Pet stotina tona junetine iz Srbije otišlo je put Kine za mesec dana. Posle isporuke mesa 2.000 krava Turskoj, iz te zemlje se ovih dana očekuje poziv sa uputstvima za preradu i izvoz mesa bikova. Ukupan izvoz junećeg mesa u te dve zemlje do kraja godine dostići će iznos od 10.000 tona, procenjuju u Ministartvu poljoprivrede, a mi smo istraživali šta od toga imaju poljoprivrednici, a šta klaničari.Od sjaja do očaja i nazad. Iza proizvođača tovne junadi u Srbiji - turbulentan period. Zadovoljstvo zbog povećanja državnih subvencija zimus, prekinuo je hladan tuš iz Turske koja je zbog unutrašnjih problema obustavila uvoz iz Srbije. U maju su usledili pregovori sa robnim rezervama o interventnom otkupu, koji su propali.

Danas su stočari mirniji, izvoz u Tursku je ponovo krenuo, u igru je ušla i Kina, a i država je najavila zamenu junetine za kukuruz.

"Nadamo se da će ovo što je sada najavljeno ponovo sa Turskom - da ćemo da sarađujemo, da će se junad ponovo tražiti i da će cena biti malo pristojnija. Mislim to je nešto što je skromno s obzirom koliko posla treba i rada", rekao je Vladimir Čikeš, poljoprivrednik iz Erdevika.

Sertifikate za izvoz u Kinu imaju četiri klanice, za Tursku ih je bilo šest prošle godine, ove su se prijavile samo dve. Jedna je iz centralne Srbije, druga iz Vojvodine.

"Nadamo se da će ovaj posao da nam u budućnosti donese dodatni posao sa Turskom, kad se uvere u kvalitet i u brzinu kojom smo im omogućili da dobiju tu robu", kaže Marko Bašić, direktor Mesne industrije Srem-Šid klanica.

Dve klanice sa dozvolom za tursko tržište imaju kapacitete da prerade dogovorenih 5.000 tona do kraja godine, kaže ministar poljoprivrede. Posle 4.000 tona junetine dogovorene sa Kinom, očekuje veći odziv klanica.

Kineski kupac je navikao da od jednog grla dobije 38 različitih proizvoda.

"Mi nudimo 50 posto podrške svakom investitoru koji hoće da otvori klanicu za preradu i goveđeg i svinjskog mesa i to je ono što Vlada Srbije u ovom trenutku može da uradi, ali znate, kako mora prvo neko da bude zainteresovan za to", rekao je ministar Branislav Nedimović. To, kako kaže nije dovoljno, moraćemo još.

Kaže da tek 30 odsto tovne junadi za izvoz mesa stiže sa velikih farmi. Sedamdeset odsto je sa malih gazdinstava koja imaju od dva do pet grla. Boljim uslovima za proizvodnju trebalo bi da doprinese još jedna mera.

"Ono što će Vlada Srbije da uradi, u četvrtak će izaći sa predlogom da se radi razmena kukuruza za goveđe meso u paritetu 2,2 evra po kilogramu goveđeg mesa", kaže Nedimović.

Poljoprivrednici napominju da bi se lakše disalo kada bi junetina išla i u Evropsku uniju, koja je ovaj proizvod iz Srbije opteretila taksama.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3629429/junetina-u-proboju-na-strana-trzista-od-sjaja-do-ocaja-i-nazad.html

Srbija na kineskom tržištu na vreme traži odstupnicu za slučaj sve manjeg plasmana jabuka na tržište Ruske Federacije, koje je prethodnih godina bilo najveći kupac. A za to imamo valjan razlog.

Proizvođači jabuka su sigurno odahnuli. U Kinu će od novembra krenuti izvoz prvog kontigenta, pri čemu, po rečima ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, limiti ne postoje.

Sporazumima koje je ovih dana potpisao u Kini za izvoz više poljoprivrednih proizvoda prvi put je otvoreno to veliko tržište. I prodaćemo jabuka koliko god imamo, a on se nada da bi za sada to moglo da bude 60.000 tona.

„Najvažnije je da u jednoj proizvodnji imate više pozicija i alternativnih tržišta da možete da skočite na drugo tržište, ako dođe do problema“, objasnio je Nedimović.

Srbija, očigledno, na kineskom tržištu na vreme traži odstupnicu za slučaj sve manjeg plasmana na tržištu Ruske Federacije, koje je prethodnih godina bilo najveći kupac naših jabuka. A za to imamo valjan razlog.Rusija je rešila da u budućnosti troši jabuku koja je u potpunosti iz sopstvene proizvodnje, zato je intenzivno krenula u uzgoj novih zasada koji već godišnje daju do 150.000 tona jabuka više. Tim tempom će do 2024. rod jabuke u Rusiji biti oko 1,3 miliona tona, što će uvoz smanjiti za najmanje polovinu, rekao je predsednik Udruženja voćara Rusije Igor Muhanin.

„Pre pet godina uzgajali smo samo 500 hiljada tona jabuka, ali polovina ovog obima je bila tehnička jabuka koja je tek prerađena. Sada je udeo kvalitetne jabuke porastao sa 50 odsto na 75 procenata“, rekao je on za ruski stručni časopis „Agroinvestor“.Eto dovoljnog razloga za brigu.Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dugogodišnji šef Katedre za voćarstvo, dr Zoran Keserović kaže da su u poslednje vreme upravo na to upozoravali, da se posebno na severnom Kavkazu podiže puno savremenih zasada jabuke i da će Srbija za nekoliko narednih godina imati problema sa izvozom, pa da treba birati alternativna tržišta.

„Sigurno da je Kina interesantna i 60.000 tona izvoza je veoma značajna stavka. Naša proizvodnja jabuka je negde oko 400.000 tona. Kada svi naši novi zasadi stignu u pun rod, veoma brzo, za dve do tri godine mi ćemo doći do 450.000 tona, možda i više“, ukazao je Keserović za Sputnjik.

On napominje da je Kina jedan od najvećih proizvođača jabuka u svetu. Proizvede oko polovine svetske proizvodnje, što je više od 50 miliona tona godišnje.

Srbija, kaže, prosečno proizvede oko 400.000 tona. Prošla godina je čak bila rekordna sa rodom od 460.000 tona, ali razloga za brigu ima.

„Mi smo jabuke najviše izvozili na rusko tržište, preko 85, čak 90 odsto. Srbija je 2016. izvezla oko 230.000 tona, a 2018. je taj izvoz već pao na 140.000 tona i zarađeno je 101 milion dolara“, napominje naš poznati stručnjak za projektovanje i podizanje voćnjaka, po čemu je poznat i u svetu.

Zbog toga podvlači da je kinesko tržište vrlo interesantno, ali i ističe da se struktura sortimenta mora njemu prilagoditi, jer se zna da je tamo vodeća sorta jabuka fugi, a potom gala.Keserović ukazuje da od 400.000 tona jabuka, koliko prosečno godišnje proizvedemo, u izvoz ukupno ode između 180.000 i 200.000 tona, jer pored 140.000 u Rusiju, prošle godine je nešto otišlo i u Englesku, skandinavske zemlje, Ujedinjene Arapske Emirate. Zato i dodaje da mi već sada imamo prostora za izvoz tih 60.000 tona u Kinu i da ta količina neće biti problem. Samo je, kaže, pitanje koje sorte oni traže i da li imamo dovoljno jabuke fudži, da li će ići greni smit, zlatni delišes. To je, kako dodaje, vrlo važno.

Na pitanje da li ovakav sporazum sa Kinezima ostavlja prostor da razmišljamo i o proširenju naših zasada, sagovornik Sputnjika odgovara potvrdno.

„Svakako da on ohrabruje proizvođače jabuke, jer su oni u poslednje vreme bili dosta zabrinuti šta će se dešavati, čak su mnogi i nameravali da krče zasade. Sada je ova informacija jako dobra i imajući u vidu da ove godine očekujemo dobru cenu, s obzirom na to da je u Poljskoj jabuka dosta izmrzla, to će sigurno značiti mnogo za proizvođače jabuke, koja je u Srbiji postala jedna od važnih izvoznih proizvoda“, ističe Keserović.Među deset prvih izvoznih poljoprivrednih izvoznih proizvoda jabuka se nalazi na petom ili šestom mestu, precizirao je on, ali i naglasio da je proizvodnja jabuke, osim što je zaposlila puno radne snage, pokrenula i druge grane privrede.

Odgovarajući na pitanje da li je problem usitnjen posed, on napominje da imamo više izuzetno krupnih parcela sa zasadima jabuke od 80 do više od 300 hektara.

Dodaje da je dobro što su ovi mali počeli da se udružuju. On navodi primer Slankamena, gde već postoje tri zadruge u kojima je od 35 do 43 kooperanta, koji su shvatili da pojedinačno ne mogu ništa da urade i ne mogu da budu konkurentni bez udruživanja u zadruge.I tu je načinjen značajan pomak i u tome su možda najviše odmakli proizvođači jabuka. Taj povratak zadrugarstvu, kojim se već treću godinu bavi Ministarstvo koje vodi Milan Krkobabić, kaže, odlična je akcija i ekonomski efekti u voćarstvu se već vide. Od 95 zadruga koje su dobile sredstva, 25 su voćarske i bitno je da oni udruženi imaju savremene hladnjače, kalibratore, palete, da mogu biti konkurentni velikim kompanijama.

Ali i te velike kompanije razvijaju kooperantske odnose sa malim, što je takođe značajan pomak, kaže Keserović.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/analize/201908031120532016-srpska-jabuka--kap-u-moru-kineskog-trzista-spas-za-nas-mira/

Svinjsko meso, mlečni proizvodi, jabuke i kukuruz iz Srbije od novembra će se izvoziti u Kinu. Najveću korist od toga imaće poljoprivredni proizvođači, poremećaja na tržištu neće biti, rekao je za RTS ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.Srbija otvara nova tržišta za izvoz mesa. Za desetak dana trebalo bi da krene izvoz junetine u Tursku a od novembra će se svinjsko meso izvoziti u Kinu. Dogovoren je i izvoz mlečnih proizvoda, kukuruza, jabuke. U toku su pregovori sa najvećim kineskim uvoznikom voća o regionalnom otkupnom centru u Srbiji.

Ministar Branislav Nedimović je, gostujući u Dnenviku RTS-a, rekao da su važni sporazumi potpisani u Kini i da je otvoreno tržište koje nikada do sada nismo imali.

Prema njegovim rečima, to je posledica političkih dogovora Srbije i Kine i dobrih odnosa predsednika Vučića i Sija.

"Dogovorili smo izvoz svinjskog mesa bez limita, bez kvota, koliko god možemo proizvedemo i koliko god oni žele i mogu da kupe, a u pitanju je najveće tržište na svetu, koje najbolje plaća", rekao je Nedimović.

Ako oni najbolje plaćaju to znači da će biti bolja cena i za srpske proizvođače, kaže ministar poljoprivrede.

Oko 50.000 tona svinjskog mesa je polazna osnova o kojoj se priča, ističe Nedimović. "Ovo nismo imali nikad pogotovo zbog naše tradicije i proizvodnje svinja koja je u Srbiji ukorenjena i uvrežena - imamo poseban odnos prema tome", kaže ministar poljoprivrede.Govoreći o ceni, Nedimović kaže da to reguliše tržište i da je njegov posao da to "otvori" tržište da meso ide u Kinu.

Prema njegovim rečima, došlo je do povećanja cena do 30 odsto u zemljama koje su "otvorile" Kinu, njih 90 čeka u redu da otvore Kinu, a neke pokušavaju to već 30 godina.

Ukazuje da u ovom trenutku imamo proizvodnju od oko četiri miliona svinja, a kapaciteta za dva ili tri puta više.

Čim otvorimo tržište možete da povećate svoje kapacitete, kaže ministar i ističe da ne treba da bude bojazni da li će biti poremećaja na tržištu. "Apsolutno ne", kaže on.

Govoreći o subvencijama, Nedimović kaže da Srbija ima uvreženi sistem subvenvcija.

Najveće subvencije za poljopšrivredne proizvođače je kada otvorite tržište i kada dođe do skoka cene - nema bolje subvencvije i najsigurnije subvencije na svetu, istakao je ministar.

"Nama je važno da idemo napred s proizvodnjom svinja, prilike u svetu se menjaju, kao što su trgovinski ratovi, razne bolesti. Mi gledamo svoje, neka se veliki tuku", rekao je Nedimović."Ja sam u situaciji kao koza koja čuva kupus, moj posao je da vodim računa o poljoprivrednim proizvođačima. Imao alate na našem tržištu kako da regulišemo da ne dođe do poremećaja", kaže ministar.

Srbija uvozi 30.000 tona svinjskog mesa, od toga 22.000 tona iz Španije.

Govoreći o tome zašto uvozimo, Nedimović kaže da to treba pitati onog ko je 2009. potpisao SSP, tada je uvedena slobodna trgovina.

"Morate to da poštujete, ovo je ozbiljna pravna država i nema igranja sa tim stvarima", kaže on.

Kaže da nije pristalica neoliberlanih škola. "Ako želite da izvozite morate pustiti i da uđe, jer neko može da vam zatvori granciu za neki drugi proizvod", kaže Nedimović.

"Globalizacije je uzela svoje, moramo da poštujemo svoje obaveze iz 2009. godine, ma šta ja mislim o tome", kaže Nedimović.

Osvrćući se na izvoz jabuka, kaže da je najvažnije da u jednoj proizvodnji imate više pozicija i alternativnih tržišta da možete da skočite na drugo tržište, ako dođe do problema.

"Nismo dogovorili limite za jabuke, koliko god proizvedemo, ako uspemo 60.000 tona - to je trećina izvoza koja ide u Rusiju", kaže Nedimović.

Govoreći o imidžu hrane iz Srbije, Nedimović ukazuje na postulat u Kini - želimo hranu koja je kvalitetna i bezbedna.

"Naše je da vodimo računa o sigurnosti", zaključio je ministar poljoprivrede.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3610777/izvoz-svinjskog-mesa-u-kinu-bez-kvota-50000-tona-za-pocetak.html

Srbija će od novembra, osim svinjetine, u Kinu izvoziti i kukuruz i jabuke. Sporazum o tome je u Pekingu potpisao ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sa Generalnim direktoratom kineske Carine.Branislav Nedimović je istovremeno predao Generalnom direktoratu kineske Carine aplikacije srpskih kompanija koje žele da izvoze svinjsko meso u tu zemlju.

"Ovo bi trebalo u ogromnoj meri da poveća trgovinsku razmenu u poljoprivredi između Srbije i Kine", izjavio je Nedimović za RTS u Pekingu.

Srpski ministar se sastao i sa predstavnicima najvećeg uvoznika voća i povrća u Kini, agro-marketom "Sinfadi".

"Sa njima smo dogovorili da otvore predstavništvo u Srbiji kako bi što lakše roba iz Srbije koju smo ugovorili mogla da stigne na prostor Kine", objasio je Nedimović.

Kako je najavljeno, u Srbiju bi u novembru trebalo da dođe inspekcija iz Kine, koja će proveriti da li srpske firme ispunjavaju standarde za izvoz svinjetine i mleka.

Srpski ministar poljoprivrede se u Pekingu sastao i sa kineskim ministrom za vodne resurse E Đingpingom, sa kojim je potpisao sporazume o saradnji u oblasti ranog upozoravanja na poplave i izgradnji sistema za zaštitu od bujičnih poplava.

Srbija je do sada u Kinu izvozila maline, kupine, vino, kao i goveđe meso.

Do kraja godine u Kinu bi trebalo da krenu i srpski kukuruz, jabuke i 50.000 tona svinjskog mesa.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3608833/jabuke-iz-srbije-od-novembra-na-kineskom-trzistu.html

Posle skoro dve godine pregovora, Srbija bi do kraja godine trebalo da počne izvoz svinjskog mesa u Kinu. To je najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović koji je danas u Pekingu razgovarao sa svojim kineskim kolegom Han Čengfuom. Iako je po lunarnom kalendaru ovo godina Svinje, za Kinu je ovo godina problema sa svinjom.Afrička svinjska groznica odnela je milione životinja, zbog čega su uzgoj i proizvodnja tog mesa opali.

Jaz između ponude i potražnje na kineskom tržištu donekle bi mogla da popuni i Srbija.

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović rekao je da je tokom sastanka sa kineskim ministrom poljoprivrede Han Čengfuijem dobio podršku za izvoz srpskog mesa u Kinu.

"Ovo je posledica dugog rada Ministrarstva, ali i isto tako političke podrške koju smo imali i od predsednika Kine, ali isto tako i predsednika Vučića za otvaranje Kineskog tržišta za mnoštvo srpskih proizvoda", istakao je Nedimović.

Kina je najveći potrošač svinjskog mesa na svetu. Prošle godine u toj zemlji je potrošeno 560 miliona tona svinjetine, što znači da je u proseku svaki Kinez pojeo 40 kilograma tog mesa.

"Sigurno da možemo 500.000 komada svinja ove godine i početkom sledeće da isporučimo. Ovo je najbolje tržište i tržište koje najbolje plaća. Nema boljeg posla za svinjarstvo nego otvoriti kinesko tržište", ukazao je Nedimović.

Najveći deo svinjetine Kina proizvodi sama, a ostatak uvozi iz SAD, Kanade, Evrope. Tom spisku bi do kraja ove godine trebalo da se pridruži i Srbija.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3608018/kina-otvorila-vrata-za-srpsku-svinjetinu.html

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i zamenik ministra Generalne uprave carina NR Kine Žang Jiven potpisali su danas u Beogradu ugovore koji će omogućiti izvoz svinjskog mesa i mlečnih proizvoda na kinesko tržište.
Tom prilikom su potpisali i Memorandum o saradnji na uvozu i izvozu prehrambenih proizvoda i bezbednosti hrane.
Ministar Nedimović je kazao da je sada preostalo potpisivanje sporazuma o fitosanitarnoj zaštiti i dodao da očekuje da će prve kineske inspekcije biti već narednih meseci i da će se naši proizvodi na tržištu Kine naći do kraja godine.
Nedimović je naglasio da očekuje da će to biti do Sajma poljoprivrede u Šangaju koji se održava u novembru.
"Potpisivanje ovih dokumenata je strateška stvar za Srbiju u oblasti poljoprivrede zbog otvaranja kineskog tržišta za svinjsko meso i mlečne proizvode", rekao je Nedimović nakon potpisivanja ugovora.
Nedimović je naveo da je otvaranje kineskog tržišta bila želja domaćih proizvođača i istakao da je sledeći korak da obavesti kineske kolege koje su naše kompanije zainteresovane za izvoz.

 

Izvor: Agrobiznis i Ministarstvo poljoprivrede

Uskoro će proizvođači mleka iz Srbije prvi put moći da izvoze mleko u Kinu, izjavio je juče na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu ministar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Nedimović.

"Od 8. do 16. juna predstavnici kineskog JKUSIKU-a boraviće u Srbiji, zarad odobravanja objekata koji se bave proizvodnjom mleka i generalno mlečnim sektorom. Nadam se da ćemo imati pet, šest objekata koji će biti odobreni i da ćemo prvi put moći da izvozimo mleko u Kinu", rekao je novinarima ministar Nedimović.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/aktuelno/nedimovic-prvi-put-cemo-izvoziti-mleko-u-kinu_1016865.html

Međunarodni sajam uvoza "China International Import EXPO-CIIE", održan u Šangaju, na kojem su 172 države sa pet kontinenata predstavile svoje ekonomske potencijale, bio je izuzetno plodonosan za prehrambene kompanije iz Srbije koje su u okviru srpskog štanda izložile svoje proizvode.
 
Kako je eKapiji rečeno u Privrednoj komori Srbije koja je bila jedan od organizatora nastupa Srbije u Šangaju, predstavnici srpskih kompanija imali su više od 300 sastanaka sa potencijalnim kineskim poslovnim partnerima i ostvarili više od 30 novih poslovnih kontakata, a procenjeno je da ukupna vrednost dogovorenih izvoznih aranžmana iznosi oko 1,5 mil EUR.
 
 
 
U niškoj komaniji Yumis koja je bila jedan od šest prehrambenih izlagača iz Srbije, kažu da je im je nastup u Šangaju mnogo značio.
 
- S obzirom da nismo nikada bili prisutni na kineskom tržištu, ovaj sajam smo videli kao veliku šansu da to promenimo. Interesovanje za naše proizvode je bilo veliko, a određene kategorije izdvojile su se kao najinteresantnije za kinesko tržište. Tu spadaju supe, kocke za supu, začini, kokice za mikrotalasnu i, naravno, čajevi, a poslednji proizvod koji smo uvrstili u svoj asortiman neposredno pred ovaj sajam, suva šljiva, takođe je naišla na veoma pozitivne reakcije kupaca - kažu u ovoj kompaniji.
 
Ističu i da su uspostavili kontakte sa potencijalnim disrtibuterima i da se nadaju uspešnoj realizaciji dogovora.

- Ako uspemo da realizujemo Kinu kao novo tržište, to će predstavljati ogroman uspeh naše kompanije - kažu u Yumisu koji svoje proizvode, osim na domaće, plasira i na više od 20 regionalnih i svetskih tržišta.
 
 
(Foto: PKS)
Još jedna kompanija iz Srbije, beogradski Packom International, svoj nastup na sajmu u Šangaju opisuje kao neprocenljivo iskustvo i otvaranje mogućnosti za plasman proizvoda na ogromno kinesko tržište.
 
Iz ove firme koja proizvodi komprimat bombone bez šećera obogaćene vitaminima i izvozi ih u 35 zemalja sveta, rekli su nam da su na sajmu predstavili sa "JAKE vitamincandy" asortimanom bombona bez šećera i da je taj proizvod naišao na dobar prijem.
 
- Ostvarili smo veliki broj kontakata, a izdvojili smo dva potencijalna klijenta sa kojima bismo mogli da uđemo u partnerstvo i sklopimo distributerske ugovore - kažu u kompaniji Packom international.
 
Na sajmu CIIE koji je za cilj imao podsticanje uvoza strane robe i usluga u Kinu radi promocije globalizacije i otvorenosti tržišta, više od 3.600 svetskih kompanija imalo je poslovne razgovore sa oko 400.000 kupaca iz Kine.
 
Branislava Petrović

Poljoprivrednici u Srbiji ovih dana razmišljaju o tome da li sejati pšenicu, koji sortiment uzeti i kako će se to odraziti na njihovo poslovanje. Ako se neko premišlja, možda će mu najava resornog Ministarstva biti od pomoći. Naime, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović na konferenciji za medije održanoj u zgradi Ministarstva najavio je izvoz prvih količina pšenice iz Srbije u Egipat, zemlju koja je najveći globalni uvoznik pšenice. Kako  je ministar saopštio konkretno posao bi trebalo da počne u decembru ove godine ili januaru 2019.

Prvi put posle 30 godina srpski proizvođači će moći da izvoze pšenicu u Egipat, a Srbija je kao država dobila za to sertifikat izjavio je danas ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović. On je naveo da se očekuje da u poslednjoj nedelji novembra i početkom decembra uvoznik obavi kontrolu skladišnih kapaciteta.  Govoreći o budućim koracima u pogledu jačanja izvoza žitarica, ministar je rekao da ono što Srbija planira sa Egiptom kada je reč o izvozu pšenice, isto planira sa izvozom kukuruza u Kinu i Indoneziju.

Branislav Nedimović na konferenciji za medije

Imajući  u vidu da je ovaj posao i deo projekta velikih Međunarodnih organizacija i institucija trebalo bi očekivati uspeh. Kako je saopšteno na konferenciji, omogućavanje izvoza srpske pšenice u Egipat, konkretan je rezultat zajedničkog projekta Udruženja Žita Srbije, Evropske banke za obnovu i razvoj, Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Ministarstva poljoprivrede.

Direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan Žužana Hargitai rekla je da je ta banka do sada u Srbiji uložila pet milijardi evra, od čega je trećina sredstava otišla na finansiranje privatnog sektora, a dobar deo novca za poljoprivredu.  Izrazila je očekivanje da će sa Srbijom biti nastavljen rad na modernizaciji poljoprivrede, te najavila pomoć Srbiji u pogledu bezbednosti hrane i fitosanitarne kontrole i nastavak ulaganja u poljoprivredu kako bi proizvodi iz Srbije bili konkurentni na tržištu EU.  Direktor agrobiznis sektora za jugoistočnu Evropu u toj banci, Miljan Ždrale, naglasio je da je srpska poljoprivreda jedan od najvažnijih pogona i lokomotiva razvoja srpske ekonomije, te da će biti nastavljena saradnja na promociji srpske poljoprivrede i izvoznika.  Ždrale je najavio da će se prvi put ove godine na globalnoj konferenciji žita u Ženevi, uz više od 550 učesnika iz svih zemalja sveta, predstaviti asocijacija Žita Srbije, kao i potencijali ulaganja u rečnu infrastrukturu budući da je Dunav najkraća ruta za izvoz proizvoda iz Srbije. 

 

Predstavnici međunarodnih organizacija Žužana Hargitai EBRD (levo) ministar Nedimović , Miljan Ždrale EBRD (desno)

 

 

Kineski istraživači otkrili su poljoprivredno čudo koje bi moglo da nahrani planetu bez uništenja.

Ova studija je koštala 54 miliona dolara, a učestvovalo je oko 1.000 istraživača i 65.000 lokalnih birokrata. Akademici širom sveta nazivaju rezultate ove studije poljoprivrednim čudom.

Projekat je već uštedeo više od 12,2 milijarde dolara kineskim poljoprivrednicima poslednjih 10 godina, a u ovom procesu možda je otkriven ključ za odgovor na jedno od najvećih pitanja u Kini: Kako se očekuje da će se globalna potražnja za hranom udvostručiti između 2005. i 2050. godine, kako će najmnogoljudnija nacija na svetu uspeti da prehrani svoje ljude bez nanošenja ozbiljnih šteta okolini? 

Od 2005. do 2015. godine, istraživači koji rade pod vođstvom Kineskog poljoprivrednog univerziteta u Pekingu sprovodili su više od 13.000 terenskih studija na širom Kine, uzimajući u obzir lokalne poljoprivredne prakse. Nakon ovih studija, istraživači su razvili savete specifične za svaku regiju za proizvođače pirinča, kukuruza i pšenice. Ti saveti su naglasili ideju da metoda jednakosti za sve vrste poljoprivrednih proizvoda nije toliko efikasna kao metode prilagođivanja specifičnim usevima, regijama i vremenskim uslovima.

Na primer, istraživači su savetovali proizvođače pirinča u severoistočnoj Kini da mogu smanjiti upotrebu đubriva bogatom azotom u proseku za 20%, ako umesto da se ravnomerno rasprostiru na usevima tokom cele godine, da se fokusiraju na đubrenje uglavnom u sezoni rasta . Takođe su predložili da se seme seje što bliže jedno drugom. 

"Poljoprivrednici bili su skeptični, ali smo stekli njihovo poverenje, a na kraju su i zavisili od nas - to je bila naša najveća nagrada", napisao je vođer projekta Cui Zenling u studiji. Pomenuti saveti za farmere su se pokazali uspešnim.

Studija, objavljena ovog meseca u časopisu Priroda (Nature), navodi da je proizvodnja useva za pirinač, kukuruz i pšenicu porasla za prosečno 11%, sa 15% pada upotrebe đubriva. Sve u svemu, to je zaustavilo uvođenje oko 1,2 miliona tona azota u životnu sredinu. To su zaključci velikih kompanija jer nude nadu da se može efikasno hraniti rastuće ljudsko stanovništvo, a takođe i smanjiti naš uticaj na klimu.

U poređenju sa ostatkom sveta, kineski farmeri koriste oko četiri puta više azota (305 kg po hektaru, ili blizu 175.000 funti na kvadratnu milju).

Kada je zemljište preopterećeno đubrivom, mikrobi u zemljištu tada proizvode visoke nivoe azot-oksida, gasove staklene bašte. Emisije azota predstavljaju problem svuda i igraju veliku ulogu u globalnim klimatskim promenama; gas je efikasniji u zarobljavanju toplote u atmosferi od ugljen-dioksida.

S obzirom da bi bilo koji farmer bio oduševljen da vidi povećanje prinosa, ovi saveti i prakse bi trebalo da se primenjuju u poljoprivredama daleko izvan granice Kine.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31