Nostalgija za “pravom južnjačkom paprikom”, ali i želja da svoje učenike u Japanu upozna sa kulturom Srbije, inspirisali su Nišlijku Jelenu Mladenović da u školskoj bašti u Tonomiju zasadi “kurtovku”. Seme je dobila od iskusnog povrtara iz okoline Aleksinca sa kojim se konsultovala i oko sadnje, uzgoja i branja. Paprika je preživela i pakleno leto i poplave, a ajvar se dopao deci iako je bio blago ljut.

Jelena se iz Niša odselila u Japan pre dve godine, a 2018. je počela da predaje engleski jezik u školi koja je i za osnovce i niža srednja, a nalazi se u gradu Hofu, u mestu Tanomiju. U bašti oko zgrade uzgaja se voće i povrće o kojima se najviše brinu deca jer je to, objašnjava Jelena, dobra prilika da nauče kako sami da proizvode hranu.Iako kaže da voli japansku hranu, objašnjava da je bila frustrirana jer nije mogla uvek da spremi jela na koja je navikla, jer je vrlo teško, pa i nemoguće, pronaći namirnice. Kaže da se japansko voće i povrće dosta razlikuje od srpskog i da generalno koriste drugačije namirnice.Većina domaćinstava ima male "tost rerne" u kojima ne mogu da se spremaju jela. Ali meni lično je najviše nedostajala srpska paprika koja je barem na jugoistoku Srbije nešto kao "staple food" ili deo standardne ishrane i dosta se koristi. U Japanu uglavnom koriste "babure" ili japanske male paprike tanke kože koje beru dok su još zelene pa imaju pomalo gorak ukus - priča Jelena.

Pomislila je da bašta može da se iskoristi i za srpske proizvode i predložila da zasade nešto čega nema u Japanu i to uvrste u program školskog projekta "Global Communication". Tako je iz nostalgije došla na ideju da to bude baš srpska “kurtovku”. Njena ideja je divno prihvaćena, ističe, a kada je na početku prošle školske godine posetila Niš nabavila je i seme.Stupila sam u kontakt sa prijateljicom od čijih roditelja smo porodično kupovali paprike za spremanje ajvara svake godine kako bih nabavila seme. Po povratku u Japan, seme smo poslali na Institut agrikulture u grad Šimonoseki i nakon 2 dana ga dobili natrag sa sertifikatom da je sigurno za korišćenje - priseća se Mladenovićeva.

Živorad Rajković već godinama sadi ovo povrće u "paprikarskom kraju", Vukašinovcu kraj Aleksinca i kaže da je bio počastvovan što će njegovo seme stići do Japana. Posebno je bio ponosan što je ocenjeno kao izuzetno zdravo, a ima savet i kako da svako izabere ono najbolje iz svake paprike.

Mi kad ostavljamo seme peremo ga i svo koje je teško ono padne na dno, ono koje je lako je neupotrebljivo i bude na površini vode - kaže Rajković.Nakon što su zasadili papriku, počeli su da je navodnjavaju, a Jelena ističe da su sve te faze prošli u konsultaciji sa čika Žikom koji im je dosta pomogao savetima za odgoj.Posebno je bilo zanimljivo odgajati papriku za ajvar u specifičnim klimatskim uslovima. Ipak, “kurtovka” je uspela, a sve zahvaljujući kvalitetnom semenu.

Klima u Japanu se dosta razlikuje od one u Srbiji, posebno po pitanju visokog procenta vlage i letnje kišne sezone koja kod nas ne postoji. Ali seme koje smo dobili je zaista bilo visokog kvaliteta da su biljke uz veliki trud svih u školi uspele da prežive pakleno leto pa i poplave koje su zadesile Japan 2018. - ističe Jelena.

Jelena kaže da nije imala iskustva sa gajenjem paprike, ali su joj upomoć priskočili i lokalni farmeri koji su seme zasadili u svojim povrtnjacima.Paprike iz školske bašte i one koje su dobili na poklon od farmera iskoristili su za čas pravljenja ajvara. Nišlijka je ovaj srpski specijalitet iskoristila da Japance upozna sa srpskom kulturom.

Kad je došlo do degustacije, sačekalo nas je iznenadjenje jer je ajvar iako vrlo ukusan ispao malo ljut. Kasnije sam saznala da velika vrućina može da promeni sastav paprike i da plod dobije ljut ukus. S obzirom na vreli talas koji je dugo trajao tog leta ova omaška je imala smisla. Ipak, deca nisu odbijala drugo pa ni treće parče krekera sa namazom od ajvara kako smo odlučili da poslužimo ovo jelo. Ajvar je inače među njima dobio i nadimak “džem od paprike” iako se pre kuvanja nikome nije dopao izgled sadržaja teglice koju smo kupili u gradskoj suvenirnici - priča Jelena.Živodrad koji je pomagao u odgajanju paprike hiljadama kilometara daleko, dobio je i poklon od mališana koji su učestvovali u ovom procesu.

Svako dete je uzelo po jednu papriku tu crvenu "kurtovku" svežu i nacrtalo je svako kako vidi tu papriku. Na poleđini su napisali “Thank you Živorad” i potpisali se. Njih je 9 u odeljenju, svako od njih posebno je to nacrtao, uz potpis i na japanskom. Onda su se zajedno slikali sa paprikom i čestitkom, ćerka mi je to uramila i donela, ganut sam bio time - priča Rajković.

Nišlijka kaže da joj je tokom ovog procesa bila jako zabavna reakcija farmera, koji su hteli da im poklone sav rod "kurtovke", jer nisu znali šta sa njom da rade.Crvena paprika se u japanskoj kuhinji ne koristi i nema jela koja se od nje prave. U projekat su ušli iz radoznalosti i izazova da probaju da odgoje sortu povrća sa kojom ranije nisu imali iskustva - dodaje Jelena.

Iako je projekat u školi završen, nastavlja se u Tanomiju, gde je jedan od lokalnih farmera ove godine zasadio veću baštu pod staklenikom. Plan je da uz pomoć Opštine grada Hofu organizuju i godišnji festival ajvara u ovom mestu.Ovo mesto je inače vrlo malo i poznato je po plaži kraj Seto mora i radionicama u kojima se uči "aizome", tradicionalna veština bojenja materijala plavom indigo bojom prirodno dobijenom od indigo biljke. Stanovnici ovog mesta se uvek trude da nađu nove načine da privuku posetioce a ideja koju imamo je jedan od njih - ističe Mladenovićeva.

Reči hvale ima i za japanske farmere koji su vrlo kreativni i trude se da dobiju najbolji mogući kvalitet i ne plaše se da eksperimentišu. Tako ona na pijaci često nalazi njihove proizvode koji ne postoje nigde do u Japanu, jer im je originalnost jako važno, kao i prezentacija proizvoda, kojom ukazuju dosta poštovanja i proizvodu i kupcu.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Nislijka-otkrila-Japancima-ajvar-paprika-kurtovka-uspela-i-na-Dalekom-istoku.sr.html

Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Japan su tri najveća izvozna tržišta industrije šampanjca, čija je prodaja u 2017. godini pomogla ostvarenju ukupno 4,9 milijardi evra prometa, objavilo je udruženje proizvođača.

"Ovaj učinak je rezultat povećanja izvoza" na "2,8 milijardi evra, što je 6,6 odsto više u odnosu na 2016. godinu", objavio je Odbor za šampanjac.

Vino "Šampanjac", zaštićeno kontrolisanom etiketom porekla, nosi naziv po regionu na severoistoku Francuske.

"U poređenju sa 2016. godinom, gde je rast prometa bio podstaknut diversifikacijom ponude, to je jak napredak na tržištima gde se šampanjac najbolje prodaje, što objašnjava novi rekord iz 2017. godine", ocenio je Odbor.

Sjedinjene Države zadržavaju "prvo mesto kao dragoceno izvozno tržište", a prodaja koja je prošle godine dostigla 586 miliona evra, ispred Velike Britanije koja "i dalje pati od negativnog uticaja Bregzita, uz pad količine od 11 odsto", precizirala je organizacija.

Jak rast je i na japanskom tržištu i po vrednosti (+21,3 odsto) i po količini (+17,6 odsto).

"Kina, Hong Kong i Tajvan" su nova jaka uporišta za vinare Šampanje, dok su "rezultati Južne Koreje takođe izuzetni (+39,5 odsto vrednosti) uz kupovinu koja prvi put prelazi milion boca", naglasio je šampanjski odbor.

U 2017. godini ukupna prodaja iznosila je 307,3 miliona boca, što je povećanje od 0,4 odsto u odnosu na 2016. godinu.

Performanse van Evropske unije su u suprotnosti s rezultatima na francuskom tržištu, gde je došlo do pada obima prodaje od 2,5 odsto, sa 153,6 miliona boca.

 

izvor : http://rs.n1info.com 

U majušnoj prostoriji unutar Centra za istraživanje i razvoj Mebiol, nešto više od sat vremena izvan Tokija, listovi bebi zelene salate rastu u ležištu ispod magenta boja. Na drugoj polici, minijaturna bašta mikro-povrća cveta preko površine činije za salatu. Sadnice su razvijane bez zemljišta - na vrhu tankog, prozirnog polimernog filma.


Polimerni film je ključ za najsavremeniju metodologiju koja omogućava da se voće i povrće uzgajaju na gotovo svakoj ravnoj površini. Izrađen od hidrogela - super absorpcionog materijala koji se obično koristi u proizvodima za domaćinstvo, kao što su pelene za jednokratnu upotrebu - film usisava vodu i hranljive materije kroz mnoštvo pora nano veličine koje mere milioniti milimetar u prečniku. Biljke rastu na vrhu filma, ali umesto kopanja u zemlju, koreni se šire preko površine membrane u tankim formacijama, nalik lepezi.


Nakon više od jedne decenije eksperimenata, Mori Juiči i njegovi kolege su razvili sistem za uzgoj tla koji se može koristiti za uzgoj useva u plastenicima u velikoj količini.


Mikroskopske polimerne membrane blokiraju bakterije i viruse, eliminišući potrebu za štetnim pesticidima. Pošto zemljište nije neophodno, održive farme se mogu uspostaviti praktično bilo gde. A i potrebno je 90% manje vode nego kod tradicionalnog uzgoja.


Metoda se koristi na 150 lokacija širom Japana i jedna u Kini - kao i na farmi usred pustinje u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Mebiol planira izvoz svoje tehnologije u Evropu i druge zemlje na Bliskom Istoku krajem ove godine.

Odavno se nije desio ovako važan događaj između Srbije i Japana koji su već 136 godina u diplomatskim odnosima. Povodom poseta njegove ekselencije premijera Šinzo Abea donosimo vam neke zaniljivosti o zemlji koja nije tako blizu ali koja gaji izuzetno poštovanje prema brojnim našim građanima i sa kojom sve uspšenije sarađijemo. Da ne pominjemo poklone poput "žutih autobusa", instrumenata za Beogradsku filharmoniju i automobila za Vladu Srbije.

Japan je ostrvska država koja se nalazi u Tihom okeanu, na krajnjem istoku azijskog kontinenta. Obuhvata 6.852 ostrva čija ukupna površina iznosi 377.944 km2. Četiri najveća ostrva su Šikoku, Kjušu, Hokaido i Honšu, na kom se nalazi glavni grad Tokio koji predstavlja najveću metropolitsku oblast na svetu, sa preko 30 miliona stanovnika. Japan je po broju stanovnika 10. država na svetu. Broj stanovnika za 2014. godinu procenjuje se na 126.434.964.

Proizvodnja sakea je vrlo zanimljiv proces prerade pirinča

Ono što je za nas rakija to je za japance SAKE

 

Udeo poljoprivrede na GDP je 1,2%, a zapošljava 3,9% od ukupne populacije. Obradive površine zauzimaju 4.549.000 ha (12%), a pod šumama se nalazi 24.996.600 ha (66%). Od ukupne površine žitarice zauzimaju 42,3% od toga najviše pirinač 34,6%, a preostali deo pšenica, ječam, heljda, proso, ovas, kukuruz; povrće zauzima 7,7%  –(kupusnjače, lukovi, spanać, zelena salata, mrkva, tikvice, špargla, radič, paradajz, krastavac, plavo patlidžan, boranija, paprika), industrijske biljke zauzimaju 5%  (krompir, šećerna repa, slatki krompir, šećerna trska, taro, jam), mahunarke 4% (soja, pasulj, arahis, grašak, bob) i ostalo su površine pod pašnjacima, voćnjacima i drugo koje zauzimaju 41%.  Najrazvijenija grana poljoprivrede u Japanu je ribarstvo. Po ulovu ribe, Japan se nalazi odmah iza Kine sa 11 milona tona ribe godišnje. Za te potrebe usavršena je veštačka oplodnja nekih vrsta riba i školjki koje se nakon leženja puštaju u more. Po istom principu, u Japanu je osmišljeno i gajenje ostriga radi proizvodnje bisera – perlikultura. Jedna je od nekoliko nacija kod kojih je razvijen, tj. koje i dalje praktikuju lov na kitove i delfine. Najveća veleprodaja riba i morskih plodova na jednom od najvećih svetskih tržišta u Tokiju. Glavna atrakcija za domaće i inostrane posetioce.  Japan zbog svojih prirodnih pogodnosti i nepogodnosti je zemlja koja kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja svrstava se u razvijene ali i zemlje koje više od 60% poljoprivrednih proizvoda odnosno hrane uvozi. Osnovni utisak kada obilazite Japan je da je za ovu zemlju pirinač najvažnija kultura koja prevazilazi ekonomske i materijlne potrebe i predstavlja jedan vid emocije koja vezuje japanski narod za ovu poljoprivrednu kuturu. Pirinač kao poljoprivrednu kulturu u Japanu gaje više od 2000 godina, svaki slobodan prostor koji odgovara porebama zasejan je pirinčem. Prosečan prinos ove kulture je oko 5 t/ha ako se radi o proizvodnji za ishranu ljudi, a kao stoči pirinač ima prinos 8 do 9 t/ ha. Žetva počinje krajem septembra i u oktobru i traje dve nedelje ukoliko su povoljni vremenski uslovi. Pirinač se gaji kao monokultura i u plodosmeni sa sojom i zatravljivanjem površina. Monokultura pirinča je moguća jer ova kultura iziskuje malo nege u smislu zaštite odbolesti i štetočina, a uz dobru agrotehniku daje zadovoljavajuće prinose. Pirinču je posvecen i muzej u centru Tokija. Pored proizvoda MISO od koga se sprema odlična supa, SAKE je tradicionalno japansko piće koje se dobija fermentacijm pirinča. Ovaj složeni proces započinje potapanjem očisćenog zrna pirinča u vodu 10 do 30 minuta makon čega se pirinač ostavlja 48 sati da nabubri potom se ponovo ustinjava susi. Pirinač koji se koristi za proizvodnju ovog pića je SAKE pirinač koji se razlikuje od konzumnog i stočnog. Za jedanu bocu pića potrebno je jedna i po boca pirinča i sadrži 9-16% alkohola. Skoro polovina proizvedenog sakea se izveze u SAD (48%), a velike količine idu i u Kinu i Singapur, a od evropskih zemalja u Francusku. Zanimljiva činjenica je da se 2% proizvedenog sakea popije u avionima nacionalne japanske aviokompanije ANA, kao posluženje.

 

Polja pirinča u Japanu

 

Recept

Suši

šolja kuvanog pirinča

2 kašike sirćeta

2 kašike šećera

kašika soli

kašika natrijum- glutaminata

3 kašike struganog rena

10-12 kašika blanširanih listova spanaća

2-3 filtera ribe

škampi

malo đubmira

 

 

U našim uslovima nemoguće je pripremiti originalan suši, jednostavno je nemoguće naći morske trave, a i nije u skladu sa našim navikama u ishrani da se jede sirova riba u kombinaciji sa algama. Zato vam ovde dajemo jednu improvizovanu varijantu sušija. U svakom slučaju uz lep aranžman, i malo mašte biće idealno predjelo na vašoj trpezi. Ribu i škampe možemo skuvati ili ako ste avanturistički raspoloženi samo očistiti i isitniti te koristiti presno za spremanje vašeg sušija. Zagrejte mešavinu sirćeta, soli, natrijum-glutaminata (ili vegete) i šećera. Iseckajte ribu ili škampe. Umešajte sve nabrojane sastojke u pirinač i oblikujte od po dve kašičice mase valčiće. Urolajte svaki valjušak u na kvadrat ispečen list spanaća, lagano pritisnite između dlanova i složite na tanjir. Servirajte odmah!  

 Japanska trpeza

Pored zlatne medalje, ovo vino je osvojilo Internacionalni trofej za najbolje roze vino Starog sveta, zatim trofej u kategoriji najboljeg odnosa cene i kvaliteta u rasponu cene od 3.000 do 4.999 jena.

Srpsko vino "Trijumf Rose 2016", vinarije Aleksandrović, trijumfovalo je u više kategorija na dvadesetom takmičenju "Japan Wine Challenge", najprestižnijem i najstarijem vinskom ocenjivanju u "zemlji izlazećeg sunca".

Pored zlatne medalje, ovo vino je osvojilo Internacionalni trofej za najbolje roze vino Starog sveta, zatim trofej u kategoriji najboljeg odnosa cene i kvaliteta u rasponu cene od 3.000 do 4.999 jena (od 22,4 do 37,4 evra), kao i Regionalni trofej Srbije za roze etikete, saopšteno je iz vinarije Aleksandrović.

U konkurenciji je bilo više od 1.700 etiketa iz najznačajnijih svetskih vinogorja, dok je dodeljena svega 121 zlatna medalja, što predstavlja jedva 7,0 odsto od ukupnog broja prijavljenih etiketa, što dodatno ilustruje strogost ocenjivanja. Iza srpskog rozea ostali su brojni predstavnici Francuske, Španije, Australije, Južne Afrike, Argentine, Čilea, Portugalije, Italije, Japana...

Izvor: www.novosti.rs

Ambasada Japana je juče organizovala kraću promociju japanske kuhinje na štandu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine na 84. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu.

Ovu kratku prezentaciju je vodio Haruki Morito, lični kuvar japanskog ambasadora u Republici Srbiji, koji je posetiocima štanda otkrio neke od tajni pripremanja čuvenih japanskih specijaliteta.

Cilj ovog događaja bio je promovisanje bogate i raznolike japanske kuhinje poznate kao vašoku.

Vašoku (washoku) je reč koja označava tradicionalnu japansku kuhinju, koja se nalazi na UNESCO listi nematerijalne kulturne baštine.

Promociju je organizovala Ambasada Japana u Republici Srbiji i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije.

Izvor: www.naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31