Pet stotina tona junetine iz Srbije otišlo je put Kine za mesec dana. Posle isporuke mesa 2.000 krava Turskoj, iz te zemlje se ovih dana očekuje poziv sa uputstvima za preradu i izvoz mesa bikova. Ukupan izvoz junećeg mesa u te dve zemlje do kraja godine dostići će iznos od 10.000 tona, procenjuju u Ministartvu poljoprivrede, a mi smo istraživali šta od toga imaju poljoprivrednici, a šta klaničari.Od sjaja do očaja i nazad. Iza proizvođača tovne junadi u Srbiji - turbulentan period. Zadovoljstvo zbog povećanja državnih subvencija zimus, prekinuo je hladan tuš iz Turske koja je zbog unutrašnjih problema obustavila uvoz iz Srbije. U maju su usledili pregovori sa robnim rezervama o interventnom otkupu, koji su propali.

Danas su stočari mirniji, izvoz u Tursku je ponovo krenuo, u igru je ušla i Kina, a i država je najavila zamenu junetine za kukuruz.

"Nadamo se da će ovo što je sada najavljeno ponovo sa Turskom - da ćemo da sarađujemo, da će se junad ponovo tražiti i da će cena biti malo pristojnija. Mislim to je nešto što je skromno s obzirom koliko posla treba i rada", rekao je Vladimir Čikeš, poljoprivrednik iz Erdevika.

Sertifikate za izvoz u Kinu imaju četiri klanice, za Tursku ih je bilo šest prošle godine, ove su se prijavile samo dve. Jedna je iz centralne Srbije, druga iz Vojvodine.

"Nadamo se da će ovaj posao da nam u budućnosti donese dodatni posao sa Turskom, kad se uvere u kvalitet i u brzinu kojom smo im omogućili da dobiju tu robu", kaže Marko Bašić, direktor Mesne industrije Srem-Šid klanica.

Dve klanice sa dozvolom za tursko tržište imaju kapacitete da prerade dogovorenih 5.000 tona do kraja godine, kaže ministar poljoprivrede. Posle 4.000 tona junetine dogovorene sa Kinom, očekuje veći odziv klanica.

Kineski kupac je navikao da od jednog grla dobije 38 različitih proizvoda.

"Mi nudimo 50 posto podrške svakom investitoru koji hoće da otvori klanicu za preradu i goveđeg i svinjskog mesa i to je ono što Vlada Srbije u ovom trenutku može da uradi, ali znate, kako mora prvo neko da bude zainteresovan za to", rekao je ministar Branislav Nedimović. To, kako kaže nije dovoljno, moraćemo još.

Kaže da tek 30 odsto tovne junadi za izvoz mesa stiže sa velikih farmi. Sedamdeset odsto je sa malih gazdinstava koja imaju od dva do pet grla. Boljim uslovima za proizvodnju trebalo bi da doprinese još jedna mera.

"Ono što će Vlada Srbije da uradi, u četvrtak će izaći sa predlogom da se radi razmena kukuruza za goveđe meso u paritetu 2,2 evra po kilogramu goveđeg mesa", kaže Nedimović.

Poljoprivrednici napominju da bi se lakše disalo kada bi junetina išla i u Evropsku uniju, koja je ovaj proizvod iz Srbije opteretila taksama.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3629429/junetina-u-proboju-na-strana-trzista-od-sjaja-do-ocaja-i-nazad.html

Osnivanjem radne grupe u Državnim robnim rezervama otvorena je procedura za interventni otkup junadi, potvrđeno je Politici u Ministarstvu poljoprivrede. Ukoliko mera bude usvojena proizvođačima će biti odobrena razmena junadi za merkantilni kukuruz.

To bi u ovom trenutku bio spas za stotine domaćih proizvođača koji poslednjih meseci imaju problem sa pronalaženjem izvoznih tržišta za plasman junećeg mesa.

- Potreba za intervencijom države nastala je zbog obustave izvoza u Tursku, koji je najavljen i zbog pristiglog većeg broja junadi koji čekaju prodaju. Naša grupacija, koja broji oko dve stotine proizvođača trenutno ima oko 3.000 kvalitetnih utovljenih grla - navodi se u predlogu udruženja Agroprofit, koje okuplja grupu odgajivača tovnih goveda.

Ministarstvo poljoprivrede ranije je saopštilo da aktivno radi na nastavku izvoza u Tursku, ali i u druge države. Kako Politka navodi, tursko tržište bi za proizvođače junećeg mesa iz Srbije ponovo trebalo da bude otvoreno 10. juna.

Zeleno svetlo za interventne mere na tržištu daje Vlada Srbije kroz donošenje posebne odluke. Kako prenosi portal Agroservis, procedura bi mogla da potraje nekoliko dana, tako da bi Vlada o tome mogla da odlučuje na sednici koja će biti održana sledeće nedelje.

Stočari smatraju da bi intervencija države bila ekonomski opravdana za potrebe robnih rezervi i predlažu zamenu junadi za merkantilni kukuruz. Predložena cena je 285,5 dinara za kilogram "žive vage". Za otvaranje tržišta, kako se navodi, neophodan je otkup najmanje 1.500 komada utovljene junadi od 500 kilograma pa naviše svih rasa i to samo sa farmi i porodičnih gazdinstava. U slučaju da njihov predlog bude usvojen, računica pokazuje da bi tovljači mogli da dobiju oko 17 kilograma kukuruza za kilogram junetine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2513089/drzava-pomaze-domacim-proizvodjacima-junadi-razmena-mesa-za-merkantilni-kururuz

Srpski proizvođači junećeg, jagnjećeg i pilećeg mesa moći će od polovine maja da izvoze svoje proizvode u zalivske i zemlje Persijskog zaliva. Strategija Ministarstva poljoprivrede u proteklom periodu je otvaranje novih tržišta, Persijskog zaliva, Turske i severne Afrike, kako bi se povećao izvoz, pre svega, crvenog mesa, kaže ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Međunarodni sertifikati za izvoz su usaglašeni, a ostalo je da ispune uslovi koje traži HALAL standard, zbog čega je delegacija Saudijske Arabije i sertifikaciona kuća Esma boravila ove nedelje u Srbiji."Nama su neophodna nova tržišta za izvoz crvenog mesa. Do sada se to ograničavalo na zemlje u susedstvu. Od polovine maja možemo juneće, jagnjeće i pileće meso da izvozimo u zemlje Golfskog (Persijskog) zaliva", rekao Nedimović.

Otvorena su tržišta od prošle godine za izvoz mesa i u Tursku i Kinu.

Međutim, dodaje ministar, Srbiji su potrebna nova tržišta, kako ne bi bila zavisna od promena na svetskom i regionalnom tržištu. Kaže da trenutno postoji kratak zastoj u izvozu mesa u Tursku, ali očekuje da će u narednih mesec, mesec i po dana ovaj problem biti rešen.Klaničari će, dodao je Nedimović, već od ponedeljka krenuti da prikupljaju i otkupljuju stoku. Na pitanje da li proizvođači u Srbiji imaju kapacitet da proizvedu dovoljne količine mesa za tržišta zemalja Zaliva, Nedimović uverava da srpski agrar ima dovoljno kapaciteta da zadovolji deo potreba tih zemalja.

Kaže i da bez problema Srbija može da izveze 15.000 tona goveđeg mesa, što je, napominje, tri puta više nego što je otišlo za Tursku. "Dakle, imamo kapacitet za to. Preko toga, to je već neka druga priča", rekao je Nedimović.

Država je povećala, podseća, subvencije za tov goveda što bi trebalo da stimuliše uzgajivače, a od juna ili jula meseca iz proizvodnje će izaći, ističe, ozbiljne količine goveda koja će biti spremna za klanice.Srbija može godišnje da proizvede oko 20.000 tona goveđeg mesa, što je količina od oko 50.000 živih goveda. Međutim, klaničari u Srbiji imaju kapacitete za preradu od oko 12.000 do 13.000 tona mesa, pa će u narednom periodu biti potrebno da se radi i u tri smene, kao i da se investira u otvaranje novih pogona za preradu mesa.

Kada je reč o izvozu mesa u Kinu, Srbija u najmnogoljudniju zemlju sveta izvozi meso s kostima, dok za "očišćeno" nema računicu, jer je brazilsko meso znatno jeftinije jer je u pitanju "GMO proizvodnja".

Primer borbe na međunarodnom tržištu mesa pokazuje i podatak da izvoz kilograma svežeg goveđeg mesa iz Srbije za Tursku košta 5,10 evra, Kinezi s druge strane plaćaju 4,20 evra, a prosečna cena po kilogramu ovog tipa mesa košta našeg proizvođača između 4,40 i 4,50 evra po kilogramu.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3239457/srbija-otvara-nova-trzista-arapi-ce-sad-da-mezete-uz-srpsko-mesence-junetina-jagnjetina-i-piletina-krajem-maja-stizu-na-trpeze-sirom-persijskog-zaliva

 

Cena junećeg buta bez kostiju je 800 dinara za kilogram i na istom je nivou od prošlog leta.Kako piše Danas, time su se obistinile reči ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića iz decembra 2018. kada je rekao da junetina neće u domaćim trgovinama ići na 1.000 dinara. Tada je Nedimović najavio i okvirno dogovoren bescarinski izvoz 7.000 tona junetine za Tursku ove godine.

Srbija je prošle godine od marta, kada je krenuo izvoz, u Tursku plasirala 5.000 tona junećeg mesa, a plan je bio da se ove godine količina duplira. Pitanje je samo da li i koliko prostora za izvoz ima zemlja u kojoj se uzgaja 12.000 junadi i godišnje proizvede 70.000 tona junetine.

To što juneće meso nije poskupelo poslednjih meseci ne znači da nije skupo. Najbolja mera skupoće jeste prodaja koja, kako kažu trgovci, ide uobičajeno, što se tiče junetine – uobičajeno slabo. Nešto jeftinije od buta su juneće grudi i rebra koje koštaju 570 dinara za kilogram, dok je teleći but bez kostiju nekih 1.300 dinara. Cene su gotovo identične u malim marketima, velikim trgovinskim radnjama i mesarama, a juneće i teleće meso mnogo se manje kupuju od svinjskog i pilećeg, koje je i nekoliko puta jeftinije.

Nekoliko puta manje se i pojede. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, građani Srbije u proseku godišnje pojedu 13,9 kilograma goveđeg mesa. Prema anketi o potrošnji domaćinstava u 2017. u beogradskom regionu potrošnja govedine bila je nekih 20,8 kilograma po stanovniku, duplo manje ove vrste mesa jelo se te godine u Vojvodini, dok je prosek na jugu i istoku Srbije tek 8,5 kilograma po stanovniku.

U isto vreme u Srbiji svaki stanovnik u proseku pojede godišnje 45,4 kilograma svinjskog i čak 50 kilograma pilećeg mesa.

I dok ministar poljoprivrede tvrdi da imamo dovoljno junetine da zadovoljimo izvozne potrebe, pitanje je i da li imamo dovoljno da zadovoljimo sopstvene potrebe. Kao i da li bi te potrebe bile drugačije, odnosno da li bi potrošnja bila veća da je junetina u Srbiji jeftinija i da imamo mnogo više stoke.

"Najveći naš problem jeste što je stočni fond jako mali. Mi imamo subvencije od ove godine od 15.000 dinara po biku, ali nemamo teladi, a nemamo ih jer nemamo ni krave. To je ono što nam treba i o tome država treba da razmišlja, kako da uvezemo krave ili mušku telad. DŽabe nam subvencije i što je cena po kilogramu žive vage sada 2,2 ili 2,4 evra kad nemamo stočni fond", kaže za Danas Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika.

Kaže da postoje opcije da se uvozi telad i krave zajedno sa teladima, ali da je to dug, nimalo jednostavan proces. Da bismo dobili bika, kako kaže, potrebno je da se tele tovi bar deset meseci. "Bilo je nekih najava da će se uvoziti iz Rumunije ili Slovačke, ali od toga nije bilo još ništa jer je veliki problem i sigurnost, odnosno zdravlje tih životinja", ističe Jakšić.

Pre 30 godina u Srbiji smo imali dva miliona goveda, sada je manje od 800.000 grla. Za sadašnju Vladu, o čemu je Nedimović i govorio, cilj je da se dostigne upravo taj nivo iz 1989. i to u narednih pet godina.

Da li je to moguće ili ne teško je predvideti, ali je činjenica, kako za Danas kaže agroekonomski analitičar Branislav Gulan, da je stanje u srpskom stočarstvu katastrofalno. "U Srbiji je prema podacima RZS prošle godine bilo 878.000 goveda, što je istorijski minimum. Za 2,3 odsto manje nego 2017. godine. Imali smo prošle godine 12.000 junadi u tovu, ali je zbog izvoza sve poklano", ističe Gulan. On napominje da stočarstvo u Srbiji poslednje dve do tri decenije beleži pad od dva do tri odsto na godišnjem nivou.

Gulan napominje da je Turska prošle godine uvezla 54.000 tona govedine, nešto manje od 4.000 tone iz Srbije. Celokupan turski uvoz govedine iz Srbije prošle godine vredeo je 19,2 miliona evra, napominje Gulan, što je devet odsto od ukupnog uvoza ovog mesa. Više nego iz Srbije, Turska je uvozila goveđe meso samo iz Poljske i BiH.

Od prošlogodišnjeg poskupljenja od 20 do 30 odsto, cena junetine trenutno stagnira. Međutim, za nekoliko meseci, kako su najavili iz Ministarstva poljoprivrede, moglo bi doći do dodatnih pregovora o novim kvotama za izvoz junetine u Tursku, što bi ponovo moglo da dovede trgovce u iskušenje da zbog nedovoljne količine na domaćem tržištu razmisle o korekciji cena ovog mesa.

PKS: Imamo dovoljno junetine za sopstvene potrebe

U Privrednoj komori Srbije za Danas kažu da je Srbija prošle godine izvezla 6.474 tone goveđeg mesa u vrednosti od 29,1 milion evra, što je više nego duplo u odnosu na godinu ranije kada je ukupan izvoz govedine vredeo tek nešto više od 13 miliona evra. Izvoz je u 2016. vredeo 7,7 miliona evra, a 2015. pet miliona evra. Turska je ubedljivo najveći uvoznik goveđeg mesa iz Srbije, a daleko iza je Italija kojoj smo prošle godine prodali 500 tona govedine u vrednosti od 2,4 miliona evra.

U PKS kažu da smo 2018. Izvezli 110 tona telećeg mesa u vrednosti od 623.000 evra. "U Srbiji se proizvede oko 75.000 tona junećeg mesa i to predstavlja dovoljnu količinu za sopstvene potrebe, jer je prosečna potrošnja junećeg mesa svega oko četiri kilograma po stanovniku", napominju u PKS.

Izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/209999/Junetina-i-dalje-preskupa-za-gradjane-Srbije.html

Prvih 20 tona goveđeg mesa iz Srbije krenuće danas za Tursku, čime je sporazum o slobodnoj trgovini sa odobrenom izvoznom kvotom od 5.000 tona godišnje u ovu zemlju počeo i praktično da se realizuje, rečeno je za Blic u Ministarstvu poljoprivrede.

Očekuje se da će kamioni sa mesom, nakon svih carinskih provera, za Tursku krenuti u večernjim časovima. 

Tako će se, nakon dugih priprema, na tržištu koje ima 70 miliona stanovnika naći i srpska govedina, za koju se veruje da će svojim kvalitetom osvojiti Tursku. U pitanju je izvoz svežeg, rashlađenog ili smrznutog goveđeg, odnosno junećeg mesa, prenosi Tanjug, pozivajući se na Blic. 

Izvor tog lista iz Vlade Srbije kaže da da je u pitanju izuzetno važan posao za Srbiju i da je država naložila da ne sme da se dogodi propust u njegovoj realizaciji.

- Sve provere su u celokupnom lancu urađene. Država je bila uključena čak i u odabir grla koja će krenuti u Tursku. Odabrano ih je 70, a njihova ukupna neto težina je 20.400 kilograma. To je prvi turnus koji kreće do Turske i nije preporučljivo da se napravi bilo kakva greška. Urađene su sve veterinarske provere, a pre toga je sanitarna inspekcija pregledala sve pogone klanice koja je zadužena za realizaciju ovog posla - navodi izvor Blica.

Kako je naveo, goveda su odabrana iz svih krajeva zemlje, ali je najveći deo otkupljen od zlatiborskih farmera i dodao da je Srbija sve pripreme uradila u rekordnom roku, a da je Turska za pripremu mesa odabrala Klanicu Čajetina za koju su utvrdili da ispunjava sve njihove standarde.

- Dnevno bi u njoj trebalo da se zakolje oko 100 grla. Sporazumom o slobodnoj trgovini predviđeno je da se bez carina izvezu i drugi proizvodi, poput sirovog i rafinisanog suncokretovog ulja, ali i suncokretovog semena. U tom paketu je i izvoz zrna soje, preparata za ishranu životinja, hrane za pse i mačke - naveo je izvor.

Dodaje se da je Turska odobrila Srbiji i izvoz mantija, ali i da se udvostručuju postojeće kvote za izvoz graška, pasulja, boranije, kukuruza šećerca i suvih šljiva.
 
U prodaji je novi broj Agrobiznis magazina, više informacija o časopisu i pretplati  na 011/4052117 i www.agrobiznis.rs 
 
Godišnja pretplata samo 1800 dinara (12 izdanja) u cenu su uračunati PTT troškovi, a za nove pretplatnike poklon iznenađenja!
 

 

Najveći pad cene žive vage tovljenika beleži se u Sremu i Mačvi, dok je u drugim delovima Vojvodine nešto manji.

Po Zbirnom izveštaju Ministarstva poljoprivrede, šumastva i vodoprivredne o kretanju cena na stočnim pijacama tokom prošle nedelje, kilogram žive vage tovljenika u Novom Sadu bio je 180 dinara, Pančevu 190, a Somboru 160. U Sremu i Mačvi kilogram žive vage tovljenika je 150 dinara, što je pad od 60 dinara u poslednjem mesecu. 

Po podacima Ministarstva, pale su i klanične cene žive stoke pa je tako prošle nedelje kilogram tovljenika u Južbanatskom okrugu bio 190 dinara, Južnobačkom 180, Severnobačkom 170 i Srednjobanatskom 195. U tom izveštaju nema Sremskog okruga, ali smo od člana Udruženja odgajivača svinja „Graničar” iz Kuzmina Vladislava Živanovića saznali da je ovih dana potražnja za tovljenicima mala, a da je kilogram žive vage tovljenika svega 150 dinara. 

„Za razliku od nekih drugih delova države, pa i zemalja u regionu, naši stočari nemaju problema s nedostatkom stočne hrane niti na njihov tov utiče povećanje njenih cena“,objašnjava za „Dnevnik” Živanović. 

„Naš problem je izuzetno slaba potražnja, koja je dovela do toga da je za manje od meseca kilogram žive vage tovljenika pao čak 60 dinara i doveo dotle da stočari nemaju ekonomsku računicu da se bave tovom.“ 

Živanović dodaje da je uvoz svinjskog mesa i živih svinja „uništio” rad i trud sremskih i mačvanskih stočara, i da se sada klanice i kupci okreću uvozu, a ne domaćem tržištu. 

„Cena živih svinja na evropskom tržištu je oko 180 dinara kilogram, a u nju su uračunati i PDV i carina, tako da je domaće tržište zatrpano mesom iz inostranstva. Klanicama se to isplati, ali je činjenica da se manja nabavna cena ne vidi u mesnicama i prodavnicama jer svinjsko meso stalno poskupljuje, mada bi, po logici, moralo biti jeftinije kada se jefinije i nabavlja. Bilo kako bilo, to je dovelo dotle da nam danas nude svega 150 dinara za kilogram, a to je znatno manje nego što je bilo ranije. Ujedno, to je cena koja za nas stočare nije zadovoljavajuća jer je dovoljna samo za pokrivanje osnovnih troškova i ništa više. Pod tim uslovom teško da će se povećavati tov. Kao da nama farmerima nije dovoljna sušna godina zbog koje smo pretrpeli veliku štetu, sada nas „udara” i niska cena svinja. Niko ne bi trebalo da ruši cenu domaćih svinja, a pogotovo ne u korist klanica koje i dalje svinjsko meso skupo prodaju potrošačima“, zaključuje Živanović. 

Cena kilogramu žive vage tovljenika od 150 dinara, po podacima koje objavljuje sajt „Pijace”, poslednjih nedelja zabeležena je i u Subotici, Nišu, Kragujevcu. U isto vreme, Korporacija PKB objavila je cenovnik žive stoke i po njemu se kilogram tovnih svinja plaća 175 dinara. 

U zemljama regiona takođe je došlo do pada cene tovljenika, ali iz sasvim drugog razloga. Naime, u Republici Srpskoj ovih dana naglo je povećana ponuda tovljenika jer stočari redukuju stočni fond zbog nedostatka stočne hrane zbog ovogodišnje suše, te njena cena poslednjih nedelja vrtoglavo raste. Poljoprivrednici iz Republike Srpske složni su u oceni da se više isplati prodavati svinje nego kupovati stočnu hranu. Povećana ponuda tovljenika neminovno je dovela do niže cene, a ta manja cena koja se plaća u komšiluku stiže i do nas.

 

IZVOR: DNEVNIK, B92

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31