Kompanija Delta Agrar organizovala je Dan polja ozimih strnina na imanju „Napredak“ u Staroj Pazovi. Brojnim domaćim partnerima predstavila je novitete a i već poznate sorte pšenice i ječma za koje je Delta Agrar ekskluzivni zastupnik.
Delta Agrar je proizvođač, dorađivač i prodavac pšenice i ječma oplemenjivačke kuće KWS za sorte pšenice Solehio i Modern, a od ove godine i nove sorte pšenice KWS Lazzuli, kao i oplemenjivačke kuće Saatzuht Donau za sorte pšenice Balaton, Amicus, Gaudio i ozimog ječma Carmina.
Najzastupljenije sorte KWS pšenice su Solehio i Modern. Solehio je izuzetno adaptilna sorta savremene genetike, visoko prinosna od 8-10 t/ha, tolerantna na bolesti, posebno na žutu rđu.
Modern je sorta dobrog kvaliteta brašna sa prinosima od 8-10 t/ha, izuzetno tolerantna na fusarium i virus mozaika pšenice.Tradicionalno organizovan Dan polja
ozimih kultura okupio je mnogobrojne poslovne partnere, prijatelje i zainteresovane pojedince pruživši im mogućnost da na polju površine 3,3 ha obiđu oglede sa
ukupno šest sorti pšenince i jednom sortom ječma. KWS i Saatzuht Donau sorte pšenice i ječma su danas izuzetno priznate i prihvaćene na domaćem tržištu tako da će Delta Agrar nastojati da i u narednom periodu intenzivno radi na dopuni postojećeg sortimenta i registraciji novih sorti.
Najzastupljenije sorte pšenice Saatzuht Donau su Balaton i Amicus i sorta ječma Carmina.

*Balaton je srednje rana ozima pšenica bez osja. U proizvodnom programu DELTA SEME-na se nalazi od 2007. godine. Spada među tri najprinosnije
sorte pšenice registrovane u Republici Srbiji sa visokim i stabilnim prinosima. Odličan za mlinsku i pekarsku industriju.
* Amicus je srednje rana ozima pšenica (poboljšivač). U proizvodnom programu DELTA SEME-na se nalazi od 2014. godine. Visok hektolitar i izrazita staklavost zrna kao i visoko učešće proteina odličnog kvaliteta.
* Carmina je šestoredi ozimi stočni ječam namenjen ishrani životinja. U ishrani životinja zamena za kukuruz, sa odličnim aminokiselinskim sastavom.
Dobra tolerancija na niske temperature.

Izvor: Agrobiznis magazin

Borislav Aralica, direktor Fabrike slada "Soufflet" Srbija DOO u Bačkoj Palanci juče je za "Dnevnik" saopštio da je ovogodišnja cena kilograma ozimog ječma utvrđena da iznosi 18,60 dinara bez PDV prema onima sa kojima je ova fabrika ugovorila proizvodnju, odnosno potpisala ugovor.Saznali smo da od toga kako su organizitari proizvodnje sklapali ugovore sa ratarima zavisi i iznos konačne cene ječma za proizvođače.

Po njegovim rečima uporedo sa žetvom koja, očito kasni zbog vremenskih prilika, vrši se obračun i jednom nedeljno vrši isplata. Po rečima agronima ove fabrike slada do sada je završeno više od dve trećine žetve na blizu 20.000 hektara koliko je prošle godine ugovoreno. Otkup ječma vrši se na 14 otkupnih mesta u celoj Vojvodini, a uporedo se svakoga dana u silose u Bačkoj Palanci dovozi ječam prošlogodišnjeg roda od koga će se još podugo proizvoditi pisvski slad namenjen najvećim domaćim pivarama, ali i kupcima u susednim državama. Predviđeno je da bačkopalanačka sladara ovoga leta otkupi oko 90.000 tona ječma i proizvede oko 70.000 tona pivskog slada. Treba podsetiti da je prošle godine kilogram ozimog ječma organizatorima proizvodnje plaćan 17,30 dinara bez PDV.

Kada je reč o rodu ovdašnji agronomi kažu da je rano govoriti o nekom prosečnom prinosu, ali je izvesno da je šarenolik. Kažu da, tamo gde postoje i gde su koriščeni zalivni sistemi u vreme velike suše, kombajni navru čak i preko osam tona po hektaru, ali ima parcela gde se po hektaru nakosi jedva četiri tone ječma. Takva neisplativa proizvodnja, uglavnom se ostvaruje na slabije kvalitetnim zemljiptima, odnosno na slatinastim i peskovitim njivama. Sigurno je da će ječma i pivskog slada biti dovoljno za domaće potrebe pa će preostati i za izvoz, a kvalitet zrna je zaodovoljavajući.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/backopalanacka-sladara-jecam-1860-dinara-bez-pdv-05-07-2019

Na oglednim poljima novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo juče oko podneva krenula je žetva ječma.Stručnjaci tog instituta već godinama prvi započinju žetvu ozimih kultura na oglednim poljima najavljujući predstojeću žetvu, prvo ječma, a onda i pšenice. Očekuje se da će od nedelje, u zavisnosti od toga, šta će preovladati – kiša ili sunce – žetvu ječma početi ratari širom zemlje. Na njivama se još ponegde zelene klasovi ječma pa ukoliko kiša prestane a sunce upeče, žetva bi trebalo da krene za pet-šest dana, dok je za žetvu pšenice potrebno koji dan više.

Po rečima dr Vladimira Aćina s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ima primera da je na nekim njivama ječam već ovršen, ali da su to pojedinačni slučajevi jer je zrno još vlažno zbog velike kiše koja je neumorno padala proteklih dana.

– Dobili smo informaciju da je poljoprivrednik Nandor Kovač iz Bečeja na 20 hektara već završio žetvu pivskog ječma, domaće sorte, i dobio prinos od 8,8 tona to hektaru – kazao je dr Aćin. – To je, inače, dobar rod, a pogotovo u ovoj vremenski nepovoljnoj godini, koji je postignut zahvaljujući potpunoj primeni agrotehnike. O tome koliko će ove godine biti ječma, dr Aćin kaže da je nezahvalno govoriti jer je to uslovljeno klimatskim uslovima, ali je izvesno da će rod biti šarolik od regiona do regiona.Ječma je ove godine posejano na blizu 100.000 hektara, od toga bezmalo polovina na području Vojvodine – malo više od 42.000 hektara. Koliko će koštati ovogodišnji rod ječma, još se ne zna.

Podsećamo, jesenas smo, po podacima „Žita Srbije”, posejali pšenice na 570.000 hektara. U setvi 2017, kaže isti izvor, pšenice smo imali na 660.000 hektara i dobili 3,3 miliona tona hlebnog zrna, a prosečan prinos po hektaru bio je pet tona.

Direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da se očekuje da prinos ove žetve bude manji nego lane, i da će se kretati oko 4,5 tone po hektaru.

– Naša zemlja bi trebalo da u žetvi pšenice 2019. godine dobije oko 2,5 miliona tona hlebnog zrna, od kojih će milion tona biti za inotržište – kazao je Saković.

Govoreći o početku žetve, naveo je da bi vršidba pšenice trebalo da krene oko 1. jula, a ukoliko se nastavi kišno vreme, kombajni bi trebalo da uđu u njive za nekoliko dana kasnije, oko 5. jula.

– Kvalitetet i količina zrna na svakoj njivi zavisiće od primene agrotehnike, i to ratari znaju – podvukao je Saković.

Koliko će koštati pšenica u setvi 2019. još nije poznato.Otkupna cena će biti poznata u toku žetve jer se ona formira posle procene roda ječma u Rumuniji, Bugarskoj i drugim zemljama regiona.

Na berzama u Evropi trenutno se stočni ječam prodaje po 170 do 217 evra tona, a pivski od 226 do 228 evra po toni.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pivski-jecam-dobacuje-i-do-88-tona-po-hektaru-22-06-2019

Sudeći po vremenskim prilikama, koje se stabilizuju, ove godine žetva ozimog ječma u pojedinim delovima Vojvodine mogla bi početi posle 15. juna, a glavni posao krenuo bi nekoliko dana kasnije.Sladara „Soufflet Srbija“ DOO (nov naziv firme nema više „Maltineks“) u Bačkoj Palanci najveći je otkupljivač ječma i proizvođač pivskog slada u Srbiji jer ga godišnje otkupi oko 90.000 tona i proizvede oko 70.000 tona pivskog slada. Apatinska pivara, „Karlsberg“ i „Hajneken“, koji proizvode 94 odsto piva u Srbiji najveći su kupci slada, a slad proizveden u Srbiji kroz pivo čini i 12 odsto ukupnog izvoza piva u Evropu. Zbog toga je i pivarima važno kakva je godina kada je reč o kvalitetu ječma, osnovne sirovine od koje zavisi i kvalitet slada.

– Godišnje s kooperantima, a preko organizatora proizvodnje, odnosno zadruga, ugovaramo od 16.000 do 20.000 hektara pod ječmom – kaže, direktor sladare u Bačkoj Palanci Borislav Aralica. – Čak 95 odsto čini ozimi ječam, a on se seje s jeseni i mnogo se bolje pokazao na ovim našim prostorima, dok za jari ječam ovde nisu povoljne klimatske prilike. Opredelili smo se tradicionalno na Vojvodinu i imamo 14 otkupnih mesta, a ovog leta smo u pregovorima da otvorimo i jedno otkupno mesto u Plandištu. I sada svakodnevno iz eksternih silosa dovozimo 7.000 do 9.000 tona ječma mesečno na preradu u fabriku u Bačkoj Palanci, radimo u tri smene, a osim domaćim pivarama, slad delom plasiramo i kupcima u Crnoj Gori, Makedoniji, Grčkoj, Bugarskoj.

Za ovu proizvodnu godinu stručnjaci kažu da je bila karakteristična po tome što je početak vegetacije bio sušan pa su napravljene štete koje je samo delimično popravilo sadašnje vlažno vreme. Dodaju da je ječam zahvalan za ratare jer je to prva kultura koja stiže na naplatu, pre pšenice... – Procenjujemo da bi prvi otkosi ozimog ječma mogli pasti oko 15. juna u pojedinim delovima Vojvodine, a da bi glavna žetva krenula posle 20. juna – kaže direktor agronomije Vojislav Bursać, zadužen za sirovine.

– Zbog vremenskih prilika od setve do žetve prinosi će u pojedinim delovima biti šaroliki. Procenjujemo da će najmanji prinosi biti u delu Banata, oko četiri tone po hektaru, a u Bačkoj i Sremu očekujemo od pet do osam tona.Po dugogodišnjoj praksi, isplata otkupljenog ječma biće prvog četvrtka u julu. Prošle godine cena kilograma ozimog ječma bila je 17,30 dinara (bez PDV-a), a jarog 19,50 dinara (bez PDV-a). Ove godine cena još nije formirana.

Direktor Aralica je naglasio da će ovogodišnja cena biti poznata u toku žetve jer to je osetljiv posao. Cena se, naime, formira posle procene roda ječma u regionu, a to su u ovom slučaju tržišta Rumunije, Bugarske, ali i drugih susednih zemalja.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pred-zetvu-ozimog-jecma-u-vojvodini-u-backoj-i-sremu-od-pet-do-osam-tona-u

Stručnjaci za ratarstvo i poljoprivredu uglavnom nisu zadovoljni stanjem polja u kojima se ove sezone gaje ozimi usevi. Pšenica i uljana repica prate uobičajeni kalendar vegetacije na svega 10 % zasejanih površina. U selu Medveđa kod Despotovca Radiša Radisavljević se bavi proizvodnjom i osnovnom preradom glavnih ratarskih kultura. Nepovoljne vremenske prilike na početku sezone u vreme jesenje setve i dalje se , kaže , osećaju u poljima.

 „Fali kiše, imali smo 2-3 meseca bez padavina. Automatski imamo mnogo otežano nicanje, stvorila se pokorica. Imam utisak da je narod malo okasnio u početku, a posle je bila suša, pa nije moglo. Imamo otežanu pripremu“ kaže za Radio Beograd iskusni ratar i rekorder u proizvodnji Radiša Radisavljević iz okoline Despotovca.

Utiske slične Radisavljevićevim ima i rukovodilac oglednog polja Instituta Tamiš u Pančevu koji kaže da pšenica koja je nama najinteresantnija je u jako različitoj fazi. Ili nije nikla ili je slabo ponikla ušla u period zime. “Većina polja ima pšenicu sa jednim do tri lista, a svega 10 % pšenice se nalazi u pravoj fazi, tačnije u fazi bokorenja” objašnjava sagovornik Radio Beograda. Prema Živkovićevim rečima, najveći problem naših ratara je to što u zemljištu još nema dovoljno vlage.

Pošto jesenas nije bilo vlage azot je ostao u površinskom sloju i nije došlo do njegovog ispiranja u niže slojeve. Zato je sada najbiitnije ne žuriti sa prihranom. Treba sačekati skidanje snežnog pokrivača, videti koliki je sadržaj azota i do potrebne količine treba ići u dva navrata.

Da je strpljenje je sada najvažniji adut naših poljoprivrednika, poručila je i stručnjak za uljanu repicu Instituta za ratarstvo iz Novog Sada, Ana Marjanović Jeromela. Ona kaže da je potrebno i preoravanje uljane repice koja nije dobro nikla, a za to imamo dovoljno vremena u martu. Međutim, može se desiti da nas usev prijatno iznenadi s obzirom da snega ima dovoljno sada i da omogući brz rast i razvoj u prolećnom periodu s obzirom da će biti dovoljno vlage u zemlji.

Kada su u pitanju ozimi usevi u Srbiji ove sezone se gaje na oko 750 000 hektara. Sa oko 560 000 hektara najveća kultura je pšenica . Pod značajnijim površinama izdvajaju se još ječam sa oko 100 000 i uljana repica sa oko 35 000 hektara.

Izvor: Radio Beograd

Obzirom da je ova zima, bar za sada bila blaga, možemo očekivati brojne probleme kada su u pitanju bolesti pšenice i ječma. A kako je cilj svake ratarske proizvodnje kvalitetan i visok prinos, nega i zaštita useva mora biti na visokom nivou.
Brojne su bolesti koje izazvaju fitopatogene gljive u usevima strnih žita. Na njihovu pojavu uopšte, ali i na njihov intenzitet utiču brojni faktori spoljašnje sredine, blaga zima, visoka vlaga i temperatura, sortiment, gustina setve, količina primenjenih đubriva a sve češći problem predstavlja nepoštovanje plodoreda i gajenje u monokulturi duži niz godina. U našim uslovima se javljaju bolesti koje su najopasnije u prvom delu vegetacije, siva pegavost lista, lisna rđa i pepelnica. Njihova pojava je skoro istovremena, i usled đubrenja azotom većim od stvarnih potreba i pojačane vlažnosti vazduha štete mogu biti velike. Imajući to u vidu, ratari bi pšenicu trebali prihranjivati nakon urađene N-min metode kao sigurnog pokazatelja za đubrenje.
Praktično, u pšenici bi trebalo prvi tretman obaviti početkom proleća, do pojave drugog kolenca, kada su najopasnije pepelnica, rđa i pegavost lista.
Bolesti lista potrebno je pratiti od bokorenja pa sve do klasanja, jer najbolje je tretman uraditi preventivno ili po pojavi prvih simptoma jer nijedan preparat nema eradikativni efekat, tj. ne može suzbiti bolest.
Septoria tritici (siva pegavost lista pšenice) - Spore se tokom jeseni i zime šire sa prošlogodišnjih strništa, a prenose se kišom i dodirom samih listova. Prvi simptomi u vidu sivih pega se javljaju prvo na vrhu lista i na najstarijem lišću i to 14-28 dana od ostavrene zaraze. Kada utvrdimo ekonomski prag štetnosti, koji iznosi 10% biljaka sa simptomima na prvom listu iznad drugog kolenca, tada je već neophodno pristupiti hemijskom tretiranju. Potrebno je sačuvati list zastavičar i dva lista ispod njega kao nosioce prinosa. Ako znamo da siva pegavost lista pšenice može uništiti i do 40 % roda, onda bi u fazi vlatanja trebalo obavezno uraditi preventivnu zaštitu.
Puccinia graminis (lisna rđa pšenice) - Simptomi se javljaju na listovima i na lisnim rukavcima. Usled visoke vlage i blage zime povećani su uslovi za razvoj lisne rđe. Optimalna temperatura za razvoj rđe je 20C, ali se može javiti kada temperatura pređe 15C. Prvi simptomi se ispoljavaju 7-14 dana nakon ostvarene infekcije, u vidu ranica, odnosno pegica narandžaste boje. Sa naličja lista one su otvorene i kroz njih pšenica gubi vodu. Prosečan gubitak roda je 10%, a usled jake zaraze može odneti i do 50% očekivanog prinosa. Tretiranje fungicidima odraditi odmah po pojavi prvih simptoma na donjem lišću, a pre širenja na gornja tri i na klas, kako bi zastavičar ostao zdrav. Protektivni fungicidi, iz grupe ditiokarbomata nisu dovoljno efikasni. Kada je u pitanju rđa pšenice, treba znati da veći sadržaj proteina znači i veću osetljivost , pa treba izabrati između otpornijih sorti sa manjim procentom proteina, ili povećati broj tretmana.
Erisiphe graminis (pepelnica pšenice)- Simptomi se javljaju u proleće, tokom marta i aprila meseca, u listovima i lisnim rukavcima, u vidu beličastih pega. Usled širenja zaraze list izgleda kao pepelom posut po čemu je bolest i dobila naziv. Pege kasnije poprimaju sivkastu boju u okviru kojih se formiraju crna telašca (kleistotecije). Preporuka je setva otpornih sorti, i kurativna primena fungicida, kako bi sačuvali tri vršna lista.
Od mera za suzbijanje bolesti lista pšenice značajnu ulogu imaju preventivne, agrotehničke mere, plodored, zaoravanje žetvenih ostataka i izbalansirana prihrana azotnim đubrivima. Pri izboru sorte prednost dati otpornijim sortama. A ukoliko su štete usled napada veće od prinosa svakako je primena fungicida isplativa i opravdana.
Za borbu protiv simptoma sive pegavosti, lisne rđe i pepelnice dobre rezultate daju sl. fungicidi: Tilt 25 EC 0,5 l/ha (a.m. propikonazol); Acanto Plus 0,6 l/ha-(a.m.pikokokstrobin+ ciprokonazol), Artea 330 EC 0,5 l/ha (a.m. propikonazol + ciprokonazol), Falon 460 EC 0,6 l/ha( tebukonazol+triadimenol+spirosamin), Duett ultra 0,4 -0,6 l/ha (a.m epoksikonazol+tiofanat metil), Prosaro 250 EC 0,75-1 l/ha( a.m. protiokonazol+tebukonazol).


Dipl.ing. Slađana Gavrilović
Savetodavac za zaštitu bilja
PSSS Valjevo

 

 

 

Ječam je rod jednogodišnjih biljaka iz porodice trava. Ova ratarska kultura, gaji se u skoro svim krajevima sveta, uspeva i u hladnijim predelima. Koristi se za proizvodnju hleba, značajan je izvor hranljivih materija u stočnoj hrani, a veliku primenu ima i u industriji piva. Pored toga upotrebljava se u ishrani svinja i goveda, pošto zrno ječma ima veliku hranljivu vrednost.

Zbog većeg sadržaja vode, preporučuje se iskoristiti ga u periodu od nekoliko dana, jer je brzo kvarljiv. Ječam sadrži rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna. Rastvorljiva vlakna pomažu u smanjivanju holesterola u krvi i mogu umanjiti rizik od srčanih oboljenja. Sadrži vitamine i minerale, uključujući vitamin A i B, selen, gvožđe, magnezijum, cink, fosfor i bakar. Ječam se može sejati i na zemljištima koja su manje plodna.

Treba izbegavati setvu ječma nakon strnih žita, posebno ovsa i travno leguminoznih smeša. Pri izboru sorte neophodno je prvo odrediti namenu za koju se uzgaja zrno. Ako se ječam proizvodi za proizvodnju piva, preporučeno je sejati dvoredi ječam, zbog ujednačenosti krupnoće zrna. Za ishranu stoke treba posejati četvororedni ili šestoredni ječam.

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina. 

Prilikom gajenja svake biljne kulture, pa tako i kod ječma, postoje fiziološki procesi koji utiču na rast, razvoj i količinu prinosa. Efekat stresa kod ječma najčešće se ispoljava kroz nedostatak količine svetlosti koju biljka prima i kroz fotosintetsku efikasnost konverzije sunčeve svetlosti. Navedeni uslovi utiču na formiranje biomase useva. 

Žetveni indeks ječma zavisi od količine raspoloživih asimilata za formiranje akceptora asimilata i njihovo nalivanje. Količina upijene energije najvećim delom utiče na formiranje nadzemne biomase i velikim delom je izložena uticajem stresa na biljku. Ona može biti smanjena usled manje fotosintetske površine ili manjeg trajanja zelene lisne površine. Veličina i dužina trajanja fotosintetske površine tokom ciklusa useva utiče na količinu ukupne svetlosti koja dospe na površinu useva.

Površina lista zavisi od količine vode koju biljka uzima, propustljivosti ćelija lista, dostupnosti hranljivih materija i ćelijskog soka u ksilemu. Korišćenje energije zavisi od rasporeda useva na površini. Veće korišćenje prisutno je kod međurednog razmaka biljaka. Nasuprot tome, u sušnim predelima neophodno je nalivanje zrna.

Ova veoma poznata žitarica, koja se smatra jednom od najstarijih žitarica Evrope, koja se sejala od kamenog doba, starog Egipta, preko Vavilona, gde se od njega pravilo kaša i pivo pa do dana današnjeg, se deli u tri vrste: 1. dvoredni (Hordeum distichum), koji se koristi u proizvodnji piva; 2. višeredni (Hordeum polysticum i Hordeum vulgare); 3. prelazni (Hordeum vulgare); Potiče iz Etiopije i jugoistočne Azije. U antičkoj Grčkoj je bio osnovni sastojak u proizvodnji hleba i u ishrani ratnika. Kinezi su ga smatrali simbolom muške zrelosti. Danas se ječam najčešće koristi u proizvodnji piva ali zahvaljujući svojoj hranljivoj vrednosti, od slada može se dobiti veoma kvalitetno brašno bogato vlaknima i vitaminom B12. Pored toga što sadrži veliki broj vitamina(niacin,tiamin, vitamin E) i minerala(selen, gvožđe, magnezijum, cink, fosfor i bakar), ječam je bogat prirodnim vlaknima, poseduje veoma malo masti i kao sve biljne žitarice, ne sadrži holesterol. Od dijetetskih vlakana najbitniji je beta-glukan, koji pospešuje varenje i održava ravnotežu crevne flore, snižava holesterol i tako stiti od srčanih obolenja. Rađena su razna klinička istraživanja koja su pokazala da konzumiranje celovitog ječma ili ječmenih proizvoda poput ječmene prekrupe, ječenih pahuljica ili ječmenog brašna, efikasno snižava holesterol kod ljudi. Osim toga, umanjuju i resorpciju šećera što umnogome smanjuje rizik od pojave dijabetesa, ali da bi se taj efekat ispoljio mora se koristiti minimum 3 grama betaglukanskih vlakana dnevno, što bi u prevodu značilo da treba koristiti jednu četvrtinu šolje nekuvane ječmene prekrupe (otprilike jedna čaša kuvanog ječma) koja sadrži cca. 2,5 grama beta glukan topivih vlakana. Polovina šolje nekuvanih ječmenih pahuljica sadrži otprilike 2 grama beta glukan topivih vlakana.Osim toga, konzumiranje hrane bogate vlaknima može povećati i produžiti osećaj sitosti, što je važno za održavanje odgovarajuće telesne težine i prevencije gojaznosti, npr. pola čaše ječmene prekrupe sadrži manje od ½ grama masti i samo 100 kalorija. Ječam sadrži i prirodne antioksidante koji su takođe veoma važni za očuvanje dobrog zdravlja.Antioksidanti deluju tako što smanjuju stopu oksidacijskog oštećenja prikupljanjem slobodnih radikala koji nastaju kada telesne ćelije koriste kiseonik. Pored antioksidanasa ječam sadrži u sebi jos i fitohemikalije- prirodne hemikalije koje se nalaze u biljkama.Studije su pokazale da fitohemikalije mogu umanjiti rizik obolevanja od određenih srčanih bolesti, dijabetesa i raka. Nutricionistička analiza (kuvani ječam 1 šolja): • 270 kalorija • 13 g hranljivih materija • 0,12 g triptofana • 230 mg fosfora • 0,64 mg bakra • 0,62 mg mangana • 36 mcg selena Američka FDA (Uprava za hranu i lekove) nakon analize naučnih dokaza i studija, potvrdila je da dodavanje ječma zdravoj ishrani može umanjiti rizik od srčanih oboljenja smanjivanjem ukupnog i LDL holesterola, te finalizirala pravilo kojim se dozvoljava da proizvodi koje sadrže ječam na svojim pakovanjima mogu nositi oznaku da su topiva vlakna koja sadrže, korisna za srce. -Oljušteni ječam se dobija kada se oljušti i ispolira ječam posle skidanja ljuske. Koristi se umesto pirinča; -Ječmena prekrupa sadrži sve sastojke oljuštenog celog zrna ječma i od nje se pravi ječmena kaša; -Ječmeno brašno se dobija mlevenjem ječma; -Ječmene pahuljice se dobijaju presovanjem i drobljenjem zrna ječma; -Ječmeni slad je najvažnija sirovina u proizvodnji piva i jakih alkoholnih pića; -Malteks, ječmeni sirup koji se dobija iz ječmenog slada, prirodni je zaslađivač. Podseća na med ali je manje sladak i ređi je od meda i sporije podiže nivo šećera u krvi. U narodnoj medicini, oljušteno zrno, krupica i griz,kada se skuvaju daju sluzavu kašu koja blagotvorno deluje na organe za varenje, protiv proliva i promuklosti. Od ječmenog slada pravi se brašno visoke hranljive i dijetetske vrednosti, jer se lako vari, darži oko 50% saharifikovanih ugljenih hidrata, 10% belančevina, vitamina A,B,D i E, mineralnih soli, enzima i drugih korisnih sastojaka. Zbog toga se koristi u ishrani bolešljivih osoba, deci i starijih i rekonvalescenata, jer pojačava lučenje žlezde za varenje i doprinosi bržem i boljem iskorišćavanju hrane. Ekstakt iz ječmenog slada se još lakše svari.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31