Jaja su jedna od namirnica koja se najčešće koristi u Srbiji bilo samostalno ili kao dodatak jelima. Kajgana ili „jaje na oko“ sa slaninom su najomiljeniji tradicionalni doručak kod nas. U cilju unapređenja kontrole prometa ove namirnice Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je početkom godine novi Pravilnik o kvalitetu jaja kojim su propisani uslovi kvaliteta, klasifikacije, pakovanja, deklarisanja i obeležavanja jaja.U mnogim zemljama sveta postoji standardizovano obeležavanje jaja. Osim na ambalaži uskoro će i u Srbiji svako jaje biti obeleženo i na ljuci. Pored datuma proizvodnje biće ispisan i kod po kome će se tačno znati sa koje farme jaje potiče. Srpski potrošači nisu navikli na ovakvu vrstu obeležavanja, pa postavljaju brojna pitanja. Na koji način će se jaja obeležavati? Da li je boja koja se koristi bezbedna? Odgovor na ova i slična pitanja potražili smo u kompaniji „Elmed“ iz Temerina koja ima
već 30 godina iskustva na polju obeležavanja, etiketiranja i inspekcije proizvoda.
Na nedavno održanom 86. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu oni su predstavili mašinu za obeležavanje jaja koja je privukla veliku pažnju kako proizvođača jaja, tako i običnih posetilaca.

„Elmed“ nudi štampače sa mastilom koje je potpuno bezbedno za zdravlje ljudi, pa potrošači nemaju razloga za bojaznost od kontaminacije ljuske jajeta. Boja se ne skida sa ljuske, a bilo kakav pokušaj skidanja ili preštampavanja nije moguć“- kaže Dejan Nojković iz kompanije „Elmed“.U pitanju je „Domino ink jet“ štampač sa EU i FDA direktivama za direktnu štampu na prehrambenim proizvodima. Boja koja
se koristi ispunjava propise o upotrebi boje kao prehrambenog aditiva i potpuno je neškodljiva za ljude. Kompanija „Elmed“ zastupa kompaniju britansku kompaniju Domino, i u ponudi imaju šttampače AX serije različitih kapaciteta, a koji mogu da se povežu i sa klasirkom i obrađuju 35.000 do 45. 000 jaja na sat. Na Novosadskom sajmu su predstavili jednostavniji sistem, sa štampačem koji obeležava jaja u saću od 30 komada u konačnom modu.
„Svaki korak je obeležavanje jednog reda, odnosno pet komada i ovakvi štampači su predviđeni za manje farme koje imaju proizvodnju do recimo 2.000 komada jaja dnevno. Jedan ciklus za obeležavanje jednog reda od pet komada jaja traje oko sedam sekundi“ – objašnjava Nojković. Ovakva vrsta obeležavanja jaja u Srbiji je novina, ali je neminovna kako bismo kao zemlja kandidat uskladili naše propise sa zakonima EU. Obeležavanje jaja brojne
prednosti, a cilj je da se zaštiti krajnji potrošač. Na ovaj način se povećava transparentnost i bezbednost hrane, kupac će imati sve potrebne informacije prilikom kupovine i biće zaštićen od mogućih manipulacija proizvođača ili prodavaca.
Naime, sa ovako obeležim jajima tačno će se znati vreme nošenja jaje, neće postojati mogućnost prepakivanja ili da u jednoj kutiji imate jedno jaje od prekjuče a drugo od pre deset dana.
„Obeležavanje jaja na ovaj način u EU je obavezno. Možemo da uradimo i klasiranje, odnosno povezivanje štampača direktno sa klasirkama i od njih dobijamo
signal. Ovako obeležena jaja smanjuju mogućnost zloupotrebe ili stavljanja u promet jaja sa neodređenim rokom trajanja, pa će takve dileme sada biti rešene. Osim toga ovo je još jedan benefit za državu jer će potrošač moći da vidi da li je jaje domaćeg porekla ili iz uvoza“ – ističe Nojković.
Iako se ovo čini kao dodatni trošak za proizvođače jaja, treba istaći da se u EU, ali i u mnogim drugim zemljama sveta izuzetno vodi računa o potrošačima i njihovim pravima, svaki proizvod mora biti adekvatno obeležen pre svega zbog zaštite samih kupaca.
Osim primarne uloge obeležavanje jaja je ujedno i prilika za proizvođače da izdvoje svoja jaja na tržištu i učine ih prepoznatljivim i na taj način poboljšaju promociju svog brenda. „Elmed“ iz Temerina može im u tome pomoći, jer osim opreme za direktno obeležavanje jaja, nude i rešenja za
obeležavanje sekundarnih pakovanja.Novi Pravilnik o klasifikaciji i obeležavanju jaja donet je početkom godine, ali je Ministarstvo poljoprivrede produžilo rok
preduzećima koja se bave proizvodnjom, sakupljanjem, klasiranjem i pakovanjem jaja do 1. januara 2020. godine, da usklade svoje poslovanje sa novim pravilnikom. Prema novom Pravilniku u zavisnosti od težine jaja će se obeležavati sa XL (vrlo velika jaja težine od 73 grama i više) L (velika težine od 63 do 73 grama) M (srednja težina od 53 do 63 grama) i S (mala jaja težine ispod 53 grama). Jaja će se kao i do sada deliti na A i B klasu, ali će u prometu
biti samo klasa A, dok će jaja B klase ići u industrijsku proizvodnju. Takođe, postojaće i jaja "izuzetne svežine" stara najviše 10 dana od nošenja kao i "ekstra sveža" do četiri dana nakon nošenja.
Na osnovu toga kako se koke nosilje hrane, postojaće nove oznake i to 0 za organska jaja, 1 za jaja iz slobodnog uzgoja, 2 jaja podnog uzgoja, 3 jaja od koka u kavezima. Po novom Pravilniku, na pijacama će moći da se prodaju samo jaja A klase i nosiće naziv "neupakovana jaja". I u prodavnicama i na pijacama rok trajanja ne sme da bude duži od 28 dana od dana nošenja jaja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Početkom ove godine na snagu su stupila nova pravila za proizvodnju i promet jaja. Domaći proizvođači nisu u mogućnosti da se, u tako kratkom periodu, prilagode ovakvom načinu poslovanja. Zbog toga je prvobitni rok – 1. juli ove godine, odlukom Ministarstva poljoprivrede sada produžen za još šest meseci, na 1. januar 2020. Šta se od proizvođača očekuje?

Usvojeni propisi bi trebalo da donesu dosta novina pre svega u načinu obeležavanja ovih živinskih proizvoda. Svako jaje će morati da ima neku vrstu „pečata” ali propisani su i: drugačija klasifikacija, uslovi koji se tiču izgleda, dimenzija i pakovanja…

– Kada nešto traje 30 godina, a tačno toliko traje prethodni pravilnik, i naučite proizvođače da rade po određenom sistemu onda je njima teško da sve to izmene u kratkom vremenskom roku. Nije reč o usaglašavanju deset velikih proizvođača već oko 800 farmera – kaže Rade Škorić iz Udruženja „Zajednica živinara”.

Podsećamo, umesto dosadašnjih sedam klasa u prodavnicama bi trebalo da se nađu samo sveža jaja „A” klase. Takozvana „B” klasa biće namenjena prehrambenoj industriji. Oznaka „A” godinama je bila težinska kategorija a sada postaje kvalitativna, ističe naš sagovornik. Što se tiče obeležavanja, do sada su postojale težinske kategorije (A, B, C, D… S) i razlika između njih bila je po pet grama. Sada se usaglašavamo da te težinske razlike budu 10 grama i biće četiri oznake. Najkrupnije jaje, teže od 73 grama, biće obeleženo oznakom XL. Potom slede nešto sitnija razvrstana na kategorije: L, M i S – što će biti sinonim za jaje čija je težina manja od 53 grama.

– To su značajne razlike koje mogu da stvore konfuziju kod kupaca. Smatram da je potrebno vreme za usaglašavanje tumačenja i da svi treba da radimo na tome – kaže naš sagovornik. Međutim, za proizvođače jedno od možda najznačajnijih pitanja je šta od podataka treba da bude utisnuto na jajetu. Kako kaže, od toga zavisi ne samo cena uređaja, koje će sada proizvođači morati da nabave, već i dodatni troškovi koje će imati prilikom štampanja.

– Pravilnik definiše da je potrebno da se na jaje otisne veliki broj karaktera. Mi smo tražili da ne bude tako. Jer, ako dobijete kutiju na kojoj postoji datum proizvodnje zašto bi tu istu informaciju štampali na svakom proizvodu? Uz to treba da bude obeležena i država u kojoj je proizvedeno jaje, kao i broj farme, koji se sastoji iz 12 karaktera. Smatramo da je to previše, da je takav sistem komplikovan i da ga treba uprostiti – ističe Škorić i dodaje da proizvođači iz više razloga traže da se datum ne štampa na svakom pojedinačnom komadu.

Kako kaže, ne samo da je to skuplje i da se neće dobro videti na jajetu već i zbog toga što u većini evropskih država to nije obaveza. Smatra da bismo u tom slučaju imali diskriminaciju domaćih proizvođača jer samo dve države – Rumunija i Švajcarska imaju obavezu da ističu i datum na svakom komadu u ambalaži.

Škorić smatra da posle odlaganje primene pravilnika postoji dovoljno vremena da se utroše zalihe ambalaže, unesu neke izmene, proizvođači nabave opremu ali i da se potrošači i trgovci dobro informišu o tome šta ih čeka.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/430338/Jaja-s-pecatom-na-cekanju

 

Ministarstvo poljoprivrede produžilo je rok preduzećima koja se bave proizvodnjom, sakupljanjem, klasiranjem i pakovanjem jaja do 1. januara 2020. godine, da usklade svoje poslovanje sa novim pravilnikom koji, između ostalog, propisuje da svako jaje na sebi mora imati "pečat".

Ministarstvo poljoprivrede donelo je početkom godine nova pravila za proizvodnju i promet jaja, koja podrazumevaju strože obeležavanje i klasifikaciju jaja kao i nove uslove koji se tiču izgleda, dimenzija i njihovog pakovanja ali i nova pravila za uzgoj i ishranu koka nosilja.

Prvobitni rok proizvođačima da se prilagode novom pravilniku bio je 1. jul ove godine. Novim pravilnikom, između ostalog, određena su drugačija pravila za klasifikaciju.Kada je reč o njihovoj veličini bila su podeljena u sedam klasa - S S, S, A, B, C, D i E (S S su bila najkrupnija - 70 grama, a E najmanja sa 45 grama).

Pravilnik o proizvodnji i prometu jaja deli jaja na A i B klasu, ali će u prometu biti samo klasa A.Takođe, postojaće i jaja "izuzetne svežine" stara najviše 10 dana od nošenja kao i "ekstra sveža" jaja, do četiri dana nakon nošenja.

Kada je reč o jajima klase B, ona će ići u industrijsku proizvodnju ili će se koristiti za životinjsku ishranu.Klasifikacija po veličini jajeta ostaće ista, od jaja S veličine ispod 53 grama do jaja XL veličine preko 73 grama.

Na osnovu toga kako se koke nosilje hrane, postojaće nove oznake i to 0 za organska jaja, 1 za jaja iz slobodnog uzgoja, 2 jaja podnog uzgoja, 3 kavezna jaja i ove oznake će biti deo broja koji će se nalaziti na svakom pojedinačnom jajetu kao i na pakovanju.Po novom pravilniku, jaja koja se prodaju na pijacama nosiće naziv "neupakovana jaja", a na pijacama će moći da se prodaju samo jaja A klase.

I u prodavnicama i na pijacama rok trajanja ne sme da bude duži od 28 dana od dana nošenja jaja.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/drustvo/pecat-za-svako-jaje-proizvodacima-jaja-novi-rok-do-2021-da-usklade-proizvodnju/w1ekgch

Srbija ni ove, ni prošle godine nije izvezla nijedno jaje, ali je zato uvezla više od 12 miliona komada.

Za prva dva meseca ove godine u Srbiju je uvezeno 1,2 miliona jaja. To je ukupno 90,6 tona (jedno jaje ima 75 grama) ili vrednosno 292.800 američkih dolara, navode u Privrdenoj komori za "Blic". Prošle godine uvezli smo 11 miliona jaja u vrednosti od 1,4 milion dolara. Još interesantnije je to da su na srpske trpeze stizala jaja sa svih strana, najviše iz Bosne i Hercegovine, Mađarske, Češke, Hrvatske, Nemačke, Poljske i Slovačke, pokazuju zvanični podaci. Srbija istovremeno na farmama proizvede blizu 1,5 milijardi komada jaja godišnje.Agroekonomski analitičar Milan Prostran tvrdi da podaci o uvozu nikako ne treba da brinu jer je tržište Srbije otvoreno potpisivanjem mnogih sporazuma o trgovini, pa je, kako kaže, logično da će poveća i uvoz hrane.

"Većina stranih trgovinskih lanaca koji su došli u Srbiju imaju svoje dobavljače koji su im možda povoljniji, pa nabavljaju jaja iz drugih zemalja, ali nije to ništa strašno. Mnogi drugi uvozi bi trebalo da nas brinu", kaže Prostran.Kako ističe, inače se ne troši mnogo jaja u Srbiji i potrošnja je uglavnom veća oko praznika.

"Srbija može da proizvede dovoljno jaja za naše tržište, ima i kapacitete i proizvodnju. To što se toliko uvozi je sudbina male zemlje koja je potpisala mnogo sporazuma o spoljnoj trgovini i nema mogućnosti da zatvara tržište, već jedino da povećava produktivnost i da postane konkurentnija", ocenjuje Prostran.

Kako je naveo, Srbija godišnje uveze više od dve milijarde dolara vrednosti hrane, što je više od milijardu dolara nego pre deset godina, a to je rezultat otvorenog tržišta. Izvoz jaja iz Hrvatske porastao je u prošloj godini za gotovo 133 odsto u odnosu na 2017, dok je uvoz bio manji za 28 odsto nego 2017. godine. Hrvatska je, naime, u 2017. izvezla 13,6 miliona jaja čija je vrednost 900.000 evra, a u prošloj godini izvezla je 24,4 miliona jaja za 2,1 milion evra.Srbija bi, kako navodi, protiv te količine uvoza jedino "mogla da se bori nekim sistemima monitoringa i kvaliteta koji bi sama odredila".

Prostran ističe da treba promovisati kupovinu domaćih proizvoda iz različitih razloga.

"Najpre možete da kontrolišete kvalitet do detalja, jer kada se nešto uveze iz EU, ne može se previše kontrolisati. Takođe, na taj način ćete i podržati domaće proizvode i hranićete se zdravije", objašnjava Prostran.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/srbija-uvezla-12-miliona-jaja-na-uskrsnje-trpeze-nam-stizu-iz-cak-sedam-zemalja-sveta/80e3mbg

Na zelenim pijacama širom Srbije trgovci spremno dočekuju veliki hrišćanski praznik - Vaskrs. Cena kokošijih jaja kreće se od 10 do 20 dinara. A, na tezgama mogu da se pronađu i ona obojena.

Lepo složena na tezgama mame kupce, koji uglavnom kupuju od deset do 50 jaja, a ima i onih s većim porodicama koji kupuju i do sto, rekli su Tanjugu prodavci.

Kupci kažu da su "jajca poskupela, od tri do pet dinara", a jedna starija gospodja tvrdi da su "državna jaja jeftinija" i objasnila da je mislila na prozvode koji se prodaju u supermarketima.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=21&nav_id=1533282

Stručnjaci godinama debatuju da li su jaja zdrava ili ne. Deluje da odgovor zavisi od toga koliko ih nedeljno pojedemo - to je pokazala nova medicinska studija, objavljena u stručnom časopisu „Jama".

Rezultati su pokazali da samo dva jajeta dnevno mogu da izazovu kardiovaskularne probleme i preranu smrt.

Žumance sadrži velike količine holesterola: prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede u velikom jajetu nalazi se oko 185 miligrama holesterola, što je više od polovine preporučene doze unosa - Svetska zdravstvena organizacija predlaže ukupno 300 miligrama dnevno.Studija je rađena na osnovu podataka iz šest različitih eksperimenata, koji su uključili više od 30 hiljada učesnika tokom 17 godina.Zaključak istraživača je da unos od 300 miligrama dnevno povećava rizik od bolesti krvnih sudova za 17 odsto, a da su šanse za infarkt veće za 18 procenata.

Otkrili su i da, ako jedete tri do četiri jajeta nedeljno, ova dva rizika povećana su za šest, odnosno osam procenata.

Već dva jajeta pojedinačno dižu ove procente sa 27 na 34.Studija je pokazala da ta povezanost postoji bez obzira na godine, fizičku spremnost pojedinca, kao i na to da li je pušač i kakvog je zdravlja, u smislu ima li visok krvni pritisak ili ne.

„Naša studija je pokazala da ako dve osobe imaju identičnu ishranu, koja se razlikuje samo u dnevnom unosu jaja, ona koja ih jede više ima veću verovatnoću da ima srčanih problema", kaže Norina Alen, profesorka preventivne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Nortvestern i jedna od autorka studije. .Nova istraživanja su u suptrotnosti sa prethodnim nalazima, koji su tvrdili da ne postoji direktna veza između unosa jaja i povećanog rizika od srčanih bolesti.

Alen tvrdi da su ranija ispitivanja uključivala manji uzorak i u kraćem periodu su rađena. Ipak, istraživači ostavljaju mogućnost da u njihovim analizama postoje greške. Podaci o tome koliko jaja ljudi dnevno pojedu radili su preko upitnika, u kojima je trebalo da se anketirani sete kako su se hranili u prethodnim mesecima i godinama.

Ostali stručnjaci ističu da su ovi rezultati izvedeni samo na osnovu posmatranja i da, tako mogu da pokažu da veći unos jaja povećava rizik od bolesti, ali da ne mogu na taj način da utvrde uzročno-posledičnu vezu između njih.

„Kvalitet ove studije je u tome da je reprezentativnija, jer pokriva različite etničke zajednice među stanovništvom, kao i različite načine ishrane među običnim građanima u Americi", kaže Tom Sanders, profesor dijetetike na Kings koledžu u Londonu.

„Ograničenja su joj jer se oslanja na pojedinačna merenja unosa hrane".I koliko, na kraju, jaja treba da jedemo? Koautorka serija Alen preporučuje da ih ne bude više od tri nedeljno. Ljubitelje ove namirnice savetuje da jedu uglavnom belanca.

„Ne podstičem ljude da ih izbace u potpunosti iz ishrane, samo predlažem da ih jedu umerenije"

Tom Sanders primećuje da se studija odnosi na SAD.„U Americi prosečan unos holesterola ide i do 600 miligrama, što je mnogo više nego u Velikoj Britaniji gde se kreće oko 225 miligrama holesterola dnevno", ističe Sanders.

U stvari, najnoviji statistički podaci Međunarodne komisije za jaja iz 2015. pokazuju da su Amerikanci tek na sedmom mestu u svetu, po broju jaja koje pojedu tokom godine - 252 jajeta u proseku pojede svaki građanin. Međutim, uzrok svake pete smrti kod njih su srčani problemi.

Japanci, koji godišnje pojedu u proseku 328 jaja, imaju manji taj stepen - 11 odsto smrti uzrokovano je kardiovaskularnim problemima.

„Umeren unos - tri do četiri nedeljno - sasvim je u redu", zaključuje britanski stručnjak.

Izvor:https://naslovi.net/2019-03-26/bbc-news/koliko-jaja-mozemo-da-pojedemo-a-da-ne-ugrozimo-zdravlje/23131849

Taman smo naučili šta znače oznake E, D, C, B, A, S, SS na jajima, a Ministarstvo poljoprivrede donelo je pravilnik kojim ih menja i izjednačava sa oznakama u većem delu sveta.

Jaja su, godinama, po veličini bila podeljena u sedam klasa – SS, S, A, B, C, D, E – između kojih je razlika u pet grama, pri čemu je SS najkrupnije jaje i teži više od 70 grama, a E ima manje od 45 grama.

Sada pri odabiru jaja više nećemo razmatrati da li da uzmemo ona sa oznakom S za koja znamo da teže od 65 do 70 grama, ili nešto manja A čija je težina pet grama manja, već ćemo jaja kupovati kao odeću, birajući između S, M, L i XL veličine. Ovaj način označavanja jaja zastupljen je u većini zemalja van Srbije.

XL – vrlo velika, težine od 73 grama i veća
L – velika, težine od 63 do 73 grama
M – srednja, težine od 53 do 63 grama
S – mala, jaja težine ispod 53 grama

Ono što ostaje isto su oznake za kvalitet jaja, A i B koje pokazuju da li su jaja sveža ili rashlađena, namenjena industrijskoj proizvodnji. U prodaji će se naći jaja koja A klase sa oznakom „ekstra“, što će označavati jaja upakovana u roku od četiri dana od dana nošenja jaja. Pakovanja sa rečima „ekstra“ ili „ekstra sveže“ mogu se naći u maloprodaji do devetog dana od dana nošenja jaja.

Na kutiji jaja uskoro će se nalaziti i podatak o načinu uzgoja kokošaka koje su ih snele. Ovaj podatak biće označem brojevima, pa će 0 značiti da su jaja iz organskog uzgoja, 1, da su u pitanju jaja iz slobodnog uzgoja, broj 2 će označavati jaja iz podnog uzgoja, a 3 iz kaveznog.

Rok trajanja jaja ne može biti duži od 28 dana. Novi pravilnik stupio je na snagu, ali je proizvođačima dat rok do 1. jula da se prilagode novim zahtevima.

Izvor: http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest423135.html#lat

Kompanija Mercator S moraće da obustavi reklamiranje “hrane bez GMO”, iako su navodi u njoj tačni. Merkator u reklami ističu da su jaja njihove robne marke “K plus”, bez GMO, ali im je to sada Veterinarska inspekcija zbranila. Veterinarski inspektori bili su u kontroli i doneli odluku da se povuče reklamiranje putem sredstava javnog informisanja kao i sa bilborda, rečeno je za “Večernje novosti” u Ministarstvu poljoprivrede. Ta reakcija inspektora usledila je pošto se nedavno pojavila reklama da su to prva jaja na našem tržištu sa sertifikatom “Dunav soje” () koji garantuje da je proizvod bez GMO.

Kako u Srbiji zakon o GMO predviđa da nijedan modifikovani živi organizam kao ni proizvod od GMO ne može da se prodaje, odnosno gaji u komercijalne svrhe, podrazumeva se da je sva roba u našoj zemlji bez GMO, pišu “Novosti”.Znači, nije netačno da su jaja bez GMO, kao i da prva imaju taj sertifikat, već je to “zabranjeno naglašavati”. U Ministarstvu poljoprivrede smatraju da se reklamiranjem “kupci mogu dovesti u zabludu da svi drugi proizvodi koji su iste sadržine mogu da sadrže GMO”, jer nije naznačeno drugačije. Oni tu oznaku ne mogu da koriste kao svoju prednost jer, kako kažu u Ministarstvu, deklarisanje hrane mora da se obavlja na način kojim se ne obmanjuje kupac, mada se ovde laički ne vidi da obmana zaista i postoji. Više nam izgleda kao kad bi proizvođaču cipela zabranili da ih reklamira kao udobne, jer bi to moglo da znači da postoje i neudobne cipele drugih proizvođača. Ovakvom odlukom dovodi se u pitanje i smisao postojanja sertifikata “BEZ GMO” u Srbiji, kakav je i sertifikat međunarodnog udruženja Dunav Soja.

Da stvar bude besmislenija, “Dunav Soja” označavanje zvanično je podržalo Ministarstvo poljoprivrede, i to je od maja 2015. bila prva i jedina oznaka kontrolisanog GM free kvaliteta. Rad “Dunav Soje” podržan je i od strane Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ i projekta “Kvalitetna soja bez GMO-a iz Dunavske regije”.

Dunav Soja

BEZ GMO Dunav Soja je jedan od gmo-free sertifikata koji je, na inicijativu potrošača i prehrambene industrije širom Evrope, koji postoje već dve decenije, kada su Ausrtrijanci, Nemci i Švajcarci počeli da kreiraju dobrovoljne standarde kvaliteta za proizvodnju i označavanje BEZ GMO prehrambenih proizvoda. Ovi sertifikati garantuju da u procesu proizvodnje (od njive do trpeze) nisu korišćeni genetski modifikovani sastojci. Danas je više od 10.000 proizvoda u Evropi sertifikovano i označeno kao BEZ GMO, a na primer sva jaja u Austriji su “BEZ GMO” Dunav Soja sertifikovana, čime se garantuje da životinje nisu hranjene GM stočnom hranom kao i da u celom procesu proizvodnje i krajnjem proizvodu nema GMO sastojaka.

Izvor: Mondo

U susret uskršnjim praznicima, JKP „Gradske pijace“ prethodne nedelje, naručile su komercijalnu analizu zdravstvene i higijenske ispravnosti, metodom slučajnog uzorka osetljivih namirnica koje su sastavni deo uskršnje trpeze. 

Naučni institut za veterinarstvo Srbije (NIVS) još jednom potvrdio: jaja, sir i suvomesnati proizvodi koji se prodaju na beogradskim pijacama ispunjavaju sve uslove predviđene Zakonom o bezbednosti hrane i svim pravilnicima donetim u skladu sa ovim Zakonom.

U uzorkovanim konzumnim kokošijim jajima nije identifikovana bakterija Salmonella spp, dok u belom kravljem siru nije izolovana ni Salmonella spp niti Listeria monocytogenes. Pored mikrobiološke analize namirnica, obavljeno je ispitivanje kvaliteta mesnih prerađevina. Svi dobijeni rezultati kreću se u granicama referentnih vrednosti preduzetih iz Pravilnika o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa, kao i Pravilnika o prehrambenim aditivima, dok je u samo jednom uzorku kobasice identifikovan povećan sadržaj kolagena, te je ovaj proizvod odmah povučen iz prometa po nalogu Gradskih pijaca.

Zdravlje građana i bezbednost hrane, jedan je od glavnih aspekata Gradskih pijaca, imajući u vidu da preduzeće pune tri godine sprovodi interni monitoring u cilju zdravstvene ispravnosti namirnica životinjskog porekla i poljoprivrednih proizvoda na svim beogradskim pijacama.

Gradske pijace bašte vašeg poverenja!

Prva BEZ GMO jaja

avg 17, 2019

Jaja dobijena kontrolisanim procesom proizvodnje, koji garantuje ishranu koka BEZ GMO hranom domaćeg porekla, potrošači mogu nabaviti na policama IDEA prodavnica, RODA marketa i Mercator hipermarketa. Ovakva svojstva K Plus jaja garantuje BEZ GMO Dunav Soja evropski standard kvaliteta, čije donošenje je priznalo i podržalo Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije uz 14 drugih evropskih Ministarstava poljoprivrede. Dunav Soja sertifikat podrazumeva kontrolu i sertifikaciju svih učesnika u proizvodnom lancu čime se garantuje da je proizvod domaćeg i kontrolisanog porekla i kvaliteta, u čijoj proizvodnji nisu korišćeni genetski modifikovani sastojci, kako u ishrani životinja, tako i u krajnjem proizvodu.

Marija Kalentić, regionalni direktor iz međunarodnog udruženja Dunav Soja objašnjava da su na inicijativu potrošača i prehrambene industrije širom Evrope, još pre dvadeset godina, počev od Austrije, Nemačke, Švajcarske kreirani dobrovoljni standardi kvaliteta za proizvodnju i označavanje BEZ GMO prehrambenih proizvoda. Oni garantuju da u procesu proizvodnje (od njive do trpeze) nisu korišćeni genetski modifikovani sastojci. Danas je više od 10.000 proizvoda u Evropi sertifikovano i označeno kao BEZ GMO, a na primer sva jaja u Austriji su BEZ GMO Dunav Soja sertifikovana, čime se garantuje da životinje nisu hranjene GM stočnom hranom kao i da u celom procesu proizvodnje i krajnjem proizvodu nema GMO sastojaka. Sada i potrošači u Srbiji imaju mogućnost izbora ovakvih proizvoda.

„Našim kupcima želimo da ponudimo proveren kvalitet i mogućnost izbora. Upravo zbog toga su K Plus jaja prvi domaći proizvod na tržištu Srbije sa BEZ GMO Dunav Soja sertifikatom i oznakom kvaliteta koja je zvanično odobrena od strane Ministarstva poljoprivrede“, rekla je Nataša Pavlović iz kompanije Mercator-S.

 

izvor : http://www.novosti.rs 

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31