Uskoro će proizvođači mleka iz Srbije prvi put moći da izvoze mleko u Kinu, izjavio je juče na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu ministar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Nedimović.

"Od 8. do 16. juna predstavnici kineskog JKUSIKU-a boraviće u Srbiji, zarad odobravanja objekata koji se bave proizvodnjom mleka i generalno mlečnim sektorom. Nadam se da ćemo imati pet, šest objekata koji će biti odobreni i da ćemo prvi put moći da izvozimo mleko u Kinu", rekao je novinarima ministar Nedimović.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/aktuelno/nedimovic-prvi-put-cemo-izvoziti-mleko-u-kinu_1016865.html

Međunarodni sajam uvoza "China International Import EXPO-CIIE", održan u Šangaju, na kojem su 172 države sa pet kontinenata predstavile svoje ekonomske potencijale, bio je izuzetno plodonosan za prehrambene kompanije iz Srbije koje su u okviru srpskog štanda izložile svoje proizvode.
 
Kako je eKapiji rečeno u Privrednoj komori Srbije koja je bila jedan od organizatora nastupa Srbije u Šangaju, predstavnici srpskih kompanija imali su više od 300 sastanaka sa potencijalnim kineskim poslovnim partnerima i ostvarili više od 30 novih poslovnih kontakata, a procenjeno je da ukupna vrednost dogovorenih izvoznih aranžmana iznosi oko 1,5 mil EUR.
 
 
 
U niškoj komaniji Yumis koja je bila jedan od šest prehrambenih izlagača iz Srbije, kažu da je im je nastup u Šangaju mnogo značio.
 
- S obzirom da nismo nikada bili prisutni na kineskom tržištu, ovaj sajam smo videli kao veliku šansu da to promenimo. Interesovanje za naše proizvode je bilo veliko, a određene kategorije izdvojile su se kao najinteresantnije za kinesko tržište. Tu spadaju supe, kocke za supu, začini, kokice za mikrotalasnu i, naravno, čajevi, a poslednji proizvod koji smo uvrstili u svoj asortiman neposredno pred ovaj sajam, suva šljiva, takođe je naišla na veoma pozitivne reakcije kupaca - kažu u ovoj kompaniji.
 
Ističu i da su uspostavili kontakte sa potencijalnim disrtibuterima i da se nadaju uspešnoj realizaciji dogovora.

- Ako uspemo da realizujemo Kinu kao novo tržište, to će predstavljati ogroman uspeh naše kompanije - kažu u Yumisu koji svoje proizvode, osim na domaće, plasira i na više od 20 regionalnih i svetskih tržišta.
 
 
(Foto: PKS)
Još jedna kompanija iz Srbije, beogradski Packom International, svoj nastup na sajmu u Šangaju opisuje kao neprocenljivo iskustvo i otvaranje mogućnosti za plasman proizvoda na ogromno kinesko tržište.
 
Iz ove firme koja proizvodi komprimat bombone bez šećera obogaćene vitaminima i izvozi ih u 35 zemalja sveta, rekli su nam da su na sajmu predstavili sa "JAKE vitamincandy" asortimanom bombona bez šećera i da je taj proizvod naišao na dobar prijem.
 
- Ostvarili smo veliki broj kontakata, a izdvojili smo dva potencijalna klijenta sa kojima bismo mogli da uđemo u partnerstvo i sklopimo distributerske ugovore - kažu u kompaniji Packom international.
 
Na sajmu CIIE koji je za cilj imao podsticanje uvoza strane robe i usluga u Kinu radi promocije globalizacije i otvorenosti tržišta, više od 3.600 svetskih kompanija imalo je poslovne razgovore sa oko 400.000 kupaca iz Kine.
 
Branislava Petrović

Poljoprivrednici u Srbiji ovih dana razmišljaju o tome da li sejati pšenicu, koji sortiment uzeti i kako će se to odraziti na njihovo poslovanje. Ako se neko premišlja, možda će mu najava resornog Ministarstva biti od pomoći. Naime, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović na konferenciji za medije održanoj u zgradi Ministarstva najavio je izvoz prvih količina pšenice iz Srbije u Egipat, zemlju koja je najveći globalni uvoznik pšenice. Kako  je ministar saopštio konkretno posao bi trebalo da počne u decembru ove godine ili januaru 2019.

Prvi put posle 30 godina srpski proizvođači će moći da izvoze pšenicu u Egipat, a Srbija je kao država dobila za to sertifikat izjavio je danas ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović. On je naveo da se očekuje da u poslednjoj nedelji novembra i početkom decembra uvoznik obavi kontrolu skladišnih kapaciteta.  Govoreći o budućim koracima u pogledu jačanja izvoza žitarica, ministar je rekao da ono što Srbija planira sa Egiptom kada je reč o izvozu pšenice, isto planira sa izvozom kukuruza u Kinu i Indoneziju.

Branislav Nedimović na konferenciji za medije

Imajući  u vidu da je ovaj posao i deo projekta velikih Međunarodnih organizacija i institucija trebalo bi očekivati uspeh. Kako je saopšteno na konferenciji, omogućavanje izvoza srpske pšenice u Egipat, konkretan je rezultat zajedničkog projekta Udruženja Žita Srbije, Evropske banke za obnovu i razvoj, Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Ministarstva poljoprivrede.

Direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan Žužana Hargitai rekla je da je ta banka do sada u Srbiji uložila pet milijardi evra, od čega je trećina sredstava otišla na finansiranje privatnog sektora, a dobar deo novca za poljoprivredu.  Izrazila je očekivanje da će sa Srbijom biti nastavljen rad na modernizaciji poljoprivrede, te najavila pomoć Srbiji u pogledu bezbednosti hrane i fitosanitarne kontrole i nastavak ulaganja u poljoprivredu kako bi proizvodi iz Srbije bili konkurentni na tržištu EU.  Direktor agrobiznis sektora za jugoistočnu Evropu u toj banci, Miljan Ždrale, naglasio je da je srpska poljoprivreda jedan od najvažnijih pogona i lokomotiva razvoja srpske ekonomije, te da će biti nastavljena saradnja na promociji srpske poljoprivrede i izvoznika.  Ždrale je najavio da će se prvi put ove godine na globalnoj konferenciji žita u Ženevi, uz više od 550 učesnika iz svih zemalja sveta, predstaviti asocijacija Žita Srbije, kao i potencijali ulaganja u rečnu infrastrukturu budući da je Dunav najkraća ruta za izvoz proizvoda iz Srbije. 

 

Predstavnici međunarodnih organizacija Žužana Hargitai EBRD (levo) ministar Nedimović , Miljan Ždrale EBRD (desno)

 

 

Kineski istraživači otkrili su poljoprivredno čudo koje bi moglo da nahrani planetu bez uništenja.

Ova studija je koštala 54 miliona dolara, a učestvovalo je oko 1.000 istraživača i 65.000 lokalnih birokrata. Akademici širom sveta nazivaju rezultate ove studije poljoprivrednim čudom.

Projekat je već uštedeo više od 12,2 milijarde dolara kineskim poljoprivrednicima poslednjih 10 godina, a u ovom procesu možda je otkriven ključ za odgovor na jedno od najvećih pitanja u Kini: Kako se očekuje da će se globalna potražnja za hranom udvostručiti između 2005. i 2050. godine, kako će najmnogoljudnija nacija na svetu uspeti da prehrani svoje ljude bez nanošenja ozbiljnih šteta okolini? 

Od 2005. do 2015. godine, istraživači koji rade pod vođstvom Kineskog poljoprivrednog univerziteta u Pekingu sprovodili su više od 13.000 terenskih studija na širom Kine, uzimajući u obzir lokalne poljoprivredne prakse. Nakon ovih studija, istraživači su razvili savete specifične za svaku regiju za proizvođače pirinča, kukuruza i pšenice. Ti saveti su naglasili ideju da metoda jednakosti za sve vrste poljoprivrednih proizvoda nije toliko efikasna kao metode prilagođivanja specifičnim usevima, regijama i vremenskim uslovima.

Na primer, istraživači su savetovali proizvođače pirinča u severoistočnoj Kini da mogu smanjiti upotrebu đubriva bogatom azotom u proseku za 20%, ako umesto da se ravnomerno rasprostiru na usevima tokom cele godine, da se fokusiraju na đubrenje uglavnom u sezoni rasta . Takođe su predložili da se seme seje što bliže jedno drugom. 

"Poljoprivrednici bili su skeptični, ali smo stekli njihovo poverenje, a na kraju su i zavisili od nas - to je bila naša najveća nagrada", napisao je vođer projekta Cui Zenling u studiji. Pomenuti saveti za farmere su se pokazali uspešnim.

Studija, objavljena ovog meseca u časopisu Priroda (Nature), navodi da je proizvodnja useva za pirinač, kukuruz i pšenicu porasla za prosečno 11%, sa 15% pada upotrebe đubriva. Sve u svemu, to je zaustavilo uvođenje oko 1,2 miliona tona azota u životnu sredinu. To su zaključci velikih kompanija jer nude nadu da se može efikasno hraniti rastuće ljudsko stanovništvo, a takođe i smanjiti naš uticaj na klimu.

U poređenju sa ostatkom sveta, kineski farmeri koriste oko četiri puta više azota (305 kg po hektaru, ili blizu 175.000 funti na kvadratnu milju).

Kada je zemljište preopterećeno đubrivom, mikrobi u zemljištu tada proizvode visoke nivoe azot-oksida, gasove staklene bašte. Emisije azota predstavljaju problem svuda i igraju veliku ulogu u globalnim klimatskim promenama; gas je efikasniji u zarobljavanju toplote u atmosferi od ugljen-dioksida.

S obzirom da bi bilo koji farmer bio oduševljen da vidi povećanje prinosa, ovi saveti i prakse bi trebalo da se primenjuju u poljoprivredama daleko izvan granice Kine.

 

 
Napredak nauke u brojnim oblastima najveće ekonomije sveta i najvećeg investitora u tu oblast već ima nove obrise u poljoprivredi. Naime kako prenosi BLIC online, kineski naučnici tvrde da su postigli ključni napredak u poljoprivredi, uzgojivši pirinač u slanoj vodi. Nova sorta je i ranije bila testirana, ali naučnici iz Centra za istraživanje i razvoj pirinča tolerantnog na soli i baze u gradu Čingdao su uspeli da uzgoje 4,5 metričkih tona pirinča po hektaru, što ga čini spremnim za komercijalizaciju. Kultivacija u slanoj vodi može da poveća proizvodnju kineske pirinča za skoro 20 procenata i moći će da hrani više od 200 miliona ljudi, kaže lider istraživanja Juan Longping, poznat kao kineski "otac hibridnog pirinča".
Istraživači su pumpali i razređivali morsku vodu iz Žutog mora, a potom ga kanalisali u polja pirinča. Nova sorta je nazvana "Juan Mi". Kina ima oko milion kvadratnih kilometara zemlje koja ima visok nivo saliniteta. Ovaj napredak znači da bi Kina mogla da iskoristi to zemljište i na njemu uzgoji 50 miiona tona pirinča. Ovakav pirinač je bogat kalcijumom i drugim mikronutrijentima, kojih ima u slanoj vodi. Osim toga so iz vode će odbijati mnoge bakterije i parazite, pa će farmeri na njemu koristiti manje pesticida. "Juan Mi" se već nalazi u prodaji, ali je trenutno njegova cena od 50 juana (7,5 dolara) po kilogramu čak osam puta veća od cene običnog pirinča. To ipak nije potpuno odbilo kupce i prošlog meseca je čak 1.000 naručilo ovaj pirinač.

Izvor: www.blic.rs

 

Najveći proizvođač piva u EU je Nemačka, vodeći izvoznik je Holandija a kada uvozi pivo, EU na prvom mestu bira ono iz Meksika a na drugom ono iz Srbije, objavila je Evropska statistička služba povodom Svetskog dana piva koji se obeležava 4. avgusta. Evropska unija je 2016. proizvela 39 milijardi litara piva, za 400 miliona više nego godinu pre, što odgovara proizvodnji od 76 litara po stanovniku. Proizvedeno je i gotovo 900 miliona litara piva sa manje od 0,5% alkohola ili potpuno bez alkohola. Dve trećine piva sa alkoholom u EU proizvede se u šest članica a svaki peti litar napravljen je u Nemačkoj.

Nemačka je prošle godine proizvela 8,3 milijarde litara piva ili 21% ukupne proizvodnje EU. Velika Britanija proizvela je 2016. godine 5,1 milijardu litara piva, Poljska četiri milijarde, Španija 3,7 milijardi, Holandija 2,6 milijardi a Belgija 2,3 milijarde. Izvoznike predvodi Holandija sa 1,9 milijardi litara piva sa alkoholom a slede Nemačka sa 1,7 milijardi, Belgija sa 1,5 milijardi, Francuska sa 0,7 milijardi i Britanija sa 0,6 milijardi. Glavna izvozna destinacija za pivo iz EU su SAD gde je 2016. isporučena 1,1 milijarda litara. Slede Kina, koja je uvezla 525 miliona litara piva iz EU i Kanada sa uvozom od 202 miliona a po više od 100 miliona litara uvezli su i Južna Koreja, Švajcarska i Tajvan.

Istovremeno je tržište EU za pivo koje nije proizvedeno u bloku gotovo marginalno. Ipak, ako uvoze pivo iz neke zemlje van Unije, članice prednost daju Meksiku i Srbiji. Uvoz meksičkog piva od gotovo 180 miliona litara u 2016. predstavljao je gotovo polovinu uvoza iz zemalja van EU, pokazuju podaci Eurostata. Sledi uvoz iz Srbije - 46,9 miliona litara ili 13% ukupnog uvoza piva iz zemalja van EU. Popularna su u piva iz SAD (36,5 miliona litara), Belorusije (20,6 miliona), Kine (16,4 miliona) i Rusije (11,6 miliona).

Međunarodni dan piva obeležava se od 2008. godine svakog prvog petka u avgustu u više od 200 gradova širom sveta.

Izvor: EurActiv.rs

To ipak nećemo saznati brzo jer je za oporavak te grane poljoprivrede neophodan dug period. Mnogo više zalaganja i nadasve značajniji budžet, tvrde agrarni analitičari. Ono što zabrinjava jeste činjenica da nam je stočni fond na nivou od pre sedam decenija.

Činjenicu da Kina otvaranjem svog tržišta stvara preduslove za veće investiranje u srpsko stočarstvo, poljoprivrednici pozdravljaju.

"Potražnja za jagnjećim mesom je sve veća. Osećam to na svojoj koži po pozivima klaničara i mesnih industrija koje nas zovu iz dana u dan", pojašnjava Dušan Radanović, poljoprivrednik iz Čuruga.

Prva klanica je dobila dozvolu za izvoz, a do kraja juna dobiće ih još osam .

Iako je urađen veliki napor države i ministarstva, agroanalitičari smatraju da je to i dalje mali korak jer je stočarstvu u Srbiji potrebna ozbiljna finansijska podrška i organizovani pristup čitavom poslu .

"Ja ne mogu da poverujem u neke velike isporuke mesa . 10-ak godina je potrebno uz ozbiljna investiciona angažovanja i države i ministarstva, kredita i naravno finansijskih injekcija i iz Kine i drugih zemalja da se naše stočarstvo oporavi", realan je Milan Prostran, agroanalitičar.

I ono što sledi, a tako je bar dogovoreno prilikom posete naše delegacije Pekingu, je dozvola za izvoz goveđeg mesa ,a do kraja godine i mleka i svinjskog mesa na kinesko tržište.

Izvor: www.b92.net

Posle izjave Branislava Nedimovića, ministra poljoprivrede, da ćemo „vrlo brzo moći da izvozimo i govedinu u Kinu, takođe u neograničenim količinama”, pošto je „neophodno da se završi još samo nekoliko detalja”, u Kragujevcu očekuju da bi uskoro mogla početi da se realizuje i velike investicija kineske državne korporacije CMEC koja je u Cerovcu, nadomak grada, već osnovala svoju firmu „Kapital mit internešenel korporejšn” za trgovinu na veliko mesom i proizvodima od mesa.

Izvor: www.politika.rs

                                                                

U Kini postoji veliko interesovanje za jagnjećim mesom iz Srbije a otvaranjem tržišta za izvoz mesa stvaraju se temelji za razvoj srpskog stočarstva.

"Nakon otvaranja tog tržišta osvajaćemo i druga, jer kada imamo tržišta imamo osnov za razvoj. Time pravimo temelje za narednih pet, 10, 15 godina za srpsko stočarstvo", rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović za RTS i dodao da će Srbija "napasti" tržišta Irana i Emirata.

Prema njegovim rečima, Kinezi nisu tražili minimalnu količinu jagnjetine koju bi Srbija morala da isporuči.

"Nema apsolutno ograničenja, koliko možemo da isporučimo oni će primiti", dodao je Nedimović i dodao da je činjenica je da nema količine, ali da je važno tržište kako bi moga da bude napravljen finansijski okvir, da se ulaže i razvija stočarstvo.

Nedimović je dodao da je u Srbiji izdata prva dozvola za izvoz jagnjetine u Kinu koju je dobila klanica iz Pećinaca - Industrija mesa Đurđević, a da će tokom juna još osam dozvola biti izdato.

Ministar je naveo da domaće meso ima dobar kvalitet i da se čeka cena. Suština je da srpski proizvodi koji su kvalitetni, budu prodati po dobroj ceni, rekao je ministar.

Ministar je dodao da Vlada Srbije već pomaže razvoj stočarstva i po grlu ovce daje 7.000 dinara, a za jagnje 2.000 što su kako je ocenio tri puta veće subvencije nego u zemljama okruženja.

Želimo da oživimo i uzgoj druge stoke, rekao je Nedimović i dodao da bi dogovor o izvozu govedjeg mesa trebalo da bude gotov veoma brzo, a svinjskog narednih meseci.

Kinezi dobro plaćaju - jedan prema osam, rekao je Nedimović i podsetio da je proizvodnja govedine mala jer nedostaje tržište.

Ministar je naveo i da država radi na obnavljanju zadruga, jer je jako važno udruživanje poljoprivrednika koji će na taj način izbeći da svoje kvalitetne proizvode prodaju jeftino.

Upitan šta misli o nezadovoljstvu i nastojanjima građana da spreče da u Srbiji počne uzgoj GMO proizvoda, ministar je rekao da je tu oblast regulisao zakon koji je jasan - proizvodnja GMO ne dolazi u obzir, što kako je dodao, znači da postoji potpuna zabrana.

Izvor: www.b92.net

Prvih 3.000 jagnjadi iz Industrije mesa Đurđević u naredna dva meseca otići će za Kinu. Klanica iz Pećinaca prva je dobila dobila dozvolu za izvoz jagnjetine u Kinu i to će početi da radi čim se stvore uslovi.

- Stiglo je dosta upita kineskih kupaca, zainteresovanost je velika i u planu je da naredna dva meseca pošaljemo probnih 3.000 komada - kaže za Danas direktor IM Đurđević Đorđe Kuzminac.

On kaže da su oni do sada izvozili meso u susedne države, Rusiju, Italiju i da je dobra vest da je država potpisala sporazum o izvozu jagnjetine u Kinu.

Kuzminac kaže da je prioritet klanice izvoz junetine i svinjskog mesa, ali da je dobro što će uskoro početi da izvoze jagnjetinu u Kinu jer je njihovo tržište zaista veliko. U ovom trenutku dok još nije počeo izvoz Kuzminac tvrdi da ne može da zna koliko će se izvoziti, niti da li će Srbija sa svojim ne tako bogatim stočnim fondom moći da ispuni sve zahteve kupaca.

- Ono što je sigurno jeste da domaće tržište neće biti ugroženo kada je jagnjetina u pitanju, jer su potrošači kod nas pre svega okrenuti svinjskom mesu. Siguran sam da bi Srbija trenutno mogla da izveze 80.000 jagnjadi, da toliko kapaciteta ima - ističe Kuzmanac.

IM Đurđević je drugi proizvođač mesa u Srbiji, ima kapacitet koji omogućava dnevnu obradu 1.000 svinja, 150 junadi i 30 tona prerade. Osim njih, još osam kompanija iz Srbije bi trebalo da dobiju dozvolu za izvoz jagnjetine u Kinu.

Izvor: Danas

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30