ČAČAK, 20. juna (Tanjug) - Berba žutog zlata, kako neki nazivaju kajsiju, već je počela ali do danas niko još uvek nije saopštio zvaničnu otkupnu cenu, kazao je za proizvođač Stevan Milosavljević iz Miokovaca. “Ovo je javašluk, nemamo pojma po kojoj otkupnoj ceni ćemo predavati rod. Neko uzima za 30 dinara, neko za 50 i nema smisla da se sedi u kafani i dogovara otkupna cena. Da nas nije uništio grad ja se ne bih sikirao, ali ovako kad je rod smanjen, a cena još uvek nepoznata situacija je teška”, izjavio je Milosavljević. On ističe da se u Miokovcima, centru srpske kajsije, za razliku od prethodnih godina, ovog leta neće moći nabrati više od 80 vagona. “U nekim voćnjacima prošle godine gde je bilo oko 500 vagona, sad nema ni 500 kila. Grad je ubrao svoje, a nama šta i koliko ostane”, rekao je Milosavljević.

Ni proizvođači ovog voća nisu useve osguravali poput svojih kolega malinara tako da je njihov trud odnela ćud prirode mada tako nije moralo biti. Ostaje da se vidi da li će u narednoj godini ponoviti iste greške smatraju stručnjaci. 

U prethodnom broju pisali smo o značaju kajsije i da  je ona vrsta koja se može lako sušiti. U ovom broju možete pročitati koje su to sorte. Opisaćemo dve najčešće gajene sorte u našoj zemlji,iako se sortiment kajsije dosta dinamično menja i postoji veliki broj novostvorenih sorti,kako naših, tako i stranih koje treba introdukovati i videti kako će se koja pokazati u pojedinim krajevima naše zemlje i u pogledu rodnosti, otpornosti prema niskim temperaturama,vreme cvetanja,otpotnost prema bolestima i štetočinama,vreme stupanja na rod,osobine ploda,kompatibilnost sa različitim podlogama i posrednicima,ponašanje na različitim tipovima zemljišta,javljanje apopleksije.

 

Mađarska najbolja

Poreklom je iz Mađarske. To je najrasprostranjenija sorta kod nas, a takođe spada i u grupu vodećih sorti. Sazreva sredinom jula. Stablo je srednje bujno do bujno. Cveta srednje pozno. Relativno je otporna prema mrazu,bolestima i štetočinama. Nije probirač prema zemljištu.

Rano počinje da rađa i dobre je i redovne rodnosti.

Plod je srednje krupan (oko 50g ),okruglasto ovalnog oblika, sa srednje izraženom brazdom koja deli plod na dve približno simetrične polovine. Osnovna boja pokožice je narandžasta,a dopunska svetlo crvena ( na kojoj se uočavaju tačkice tamno crvene boje ),pretežno sa sunčane strane ploda.  Za ovu sortu je karakteristično da se na pokožici često sreću i braonkasto-rđaste pege, posebno u godinama sa dosta kiše. Meso je narandžaste boje,čvrsto,slatko-blago nakiselo,aromatično,visokog kvaliteta. Jedna od najboljih sorti po organoleptičkim osobinama. Koštica je srednje krupna i cepača je. Može da se koristi i za stonu potrošnju,sušenje i razne vidove prerade.

Kečkemetska ruža

Poreklom je iz Mađarske. Spada takođe u grupu vodećih sorti. Sazreva krajem jula. Stablo je bujno i vrlo je rodna. Otporna je prema niskim temperaturama,posebno prema prolećnim mrazevima. Nije probirač prema zemljištu. Dosta je otporna prema bolestima i štetočinama. Cveta srednje pozno. Po broju stabala i proizvodnji je na drugom mestu,odmah iza mađarske najbolje.

Plod je srednje krupan oko 40g,a kada prerodi ili u uslovima suše može biti i sitniji. Plod je izduženo okruglastog oblika sa izraženom uzdužnom brazdom koja ga deli na dve asimetrične polovine.

Osnovna boja pokožice je narandžasta,sa rumenilom sa sunčane strane ploda. Meso je narandžasto - žute boje,čvrsto,slabo sočno,malo brašnjavo,slatko - nakiselo, srednje aromatično i osrednjeg kvaliteta.

Dobro podnosi transport i koristi se uglavnom za preradu. Mane su joj da plodovi neravnomerno sazrevaju,sklona je alternativnoj rodnosti i tada kada prerodi plodovi su još sitniji i lošijeg kvaliteta.

I na kraju da kažemo da su najveći proizvođači kajsije u svetu Turska, Iran, Italija, Španija, Grčka.

Proizvodnja u našoj zemlji je mala – oko 27.000 t, ili 2,2 kg po stanovniku – i ne odgovara ni potencijalima proizvođača, niti potražnjom za ovim voćem.

  

Kajsija je voćna vrsta koja poslednjih decenija zauzima sve veći primat u voćarskoj proizvodnji u Srbiji. Poslednje decenije povećavaju se površine pod kulturom kajsije ali i pored ambicija koju poljoprivredni proizvođači imaju glavne negativne odlike gajenja kajsije u Srbiji su regionalna ograničenost i variranje proizvodnje iz godine u godinu. Pored toga što je njeno gajenje dosta rašireno, obim proizvodnje u našoj zemlji ni približno ne zadovoljava potrebe tržišta  I potrebno je trend njene proizvodnje nastaviti.

 

Moderan način sušenja voćem u Španiji na principu ultra crvenih talasa

 

Plodovi kajsije su desertno voće koje ima široku mogućnost korišćenja kako svežih tako i prerađenih plodova. Kajsija se koristi kao stona sorta u svežem stanju a u preradi je zastupljena u proizvodnji marmelada, džemova, nektara, kompota i sve češće se sreće u fermentisanom obliku tj. rakija od kajsije – kajsijevača. Sušena kajsija je proizvod koji poslednjih decenija doživljava svoju ekspanziju I sve više nalazi put do kupaca na rafovima najvećih trgovinskih lanaca. Osim ploda, i jezgra su interesantna za korišćenje. Naročito su interesantna jezgra slatkog ukusa jer su bogata uljem, belančevinama, šećerima i mineralnim materijama. Zastupljeni su i u konditorskoj industriji kao zamena za gorki badem.

Proizvodnja sušene kajsije podrazumeva sušenje visokokvalitetnih plodova do vrlo cenjene robne grupe na svetskom tržištu. Odgovarajući kvalitet u prvom redu zavisi od sorte, ali i od tehnologije sušenja. Sorte kajsije namenjene za sušenje moraju da zadovolje odgovarajuće osobine koje se odnose na kvalitet a to su: šira dinamika prerade i plodova srednje, ujednačene krupnoće sa čvrstom konzistencijom (mezokarpom) u optimalnoj fazi tehnološke zrelosti. Za sušenje plodova su poželjne sorte sa većom suvom materijom, povoljnim odnosom šećera i kiseline (dobar ukus), naglašenom aromom i ujednačenom žutom bojom.

Kajsija je pogodna voćna vrsta za sušenje. Značajne količine sušene kajsije se mogu plasirati na svetskom tržištu. Sušenu kajsiju  je moguće kvalitetno i ekonomično sušiti i u domaćim uslovima. Ovaj tekst je upravo posvećen poljoprivrednim proizvođačima koji su zainteresovani za ovaj vid prerade kajsije sa osvrtom na izbor najboljih tehnoloških uslova. Najbolji efekat sušenja svakako može biti postignut kombinovanom tehnologijom zasnovanom na osmotskom sušenju u rastvoru saharoze i klasičnom konvektivnom sušenju. Ova tehnologija obezbeđuje veoma dobro očuvanje kvaliteta sveže kajsije tokom prerade. Osim očuvanja nutritivnih vrednosti, ovim procesom neznatno se utiče na promenu ukusa i arome a potvrđeno je da domaće sorte kajsija mogu biti pogodna sirovina za sušenje.

Tehnologija sušenja kajsije

Plodovi kajsije za sušenje se beru u punoj tehnološkoj zrelosti. Plodovi moraju biti zreli, zdravi i ujednačenog kvaliteta. Spoljašnji izgled ploda mora imati sledeće karakteristike: sveži, sočni, rukom birani plodovi, celi, čisti, bez mehaničkih povreda, vidljivih znakova oštećenja i razaranja tkiva od bolesti i štetočina, bez ožegotina od Sunca i bez pojave plesni.

Do tehnološkog procesa prerade kajsiju treba skladištiti u hladnim i suvim skladištima.

Proces sušenja kajsije se odvija kroz nekoliko etapa: pranje inspekcija odvajanje koštica blanširanje sumporisanje  potapanje u rastvor saharoze sušenje završna obradapakovanje.  Iz posuda u kojima je bila skladištena kajsija se transportuje u prilagođene posude za pranje. Prilikom procesa pranja obavlja se prvo inspekcija plodova u cilju uklanjanja trulih, plesnivih, zelenih plodova i dospelih stranih primesa. Ova operacija se najčešće obavlja mehanički.

Plodovi se peru u hladnoj vodi a nakon pranja se ponovo obavlja inspekcija, odnosno kontrola sada već čistih plodova koji idu na dalju obradu. Odvajanje koštica se obavlja mehanički, deljenjem kajsije na polutke. Blanširanje se obavlja vodenom parom u trajanju od 2 – 4 minuta. Sumporisanje se odvija u posebnim komorama u kojima sagoreva čist sumpor, a ova priprema treba da spreči tamnjenje voća. Sumporisanje kajsije traje od 2 – 3 sata, a količina od 2,3 kg sumpora je potrebna za 1000 kg voća.

Potapanje u rastvoru saharoze može varirati od 70 - 85% rastvora, pri čemu je ručno oprane i polovljene kajsije potrebno odmah potapati u pripremljen rastvor. Nakon toga se vrši raspored polutki kajsije na lese pri čemu se na metar kvadratni lesa stavlja 6 - 9 kg voća.

 

Sušenje kajsije se najčešće odvija osmotskom dehidratacijom. Osmotska dehidracija je dosta star proces, zastupljen u našim krajevima još od doba Turaka. To su na primer spremanje voća u obliku slatka ili povrća u obliku turšije. Naučni pristup ovom obliku konzerviranja je skorašnjeg datuma. Interesovanje je naročito izraženo u poslednjih dvadesetak godina u svetu, na primer u SAD i u Japanu. Suština procesa je migracija molekula vlage u tečnoj fazi iz proizvoda koji je potopljen u rastvor, najčešće vode i nekog rastvorka u našem slučaju je to rastvor saharoze. Ona se dešava zbog razlike u koncentracijama molekula vode u voću i u rastvoru. Proces se prekida izjednačavanjem koncentracija. No, u isto vreme se dešava migracija rastvorka iz rastvora u uzorak,a različitost u fizičkim i hemijskim osobinama materijala će usloviti različite flukseve materije. Međutim, pored ove dve migracije ne treba zanemariti ni mogućnost rastvaranja organske materije u rastvor što ima za posledicu transport u smeru od uzorka ka rastvoru. Pošto nakon osmotske dehidracije u voću ostaje još dosta vlage,sa kojom se proizvod ne može čuvati duže vreme, potrebno ga je dosušiti, najčešće konvektivnim putem. Temperature sušenja se kreće u interval od 45 - 55°C. Vreme trajanja sušenja je od 18 – 24h.

Za vreme izlaganja uzoraka kajsije sumpor-dioksidu dešava se njegova apsorpcija u medjućelijski prostor unutar ploda. Osmotskom migracijom molekuli SO2prodiru kroz polu propustljive membrane ćelija. Tokom vremena sumpor-dioksid stupa u hemijske reakcije sa organskom gradivnom materijom. Ova hemsorpcija objašnjava promenu strukture ćelijske membrane, koja se donekle razara, te su putevi za migraciju molekula vode dostupniji, a što se vidi tokom kasnijeg konvektivnog sušenja.

Tokom osmotske dehidracije migracija vlage iz polutki kroz mikro i makropore u okolinu je u tečnoj fazi, te je posledica mala kontrakcija zapremine uzorka. Struktura ovih pora nije bitno narušena(na primer naglo sužavanje), jer nema prelaska vlage iz tečne i gasnu fazu. To je i glavni razlog zašto se tokom kasnijeg konvektivnog sušenja ostvaruje brzina sušenja koja je dva do tri puta veća u poređenju sa uzorkom koji je tretiran kiselinom.

Stoga je ovaj osmotsko – konvektivni tip sušenja najpodesniji za proizvodnju suve kajsije. Prema važećem Pravilniku Republike Srbije sadržaj sumpor – dioksida ne sme preći 0,015%.

Sušena kajsija je veoma poznat i cenjen proizvod na tržištu. Ovaj vid sušenja kod nas je zastupljen u tzv. domaćoj radinosti I to u veoma maloj količini namenjenoj najčešće za lične potrebe. Kvalitet suvih kajsija mora zadovoljiti zahteve svih tržišta uz pravilan odabir tehnologija sušenja I načina prerade i pakovanja suvih kajsija.

                                                             

Sušeno voće je veoma popularno i u našoj zemlji, naročito u vreme posta.

Izvor: Agrobiznis magazin www.agrobiznis.rs 

Dušica Mirković

Dejan Damjanov

Naslov: Sorte kajsije za sušenje

 

Rezidba šljive trešnje, višnje, breskve i kajsije (koštičavo voće)

Zahvaljujući brojnim iskustvima i istraživanjima rezidba voća omogućila nam je da sve više postižemo odlične prinose sa plodovima ekstra kvaliteta koje traži probirljivo tržište. Ni razlika u ceni između prve i ekstra klase nije mala, da ne govorimo o drugoj klasi. Osnovno o čemu treba da vodimo računa kod rezidbe je to koju voćku orezujemo, koja je sorta u pitanju, stanje zasada i naravno šta želimo rezidbom da postignemo.

Kod šljive rezidba zavisi od grančica na kojima se formiraju plodovi  i one se razlikuju kod različitih sorti tako da one sorte koje rađaju na mešovitim grančicama treba najintenzivnije orezivati dok kod sorti koje rađaju na kratkim rodnim grančicama porebno je da ostavite određen broj jednogodišnjih letorasta.

Rezidba kod breskve zavisi od kondicije stabla i same krune koja je formirana. Kada breskvu orezujete treba da ostavljate mešovite rodne grančice dužine 10-15 cm u vidu riblje kosti i to po 30 u gušćem i do 80 grančica u klasičnom zasadu (kod većeg razmaka sadnje).

Kada govorimo o kajsiji treba naglasiti da kod nje rezidbu izvodimo tri puta i to u proleće odnosno u periodu kretanja vegetacije kada se izbacuju grane koje se ukrštaju, zagušuju krunu, polomljene i grane koje smetaju pri obradi mehanizacijom. Drugi put kajsiju orezujemo tokom leta obično krajem  maja ili početkom juna i tada radimo prekraćivanje izbilih mladara za 1/3 ili ½ dužine. Treća rezidba je posle berbe i tada se odstranjuju polomljenje i osušene grane. Ovu rezidbu je nabolje sprovesti sredinom jula do 15 avgusta, u zavisnosti od vremena sazrevanja plodova.

Većina zasada tršnje u Srbiji je stara, stabla se vode u vidu slobodne krune, rezidba gotovo da  se i ne izvodi, ali novim, intenzivnim zasadima se primenjuje gusta sadnja. Zbog toga je neophodna redovna i oštra rezidba (intenzivna), a stabla se održavaju do visine koja je pogodna za rad sa zemlje. Ono što što je primetno jeste formiranje novih zasada sa intenzivnom proizvodnjom gde se postižu odlični rezultati. Jedan takav zasad sa najavremeniom agrotehnikom je u okolini Zaječara o čemu smo pisali u Agrobiznis magazinu.

Rezidba višanja: Rodno drvo je deo grančice koji ima duže ili kraće jednogodišnje letoraste sa cvetnim i lisnim pupoljcima. Cvetni i lisni pupoljci mogu biti na letorastima, koji su: kratki - jedan cvetni i jedan lisni pupoljak, majski buketić 2-7 cm -sa više cvetnih pupoljaka,- slamasti (tanki) sa pojedinačnim cvetnim pupoljcima (10-15cm), mešoviti-više pupoljaka zajedno (dva, tri i više) dužine preko 15 cm, - prevremeni -kad se pupoljci iz tekuće vegetacije razviju u letoraste. S obzirom na to gde se nalaze, razlikuju se tri grupe cvetnih pupoljaka, pa postoje i tri grupe sorti breskve: A, B i C. Sorte grupe A imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih i debljih grančica. Sorte grupe B imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih grančica, a na debljim, samo na vršnom delu. Sorte grupe C imaju cvetne pupoljke samo na vršnom delu debljih i tanjih grančica.

Takođe treba da znamo da kod sorte koja rađa na višim rodnim grančicama rezidbom obezbedimo dovaljan broj umereno bujnih letorasta i da orezivanjem sprečimo njihovo premeštanje na periferiju krune. Ako je u pitanju sorta koja rađa na majskim kiticama (KELERIS 14, ERDI BOTERMO) neophodno je obezediti dovoljan broj jednogodišnjih letorasta na kojima će se formirati kratke rodne grančice. Kod trećeg tipa sorti višanja, gde imamo plodove na jednogodišnjim rodnom drvetu i na kratkom rodnom drvetu, rezidbom treba da smanjimo preteranu rodnost i ostavimo što veći broj umereno bujnih letorasta koji će dati najkrupnije plodove. Sorta pogodna za gustu sadnju višnje je Oblačinska.

 

Reziba jabuke i kruške

Rezidba jabuke može biti  kratka ili duga. Primenom sistema duge rezibe povećan je prinos po jedinici površine zasada, a ostvaruje se i veće učešće plodova ekstra klase, bolja obojenost plodova što obezbeđuje veće prihode.

Kada je u pitanju kruška, prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu predlaže da se pridržavate dva osnovna principa: slabija rezidba (manje orezivanje) na bujnim stablima ubrzava i povećava rodnost, a kratka rezidba (jače orezivanje) povećava bujnost i usporava rodnost.

 

 

 Intenzivan zasad jabuke

 

Rakije od kajsije i breskve su rakije najfinijih aroma i odlikuju se posebnom mekoćom. Nastaju od iskoštičenog i prevrelog voća destilisanog u bakarnom kazanu. Zahvaljujući svojoj veoma neobičnoj aromi i kvalitetu čašica, ovih rakija pre podne budi sva čula bolje od bilo kog leka ili preparata. Za spravljanje rakije od bresaka i kajsija koriste se uglavnom plodovi koji zbog lošijeg izgleda nemaju komercijalni značaj, tj. ne mogu se prodati i koristiti u svežem ili prerađenom obliku.

Tehnološki postupak:

- berba zrelih ili prezrelih plodova,
- muljanje plodova, po potrebi i odvajanje koštice,
- alkoholno vrenje plodova u zatvorenim sudovima,
- destilacija prevrelog kljuka
- odležavanje i formiranje rakije.

U našoj zemlji rakija se proizvodi od sorte kečkemetska ruža i mađarska najbolja, uglavnom u Vojvodini. Sorta mađarska najbolja sazreva početkom jula i u punoj zrelosti, osnovna boja joj se menja u intenzivno žutu, sa dopunskom tamnocrvenom bojom. Mezokarp (meso) poprima tamnonarandžastu boju i u punoj zrelosti je mek i aromantičan. Rakija treba da sadrži 45–50 Vol.% alkohola, jer tada ima pun ukus, harmonična je i pitka, sa izraženom aromom vrste.

Berbu plodova kajsija i bresaka treba obaviti kada se nalaze u punoj zrelosti, ili kada su delimično prezreli. Naročito kajsije u prezrelom stanju imaju vema izraženu aromu. Od njih se dobijaju kajsijevače veoma fine i aromatične. Kajsija je dosta skupa i deficitarna, pa se dobro plasira na tržištu. Plodovi ubrani u punoj zrelosti ili nešto ranije, kada su još relativno čvrsti, koriste se za preradu u džem ili kompot. Stoga se u domaćinstvima za spravljanje kajsijevače koriste uglavnom plodovi sakupljani ispod stabla. To su prezreli plodovi koji sadrže maksimalnu količinu šećera i veoma su aromatični.

Muljanje kajsija i bresaka vrši se po potrebi, jer se ukoliko su prezrele, muljaju pod dejstvom sopstvene težine prilikom stavljanja u sudove za vrenje. Ukoliko se obavlja muljanje, to treba činiti muljačom kod koje su valjci obloženi gumom i razmaknuti toliko da se prilikom muljanja koštica ostane neoštećena. Po mogućstvu koštice bi trebalo odvojiti potpuno ili bar delimično, a ukoliko se to ne učini, destilaciju prevrelog kljuka treba obaviti što pre kako se iz koštice, dužim stajanjem, ne bi izdvojilo mnogo sastojaka koji daju miris gorkog badema.

Alkoholno vrenje kljuka breskve ili kajsije treba izvoditi u zatvorenim sudovima, kako se ne bi gubila aroma i alkohol, i da rakija ne bi imala više kiselina. Za previranje u obzir dolaze drvene kace sa poklopcem i vranjem za vrenje ili gumenim crevom uronjenim u sud sa vodom, plastična burad raznih dimenzija, drvena burad zatvorena vranjem za vrenje ili vatom, kao i burad bez jednog danceta, pokrivena polietilenskom folijom i labavo vezana kanapom.

Kljuku bresaka i kajsija treba dodati sumpornu kiselinu u istoj količini i na isti način kao i kljuku od trešanja. Sumporna kiselina sprečava razvoj štetnih mikroorganizama koji tokom vrenja stvaraju materije lošeg mirisa, a tokom destilacije prelaze u rakiju i znatno joj umanjuju kvalitet. Kada je alkoholno vrenje završeno, treba što pre obaviti destilaciju prevrelog kljuka, jer dužim stajanjem gubi kvalitet.

Ukoliko su kajsije prezrele ili smežurane, preporučuje se dodavanje izvesne količine vode kljuku (da se dobije ređa masa) pre vrenja, kako bi se ono nesmetano odvijalo.

 

Da li znate kako se pravi rakija od breskve?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3288-da-li-znate-kako-se-pravi-rakija-od-breskve

 

Kajsija je postala veoma popularna voćna vrsta. Jako su velike oscilacije u rodnosti. Ne voli mrazišta, ne voli ravnice. Obavezno se mora voditi računa o strukturi sortimenta, i najviše se preporučuju rano cvetne i kasno cvetne sorte Mora se voditi računa o izboru podloga, o pomotehnici, agrotehnici. Pravilan izbor zemljišta za podizanje zasada kajsije, veoma je bitan, jer najdikektnije utiče na ekonomske efekte, proizvodnje kajsije. Kajsija uspeva, na lakim aluvijalnim zemljišta, umereno plodnim i umereno vlažnim. U Srbiji se kajsija gaji u priobaljama velim reka, (Dunava, Save, Tise, Velike Morave), gde se kajsija najviše gaje. U pogledu mehaničkog sastava, najviše joj odgovaraju zemljišta gde je odnos peska i gline 60:40, zato što su to zemljišta laka za obradu. Ne podnosi, suvišne vlaža, teška zemljišta. Najbolja pH vrednost je 6,5 do 7,5, mada se dokazalo da se može gajiti i na zemljištima sa pH 8 do 8,5. Nadmorska visina za gajenje kajsije je od 800 do 900 m. Kod nas najbolji zasadi kajsije podignuti su u Podunavlju, od 100 do 200 m, u zapadnoj Srbiji, od 200 do 450 m , u Sremu od 180 do 200m. Bližu većih vodenih površina kasija dobro uspeva. Kako temperatura utiče na prinos voća Kako temperature utiču na prinos voća http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2848-kako-niske-temperature-uticu-na-prinos-voca

Dani srpske kajsije su po deveti put organizovani 15. i 16. jula u Miokovcima, srpskoj prestonici ovog voća. Ova manifestacija posvećena je profesionalnom voćarstvu, posebno razvoju proizvodnje kajsije, ali i ostalih vrsta koštičavih voćaka. Ovakvi skupovi su odlična prilika da se čuju najnovije informacije iz oblasti voćarstva, da se razmeni znanje i iskustava sa terena, da se proizvođači informišu o najnovim tehnologijama uzgoja kajsije, ali je ujedno i mesto gde se svi posetioci mogu upoznati sa brojnom ponudom izlagača.

U Srbiji se pod zasadima kajsije nalazi oko 5.290 ha. Posmatrano po opštinama, daleko najveće površine se nalaze u Grockoj (1949 ha), zatim u Čačku (549 ha), Smederevu (234 ha), Zrenjaninu (95 ha) i Subotici (94 ha). Visina godišnje proizvodnje tokom poslednjih godina varira od 18.510 tona u 2005. godini do 44.077 tona u 2011. godini, sa prosečnom proizvodnjom u poslednjih pet godina od 26.510 tona. Prinos varira od 4,5 do 8,7 tona po hektaru.

Za Agrobiznis magazin, gradonačelnik Čačka Milun Todorović, istakao je da se u Miokovcima svake godine povećavaju površine pod zasadima kajsije, i ona se danas uzgaja na oko 250 hektara. "Mislim da svake godine radimo bolje, idemo ka većem kvalitetu proizvoda. Krenuli smo pre devet godina skromno, sa malim brojem hektara, danas imamo više od 500 hektara u ovim našim prelepim selima Miokovcima, Milićevcima, Trbušanima, Vranićima, Gornjoj Gorevnici", podsetio je Todorović.

Pomoćnik ministra poljoprivrede, Zoran Janjatović, izjavio je da je upravo ono što rade voćari u Miokovcima strateški interes zemlje u poljoprivredi. "Da se iskoristi potencijal svih regiona i da proizvod koji ovde najbolje uspeva bude i najpametnije plasiran. Voćarstvo u Srbiji je strateška grana kojoj će ministarstvo dati veoma visoki primat. U narednom periodu pokušaćemo da pomognemo da povećate vrednost a vama treba da bude cilj da povećate prihode po hektaru, da povećate profit a to bez savremene tehnologije i savremenih zasada, pravog ciljnog tržišta i kvaliteta nije moguće", istakao je Janjatović.

Prošlogodišnje Dane kajsije organizovalo je udruženje „Miokovačka kajsija“, čiji je predsednik Vojkan Tomić bio i domaćin kajsijade. Pored toga što je ovo selo poznato po proizvodnji kajsije, od ove sezone biće bogatije za novu hladnjaču kapaciteta 300 tona zamrznutog voća. Hladnjača je formirana sa namerom da se u Miokovce voće dovozi i prerađuje, a ne samo odvozi u sirovom stanju kao što je do sada bio slučaj. Hladnjača je spratna, istog kapaciteta na obe etaže,  opremljena tunelom za brzo zamrzavanje kapaciteta 22 tone, lager komorom u koju može da stane 20 vagona zamrznutog voća, što omogućava da se voće zamrzava i prerađuje, kao i da se skladišti i sačeka  najpovoljniju cenu za prodaju.

Vlasnici hladnjače, Miroslav Nedeljković i Marko Jokić su spremno za otkup kajsije, a nakon kajsije, vršiće i otkup šljive i ostalog sezonskog voća. Jedan deo otkupljenog voća plasiraće poznatim destilerijama, dok će se drugi deo iskoštičavati, zamrzavati i spremati za izvoz.

Planovi ova dva voćara su da u prvoj fazi rada hladnjača bude skladišno – otkupna komora koja će snabdevati domaće tržište, a vremenom će se ići sve više na preradu, pa im je u planu da te proizvode izvoze na inostrano tržište, pre svega u Rusiju, pa otuda i naziv Poljoprivredni kombinat “Kalinka”.     

Početna cena u otkupu za industrijsku kajsiju prošle nedelje je iznosila 35 dinara, dok se tokom ove nedelje cena povećala na 50 dinara za industrijsku, a za konzumnu otkupna cena je 80 dinara po kilogramu. Većina voćara, kajsiju će predavati otkupljivačima, ali će značajne količine biti korišćene za pravljenje rakije

Ukupan izvoz kajsije u 2016. godini bio je 2.341tona, od čega je 87% (1.996 t) izveženo sveže kajsije. Najviše se izvozila u Rusku Federaciju 25% i Bosnu i Hercegovinu 20%. Veoma mala količina smrznute kajsije (274t) plasirana je na tržište Nemačke, Austrije i Francuske. Privremeno konzervisane kajsije je izveženo oko 66 t i svega 6 tona sušene kajsije. Ukupna vrednost izvoza kajsije je 2,1 miliona dolara.

Ukupan uvoz kajsije prošle godine iznosio je svega 713 tona, u vrednosti uvoza od 1,3 miliona dolara. Zemlje iz koji je bio najveći uvoz su Grčka 45% za svežu kajsiju i Turska 37% za suvu kajsiju, koja je uticala na visoku cenu uvoza.

Selo Miokovci za svoj standard iznad proseka, u odnosu na ostala čačanske sela, duguje žutom zlatu, odnosno kajsiji, koja se ove godine uprkos aprilskom snegu i mrazu, "polomila od roda". Proizvođači kažu da cena nije loša.

"Kajsija je rodila odlično, što je ostalo to je pun rod i grane su se polomile", kaže za Glas zapadne Srbije Savo Ilić iz Miokovaca. Radovan Matijević izma hektar pod kajsijom, zadovoljan je rodom, a u kuću je ove godine stigao prvi dinar od kajsija roda 2017 "Malo za rakiju, malo za džemove, sve se proda. Uzeo sam prvi dinar, ima vajde od bavljenja kajsijom", ističe Matijević.

Izvor: Glas zapadne Srbije

Opširnije u prilogu koji je emitovan u vestima Prve TV na linku: https://www.facebook.com/agrobiznismagazinsrbija/videos/851320451688258/ 

Ovogodišnji rod kajsije je odličan, ali proizvođači ovog voća nisu zadovoljni cenom.

Zbog toga su sve prilike da će mnogi preći na proizvodnju stonih sorti, koje su namenjene izvozu, prevashodno Rusiji.

"Trenutna cena kajsije za preradu, koja se u 90 odsto slučejeva koristi za rakiju, iznosi 25 dinara, što je ispod višegodišnjeg proseka. Proizvođači sigurno nisu zadovoljni, ali moj savet im je da pređu na proizvodnju komercijalnih sorti koje imaju prohodnost i ka inostranom tržištu", rekao je predsednik Organizacionog odbora ispred udruženja "Miokovačka kajsija" i Mesne zajednice Miokovci, Predrag Radovanović. 

Mi otkupljivači, naveo je Radovanović, potrudićemo se da u narednim danima utičemo na prerađivače da se ta cena makar malo podigne i kaže da je "cena branice i dalje od 80 do 85 dinara". 

Zamenik gradonačelnika Čačka, Radoš Pavlović, izjavio je da je cena "padalice" niska i zbog obilnog roda u smederevskom kraju, Vojvodini i na neki način zbog zasada po agroekološkim područjima koja nisu namenjenena kajsiji. 

"Tu se vidi nedostatak reonizacije poljoprivredne proizvodnje. U narednom periodu smo predvideli da se razvoj poljoprivrede u čačanskom kraju odvija u dva pravca, reonizacija i viši stepeni obrade. Želimo da se stvaraju mala porodična gazdinstva koja će na sopstvenom gazdinstvu pakovati svoje proizvode ili da imaju poluproizvod ili čak gotov proizvod. Tako će uz adekvatnu ambalažu postići veću cenu", zaključio je Pavlović.

Izvor: www.b92.net

Ukoliko niste ljubitelji svežih, jedite ih suve, pod uslovom da nemate povišen nivo šećera i holesterola u krvi. Osušene kajsije su bogate kalijum-karbonatom, koji je lekovit za osobe koje pate od aritmije. Osim magnezijuma, kajsije obiluju i fosforom, što poboljšava funkcije mozga, a kombinacija ova dva minerala, dobra je i za normalizaciju krvnog pritiska.

Smatra se da kajsije podstiču odbrambenu snagu organizma od infekcije, jačaju zube i kosti... Ako se jede pre obroka, kajsija dobro utiče na varenje, a zbog visokog sadržaja gvožđa preporučuju se anemičnim osobama.

Zdravo je piti i sok od kajsije, ali bez dodavanja konzervansa ili šećera. Sok od ovog voća može da pomogne onima koji pate od viška želudačne kiseline i nadutosti, protiv groznice i kožnih bolesti, recimo, ekcema.

Kajsija je vrlo hranljiva voćka koja obiluje vlaknima, a pri tome je niskokalorična. Sadrži vitamine A, B2, B3 i C, kao i korisne prirodne šećere, kalcijum i gvožđe.

Zbog velikih količina vitamina A koje sadrži smatra se i najboljim prirodnim saveznikom u očuvanju vida.

Domaćice od ove voćke najčešće prave džem, a mi vam predlažemo da napravite ledeni čaj od kajsije. Ovaj osvežavajući napitak je istovremeno i zdrav. Nacedite 500 ml soka od kajsije i sipajte u posude za led i zamrznite. Kada ledene kockice kajsije budu spremene za upotrebu, sitno naseckajte pet do sedam kajsija. Naseckane i smrznute kajsije sipajte u čaše i prelijte vrućim indijskim čajem. Možete da dodate i sveže kolutove limuna.

Koštica kajsije se još naziva i gorki badem. Jedna je od najboljih izvora vitamina B17, koji se može naći u semenkama voća, kao što su breskve, kajsije, šljive. Kineska medicina gorke koštice kajsije preporučuje za lečenje artritisa, problema sa varenjem, visokog krvnog pritiska.

U Rusiji se, na primer, od 1845. godine upotrebljava kao lek protiv raka, a u SAD-u od 1920. godine. 

Dve-tri koštice kajsija dnevno smatraju se bezbednom dozom, a sve preko toga može biti opasno, zavisno od težine osobe koja ih konzumira. 

Izvor: www.alo.rs; www.opusteno.rs

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30