Kupci koji imaju višak vremena, a žele da uštede, mogu da se prijave da beru voće na nekoj od plantaža u Srbiji. Sve je više poljoprivrednih gazdinstava sa kojih domaćini pozivaju mušterije da sami naberu jagode, maline, kupine ili borovnice i da ih plate jeftinije.
Obe strane su na dobitku. Voćari bar delimično rešavaju problem radne snage, a potrošači dobijaju povoljniju cenu i boravak na čistom vazduhu.Vlasnik plantaže malina iz Raške ima jasnu računicu. Kilogram voća prodaje za 240 dinara, a berače plaća 60 dinara po kilogramu. Zato je spreman da svakom ko dođe sam da bere kilogram voća proda po 180 dinara.

Na imanju Tešovića u Banatskom Karlovcu na dva hektara su zasađene kajsije, kruške i jabuke. Obrali su već rane sorte kajsija, a sada stižu nove, kao i kruške. Jabuke će brati u septembru. Kao i svake godine, najveći problem je organizovati berbu i prodaju."Radimo isključivo porodično i teško mi je i da idem na pijacu i da berem voće", kaže Miljana Tešović.

"Zato smo se ove godine pridružili pozivu grupe "Mali proizvođači" i otvorili naše imanje za sve ljude koji mogu i hoće da sami naberu koliko im treba. Kilogram kajsije koju sami uberu platiće 150 dinara, dok bi na pijaci dali 220 dinara. Kruške su za berače 200, a na tezgi 250", dodaje ona.

Nenad Mandić iz Krive Reke, na Kopaoniku, pod zasadom borovnica ima 2,5 hektara. Ove godine planira da nabere 15 tona ove voćke, a samo dve će završiti u Srbiji. Sve ostalo je već kaparisano za Rusiju. Ostavio je, međutim, mogućnost ljudima koji žele, da dođu kod njega na imanje i da sami uberu borovnica koliko mogu. Kilogram je, inače, 800 dinara u maloprodaji, a berači će moći da ga dobiju za 500 dinara.

"Profesionalni berač može za 10 sati da ubere 50 kiograma voća. Ovu akciju nismo pokrneuli zbog zarade, već da bismo podigli svest naših ljudi o izuzetnom značaju ove biljke u ishrani. Svesni smo da je zbog visoke cene ljudi slabije konzumiraju, a ovo je način da se to promeni", priča Mandić.

Na sličnu ideju je došao i Dragan Marić iz Vitoševaca kod Pojata. Iako ovo nije voćarski kraj, zasadio je breskvu i kajsiju na 30 ari. Pre svega se bavi preradom voća i pravi kompote i sokove.

"Nažalost, zbog vremenskih neprilika, ovogodišnji rod kajsije je podbacio, ali se zato nadamo da će breskva da se održi. Ne znamo još kolika će biti cena, ali će berači koji žele da kupe voće dobijati popust od 10 odsto. Prednost nije samo u nižoj ceni, nego u mogućnosti izbora ploda. Neko voli sočne, a neko manje zrele. Prošle godine je kilogram bio 80 dinara, a očekujemo istu cenu i ove sezone", kaže Marić.Uzgajivači kajsija su ovog proleća pretrpeli štetu zbog, kako kažu, tri udara mraza. Karantin tokom vanrednog stanja je mnoge od njih sprečio da izađu u voćnjake i da zaštite rod.

„Uspeli smo konačno posle prvog talasa da izađemo i da naložimo vatru, pa da dimljenjem podignemo temperaturu i sprečimo da nam promrzne rod. Pretrpeli smo štetu, ali smo sprečili katastrofu. Mnogima to, nažalost, nije pošlo za rukom“, objašnjava Miljana Tešović iz Banatskog Karlovca.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/kako-lakse-obrati-plod-naberi-sam-pa-plati-manje_1139671.html

Često u manjim zasadima voćke ne formiraju očekivanu količinu plodova, pa se voćari pitaju gde su to pogrešili u primeni uzgojnih mera. Osim pogrešno odabranog zemljišta i takozvanih sorti oprašivača, najveći uzrok je neadekvatna podloga sa kalemljenom sortom.Veliki broj potencijalnih voćara pre podizanja zasada interesuje se prvenstveno za voćnu vrstu, zatim za naziv i kvalitet sorte, a najmanje za vrstu i kvalitet kalemljene podloge. Podloga je neka vrsta voćke proizvedena generativno (iz semena) ili vegetativnim načinom, na koju se kalemi plemenita sorta. Podloge dobijene generativnim načinom se nazivaju divljačice, a vegetativnim načinom mladice (klonovi). Kad je bujnost u pitanju, podloge se dele na slabo bujne, srednje bujne i bujne.Podloge voćaka utiču na rodnost, zatim na ranije plodonošenje i bolji kvalitet plodova. Zato pri kupovini sadnica i zasnivanju zasada s velikom pažnjom i znanjem treba birati podlogu na kojoj je željena sorta okalemljena.

"Podloga ima veliki značaj u prilagođavanju izabrane sorte voćaka ekološkim i zemljišnim uslovima. Za kalemljenje treba upotrebljavati podloge koje se lako razmnožavaju i imaju dobar korenov sistem, koje su kompatibilne sa odgovarajućim željenim sortama i koje su otporne na temperaturna kolebanja, bolesti i štetočine", objašnjava Goran Antić, iskusni voćar i rasadničar iz Ljubave kod Kruševca.Za špalirno gusto sađenje jabuka preporučuju se tri vegetativne podloge manje bujnosti (kržljave): M-9 i M-26, kao i srednje bujna M-106. Za prve dve je obavezan naslon, odnosno stubovi i žica, a podloga M-106 se dobro ukorenjava pa se ona može gajiti u nešto gušćem zasadu i bez naslona.

Najbolja podloga za špalirno gajenje krušaka je dunja. Međutim, pri kupovini sadnica krušaka treba obratiti pažnju na sorte koje su vegetativno nedovoljno podudarne sa dunjom kao podlogom.Neki rasadničari još uvek kaleme krušku direktno na dunju i takve sadnice su slabo bujne, slaborodne, neotporne na bolesti i štetočine i stabla im se posle par godina osuše. Zato se nepodudarne sorte krušaka sa dunjom moraju kalemiti preko sorte posrednika. Za posrednika se najčešće upotrebljaca stara sorta kaluđerka. Ona se direktno kalemi na dunju, pa preko nje se kaleme plemenite sorte kruškaka koje su nepodudarne sa dunjom."Kajsija se uglavnom kalemi na običnu šljivu džanariku. Međutim, zasad kajsije kalemljen na podlozi džanarike je slab, u slaboj životnoj kondiciji, pa stabla stradaju u najgore vreme od apopleksije, posle sedam, osam godina od sadnje kada voćke stupaju u pun rod. Zato voćarski stručnjaci preporučuju belošljivu za podlogu, sa kalemljenim mestom na visini od 80 do 100 centimetara.

Sve sorte bresaka i nektarina kod nas se uglabom kaleme na vinogradarsku breskvu.Većina sorti šljiva se kaleme na džanariku, ali u poslednje vreme se sve više prelazi na kalemljenje preko posrednika, a najčešći posrednici su požegača, stenlej i čačanska lepotica.

Trešnja se kalemi i na generativne i na vegetativne podloge. Od generativnih najčešće na divljoj trešnji (vrapčari) i magrivi. U poslednje vreme za voćare koji žele da zasnuje guste zasade ovog koštičavog voća, sve su privlačnije vegetativne podloge gizela 5 i 6.Orah se kalemi na sejancu običnog domaćeg oraha, a leska (lešnik) na sejancu mečije leske. Za badem se uglavnom upotrebljavaju generativne podloge gorkog i slatkog badema, a ređe vegetativne. Od vegetativnih podloga nešto malo se koristi hibrid između breskve i badema GF-677, uglavnom za sadnju u vlažna zemljišta u hladnijim područjima.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/koje-su-i-zbog-cega-idealne-podloge-za-kalemljenje-voca/60869/

Da bi osigurali stalnu i obilnu rodnost kajsije osim odgovarajuće nege i zaštite jako je važno da je i pravilno orezujete ali uz napomenu da se rezidba kajsije izvodi nekoliko puta tokom vegetacije. Kajsija je možda jedina biljka kod koje se javlja neredovna rodnost. Jedan od uzroka je velika osetljivost reproduktivnih organa prema zimskim i prolećnim mrazevima.

Drugi razlog neredovne rodnosti je obilno plodonošenje u povoljnim godinama. Tada dolazi do značajnog iscrpljivanja stabla što dovodi do sušenja.
Sve nabrojano dovodi do toga da se kajsiji ne poklanja odgovarajuća pažnja u primeni osnovnih agrotehničkih mera pri čemu rezidba ima možda i najveći značaj. Plantažno gajenje kajsije zahteva posebnu pažnju naročito kada je rezidba u pitanju, pri čemu i kod takozvanih hobista koji imaju nekoliko stabla takođe bi nezi trebalo pristupiti stručno i ozbiljno. Utvrđeno je da se pravilnom rezidbom uz primenu odgovarajućih agrotehničkih mera gde spadaju: đubrenje, zaštita i navodnjavanje može znatno uticati na redovnu i povećanu rodnost kajsije. Zanimljivo je da se za razliku od ostalih voćnih vrsta kod kojih se rezidba izvodi u periodu mirovanja zimska rezidba i u toku vegetacije -zelena rezidba. Kod kajsije rezidba se obavlja u periodu vegetacije od kretanja pupoljaka u proleće pa sve do polovine avgusta.

Oštećenja koja nastaju tokom rezidbe, predstavljaju rane koje čine otvoreno mesto za prodor raznih patogena počev od bolesti tipa truleži i pepelnice koje tokom vegetacije mnogo lakše i pre zarastaju nego što je to slučaj kod zimske rezidbe.
Da bi kajsija imala odličnu rodnost potrebno je da se rezidba izvodi u tri vremenska perioda i to: u rano proleće, u rano leto i tokom leta.
Rezidba u rano proleće se obavlja u momentu od kretanja vegetacije pa sve do početka cvetanja. Ovom rezidbom proređuju se mlade grane koje se ukrštaju i zagušuju krunu, zatim polomljene i grane koje smetaju pri obradi, kao i grane koje su prošle godine bile zahvaćene monilijom. Takođe, u ovom periodu se odstranjuju i svi zaostali mumificirani plodovi koji se zajedno sa odstranjenim grančicama spaljuju što dalje od stabla, jer kao takvi predstavljaju izvor zaraze, jer u sebi nose spore gljive koja prouzrokuje bolesti tipa truleži . Uklanjanje zaostalih plodova i odsecanje zaraženih grančica je najbolje da se obavi tokom rezidbe zimi, ali ako se iz bilo kog razloga zakasnilo nije greška da se uradi i sada.

Cilj ove rezidbe jeste podmlađivanje rodnih površina Veće preseke treba dezinfikovati i premazati kalem voskom kako bi sprečili prodor gore spomenutih patogena.

Rana letnja rezidba u zavisnosti od vremenskih prilika se po kalendaru radova izvodi u periodu od 20 maja do 15 juna. Ovom rezidbom prekraćuju se bujni mladari za 1/3 ili 1/2. Ovom rezidbom dobija se veći broj cvetnih pupoljaka u kruni, veća otpornost na niske temperature u toku zime, ali i odlaganje fenofaze cvetanja za 3-7 dana čime se u značajnoj meri produžava vreme cvetanja što je od posebnog značaja za kajsiju koja je najosteljivija na prolećne mrezeve jer je voćka koja cveta među prvima. Na ovakav način uspevamo da je prevarimo pa samim tim i zaštitimo cvet i zametanje ploda od mrazeva koji znaju u ovom periodu u značajnoj meri da oštete kajsiju.
Veoma je važno da se istakne, da, ukoliko se rana letnja rezidba obavi kasno onda neće dati očekivane rezultate.Letnja rezidba se izvodi posle berbe i to od polovine jula pa do polovine avgusta. Ovom rezidbom uklanjaju se osušene i polomljene grane koje zagušuju krunu čime se povećava osvetljenost i u značajnoj meri povećava fiziološka aktivnost. Ukoliko se ova rezidba dobro izvede smanjiće se obim prolećne rezidbe sledeće godine.

Dakle, ukoliko želite stalnu rodnost i kvalitetne plodove a samim tim i konstantni prinos u rodu svake godine, potrebno je da sa makazama u rukama budete u svom voćnjaku skoro cele godine a posebno tokom vegetacije kajsije. Ona je kompeksna i teška za gajenje možda i zbog toga što je u poređenju sa drugim voćem možda i najmanje zastupljena, jer se voćari mahom orijentišu na jabuku. Ali ako poredimo, da jabuka ima i po dvadeset tretmana u zaštiti i da zahteva punu agrotehniku, onda i u poređenju sa kajsijom, ispada da je kajsija jedna nežna biljka, koja zahteva samo malo više pažnje i ništa drugo. Takođe pravilnom rezidbom u značajnoj meri smanjujete iznenadno sušenje kajsije poznate pod nazivom apopleksija za koju još uvek nema pouzdanog leka.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/02/04/vocarstvo/kako-orezati-kajsiju-za-dobar-rod/

Sanja i Živorad Varničić iz Male Moštanice počeli su sa malim zasadom trešnje i višnje u Mislođinu, pa su se odlučili za veći zasad na površini od 1,5 hektara. U protekle tri godine zasadili su tri vrste voća.

- Imamo oko 190 stabala šljive, 250 stabala kajsija. Imamo i zasade bugarske sorte dunje, oko 350 stabala. Takođe i u selu Mislođin imamo zasad višnje oko 250 stabala i 50 stabala trešnje - navodi Sanja Varničić.

Sadnji voća prethodila je ozbiljna priprema zemljišta. Teren ima blagi nagib prema jugu, a to predstavlja idealnu poziciju za voćnjak.

- Kajsija je zasađena na 220 metara nadmorske visine, što odlično pogoduje ovoj voćnoj vrsti, kao i dunji i šljivi. Stalno duva povetarac, a nema ni poznog mraza, koji obično voćarima nanosi najveće probleme, odnosno, skida im plodove i cvetove - kaže Živorad Varničić.

Najveći deo posla u voćnjaku domaćini obave sami, pomoću neophodne mehanizacije. Jedino rezidbu ostavljaju stručnjacima.

- Posedujemo traktor, frezu rotos koja je za tešku obradu i može u zemlju ići u dva prohoda, 25 centimetara, kao i frezu koja ide između redova i na taj način olakšava posao koji bi mogao da odradi 30 ljudi za jedan dan. Ona može da samelje samu travu, nađubri i zatvori rupe - dodaje Živorad.

Trenutno nemaju sistem za navodnjavanje, pa ovaj posao obavljaju cisternama, kada je suša.

- Moraćemo da uvedemo sistem kap po kap, jer nije isto kada na ovaj način navodnjavate ili kada voćki dajete 20 ili 30 litara vode odjednom - kaže Sanja Vrančević.

Rezultati rada ovog bračnog para su tu. Trogodišnje šljive već obećavaju dobar rod, a i dvogodišnje kajsije su rodile.

- Imali smo rod ranih kajsija prve godine. To je kajsija koja je kupljena u rasadniku, kao dvogodišnja i to nije standardna sadnica, koja je kalemljena na dženerici, kao što se inače radilo do sada. Kalmljena je preko posrednika, stenlej šljive, da bi izbeglo sušenje voća, jer su neka istraživanja pokazala da kajsija mnogo bolje uspeva na stenlej šljivi nego na dženerici, jer džerenika vrlo rano stupa u vegetaciju. Stenlejka malo uspori, pa je stradanje od mraza mnogo manje. Ovo se u praksi pokazalo kao dobro - otkriva Sanja Varničić.

Nešto od roda voćasi su planirali da ostave za rakiju, nešto za preradu, a nešto na tržište. Domaćini ne brinu o plasmanu jer, kako kažu, njihovo voće je kvalitetno i lako ga je prodati.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2587012/blagi-nagib-prema-jugu-idealna-pozicija-za-vocnjak-varnicici-ne-brinu-za

Stabla kajsija savijaju se pod teretom roda u većini voćarskih područja, berači imaju pune ruke posla, pa smo navratili u berbu u Gornjem Bregu kod Sente.Tibor Deak pod kajsijama ima četiri katastarska jutra, uveren da mu je ove sezone Sveti Petar sačuvao rod. Kajsije su toliko rodile da ih ima dovoljno za pekmez i za mirisnu domaću kajsijevaču, koja je pravi delikates među rakijama.

- Za razliku od prošle godine kada uopšte nije bilo roda, ove sezone nismo imali mraza i održao se veoma dobar rod u voćnjaku koji ima 960 stabala kajsija. Ranih sorti nemamo nego su zastupljene samo srednje sorte Segedinski mamut, NS-4, NS-5, NS-6, Roksana i Ambrozija. Kajsije kada rode onda rode puno, a dešava se kao lane da bude svega nekoliko plodova u čitavom voćnjaku. Sa plasmanom nemam problema, kupuju najviše oni koji hoće da peku rakiju u svojoj režiji pripremajući se za svadbu ili druge svečanosti, jer mirisna kajsijevača je nešto posebno - kaže Tibor Deak.

Iako je za sezonske poslove sve teže naći radnu snagu, Deak veli da berača ima dovoljno u selu, među njima je dosta onih koji već godinama učestvuju u berbi koja potraje oko tri nedelje. U Tiborovom voćnjaku Hajnalka Horvat iz Gornjeg Brega u berbi kajsija je prisutna već dve decenije.
- Grupu čine 17 berača koji svakodnevno ovde imaju posla. Kajsije beremo ili ih skupljamo, u zavisnosti šta kupci žele, da li idu u rakiju ili kompot i pekmez. Ekipa je složna i vredna tako da na dan uberemo i sakupimo preko dve tone kajsija - saznajemo od Hajnalke.Znatan deo roda iz voćnjaka Tibora Deaka odlazio je ranije na tržište Beograda, ali ove sezone piljari iz prestonice nisu se uopšte interesovali za kajsije iz Gornjeg Brega. Verovatno je to zbog okolnosti da su kajsije izuzetno dobro rodile u okolini Grocke, koja im je bliža zbog manjih transportnih troškova. I pored toga Tibor napominje da nema problema sa plasmanom. Kilogram kajsija za pečenje rakije staju 40, dok su one konzumne za kompot i pekmez 50 dinara. Po toj ceni voćari kajsije prodaju i u drugim mestima u Potisju i na severu Bačke i Banata.

Žolt Dukai iz Čantavira već petu sezonu kupuje ovde kajsije za rakiju i pekmez.

- Zadovoljan sam kvalitetom kajsije koji svakako najviše zavisi od vremenskih prilika. Znamo da kasni prolećni mraz često nanese štetu i obere rod, pa je zbog toga tek skoro svaka treća godina rodna. Zato se valja snabdeti i odezbediti sa proizvodima od kajsije kada je godina rodna - veli Dukai.Seosko turističko domaćinstvo “Kraljica voća” Milivoja Stanišića iz istog mesta otišlo je korak dalje. U ugostiteljsko-turističku ponudu utkane su prerađevine od kajsija, koje okružuju ovaj etno kutak. Sve se u julu kod nas vrti oko kajsija, kažu da je jul mesec kajsija, a pošto je ona “kraljica voća” po tome smo i naše domaćinstvo nazvali. Ove godine rodilo je nenormalno, ne pamtim da je ikada bio takav rod, pa ćemo sa oko 270 stabala imati pet do šest tona, što je rekord. Lane nije bilo roda, pretprošle godine svega deset posto, ali već smo navikli da kajsije normalno rode svake treće-četvrte godine. Imam novosadske i mađarske sorte, jedino mi je žao što nemam više “Kečkemetske ruže”, stare sorte koja je idealna za rakiju. Kuvamo i pekmez, ali 99 posto roda ide u rakiju, jer mi je kajsijevača udarna u ponudi domaće žestine i mogu reći da se dosta pije. Preferiraju je domaći gosti iz okoline, ali i oni koji dolaze iz Mađarske i drugih zemalja - priča Stanišić.

Domaćin “Kraljice voća” objašnjava da je u spravljanju kajsijevače najvažnije održavati kljuk, yibru ili cefru, vek kako je ko zove, da se vodi računa o vrenju i pečenju. Ove sezone ne očekuje neki kvalitet jer je bilo dosta kiše, ali konstatuje da kajsija daje onoliko koliko daje, tako da je ključni ljudski faktor oko yibre i pečenje po tradicionalnoj tehnologiji u bakarnom kazanu, vžno je i da vatra bude lagana, jer kada se peče kajsijevača ne žuri se.

- Kod negovanja zasada kajsija bitna je letnja rezidba i da se kod cvetanja zaštiti protiv monilija, što su dve elementarne stvari, pošto su kajsije jednostavne za održavanje, ne zahteva toliko prskanja kao jabuke, breskve i drugo voće - kaže Stanišić.
Sa oko 5.500 hektara pod kajsijama Srbija je na zavidnom osmom mestu u Evropi i na šestom mestu po proizvodnji koja se ostvaruje.
Kajsija je bez ikakve dileme jedna od najatraktivnija voćnih vrsta u Vojvodini i Srbiji, ističe za naš list profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrendog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Naučnog društva voćara Vojvodine.

U Srbiji je pod zasadima kajsija oko 5.500 hektara, a prema podacima koje predočava Keserović godišnja proizvodnja varira, između 22.000 i 44.000 tona koliko je rekordan rod iznosio 2001. godine, dok je lane iznosio oko 25.000 tona. On tvrdi da je proizvodnja kajsija ekonomična i da u nju vredi ulagati na pogodnim područjima, bez obzira na neizvesnost, odnosno što mraz zna da je obere u vreme cvetanja, pa ne rode svake sezone.

Ulaganje u zasad kajsija po hektaru iznosi 5.000 do 7.000 evra bez sistema za navodnjavanje i protivgradnih mreža. Sa sistemom za navodnjavanje potrebno je 9.000 do 11.000 evra, dok instaliranje protivgradnih mreža po hektaru staje dodatnih 15.000 evra.

- Mislim da ove godine, bez obzira na izmrzavanje kojeg je bilo u nekim regionima kajsije su dobro rodile i očekivanja su da uberemo oko 35.000 tona. Ove sezone rodile su najviše na većim nadmorskim visinama 170 do 190 metara - napominje Keserović.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-bice-kajsija-i-za-pekmez-i-za-rakiju-21-07-2019

Berba kajsije uveliko je u toku, a, prema procenama stručnjaka, ova godina je druga po rodnosti u poslednjih deset godina kada je ovo voće u pitanju.

- Bez obzira na izmrzavanje koje smo imali na početku godine, ove godine očekujemo dobru rodnost. Ipak, mnogi proizvođači se žale na cenu ove godine. Prve kajsije išle su po ceni od 60 do 70 dinara. Sada se za rakiju otkupljuje za 25 do 35 dinara, a kao konzumna i kvalitetna može da ide do 45 dinara - kaže Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Kako dodaje, izvoz kajsije je smanjen, a na to je uticala i uredba koju je donelo Ministarstvo poljoprivrede, zbog strogih kriterijuma:

- Izgubili smo male izvoznike koji su otkupljivali, ali mislim da proizvođači kajsije koji dobro rade i koji imaju prinos od 25 do 30 tona, mogu dobro da zarade.

Keserović smatra i da su klimatske promene uticale na cenu ovog voća. U zavisnosti od godine, cena kajsije se menjala od 30-35 evrocenti čak do 90 evrocenti. Kako objašnjava, u poslednje vreme došlo je do dosta izmrzavanja kajsija, pogotovo u ravničarskom delu. Naglašava da je, one godine kada kajsija dosta izmrzne, dosta visoka cena tog voća.

- Očigledno je da i sa kajsijama moramo preći na savremene, intenzivne zasade, kao što smo to uradili kod jabuke i kod trešnje za guste zasade. Obavezno je da se stavljaju i protivgradne mreže, jer one ne štite samo od grada već štite i od žegotina. Obavezno je i navodnjavanje - naglašava Keserović.

Rekao je i da je za kajsiju dobro što je u poslednjih nekoliko dana temperatura od 18 do 22 stepena i što se noću temperature spuštaju do 16 i 17 stepeni.

Savet proizvođačima, prema njegovim rečima, je da pređu na više faze obrade, da se udružuju i naprave destilerije kako bi imali svoj kvalitetan proizvod sa kojim mogu da se pojave na tržištu kada cena bude bila odgovarajuća. Kajsija je, kako ističe, prepoznatljiv srpski brend, koji može da se proda u izvozu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2571738/izuzetno-rodna-godina-za-kajsije-ali-proizvodjaci-nezadovoljni-cenom-resenje-u-udruzivanju

Otkupljivači kajsija prekinuli su otkup tog voća u čačanskom kraju, što su voćari ocenili kao „skandalozno“ i zakazali zajednički sastanak svih voćara iz okoline Čačka kako bi se dogovorili o daljim aktivnostima, saopštilo je udruženje „Miokovačka kajsija“ .

U selu Miokovci kod Čačka kajsija se uzgaja na oko 250 hektara, a ukupni godišnji prinos iznosi oko 3.500 tona tog voća.

Voćari navode da su otkupljivači rekli da je razlog prestanka otkupa kajsija nedostatak gajbica za pakovanje voća, kao i nedostatak kupaca.

– U jeku berbe prestali su sa otkupom, a sve je to jedna igra kako bi se oborila cena kajsije. Za danas i sutra najavljene su padavine, čak i vremenske nepogode, što bi moglo da im posluži kao izgovor da nema kvaliteta i da obore cenu za 10-15 dinara – navode voćari.

Otkupna cena kajsije je 30 dinara po kilogramu.

Izvor:http://moravainfo.rs/2019/07/prekinut-otkup-kajsija-u-cacanskom-kraju-zvanican-razlog-nedostatak-gajbica/

Stevan i Jovan Mastilović braća su od stričeva. Stevan ima 20, a Jovan 23 godine. Obojica su studenti, a zajedničko im je i da su počeli proizvodnju kajsija. U dva voćnjaka stara dve i pet godina."Hteli smo da probamo nešto novo, nešto za sebe. Naši očevi se bave poljoprivredom i mi sebe isto vidimo u poljoprivredi. Ali da to ne bude samo klasično ratarstvo, već i nešto novo i tako smo odlučili da to bude proizvodnja kajsija", kaže Stevan.Ovogodišnjim rodom više su nego zadovoljni uprkos mrazu u vreme cvetanja kajsije.

"Mi smo prezadovoljni prinosima. Po stablu i do 50 kilograma računamo. Svu kajsiju ubacićemo u proizvodnju rakije", kaže Jovan.

Ovi preduzimljivi mladići ovde ne staju već imaju i planove za širenje voćnjaka i dalju proizvodnju.

"Plan nam je da se širimo i dalje, ali idemo korak po korak, a cilj je, da uz postojeći voćnjak imamo još desetak hektara. Neka gruba računica je da 10 hektara voćnjaka zamenjuje oko 50 hektara u klasičnoj ratarskoj proizvodnji. Naravno ulaganja u voćnjak su velika, jer planiramo protivgradne mreže, bunare za zalivanje, grejače", kaže Jovan.

Ideju da se bave voćarstvom podržali su i njihovi očevi, a da se uvere kako to nije ni malo lak posao u vreme sadnje sami su kopali rupe za sadnju mladih kajsija.

"Držali smo se tradicionalnog načina, a to je podrazumevalo i da kajsije sadimo u ručno ašovom kopane rupe. Nismo i dalje iskusni u toj proizvodnji, pa poštujemo preporuku struke. Savet struke bio je da je zbog rasta stabla i prinosa bolje ručno kopati sa sadnju. Sadnja je kažu najbitnija i mi smo poštovali sve preporuke koje smo dobili", kaže Stevan.

Najveći deo ovogodišnje proizvodnje završiće u komu. Ali rakija koja se proizvede neće odmah ići na tržište, već će odležati nekoliko godina. Stevan i Jovan znaju što je rakija starija to joj je cena bolja.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/studenti-poceli-proizvodnju-kajsija_1030887.html

U Srbiji je noćas ispaljeno 829 raketa sa osam radarskih centara, potvrđeno je u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Za tri sata ispaljeno je 10 odsto od cele godišnje potrošnje raketa.

Ispaljena je i 31 raketa iz četiri nove automatske protivgradne stanice sa radarskog centra Valjevo.

Neke delove Srbije sinoć je pogodilo jako nevreme i padao je grad.

Više od 15.000 udara munja i gromova pogodilo je Srbiju, pokazuju podaci sa sajta blitzortung.org.
U Ivanjici je grad padao oko dvadesetak minuta, a jaki pljuskovi i grad veličine lešnika su oko 19 sati pogodili Čačak i napravili štetu u čačanskim i dragačevskim selima.

U Čačku, Ivanjici i Lučanima nevreme je nanelo veliku štetu voću i usevima.

Grad, veličine lešnika, a ponegde i oraha, padao je oko 10 minuta, a u nekim selima i 20 minuta.

Najviše grada palo je u čačanskim selima Miokovci i Prijevoru, u kojima su stradali voćni zasadi, naročito kajsija, prenose lokalni mediji.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/drustvo/nocas-ispaleno-892-rakete-s-osam-radarskih-centara-20-05-2019

Sušno i hladno proleće ugrožava jesenas zasejanu pšenicu, ječam i raž, a niske temperature su 90 odsto oštetile rane kajsije i trešnje... Ovu poljoprivrednu godinu prati mnogo problema i sve je neizvesnija, rekao je danas stručnjak za poljoprivredu Milan Prostran.

On je agenciji Beta rekao da je manjak padavina omogućio da se poseju prolećne kulture, među kojima je najvažnija šećerna repa, ali da već nekoliko godina nema vlage ni u dubinskim depoima iz kojih biljke crpe vlagu kada nema površinske.

"Veći deo pšenice na oko 570.000 hektara je posejan van optimalnog roka i ona je slabo nikla pa je deo preoran i ne treba očekivati velike prinose i viškove za izvoz", rekao je Prostran.Dodao je da se smanjuju i površine zasejane šećernom repom jer je, zbog liberalizacije tržišta i pritiska proizvođača šećera od šećerne trske, čija je proizvodnja rentabilnija, započela "kriza šećera", pa bi proizvođači te industrijske biljke trebalo da insistiraju na čvrsto sklopljenim ugovorima i garantovanju cene.

Poljoprivrednicima će, kako je rekao Prostran, ova godina biti teška jer će zbog velike suše i otpornosti zemljišta potrošnja goriva biti veća za oko 20 odsto.

Tvrdo zemljište će, prema njegovoj proceni, povećati i lomove delova i kvarove na traktoru, pa je dobro što je bar odložena registracija traktora što bi bio dodatni izdatak.

"Godina ne nagoveštava ništa dobro, ne znam da li će državu zbog toga zaboleti glava, ali svojevremeno se poljoprivrednicima pomagalo na razne načine, a to čini i EU", rekao je Prostran.

Istakao je da su rane trešnje i kajsije u Grockoj, Smederevu, Topoli i drugim voćarskim krajevima koji su na manjoj nadmorskoj visini, uglavnom propale.

Izvor:http://mondo.rs/a1176581/Info/Ekonomija/Rane-kajsije-i-tresnje-unistio-mraz.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31