Svi nekategorisani ugostiteljski objekti od danas će biti u obavezi da prijave sve domaće i strane turiste, preko centralnog informacionog sistema eTurista.

Zakonska obaveza odnosi se na ugostitelje koji pružaju usluge smeštaja u nekategorisanom ugostiteljskim objektima poput hostela, prenoćišta, konačišta, konaka, hotela, hanova, etno kuća, salaša, vila, kampova, kamping odmorišta... objavljeno je na sajtu Ministarstva turizma.Obaveza se, takođe, odnosi se i na ugostitelje koji pružaju smeštaj u nekategorisanim ugostiteljskim objektima za smeštaj nautičkog turizma, kao i lovnog turizma - lovački dom, lovačka kuća i lovačka koliba.

Svi oni su u obavezi da zbog evidentiranja podnesu prijavu jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se objekat nalazi.

Ukoliko ugostitelj ne ispuni svoju obavezu, čini prekršaj iz zakona o ugostiteljstvu i o strancima, o čemu će biti obaveštena turistička inspekcija i služba za strance MUP-a.Lokalne samouprave dužne su da vode evidenciju ugostitelja i ugostiteljskih objekata, koji usluge smeštaja pružaju u nekategorisanim ugostiteljskim objektima, kao i kategorisanim objektima domaće radinosti (kuća, apartman i soba) i seoskog turističkog domaćinstva, i da ih unesu u centralni informacioni sistem.

Zakonom su zaprećene prekršajne kazne za neispunjenje ovih obaveza, tako da odgovornom licu u lokalnoj samoupravi preti novčana kazna od 50.000 do 100.000 dinara.

Napominju da od danas eTurista postaje jedini izvor podataka Republičkog zavoda za statistiku o turizmu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/od-danas-obavezna-prijava-gostiju-preko-eturista-zaprecene-kazne-i-do-100000-dinara/81ptgh7

Finansijska policija Austrije zadala je težak udarac "voćnoj mafiji" u toj zemlji tako što je otkrila više poljoprivrednika koji su voće iz inostranstva, pretežno sa jugoistoka Evrope, a deklarisali ga kao austrijsko.Jedan kupac je prijavio jednog poljoprivrednika, jer mu je zapalo u oči da je, i pored štete po voće koje su nanele nepogode, imao konstantnu ponudu.

Nije imao voće na drvećima, ali zato puno skladište.

Jedan poljoprivrednik iz Štajerske u Mađarskoj kupio je 150 tona kajsija i prodavao ih kao domaće.

Jedno dalje porodično preduzeće iz Donje Austrije kupilo je 457 tona voća iz Češke i prodavalo kao domaće, naravno po višoj ceni.

Izvor:https://www.republika.rs/svet/svet/232736/pala-vocna-mafija-austriji-necete-verovati-kakve-prevare-radili

Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije pokrenulo je od danas kampanju „Ne pali strnjiku” zbog nedozvoljenog način uklanjanja žetvenih ostataka sa njiva, što predstavlja visok bezbednosni rizik i nosi višestruke štetne posledice.

U kampanji učestvuju i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo unutrašnjih poslova uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu – GEF i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj – UNDP.

Praksa paljenja strnjike kao zastarelog načina uklanjanja žetvenih ostataka predstavlja veliki rizik po život i zdravlje građana i imovinu, nanosi velike štete poljoprivredi, životnoj sredini i prirodi, a tokom 2019. godine u Srbiji je evidentirano blizu 19.000 požara na otvorenom prostoru, saopšteno je iz Ministarstva zaštite životne sredine.

Najviše je gorelo nisko rastinje, ali u požarima su stradale i šume, livade, voćnjaci, žitarice i vinogradi, a u 2019. godini je 14 građana izgubilo život, povređeno je njih 40 i spaseno troje.

Spaljivanjem strnjike ne smanjuje se samo kvalitet zemljišta, već se požar neretko proširi na okolinu uništavajući čitave ekosisteme, ugrožavajući lovnu divljač, divlje biljne i životinjske vrste, devastirajući zaštićena područja.

Inače, za paljenje strnjike predviđene su novčane kazne, a poljoprivrednik koji bude uhvaćen da pali ostatke od žetve gubi pravo na državne subvencije.

Izvor:https://www.pressek.rs/srbija/pocela-kampanja-ne-pali-strnjiku/

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obavestio je građane o dve velike akcije otkrivanja falsifikatora meda u Srbiji. On je rekao da se u narednom periodu može očekivati još hapšenja i da u Vladi Srbije postoji posebna grupa koja se bavi rešavanjem problema lažnog meda na tržištu naše zemlje. 

"Predato je sve tužilaštvu pa će pravosudni organi dati svoju ocenu", rekao je Nedimović.
Na tržištu meda Srbije bilo je pre pet godina oko 95 odsto falsifikata dok danas zvanični podaci inspekcija govore da lažni med pokriva 30 procenata tržišta pčelinjim proizvodima u zemlji rekao je Tanjugu predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.
On je naveo da se borba te organizacije i pčelara koji pošteno rade svoj posao isplatila i da je Veterinarska inspekcija uspela da izbaci sa tržišta velike falsifikatore iz "mega" marketa. To su bile firme koje su se bavile prodajom falsifikovanog meda, ali ne i njegovom proizvodnjom, a borba protiv falsifikatora, napominje Živadinović, mora da se nastavi.
Da bi se Srbija izborila sa problemom lažnog meda na tržištu, a potrošači bili sigurni da jedu pravi pčelinji proizvod, Živadinović smatra da su jedno od rešenja, veće kazne za falsifikatore.

"U Srbiji postoje firme koje se bave falsifikovanjem meda, inspekcija ih uhvati na delu u trgovinama, med se uzorkuje, nakon toga se utvrdi da ne valja, a oni plate kazne i nastavljaju dalje.", objašnjava Živadinović kako sve funkcioniše u praksi. Prema njegovim rečima, sistemsko kažnjavanje ovakvih falsifikatora je u pripremi i kod nas, kao što postoji u zapadnim zemljama. Međutim, smatra, to neće ni brzo ni lako zaživeti. Jedna od takvih "zapadnih" mera, kaže,
mogla bi biti da se onima koji su dokazani falsifikatori zatvore firme na dve godine.
Prema procenama SPOS-a, lažni med u Srbiji se samo kroz legalne tokove proda u vrednosti od oko 1,5 miliona evra godišnje dok podatke o prodaji meda nelegalnim putem nemaju.

Najveći pogon za prikupljanje i plasman meda u Srbiji, "Naš med" u Rači, biće zvanično otvoren krajem marta, najavljeno je na 12. Državnom pčelarskom sajmu u Beogradu. Otvaranjem pogona u Rači u koji je do sada uloženo oko 1,5 miliona evra, srpskim pčelarima biće omogućeno da med izvoze na treća trržišta bez posrednika. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će u narednih mesec do dva biti izmenjen pravilnik koji će omogućiti pčelarima da u prodavnice plasiraju i manje količine meda.

"Izgradnjom fabrike u Rači svi proizvođači će moći da dostavljaju svoj med i da ga plasiraju", rekao je ministar. Nedimović je pozvao kolegu iz Republike Srpske Borisa Pašalića, kao i pčelare iz RS, da rade zajedno s kolegama iz Srbije na brendiranju svog meda, tako da Rača postane zajednička baza pčelarima Srbije i RS. Ministar poljoprovrede RS Boris Pašalić rekao je da je u RS prošle godine proizvedeno oko 1.700 tona meda i najavljuje da će se u narednom periodu resorno ministarstvo RS dodatno angažovati da se povećaju subvencije za tamošnje pčelare.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović, podsetio je na lošu prošlu godinu za proizvođače meda u Srbiji i rekao da je za
pogon u Rači Ministarstvo poljoprivrede Srbije obezbedilo 420.000 evra, Opština Rača 400.000, Savez 650.000 te da nedostaje još oko 470.000 evra kako bi ceo projekat bio do kraja završen. Pred zaključenje ovog broja saznali smo i da će podsticaj po košnici u 2020. godini biti 800 dinara.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Na tržištu meda Srbije bilo je pre pet godina oko 95 odsto falsifikata, dok danas zvanični podaci inspekcija govore da lažni med pokriva 30 procenata tržišta pčelinjim proizvodima u zemlji.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović dodaje da se borba te organizacije i pčelara koji pošteno rade svoj posao isplatila i da je Veterinarska inspekcija uspela da izbaci sa tržišta velike falsifikatore iz "mega" marketa.To su bile firme koje su se bavile prodajom falsifikovanog meda, ali ne i njegovom proizvodnjom, a borba protiv falsifikatora, napominje Živadinović, mora da se nastavi.

Da bi se Srbija izborila sa problemom lažnog meda na tržištu, a potrošači bili sigurni da jedu pravi pčelinji proizvod, Živadinović smatra da je jedno od rešenja veće kazne za falsifikatore.

"U Srbiji postoje firme koje se bave falsifikovanjem meda, inspekcija ih uhvati na delu u trgovinama, med se uzorkuje, nakon toga se utvrdi da ne valja, a oni plate kazne i nastavljaju dalje...", objašnjava Živadinović kako sve funkcioniše u praksi.Prema njegovim rečima, sistemsko kažnjavanje ovakvih falsifikatora je u pripremi i kod nas, kao što postoji u zapadnim zemljama. Međutim, smatra, to neće ni brzo ni lako zaživeti. Jedna od takvih "zapadnih" mera, kaže, mogla bi biti da se onima koji su dokazani falsifikatori zatvore firme na dve godine.

Prema procenama SPOS-a, lažni med u Srbiji se samo kroz legalne tokove proda u vrednosti od oko 1,5 miliona evra godišnje dok podatke o prodaji meda nelegalnim putem nemaju.

Lažni med nastaje najčešće, kaže, tako što se meša sa šećerom ili sa glukuzno-fruktuoznim sirupom od kukuruza, a takav se može i dalje naći u manjim trgovinama i na nekim pijacima, i to najviše u Vojvodini. Obmanuti potrošaci, ustvari, misleći da kupuju pravi med, kupuju "kilo šećera":

"Obično kažemo onima koji se odlučuju da kupe jeftine zamene meda da im je još jefitnije da kupe kilogram šećera i pomešaju ga sa toplom vodom. Ako im je bitno da jedu med, onda moraju da ga kupe kod pčelara ili u trgovinama koje su društveno odgovorne i prodaju pravi prirodni med", ukazao je Živadinović.Ono što može da ukažu da je med falsifikovan, objašnjava Živadinović, jeste pre svega cena jer tegla pravog meda ne može da košta 300 ili 350 dinara, obzirom da toliko ne košta ni proizvodna cena meda. Međutim, s druge strane, ima falsifikatora koji svoj "med" prodaju i po visokim cenama želeći da na taj način obmanu potrošače.

Kada med kristalizira, to je još jedna potvrda da je med pravi, ukazuje Živadinović jer se lažni med pravi tako da ne kristališe.

"Svaki pravi med mora da kristališe, neki za mesec dana, neki za godinu ili dve, neki čak za četiri. Kada med kristališe u tegli od vrha do dna, možete biti skoro 100 odsto sigurni da je med pravi", objašnjava Živadinović.

Poručuje potrošačima i da kada kupuju med provere njegov izgled jer nijedan prirodni med ne može biti potpuno kristalno providan, već mora biti zamućen.

U Srbiji se, inače, ako je lošija sezona, godišnje proizvede od 4.000 do 6.000 tona meda, a u dobrim sezonama prinosi se kreću od 10.000 do 12.000 tona. Od te proizvedene količine, navodi Živadinović, Srbija obično izveze od dve do tri hiljade tona meda a koji ima ocenu vrhunskog kvaliteta.

Srbija, takođe, i uvozi med ali on nije lošeg kvaliteta, objašnjava Živadinović i navodi da je uglavnom reč o medu od biljaka koje kod nas ne postoje.

Na primer, reč je o medu od biljke manuka sa Novog Zelanda ili nekoliko tipova meda iz Grčke, a godišnje uvezemo od 30 do 100 tona godišnje.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/lazni-med-na-30-odsto-trzista-obmanuti-potrosaci-kupuju-kilo-secera-evo-kako-da/tt81qh1

Na satelitskim snimcima dobijenim od Ministarstva poljoprivrede i Uprave za poljoprivredno zemljište utvrđeno je da su na području opštine Opovo na 97 parcela bili paljeni žetveni ostaci.Lokalna samouprava identifikovala je katastarske parcele i obavestila vlasnike njiva - kazala je Ankica Jožika iz Odeljenja za društvene delatnosti, javnu upravu i opšte poslove.

Kako je predočila vlasnici oranica su o tome obavešteni i sada treba da se izjasne da li su palili žetvene ostatke, ili je to činio za njih neko nepoznat, jer opštinska Poljočuvarska služba nema saznanja ko su počinioci.

- Utvrdiće se da li ima elemenata za kažnjavanje -kazala je Ankica Jožika. -Namernim paljenjem žetvenih ostataka se zagađuje životna sredina, umanjuje kvalitet zemljišta, a požari su opasni za ljude i imovinu jer se mogu proširiti na okolne parcele.

Ankica Jožika kazala je da inspekcijske službe imaju uporište za izricanje kazni u više zakona, te u odlukama lokalne skupštine, gde je predviđena novčana kazna za vlasnike zemljišta, kao i za lica koja su palila žetvene ostatke. Opštinskom odlukom određena je kazna od 15. 000 dinara za fizičko lice, Zakonom o zaštiti od požara predviđena je z novčana kazna za fizičko lice u iznosu od 10 000 dinara, dok je za pravna lica predviđena kazna između 300.000 do 1.000000 dinara.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/satelit-utvrdio-na-cijim-nivama-se-dimilo-19-11-2019

Ministarstvo poljoprivrede i institut Biosens, u saradnji sa Evropskom svemirskom agencijom, razvijaju i testiraju platformu kojom će moći da otkriva požare na poljoprivrednim zemljištima širom Srbije. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je istakao da se ovaj sistem testira i da će preko satelita moći da se pronađu oni koji pale strnjiku na poljoprivrednim zemljištima."Naš institut Biosens je razvio platformu da može da identifikuje svaki požar na svakoj parceli u realnom vremenu. Ne možemo da u svakom trenutku vidimo izvršioca, ali možemo da ga poistovetimo sa parcelom", naveo je ministar Nedimović.

Dodaje da se sistem trenutno testira na prostoru Vojvodine i da su rezultati koji su zabeleženi od 9. do 19. oktobra poražavajući.

Prema njegovim rečima, u jednoj lokalnoj samoupravi u srednjem Banatu bilo je 950 zapaljenih parcela, a u Rumi, Pećincima i Sremskoj Mitrovici ukupno je bilo skoro hiljadu paljenja njiva.

Ministar Nedimović napominje da će u sistem biti uključeni i poljočuvari.

"Uvezaćemo ovaj sistem i alarmiraćemo automatski poljočuvare kada se pojavi indikacija na požar, u kratkom vremenskom intervalu će da se zacrveni parcela i oni će dobiti tu informaciju, moći da odu na lice mesta i uhvate počinioce", istakao je Branislav Nedimović.

Ljudi će se do kraja ove godine samo obaveštavati o tome da se zna da su palili parcele, a kako je naveo ministar Nedimović, od sledeće godine, kada sistem bude potpuno zaokružen, ići će se korak dalje.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3713281/kada-neko-zapali-njivu-ukljucice-se-alarm.html

Nekontrolisano paljenje useva na njivama, koje iz godinu u godinu ne prestaje, odnelo je i prvu ljudsku žrtvu.
Stradao je 75-godišnji muškarac P. T. iz sela Parta, nadomak Vršca, koji je preminuo na njivi dok je pokušavao da ugasi požar, koji je izazvala nepoznata osoba na njivi pored njegove.

Godinu dana ranije, takođe zbog paljenja strnjike na njivama, u Ugrinovcima je izgorelo osam pasa, a požari na njivama izazivaju i saobraćajne nezgode, što je još jedna opasna posledica ovakvog ponašanja pojedinih, nesavesnih poljoprirvednika.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da više nije teško utvrditi ko pali useve po njivama u Srbiji i najavljuje da će vrlo brzo izaći sa rezultatima o tome gde ima najviše paljenja njiva, a gde su ratari disciplinovani.

"Imamo neverovatnu količinu paljenja na prostoru Srednjeg Banata i Srema. To je pokazalo istraživanje koje smo sproveli do 10. oktobra, a 1. novembra imaćemo novo", rekao je Nedimović.

On je podsetio da ugovor koji je Srbija potpisala sa Evropskom satelitskom agencijom omogućava da se tačno zna ko šta radi na kojoj njivi.

"Više nije teško utvrditi ko pali njive po Srbiji. Mi imamo potpisan ugovor sa Evropskom satelitskom agencijom i svaka četiri dana Srbiju nadleće satelit i mi znamo u svakom trenutku šta se dešava sa poljoprivrednim zemljištem, na svakoj parceli. Do pre dve godine nismo znali šta je državno zemljište, a šta nije, a sada znamo ne samo šta je državno, sad znamo i ko ga je uzurpirao, a svaka četiri dana znamo ko šta radi, koju kulturu gaji i ko pali", rekao je Nedimović.

On je najavio da će se ove godine, kada je nekontrolisano paljenje useva na njivama u pitanju, najpre "ići sa obaveštavanjem".

"Posle, kada izmenimo sistem, ići ćemo i sa sankcionisanjem. Ogromne štete se prave i po ekosistem, a da ne pričam o brojnim saobraćajnim nesrećama koje nastaju sa ovakvim pojavama", rekao je Nedimović.

Poljoprivrednici godinama nekontrolisano palje strnjiku na svojim njivama, kako bi zemlja bila plodnija i da bi lakše pripremili polje za narednu godinu. I pored nesagledivih posledica koje zbog toga nastaju, a koje, u najnovijem slučaju, završavaju tragično po ljudski život, sa takvom praksom nisu prestali.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/226027/Stradao-gaseci-vatru-na-njivi-Nedimovic-Znamo-ko-pali-strnjiku-najvise-u-Sremu-i-Banatu.html

Slavka Jovanović, načelnica Uprave za poljoprivredu opštine Paraćin upozorila je poljoprivrednike da nakon žetve nikako ne pale žetvene ostatke ili bilo šta drugo na svojim imanjima.

Naime, oni mogu biti kažnjeni s deset hiljada dinara novčano, kao i od strane Ministarstva poljoprivrede. Kazna za pravna lica od 300 hiljada do milion dinara.

"Biće isključeni na tri godine iz aktivnog statusa, što znači da će tri godine gubiti subvencije koje im pripadaju po osnovu poljoprivrednog zemljišta, biljne proizvodnje, đubriva, goriva i neće moći da nabavljaju opremu i mašine subvencionisane od strane Ministarstva poljoprivrede. Zato apelujemo i molimo naše poljoprivrednike da ne pale biljne ostatke na imanjima. Osim toga uništavaju mikrofloru svojih parcela gde i umanjuju vrednost zemljišta“, kaže Jovanovićeva.

Izvor: https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3297351/kazne-za-paljenje-strnjike-i-do-milion-dinara-apel-poljoprivrednicima-da-ne-pale-nista-na-svojim-njivama

Umesto da nesavesne trgovce upute na sud, kao što je to regulisano aktuelnim Zakonom o zaštiti potrošača, tržišni inspektori će od naredne godine moći na licu mesta da im naplate novčanu kaznu.Ukoliko plate odmah, biće oslobođeni polovine kazne, baš kao što je to sada rešeno, na primer, u slučaju kazni za parkiranje u Beogradu. Uvođenje prekršajnog naloga jedna je od najvećih novina u novom zakonu o zaštiti potrošača koji se krčka, a koji bi trebalo, kako su najavili iz Ministarstva trgovine, trebalo da bude usvojen do kraja ove godine.

Osim ove, novina u zakonu biće i jačanje zaštite potrošača u elektronskoj trgovini, ali i uvođenje novih mehanizama zaštite u Nacionalnom registru potrošačkih prigovora. Iako je prekršajni nalog bio predlog potrošačkih organizacija Denis Perinčić iz Republičke unije potrošača kaže za Danas da se može postaviti i pitanje da li je ovakvo rešenje u stvari kazna ili investicija u slučaju trgovca.

– Uvođenje prekršajnog naloga je dobro za budžet, ali ako trgovac krši prava potrošača, da li će to što će platiti upola cene biti za njega kazna ili investicija? Platiće pola kazne, a sve što je protivpravno na primer stekao, zadržaće – napominje Perinčić. Jasno je, kako kaže, da je prekršajni nalog osmišljen ne bi li poboljšao sistem naplate i ne bi li se izbegli sudski sporovi. U novom zakonu, kako kaže Perinčić, pominje se prvi put i vansudsko poravnjanje, što je za njega nepotrebno jer već postoji Zakon o medijaciji koji to rešava.

– Bila je divna prilika da se zakon sredi, ali se to neće desiti. Ni odredba o nesaobraznosti nije uređena kako treba, odnosno i dalje ostaje nejasno šta je manja a šta veća šteta, ostavlja se trgovcima da to procenjuju. Nisu predviđene sankcije za zaštitu kolektivnog interesa, a u sektoru turizma još se ne primenjuje EU direktiva iz 2015 – napominje Perinčić.

Za njega je nesaobraznost i dalje jedan od većih nerešenih problema u zakonu.

– Ovaj pojam uveden je kako bi se potrošači zaštitili od nekvalitetne robe, a pod nesaobraznošću se ne računa samo to ako je roba neispravna, već i ako nema sva navedena svojstva. Ako je, na primer, rečeno da je mobilni telefon vodootporan, a ispostavi se da nije, onda potrošač ima pravo da vrati proizvod u roku od dve godine – ističe Perinčić.

On kaže da treba razlikovati pojam garancije gde je posledica uglavnom popravka proizvoda.

– Ideja saobraznosti nije popravka, već zamena proizvoda, što je u interesu svakog potrošača, međutim problem nastaje i to je ono što ni aktuelnim ni novim zakonom nije dobro rešeno – šta je neznatna šteta, a šta velika. Jer u slučaju neznatne štete na robi nema raskida ugovora, ako je šteta veća, onda proizvod može da se popravlja ili zameni – napominje naš sagovornik.

U praksi to izgleda ovako – ako se pokvari matična ploča na kompjuteru, ona može da se popravi, ali to nije baš neznatna šteta. U tom slučaju trgovac je dužan da pita potrošača da li želi popravku ili zamenu.

– Nažalost, to se ne poštuje, jer trgovci svaku nesaobraznost proglase za neznatnu. Osim toga, posle prve popravke, za svaku sledeću potrošač mora da da saglasnost. To takođe nije rešeno novim predlogom zakona – kaže Perinčić. On podseća i da je elektronska trgovina uređena još zakonom iz 2010. ali je problem to što je institucija e-inspektora zaživela tek prošle godine.

Iz Ministarstva trgovine su, najavljujući novi zakon, poručili da je u pripremi i nova strategija o zaštiti potrošača. Iako je zadatak strategije da napravi smernice, Perinčić kaže da je u svakoj od prethodnih država lutala i da su upravo te strategije glavni krivac zašto ovaj sektor nije bolje uređen jer zakonodavac ne može da se odluči da li je za to da se pravo potrošača štiti na sudu ili ne.Denis Perinčić kaže da i u sektoru turizma nije sve rešeno kako treba u novom zakonu i kao primer izdvaja pravo potrošača na raskid ugovora iz opravdanih razloga.

– Ako se desi da pet dana pred put slomite nogu, vama neće biti refundiran iznos koji ste uplatili za letovanje iako imate opravdan razlog. Ako se, s druge strane, desi da na primer agencija koja organizuje letovanje otkaže put zbog nedovoljnog broja putnika, ona za to nema penale. Iako je to u EU normalna stvar, kod nas nije – ističe Perinčić.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/prekrsajni-nalog-za-prodavce-kazna-ili-nagrada/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31