Preduzeća koja su učestvuju u programu „Stižemo sa juga” proizvode domaće džemove, marmelade, slatka, ajvare, sušeno voće, brašna, začine i čajeve, i to su: Jastrebačka priča (Jastrebac), Vinarija Status (Svrljig), Agro Iris – Zadruga (Šabac), FIŠEK (Varvarin), Organic Tea Serbia (Niš), Chrono (Leskovac), Radanska RUŽA,(Lebane) DOO Polo (Čačak), i Nanin recept s juga (Vranje).

“Svi oni su razvili inovativne i kvalitetne prehrambene proizvode, koristili lokalne sirovine i tradicionalne recepture, poseduju HACCP setrifikat, deklaraciju i specifikaciju proizvoda prema pravilniku”, navodi se u saopštenju kompanije Coca – Cola.

Na Zemunskom keju, gde je predstavljen program, širili su se mirisi i ukusi juga Srbije kojima nisu mogli da odole brojni posetioci, gosti i prolaznici. Svi oni su mogli da kupe proizvode učesnika u programu po simboličnim cenama i podrže lokalne proizvođače.Naime, u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije i Smart kolektivom, Coca-Cola sistem pokrenuo je jedinstveni program „Stižemo sa juga”, kojim će podržati razvoj poslovanja malih proizvođača hrane sa juga naše zemlje.

Ukupno devet odabranih preuzetnika će kroz novu online platformu www.stizemosajuga.rs, kao i u okviru karavana u 10 gradova Srbije direktno promovisati i prodavati svoje proizvode. Takođe, učesnici će dobiti četvoromesečnu razvojnu podršku kao i mentorsku pomoć eksperata Coca-Cola sistema u oblastima marketinga, prodaje, tehnologije proizvodnje i finansija.

„Sjajna energija ovih vrednih ljudi, njihova posvećenost, privrženost tradiciji i kvalitetu, za nas su bili velika inspiracija i motiv da im pružimo podršku. Iako imaju izvanredan potencijal, mali preduzetnici juga Srbije svakodnevno se susreću sa brojnim izazovima, među kojima je ključan – razvoj biznisa na dugoročnom planu. To nas je zapravo i motivisalo da, zajedno sa našim partnerima, osmislimo program koji će omogućiti preduzećima iz lokalnih sredina da steknu nova znanja i ugrade u svoje poslovanje iskustva koja mi kao kompanija imamo i delimo sa njima. Na taj način ćemo još jednom podržati razvoj biznisa, time svakako i celokupnu privredu, baš kao što to Coca-Cola čini duže od pola veka u Srbiji“, rekla je u svom obraćanju Jovana Paljić, predstavnica kompanije Coca-Cola HBC Srbija.

Izvor:https://jugmedia.rs/coca-cola-promovisala-male-proizvodjace-hrane-sa-juga-srbije/

Udruženje ENECA raspisalo je konkurs za mala i srednja preduzeća, koja se bave preradom voća i povrća, a nisu sa teritorije Beograda ili Vojvodine. Mogućnosti koje se nude su prvo edukacija, a potom i plasman proizvoda u neki od velikih domaćih trgovinskih lanaca.

Preduzeća mogu konkurisati za ovaj projekat do 15. jula, a dokumentacija se može pronaći na sajtu udruženja ENECA ili se zatražiti mejlom na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. Konkurs raspisuje udruženje ENECA u okviru projekta "Konkurentna privreda", koji finansira USAID.

- Projekat je namenjen proizvođačima sa juga Srbije, tačnije malim proizvođačima koji žele da uđu u robne marke postojećih lanaca i to sa proizvodima koji čine toplu preradu voća i povrća. Tu jug Srbije ima najveći potencijal zbog dobre sirovine, iskustva, recepata i radne snage - rekao je menadžer ENECA Milivoje Jovanović.

Nikola Milošević, koji se u selu Moravac nadomak Aleksinca bavi preradom aronije, smatra da je onima kojima je primarna delatnost prerada, a ne uzgoj voća i povrća, plasman najveći problem. On najviše proizvodi organske sokove, bez šećera, vode i konzervanasa i kaže da uvek postoji borba za tržište:

- Nadam se da će mi ulazak u veće sisteme uposliti kapacitete, pošto sam poslednjih nekoliko godina ulagao u proizvodnju. Sada mi je potreban plasman, da se sve to pokrene. Nadam se najboljem, a mislim da bih mogao da isporučim tražene količine.

Prodaja u velikim trgovinskim lancima za male proizvođače znači sigurnost, kaže Marija Pantelić u čijem se preduzeću T. S. N. Vajat iz sela Đurđevac kod Blaca pravi zimnica na tradicionalan način.

- Ovo je značajna stvar, jer bi to bio siguran plasman, stabilna distribucija svih proizvoda. Važna je to stvar, za sve nas male proizvođače koji nismo u mogućnosti da isporučimo neke ozbiljne količine, ali bi mogli zajedno da odradimo neki deo. Mislim da je odlična ideja da nas neko na taj način podrži - rekla je Pantelićeva.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2559441/udruzenje-eneca-raspisalo-konkurs-za-mala-i-srednja-preduzeca-sa-juga-srbije

Svako domaćinstvo u selu Dušanovo kod Leskovca decenijama gaji jagode i taj porodični biznis čini dobar deo prihoda od poljoprivrede, pa nije ni čudo što se i ove godine, osmi put zaredom, „Dani jagode“ obeležavaju baš u tom selu.

Saša Anđelković, predsednik mesne zajednice, kaže da se svake godine podižu novi zasadi.

 „Primenjuju se nove tehologije u gajenju kao i nove sorte. Dušanovo ima 287 hektara obradive površine a od toga je pod jagodama 45 hektara, na oko 30 hektara su višnje i na 15 hektara šljive“, istako je Anđelković na otvaranju manifestacije, piše Jugmedia.Ova manifestacija održava se uz pomoć grada Leskovca. Gradonačelnik Goran Cvetanović kazao je da se i ove godine slavi jagoda kako bi se promovisao uzgoj i kvalitet roda i kako bi se poljoprivrednici još više približili potrošačima.

 “Nije slučajno to što smo danas baš ovde, u Dušanovu, jer ovo mesto predstavlja značajnu kariku u proizvodnji ovog voća. Jagoda je veoma zastupljena u leskovačkom kraju i čitavom Jablaničkom okrugu. Površina pod zasadom jagode prostire se na oko 100 hektara na teritoriji grada Leskovca, u

Jablaničkom okrugu na 140 hektara”, naglasio je.Ponovio je da se potrošačima nudi kvalitetan rod i da je većina proizvođača zadovoljna otkupnom cenom. Tokom manifestacije održano je takmičenje u brzom skidanju peteljki u kojem je pobedila Biljana Ristić, a nagradu za najbolju jagodu dobio je Aleksandar Donojević.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3260979/nije-leskovac-samo-paprika-ovo-selo-je-vec-decenijama-juznjacka-prestonica-jagoda-tu-se-takmice-u-najbrzem-skidanju-peteljki

Ovogodišnja suša nanela je štetu poljoprivredi u Srbiji u visini od preko milijardu evra. Usled nedostatka zelenih površina na pašnjacima, problem sa ishranom stoke imaju i stočari, koji nalaze alternativne načine za obezbeđivanje potrebne hrane.

Posledice suše uticale su na više od polovine  poljoprivrednih  kultura u Srbiji. U Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu stočari imaju problem sa ishranom stoke, jer  nema dovoljno pašnjaka i rečica, koje su presušile zbog nedovoljno kiše. Zaposleni u poljoprivrendoj savetodavnoj stručnoj službi poslednjih dana obišli su poljoprivrednike na ovom području.

“Apelujem na poljoprivredne proizvođače da usled nedovoljnih količina kvalitetne hrane na pašnjacima da počnu sa prehranom stokom u štalama . Bilo bi dobro da ne koriste seno, koje je takođe hranljivo, ali se preporučuje u simskom periodu”, rekao je ispred Poljoprivredne savetodavne stručne službe Safet Vesnić.

Zbog suše, ove godine smanjen je prinos ratarskih kultura.

“Kada su u pitanju ratarske kulture štete su oko 20%. Stočarska proizvodnja mleka i mesa povezana je sa ratarskom proizvodnjom. Na sreću suša se nije u većoj meri odrazila na ratarske kulture kukuruza, ječma, pšenice, ovsa pšenice i raži, to je ono što koriste naši poljoprivredni proizvođači na svojim gazdinstvima”, dodao je Vesnić.

Vesnić se nada da će poljoprivrednici uspešno prebroditi ovaj težak period i da će sačuvati stočni fond na ovom području.

Izvor>  (Rtvnp)
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30