Setva pšenice nije još završena jer su česte kiše tokom oktobra omele ratare u tome. Ipak podaci Udruženja „Žita Srbije” kažu da je pod pšenicom oko 500.000 hektara, i da će ta žitarica zauzeti maksimalno još 100.000 hektara.– Interesovanje za setvu postoji, zbog dobre cene novog roda, pa se predviđa da ćemo pod pšenicom imati bar 570.000 hektara, kao prošle godine, ako ne i više – kaže Vukosav Saković iz „Žita Srbije”, navodeći da je u Vojvodini posao gotovo završen, dok se u centralnom delu zemlje, gde traje žetva kukuruza, dosta ratara tek priprema da poseje žito.

Stručnjaci kažu da je optimalan rok za setvu između 10. i 20. oktobra, ali iskustva ratara pokazuju da se pšenica može sejati i pre i kasnije od optimalnog roka, pošto posao diktiraju pre svega vremenski uslovi, koji ove jeseni nisu bili naklonjeni poljoprivrednim radovima.

Naučni saradnik u Insitutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Vladimir Aćin kaže da nije prošao samo optimalni rok za setvu već i produženi do 10-15. novembra, i da se radovi više ne preporučuju.– Setva ove jeseni kasni zbog kišnog oktobra – navodi dr Aćin. – Na Rimskim šančevima je tokom oktobra palo 96 litara kiše po kvadratnom metru, duplo od uobičajenog za deseti mesec. Temperature je bila dva stepena viša pa je ratarima koji su pšenicu posejali krajem oktobra ona sada u fazi prvog lista, dok se onima koji su još ranije položili seme u zemlju, žito sada bokori, što će pomoći biljkama da budu otporne na golomrazicu.

Dr Aćin podseća na iskustva od pre dve godine, kada su poljoprivrednici žurili da poseju pšenicu u optimalnom roku, nadajući se kiši, a jesen je bila sušna pa seme nije nicalo sve do pred kraj decembra i u janauru. Ali i takva pšenica se, kaže, zahvaljujući kišnom maju, izvukla, i bilo je roda.

– I u Kisaču, na području opštine Bački Petrovac, pšenica je uveliko nikla, pošto je posejana u prvoj polovini oktobra – kaže poljoprivrednik Jožef Fokman. – Bio sam pre neki dan u ataru da je obiđem i baš lepo izgleda.

On je dodao da se u kisačkom ataru žito ne seje odviše, jer je kukuruz dominatna poljoprivredna kultura.– Na severu Bačke setva pšenice je završena s 1. novembrom – kaže poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Kiš. – Više od polovine posejane pšenice je već niklo, bilo je odviše kiše.

On navodi da dobra cena nije ratare navela da poseju više žita nego ranijih godina jer je većina zemljoradnika odmah posle žetve prodala novi rod, pa sada pšenicu imaju veliki zemljoradnici koji imaju uslove da je skladište i čekaju još bolju cenu u odnosu na sadašnju.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/hlebno-zito-posejano-na-oko-pola-miliona-hektara-14-11-2020

Prema podacima Odeljenja za poljoprivredu, jesenja setva je skoro završena, a plan je premašen za deset odsto u odnosu na prošlu godinu.
To znači da će biti dovoljno hlebnog žita i drugih kultura, što daje izvesnu sigurnost u kriznim vremenima, kao što je ovoj period nestabilnosti izazvan pandemijom virusa korona – kaže je Stevan Trivković, načelnik gradskog Odeljenja za poljoprivredu u Bijeljini, ističući da podsticaja za merkantilnu pšenicu, koji iznosi 300 KM po hektaru, će biti isplaćen proizvođačima i naredne godine.

- Procedura podnošenja zahteva je izmenjena i proizvođači će zahtev za podsticaj podneti nakon izlaska Pravilnika za narednu. godinu, a ne kao što je to bilo da sada, do 31. januara. Odeljenje za poljoprivredu će učiniti sve da pomogne poljoprivrednim proizvođačima da izvrše registraciju u APIF-u, što je prva stvar koju nakon Nove godine moraju učiniti, a nakon toga da sačekaju objavu Pravilnika, na osnovu čega će ostvariti pravo na podsticajna sredstva – pojasnio je Trivković.

Načelnik je poručio poljoprivrednim proizvođačima da do 30. novembra mogu u Odeljenju za poljoprivredu da podnesu zahtev i za pare namenjene investicijama na poljoprivrednim gazdinstvima.- Pravo podnošenja zahteva imaju oni koji se bave stočarstvom, voćarstvom i povrtarstvom, a maksimalan iznos koji mogu dobiti je do 15.000 KM. Ono što poljoprivrednicima obično predstavlja problem je građevinska dozvola za poljoprivredne objekte, a na njoj insistiramom jer je potrebna za sve aktivnosti poljoprivrednika koje se budu odvijale prema EU fondovima.Takođe, što se tiče izgradnje objekata za poljoprivrednu proizvodnju, bitno je napomenuti da su objekti do 500 kvadrata oslobođeni plaćanja rente za pretvaranja poljoprivrednog zemljišta u građevinsko. Poljoprivrednicima su na raspolaganju službenici Odeljenja za poljoprivredu u pružanju pomoći oko procedura prilikom dobijanja građevinskih dozvola. Renta propisana zakonom nije mala i iznosi za prvu klasu zemljišta 6,60 KM po kvadratu – istakao je Trivković, i dodao da su, osim sredstava namenjenih izgradnji objekata, poljoprivrednicima na raspolaganju i sredstva za nabavku opreme u stočarstvu, voćarstvu i povrtlarstvu.

Načelnik je najavio da će u narednoj godini poljoprivrednim proizvođačima biti na raspolaganju i sredstva iz EU fondova, u iznosu od 20 miliona KM za period od 2020. do 2024. godine.

Izvor:https://www.novosti.rs/republika-srpska/vesti/934911/stizu-podsticaji-semberiji-setva-iznad-plana

Pre primene đubrenja vinove loze neophodno je uraditi sistematsku kontrolu trenutnog stanja plodnosti zemljišta i provere pH- vrednosti i na osnovu rezultata analize zemljišta po preporuci obaviti đubrenje,zemljišta u vinogradu . Jedan od najbitnijih faktora za rast biljaka je dostupnost makronutrijenata i mikronutrijenata. Oba faktora su direktno povezana sa pH vrednošću. Kiselost zemljišta ometa uspešan razvoj biljaka, jer direktno utiče na dostupnost hranljivih elemenata koji se nalaze u zemljištu za njhovu ishranu.

Za osnovno đubrenje vinove loze primenjuju se NPK đubriva koja sadrže manji procenat azota, a naglašen sadržaj fosfora i kalijuma , formulacija NPK 7-20-30 ili NPK (MgO, SO3) 7-14-21 (2, 18) ,8:16:24 čiji odnos hraniva odgovara potrebama vinove loze.Za srednje dobar prinos grožđa od 10 t/ha neophodno je đubrenjem uneti u zemljište 100-120 kg/ha azota (N), 50-100 kg/ha fosfora (P2O5) i 85-170 kg/ha kalijuma (K2O). Dakle, na zemljištima umereno dobro snabdevenim fosforom i kalijumom primenjuje se 500 kg/ha NPK 7-20-30 ili 700 kg/ha NPK (MgO,SO3) 7-14-21 (2, 18).

Tom količinom đubriva podmiruju se ukupne godišnje potrebe vinove loze za fosforom i kalijumom, a manju količinu azota, koja se unese, vinova loza će iskoristiti za rast i razvoj korena tokom zimskog perioda.

Đubrenje zrelim stajskim đubrivom

Uz redovno đubrenje mineralnim đubrivima treba voditi računa i o sadržaju organske materije u zemljištu.

Zato je dobro vinograde svake treće ili četvrte godine, u jesen, pođubriti zrelim stajskim đubrivom u količini 30-40 t/ha ili se može primeniti neko drugo organsko đubrivo. Na taj način se povoljno utiče na stabilnost strukture zemljišta, mikrobiološku aktivnost, vodo-vazdušne i toplotne prilike u njemu, odnosno na ukupnu plodnost zemljišta.

Ukoliko se osnovno đubrenje ne obavi u jesen, treba ga obaviti zimi kada vremenske prilike to dozvoljavaju ( kada zemljište nije smrznuto ) , ali svakako bi ga treblo obaviti pre početka vegetacije u proleće.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/09/22/vinogradarstvo/kako-djubriti-vinograd-u-jesen/

Pravljenje slatke zimnice polako se vraća među već pomalo izgubljene navike u našim domaćinstvima. Ne kuvaju samo oni koji imaju višak voća, nego je i sve više ljudi koji žele domaću hranu. Kada se pribavi sirovina, od ulaganja ostaju obično samo još potrošena struja i šećer.

Leto je vreme za spremanje zimnice i vaganje da li se trud uložen u njeno kuvanje zapravo isplati. Kada je reč o slatkim delicijama u teglama, domaćice nam kažu da računica postoji, iako su kupovni džemovi u hipermarketima po cenama sve dostupniji.Cena kilograma šljiva na gradskim pijacama kreće se od 40 dinara po manjim mestima do 80, koliko je na tržnicama u Beogradu i Novom Sadu.

- Jeftinije je svakako, vredi se malo pomučiti i spremiti. Pre svega znaš šta si skuvao i znaš šta ćeš jesti. Ako se za 10 kilograma šljiva izdvoji 400 dinara i još stotinak za šećer, uz malo uloženog truda dobićete desetak tegli pravog domaćeg pekmeza. Kvalitet po toj ceni sigurno se ne može naći u trgovinama. Jedino je zamorno kuvanje. Ovogodišnje šljive su dosta vodenaste, pa im treba dosta vremena da voda ispari - rekla nam je Slobodanka Kolar, domaćica iz Novog Sada.Na pijacama kilogram kajsija i jabuka je od 150 do 250 dinara, breskve su od 100 do 150 dinara, kruške su oko 200 dinara. Maline stoje 500 dinara, narandže oko 200, dok su trešnje i višnje bile oko 150 dinara za kilogram.Džemovi od kajsija, jagoda, pomorandže, šljiva, smokava, šipurka i malina koštaju od 350 do 450 dinara za 400 grama. Dok su džemovi od jagoda, malina i pomorandži obično u teglicama od 250 grama sa cenom od oko 300 dinara. U hipermarketima 700 grama marmelade od breskve i kajsije košta do 300 dinara. Marmelade od jagode te mešane, u pakovanjima od 370 grama, koštaju oko 170 dinara. S druge strane, mnogi voćari u svojim domaćinstvima prave slatke zimnice.Jelena Izljamović, diplomirani inženjer prehrambene tehnologije iz Topole, otkriva nam koji su to trikovi koji garantuju zimnicu vrhunskog ukusna. Kod pravljenja slatkog, kompota ili džema važan je, kako kaže, procenat suve materije u voću, jer to je pokazatelj koliko treba sipati šećera.

Tehnologija prerade voća se deli u dve kategorije; topla prerada; džemovi, slatko, kompoti, te hladna prerada koja podrazumeva smrzavanje.

- Mi prvo kuvamo šećer, pa kasnije dodajemo voće. Odnos šećera i voća, zavisi od voća, ne kuva se isto slatko od ribizle i od šljiva ili višanja. Slatko od ribizle je suvo, pa se na jedan kilogram šećera sipa 600 do 800 grama ribizle, ali ta procena zavisi od suve materije u voću. Kod višnje odnos je jedan kilogram šećera na jedan kilogram višnje, ali i to zavisi od godine, sadržaja suve materije u višnji. Ako je godina kišna, voće ima više vode, zato se stavlja više voća, a manje šećera. Ipak, najpre treba uraditi sadržaj suve materije, pa onda izračunati koliko ćeš šećera upotrebiti. Svako voće mora da ima oko 70 odsto suve materije da bi bilo slatko - kaže Izljamovićeva, koja zajedno sa porodicom u Topoli proizvodi slatko, džemove, rakije i likere.

Izvor: https://www.blic.rs/biznis/vreme-je-za-zimnicu-za-600-dinara-mozete-napraviti-i-do-10-tegli-dzema-a-ovi-trikovi/lp8gz6k

Šumadijski sajam poljoprivrede i ove godine održaće se u septembru, potvrđeno je na kragujevačkom „Šumadija sajmu”.

- Od 3. do 6. septembra, tradicionalna manifestacija „Šumadijski sajam poljoprivrede“ sa 17 godina dugom tradicijom i ove godine obeležiće 4 sajamska dana najvećeg poljoprivrednog događaja u ovom delu Srbije, najavljeno je sa kragujevačkog Sajma.

Najveća jesenja smotra agrara južno od Save i Dunava, prepoznatljiva je u Srbiji po broju izlagača i posetilaca, ali i brojnim stručnim izložbama koje su sastavni deo ovog sajma.

Šumadijski sajam poljoprivrede organizuje Šumadija sajam, pod pokroviteljstvom grada Kragujevca.

Izvor:https://www.pressek.rs/kragujevac/najveca-jesenja-smotra-agrara-u-septembru/

Kalendarski, vreme je za jesenju sadnju voća, iako se po vremenskim prilikama ne bi tako reklo. Ipak, temperature iznad proseka za ovo doba godine, i sušni period koji još uvek traje, ne moraju da odlože ove radove. Savete smo potražili od stručnjaka – inžinjera poljoprivrede za voćarstvo i vinogradarstvo zaposlenih u Poljoprivrednoj školi, koja ima i svoje zasade voća.
Ekonomija vršačke Poljoprivredne škole poseduje oko 100 hektara obradivog zemljišta gde je zastupljena ratarska i voćarska proizvodnja, a školski voćnjak i vinograd obuhvataju oko 2 hektara. Zbog produženog miholjskog leta nisu još sprovedene ni sve uobičajene agrotehničke mere, kao što je npr rezidba, jer se čeka mraz da bi biljke počele da odbacuju lišće i uđu u zimsko mirovanje."Faktički, biljke su u stanju kao da je kraj septembra – početak oktobra, lišće je tek počelo da gubi hlorofil i da žuti, i još nije opalo, a rezidbu možemo da vršimo sve do kretanja vegetacije, s tim što moramo da je prekinemo kada temperature padnu na -7 / -8, a posle toga možemo da je nastavimo. Za rezidbu, znači, još nije nikakav problem i imamo dosta vremena, a sadnja bi kalendarski već mogla da se vrši, međutim temperature su takve da mi jednostavno ne možemo još to da radimo", objašnjava profesor Ivan Stanić, diplomirani inženjer poljoprivrede za voćarstvo i vinogradarstvo.

S obzirom na sušni period koji još uvek traje, potrebno je dobro pripremiti i zemljište, ali ako su ti poslovi već obavljeni, a spremne su i sadnice, može se bez problema početi sa sadnjom jabučastog i koštičavog voća.

"Može se saditi ako su pripremljene i sadnice, što podrazumeva da je izvršena defolijacija nekim preparatima na bazi bakra, tako da je list otpao. U tom slučaju biljke su ušle u taj neki period biološkog zimskog mirovanja, i može početi sadnja", navodi direktor škole Srđan Kliska, takođe diplomirani inženjer poljoprivrede za voćarstvo i vinogradarstvo.

Mraz bi ipak trebalo sačekati ukoliko se planira sadnja jezgrastog voća – lešnika, oraha i slično.

"Ako se mora – može da se počne, a ako ljudi imaju vremena i mogu da se organizuju, onda mogu slobodno još malo da sačekaju, jer, kažem, ovo ipak nije baš potpuno normalno vreme za novembar mesec, da su ovako visoke temperature", dodaje Kliska.

U svakom slučaju, buduće višegodišnje zasade bolje je podizati u jesenjem nego u prolećnom roku, a proleće bi možda trebalo da sačekaju oni koji planiraju velike zasade, zbog drugačije pripreme zemljišta.

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/da-li-je-vreme-za-jesenju-sadnju-voca_1068331.html

Poljoprivrednici koji su pšenicu posejali na početku optimalnih rokova za setvu imaju razloga da budu zadovoljni. Pšenica je dobro nikla. Ali neće sa setvom zakasniti ni oni ratari, koji tek pripremaju zemljište za setvu.
"Jako smo zadovoljni, baš je niklo 100 posto. Sejemo original seme, tako da je to već sve ispitano i klijavost i sve, pa smo sigurni u nicanje. Na sojišta sejemo pšenicu, na pšenicu sejemo kukuruz, a na kukuruz sejemo soju", kaže Šima Gertner, poljoprivrednik, salaši Gradina."Vlage ne fali, na našem terenu je ima dovoljno, čak i ovo što uzoremo moramo sačekati malo da se smanji vlaga, da bih mogao da pripremim za setvu", kaže Franja Parčetić, poljoprivrednik salaši Gradina.

Na većini njiva koje će ove jeseni biti zasejane pšenicom predusev je kukuruz, što zahteva posebnu pripremu za setvu, obzirom na značajne žetvene ostatke koji na njivama ostaju i nakon berbe kukuruza.

"Mi smo već posejali oko 20 jutara, ali to je bilo sojište i tu smo radili redukovanu obradu, a ovde je bio kukuruz, ostala je džombara i ima jako puno mase. Kukuruz je bio veliki i to se ne može istanjirati dva puta, da bi se moglo kvalitetno uraditi, tako da orem, zatim ću preći setvo spremačem i onda sejati", dodaje Parčetić

"Sad nam je najveća aktuelnost u radovima žetva kukuruza, jer na te njive sejemo pšenicu, tako da ćemo se, obzirom na optimalne rokove, potruditi što pre da to uradimo. Bude nam predusev za pšenicu najviše kukuruz, nešto malo soja. Idemo redukovanom obradom, tanjiranje teškom tanjiračom i mašinom za direktnu setvu", kaže Nikola Pelagić, poljoprivrednik salaši Čičovi.

Preporuka struke je da se žetveni ostaci ne spaljuju. Kazne su visoke, a i takva mera šteti zemljištu.

"U uslovima kada je stočarstvo smanjeno, kada nemamo dovoljno organskih djubriva, ovi žetveni ostaci su nam dragocena organska materija u zemljištu i u koliko ih palimo uništavamo ono što treba zemljištu da vratimo.Uništavamo potencijalni humus koji će se stvoriti i uništavamo biogena zemljišta, mikroorganizme. Humus utiče na strukturu zemljišta, a struktura je osnova za vodni kapacitet, za vazdušni kapacitet. Sve nam je to neophodno u uslovima kada nemamo dovoljno organskih djubriva", veli Jelena Ivan savetodavac u PSS Sombor.

Poljoprivrednici pšenicu već odavno ne seju zbog zarade već zbog poštovanja plodoreda i zbog stočarske proizvodnje, jer im je potrebna slama. U prednosti su oni ratari koji imaju svoja skladišta, pa pšenicu mogu lagerovati i čekati bolju cenu.

izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/poljoprivrednici-zadovoljni-setvom-psenice_1059158.html

U beogradskoj Kombak dvorani danas u 11 sati svečano je otvoren jesenji "Ukus fest". Tokom dva dana na ovoj jedinstvenoj manifestaciji koja se održava pod sloganom "U službi zdravlja" predstavlja se široka lepeza sa više od 2000 proizvoda iz cele Srbije i regiona.

Posetioci „Jesenjeg ukus Fest-a“ imaju jedinstvenu priliku da probaju rapsordiju najrazličitijih ukusa, da degustiraju najkvalitetnije sireve, suhomesnate proizvode, domaća vina, likere, rakije i zaslade se džemovima i kolačima po bakinim receptima.

Uz aromu jeseni koja je pred vratima proizvođači nude i neke potpuno drugačije ukuse kao što je francuska salama ili kulen sa bademima! Ako biste radije stari, provereni ukus tu su peglane pirotske kobasice "Deda Mile" od tri vrste najkvalitetnijeg mesa sa prirodnim začinima i bez trunke veštačkih boja ili aroma koje se stavljaju u industrijske proizvode. Uz to se najbolje slaže domaće vino ili tradicionalni ajvar iz Vranja koji svojim bogastvom ukusa nudi neponovljivi doživljaj za svakog posetioca.

Ukoliko više preferirate zdraviju ishranu onda je za vas paleta proizvoda od spelte od kora za gibanicu, lazanje do beskvasnog hleba od spelte, heljde sa semenkama suncokreta. Hoćete nešto potpuno drugačije? Onda morate da probate veganske ćevape od proklijale pšenice. Ako vam pak želite da malo ojačate svoj imunitet pored soka od arnije, ali i namaza i džema koji savršeno ide u bilo koje kolače i palačinke, tu je i imuniser, jedinstvena i nadasve zdrava mešavina domaćeg lipovog meda i šipka koji garantovano podiže energiju kompletnog organizma. 

Želite da se podsetite detinjstva i kolača koje su vam pravile mame i bake ? Onda nikako nemojte da preskočite štand "Bakina vanglica" gde ćete se podsetiti ukusa detinjstva kroz pomalo zaboravljene kolače kao što su salčići. Na "Ukus festu" ima i mladih, preduzimljivih domaćica koje će vam ponudi savremene slatkiše kao što su kapkejkovi, ali i magiju zalogaja kroz jedinstvene, prirodne i neponovljive džemove. U ponudi je pekmez od šljiva sa mentom, džem od borovnica sa lavandom i prirodni džem od bundeve sa đusom u koji ćete se zaljubiti na prvi zalogaj.

"Ukus fest" je prilika za male prroizvođače da kroz direktan kontakt sa kupcima pokažu da imaju izuzetno kvalitetne proizvode koji nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Za najbolje izlagače predviđene su nagrade, manifestacija traje do nedelje uveče, a ulaz i degustacija je besplatna. 

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31