija uspeti.

 - Veoma je važno da znamo šta se na ovim prostorima može saditi i kako. Mi podržavamo ovu akciju, koja će sigurno uspeti - kaže Veljić.Prema rečima Siniše Mitrović, rukovodioca Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, ova akcija je velika šansa i prilika za sve nas.

 - Klimatske promene koje su remontovale Srbiju poslale su veliku poruku, ne samo političkoj eliti nego svim građanima, da navike moraju da se menjaju. Mislim da će akcija „Zasadi drvo“ biti velika promena za Srbiju - kaže Mitrović.„Adrija medija grupa“ i „dm drogerie markt“ zajedno sa institucionalnim partnerima Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Upravom za šume, JP „Vojvodinašume“, JP „Srbijašume“, Privrednom komorom Srbije, pokretom Gorana Srbije i Botaničkom baštom „Jevremovac“, pokrenuli su projekat „Zasadi drvo“ s ciljem da se podigne svest o značaju pošumljavanja područja kojima je to potrebno i načinima očuvanja životne sredine.

 Važnost ove četvoromesečne kampanje ogleda se u tome što ćemo edukovati građane i govoriti o strategiji i radu, kao i značaju šuma, i zajedno otvoriti sezonu jesenjeg pošumljavanja i dati priliku svakom građaninu da zasadi svoje drvo. Jednodnevna radna akcija biće organizovana poslednje subote u oktobru, a tačne lokacije šumskih gazdinstava, kao i ostale lokacije širom Srbije i broj sadnica prema kome se realizuje ceo projekat biće objavljeni krajem avgusta.Igor Žeželj, direktor AMG, rekao je da ova akcija važna za sve nas i da se nada da će imati veliki odziv građana.

 - Prošle godine smo dosta radili na promociji održivog razvoja, a ove godine pokrenuli platformu za partnerstva i inkluziju što većeg broja kompanija i svih onih koji mogu da pomognu da se održivi razvoj ne samo promoviše već i desi. Hvala svima koji su prepoznali ovu akciju i priključili se - rekao je Žeželj.

Izvor:https://www.kurir.rs/zasadi-drvo/3279427/pokrenut-najveci-projekat-sadnje-drveca-u-srbiji

Asfiksija ili ugušenje riba je dosta česta pojava, i nastaje kao posledica manje količine kiseonika u vodi, nego što je za život neophodno. Poznato je da različite vrste riba imaju različite fiziološke potrebe za kiseonikom, tako da je za šarana, soma, karaša i deverike normalna koncentracija kiseonika u vodi 5 mg/l, dok je za pastrmke optimalna koncentracija viša od 7 mg/l.

Količina slobodnog kiseonika u vodenoj sredini može znatno da varira i leti i zimi, a zavisi od temperature vode, bakterijske i biljne flore, količine organskih materija, koncentracije mineralnih materija u vodi i slično. Pri višim temperaturama vode, količina kiseonika je srazmerno manja, i na temperaturi vode od 30°C smanjuje se na polovinu.

na 0°C    iznosi 14,45 mg/l

na 5°C    iznosi 12,74 mg/l

na 10°C iznosi 11,25 mg/l

na 15°C iznosi 10,7 mg/l

na 20°C iznosi 9,1  mg/l

na 25°C iznosi 8,27 mg/l

na 30°C iznosi 7,52 mg/l

Navedenim vrednostima treba dodati i to, da velika količina aerobnih bakterija u vodi, troši više slobodnog kiseonika, i da truljenje organskih materija vezuje slobodan kiseonik. Može se reći, da je količina slobodnog kiseonika u vodi, multifaktorijalno zavisna.

U jezerima i otvorenim vodama, nestašica kiseonika nastaje usled zagađenja otpadnim vodama, bogatim organskim materijama, kao i otpacima iz  kanalizacije, mlekara, pivara, šećerana, fabrika skroba, celuloze i slično. Otpadne vode sa ratarskih površina, koje se đubrene mineralnim materijama, mogu da utiču na smanjenje koncentracije slobodnog kiseonika u vodi, jer doprinose bujnom rastu algi i bilja, što takođe dovodi do stvaranja većih količina organskih materija i daljih posledica. Prekomerni razvoj bilja i algi u vodi, ne samo da troši slobodan kiseonik, već i njihovo prisustvo na površini vode sprečava prodiranje svetlosti i fotosintezu u dubljim slojevima vode.

Iz istih razloga u ribnjacima, i otvorenim vodama, dolazi najčešće do uginuća usled asfiksije u jutarnjim satima, jer mrak preko noći smanjuje stvaranje kiseonika, zbog čega je u vodi najmanje kiseonika pred svitanje. Poznato je da su asfiksije česte pri visokim temperaturama, pretežno leti i u toku transporta većeg broja riba u manjim sudovima i bez provetravanja. I zimi može doći do masovnog uginuća riba ugušenjem, kada se usled formiranja ledene kore na površini utroši slobodan kiseonik u vodenoj sredini. U pastrmskim ribnjacima, ugušenja su veoma retka, jer se obraća više pažnje na u tehnologiji uzgoja, nego u šaranskim ribnjacima, mada se i ona dešavaju usled smanjenja, ili prekida dotoka vode, kao što je slučaj pri zapušavanju rešetaka lišćem, ili drugom nečistoćom, zatim pri zagađenju ribnjaka izmetom riba, kao i pri prenaseljenosti ribnjaka nesrazmerno protočnosti vode.

Pri postepenom smanjenju koncentracije slobodnog kiseonika u ribnjacima, sa različitim vrstama riba, prvo uginu one koje su osetljivije na njegov nedostatak (grgeč i mlađ bez obzira na vrstu ribe). Kod potpunog nedostatka kiseonika u vodi, nije pošteđena ni jedna vrsta ribe, niti i jedna starosna kategorija (pomor riba na Aleksandrovačkom jezeru kod Vranja u zimu 2013. godine, zbog leda na površini).

Kao prvi znak nedostatka kiseonika u vodi, javlja se svetlija boja riba. Ribe su uznemirene, skupljaju se na površini vode, a zimi oko otvora na ledenoj kori uz simptom ubrzanog disanja. U šarana je karakeristično “ hvatanje“vazduha ustima tzv“pušenje“. Kod uginulih riba, usta su otvorena ,škržni poklopci uzdignuti, a škržni listići razmaknuti. 

Za dijagnozu je pored kliničke slike, i postmortalnog nalaza, od presudnog značaja dokaz niskih koncentracija kiseonika u vodi. Kako njegova količina može brzo da varira (za nekoliko sati), potrebno je uzorke vode uzimati u momentu uginuća riba. Uzorci vode bi trebalo uzimati u flašicama sa brušenim čepom, flašice treba dobro oprati u vodi, iz koje će se uzeti uzorak, i napuniti je do samog vrha zapušača, tako da u vodi nema vazduha.

U sprečavanju asfiksije, treba uzeti u obzir sve momente koje dovode do njene pojave, i na vreme ih otkloniti. Ne dozvoliti prekomerni razvoj algi i bilja u vodi, kao i otklanjati organske materije i nečistoću. Pratiti koncentraciju slobodnog kiseonika u ribnjaku, naročito u jutarnjim satima, i ukoliko postoji potreba dodati vodi 50-100 kg kreča, što je dovoljno za nedelju dana. Prekomerni razvoj algi može da se spreči dodavanjem vodi CuSO4 (bakar sulfata), ali uz predostrožnost da se one u potpunosti ne unište. Za zimovnike birati one objekte koji nemaju mnogo mulja sa organskim materijama, i u kojima se može uspostaviti protok vode. Zimi, ledenu koru na površini razbijati na što veći broj komada, i načiniti otvore kroz koje će izlaziti štetni gasovi iz vode CO2, H2S, a ulaziti kiseonik. 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30