Poplave, gromovi, zatim vrućine sve to snašlo je svakog od nas koji radimo u poljoprivredi na bilo kom poslu. Ipak, nastavljamo ovaj, pre svega plemeniti posao jer stvaramo hranu i nove vrednosti. Isto to smo mi radili sa vama prethodnih 10 godina u 100 izdanja. Svakako vreme koje treba poštovati i broj izdanja koji vredi obeležiti – kako i svaki drugi posao u poljoprivredi, RADNO. Po stoti put smo vam pripremili savete za bolju proizvodnju, iskustva onih koji već rade u našem sektoru. Bez preterane hvale i kritički sa razlogom osvrnuli smo se na nekoliko tema. Predlažem svakako da pročitate i kako je bilo na 86. Međunarodnom
sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Ako ste propustili, šteta, bilo je lepo videti brojne kolege, poljoprivrednike, mlade i one i iskusnije, ali i goste iz inostranstva, kojih je sve više. Vodimo vas i u Gružu gde je organizovano veliko savetovanje voćara na poljima GRUŽA AGRAR-a. Više od 1.000 proizvođača
učestvovalo je u događaju, kakav se retko viđa i u mnogo bogatijim državama. U šumi izložba poljoprivredne mehanizacije, kroz zasade smo se vozili na zapregama i u traktorskim prikolicama.
U svakom zasadu stručnjak iz oblasti koja vas zanima. Sve to u ambijentu Gruže i kod domaćina kakvog retko možete sresti u Srbiji. Kod Miroslava Nikolića voćara – poljoprivrednika i predsednika opštine. Da nam je takvih 100 bili bismo na konju! Nemamo ih, ali ćemo raditi na tome da ih bude. Nema odustajanja samo napred i hrabro u nove radne pobede, stvaraćemo nove vrednosti, prenositi i dobra i loša iskustva, jer samo tako možemo biti pametniji i uspešniji.
Hvala na poverenju i dalje ostaje ona naša: Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Iza nas je čitav vek uspešnog rada, u nastavi, nauci i praksi i za to vreme Poljoprivredni fakultet je prošao različite faze razvoja, na neke smo ponosni, a neke bi rado zaboravili, rekao je dekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Dušan Živković na svečanoj akademiji povodom obeležavanja 100 godina postojanja i rada ovog fakulteta.

„Prvi koraci su bili skromni, započeli smo kao fakultet sa dva odseka, poljoprivrednim i šumarskim, sa samo četiri profesora i 45 studenata. Danas, nakon 100 godina smo najveća i najznačajnija visokoškolska ustanova u oblasti poljoprivrede u regionu”, rekao je Živković.

Za ovih sto godina fakultet je izrodio 24.000 diplomiranih inžinjera i 1.000 doktora nauka, a najvažnije od svega je, kako kaže dekan, da za sto godina ulazna vrata nikada nisu, niti će biti zatvorena.

Na svečanoj akademiji predsednik SANU-a Vladimir Kostić, rekao je da tradiciju od jednog veka ima mali broj institucija.

Podelio je svoju ličnu priču sa svim prisutnima, kroz koju je objasnio koliko je poljoprivreda i znanje bitno našoj zemlji.

„Kada je moj deda u selu Mokrištu odlučio da školuje mog oca, poštedeo ga je od svakog rada u polju. Dolazeći sa polja, zaticao je mog oca kako čita. Pitao ga je „Šta to čitaš?” Moj otac je odgovorio „Romane, tata”. Na to je moj deda govorio „Pusti te romane, čitaj zemljopis”, rekao je Kostić, nakon čega je dekanu fakulteta uručio knjigu „Umetničko nasleđe srpskog naroda na Kosovu i Metohiji - istorija, identitet, ugroženost, zaštita”Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ove godine je poljoprivrednom fakultetu dodelilo Svetosavsku nagradu, ali kako je objasnio resorni ministar Mladen Šarčević, motiv za ovo priznanje nije samo stogodišnjica, već i rezultati ovog fakulteta, prenosi Tanjug.

„Na svim međunarodnim susretima sa predstavnicima drugih ministarstava Poljoprivredni fakultet preporučujemo i za saradnju i studiranje svima. Naši stručnjaci koji su završili ovaj fakultet su veoma cenjeni svuda”, rekao je Šarčević.

Ovim povodom Poljoprivredni fakultet je uručio Jubilarne plakete istaknutim ličnostima i institucijama.

Dobitnici plaketa su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koju je umesto njega primio generalni sekretar Nikola Selaković, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i rektor Beogradskog univerziteta Ivanka Popović.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/426086/Poljoprivredni-fakultet-obelezio-100-godina-postojanja

Za sto godina postojanja Poljoprivredni fakultet je obrazovao armiju od 23.000 inženjera i hiljadu doktora nauka. Vek postojanja Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu je jubilej za ponos i fakulteta i države Srbije. S obzirom na to da je poljoprivreda jedina grana koja godinama ima spoljnotrgovinski suficit, što znači ostavlja višak para u kasi.

Ovaj fakultet je nastao u vreme kada se za dobrobit Srbije borilo i naukom i politikom, a Sima Lozanić bio u epicentru oba polja. Odluka za osnivanje fakulteta, sa dva odseka: poljoprivrednim i šumarskim, doneta je 28. marta 1919, mada je bio u planu još 1909. godine. Tada je pomenuti Sima Lozanić, jedan od prvih osam profesora Beogradskog univerziteta, njegov prvi doktor i rektor, zajedno sa Julijem Stoklasom, profesorom agrikulturne hemije iz Praga, sačinio predlog organizacije visoke škole za buduće agronome.

Čuvene su, ali i nekako proročanski zvučale njegove reči na svečanom otvaranju univerziteta, 2. oktobra 1905. godine.

– Naše nekadašnje verovanje da će se Srpstvo ujediniti ne bukvarom, već oružjem, bilo je kobno po našu narodnu misao. Ja verujem obrnuto, da će prosveta biti glavni činilac u rešenju tog bitnog pitanja, i da bi ono bilo već rešeno da smo prosvetu bolje negovali. Verujem, stoga što je prosveta sila koja postiže sve smerove – rekao je Lozanić.

Vihor rata je odložio za 10 godina formiranje jednog od pet u to vreme osnovanih fakulteta Univerziteta u Beogradu – Bogoslovski, Pravni, Medicinski i Tehnički, koji su postali zamajac razvoja i napretka Srbije. Veliku pomoć i razumevanje oko osnivanja fakulteta, Sima Lozanić je imao od Jovana Žujovića (1856–1939), geologa i petrografa, tadašnjeg ministra prosvete.

Nizale su se decenije a Poljoprivredni fakultet je u tri mandata imao i svoje profesore kao rektore i u šest mandata svoje profesore kao prorektore Beogradskog univerziteta.

– Za sto godina se u osnovi ništa nije promenilo. U vreme kada su se postavljali temelji Kraljevine Jugoslavije bilo je jasno da je poljoprivreda njena najvitalnija grana. I dan-danas mislim da je Srbija agrarna zemlja i ostaće to. Imamo bogom datu prirodu, plodnu zemlju, blagu klimu, sortiment i ako to ne iskoristimo na pogrešnom smo putu – kaže za „Politiku” prof. dr Dušan Živković, dekan Poljoprivrednog fakulteta, koji budućnost vidi u samoinicijativi jakih poljoprivrednika koji će ukrupniti zemljište i uhvatiti korak sa razvijenim svetom. Reklo bi se baš kao što je i fakultet od skromnog početka sa nekoliko nastavnika, tri redovna, jednim vanrednim i tri honorarna, prerastao u jednu od vodećih visokoškolskih ustanova u ovom delu Evrope, sa više od 500 zaposlenih i oko 4.500 akademaca na osnovnim, master i doktorskim studijama.

Pod krovom ovog fakulteta „skućilo” se devet odseka, osam instituta, 31 katedra, školsko dobro Radmilovac i stručna služba, u koju ulazi i biblioteka osnovana još 1932. godine.

– Prva generacija, iz 1920–1921. školske godine brojala je 45 studenata, 36 na poljoprivrednom i devet na šumarskom odseku – podseća prof. dr Živković i dodaje da je tokom deset decenija postojanja, Poljoprivredni fakultet stvorio armiju od oko 23.000 inženjera i gotovo hiljadu doktora nauka.Jedan od idejnih tvoraca Poljoprivrednog fakulteta bio je Josif Pančić, prvi profesor nauke o zemljodeliju na Velikoj školi u Beogradu. Zato se smatra ocem ove visokoobrazovne ustanove koja danas školuje stručnjake iz oblasti: ratarstva, voćarstva i vinogradarstva, hortikulture, stočarstva, zemljišta i melioracija, zaštite bilja i prehrambenih proizvoda, mehanizacije poljoprivrede, prehrambene tehnologije i biohemije i agroekonomije.

– Kada se osvrnemo unazad nema ničeg markantnog što bi se moglo izdvojiti, ali prve mašine, sistemi za navodnjavanje, zaštita – jednom rečju lideri smo, zajedno sa Novosadskim fakultetom. Stvarali smo nove fakultete i više škole. Iznedrili i fakultete u okruženju, Sarajevu, Skoplju – primećuje naš sagovornik. Doduše to sad prelazi u svoju suprotnost jer se svetski trend smanjenog interesovanja đaka za studiranje oseća i kod nas.

– Prošle godine indeks je dobilo samo 700 brucoša, za razliku od prethodnih godina kada smo imali i po 1.000 upisanih – navodi dekan. Jedan od razloga za smanjen broj đaka koji su se upisali u Zemunu na Poljoprivredni fakultet leži i u činjenici da u Srbiji trenutno postoji pet fakulteta na kojima se školuju budući agronomi, a dva bi bila, kako kaže profesor, sasvim dovoljna.– Pre dve godine Beogradski univerzitet na Šangajskoj listi se kotirao između 200 i 300 mesta, a odsek prehrambene tehnologije je zauzeo 35. mesto! Koliko je to veliki uspeh, pokazuje činjenica da se na prestižnoj Šangajskoj listi 500 najboljih univerziteta nalazi svega dva odsto svih univerziteta na svetu. Tih 500 univerziteta rangirano je u ukupno 47 naučnih oblasti, a kada je reč o prehrambenoj tehnologiji, Beogradski univerzitet se nalazi na izuzetnom 35. mestu – objašnjava prof. dr Živković.

Digitalno i informaciono doba nije zaobišlo ni poljoprivredu. Studenti na studijskom programu poljoprivredna tehnika, svakodnevno prate i učestvuju u razvoju sistema i softvera koji doprinose digitalizaciji poljoprivrede. Do 2020. godine naša zemlja bi trebala da dobije kartu voćarstva za čiju izradu je Ministarstvo poljoprivrede angažovalo tri poljoprivredna fakulteta. Na osnovu mape će se utvrditi gde koje voće najbolje uspeva i davati subvencije.

Na padinama planine Zlatar kod Nove Varoši, pod nadzorom stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna seju se davno zaboravljene sorte žita, heljda, raž i spelta, bez upotrebe pesticida. Ove na tržištu sve traženije žitarice već su pronašle put i do potrošača van granica Srbije.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dodelilo je Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu Svetosavsku nagradu, za stogodišnji kontinuitet rada i posvećenost sticanju statusa vodeće visokoškolske ustanove u regionu u oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije.
Pokrovitelj obeležavanja 100 godina postojanja i rada Poljoprivrednog fakulteta je predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/425258/Plodna-zemlja-nas-je-odrzala

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31