Poljoprivreda 21. veka može se reći da je imala najviše primenjenih inovacija nego što je to ranije bio slučaj. Skoro svakog dana neke inovacije nalaze primenu u proizvodnji. Počevši od traktora bez vozača, što tek treba da se razvija, do dronova koji su postali realnost. Kina je u ovim inovacijama među vodećim zemljama, zajedno sa SAD. Kako saznajemo, Vlada NR Kine subvencionisala je nabavku čak 16.000 dronova za poljoprivredu. I možda
ćemo se sporiti oko negativnih posledica proizvodnje GMO biljaka, ali upotreba dronova u poljoprivredi, ne samo da povećava efikasnost primenjenih sredstava i samu operaciju prskanja, već značajno može uticati na negativne posledice primene teške poljoprivredne mehanizacije.
Kada koristimo traktore za izvođenje prihrane, ili zaštite bilja pomoću priskalice, stalno gazimo zemljište što negativno utiče na strukturu i, tako iz godine u godinu sabijamo zemljište, što iziskuje da sepovremeno takvo zemljište rastrese. Na taj način pravimo i dodatne troškove sa aspekta ekologije, gorivo i izduvni gasovi, samo su neki od vidova zagađenja. Naravno, traktori će još dugo imati ovakvu primenu, ali razvoj bespilotnih letelica otklanja brojne probleme, upravo koje smo sada naveli i uz to brzo i preciznije nanose preparat na useve. Kako smo imali priliku da vidimo na poljoprivrednom gazdinstvu VOŽDOVE JAGODE u Stojniku, kod Aranđelovca, jedan hektar jagode istretiran je sredistvima za zaštitu bilja, za samo 20 minuta. Za ovu operaciju iskorišćeno je svega 30 litara vode, što je samo 5% u odnosu na upotrebu sa običnim prskalicama kada je potrebno dva puta po 300 litara vode. Ušteda vode u današnje vreme
je sve bitnija, ali ne treba zaboraviti da korišenje drona ne ograničavaju ni nedavne padavine, odnosno blato u zasadu, što često može predstavljati problem u proizvodnji jagode, naročito u proleće u vreme i pred početak berbe, kada treba jagodu intezivno štititi od truleži.
„Pre svakog prskanja na lokaciji kada prvi put izvodimo tretmane dronom, mi izvršimo mapiranje terena i nakon toga pristupamo pripremi preparata za prskanje i postavljamo dron na mesto gde će uzleteti“ Za sve ovo potrebno nam je manje od pola sata pripreme i u buduće smo mnogo brže spremni za početak rada. Videli ste da nam je ovde bilo potrebno svega 20 minuta da završimo jedan hektar u celosti, kod kukuruza ovaj posao traje svega
osam minuta, što znači da ako obezbedimo dovoljno baterija i preparata, možemo tokom jednog dana da istretiramo velike površine. Ovo je veoma značajno kada imamo promenljive vremenske uslove i zahtev da se obavi određena intervencija u smislu primene preparata za zaštitu bilja“ objasnio je Miroslav Alvirović iz firme AGRODRON.
Nabavka jedne ovakve letelice nije jeftina, ali ni nužna za jedno manje gazdinstvo. Prosečno dobar dron sa kanisterom od 15 litara, košta oko 25.000 evra. Ukoliko bi se nabavljao, on bi trebalo da se koristi na velikim imanjima, ili da se unajmi firma koja se bavi ovim poslovima. A za potrebe zabave kupiti mnogo jeftiniji dron i uživati u pogledu iz ptičije perspektive. Danas su mali dronovi dostupno već za 50 evra, a nešto bolji sa tehničkim mogućnositma
koje daju bolji kvalitet snimaka, su oko 500 evra.
Vratimo se poljoprivrednim operacijama i učinku drona. Pored instalirane opreme za nanošenje zaštitnih sredstava – prskalica i kanistera, moguća je upotreba i termovizijskih kamera, koje će nam dati više informacija o samom usevu, u zemljištu, radu sistema za navodnjavanje. Zahvaljujući ovim kamerama tačno vidimo koji delovi parcele su adekvatno snabedeveni vodom, kakva je strukutra zemljišta, stanje useva u pogledu brojnosti biljaka, razvoja ali napada bolesti i štetočina. Na imanju gde rastu najleše šumadijske jagode imali smo priliku da vidimo nekoliko dronova. „Ovaj dron koji koristimo za prskanje je marke DJI,nabavljen i proizveden u Kini. Mi imamo flotu dronova koju krositimo za različite tretmane u poljoprivredi. Ovde smo konkretno pokazali primenu u zasadu jagode, gde je potrebno naneti sredstva i sa lica i sa naličja biljke, odnosno svuda. Mi smo za te potrebe potrošili svega 30 litara vode, završili posao
sa sve pripremama za manje od sat vremena i za jednu smenu ukoliko bi postojala potreba mogli da završimo preko 15 hektara zasada jagode“ rekao je Alvirović za Agrobiznis magazin.
Snežana Birčanin vlasnica gazdinstva „Voždove jagode“, kaže za naš časopis da je izuzetno zadovoljna kako je posao izveden, „Svaki detalj je istretiran i vidi se jasno da vazdušna strujanja pomeraju lišće, tako da se preparati ravnomerno nanose, što je veoma značajno kada je u pitanju zaštita jagode. Takođe, ovde moram da naglasim veoma malu upotrebu vode i to što smo ceo posao završili bez neposrednog izlaganja ljudi preparatima, pošto se dronom može upravljati naravno na daljinu“.
Kako su nam rekli u Stojniku, oni planiraju da na proleće sve mere zaštite sprovedu iz drona, jer se pokazalo da je tretman na ovaj način brz i efikasan, a nije skup i dostupan je svakom proizvođaču. Ostaje da se vidi kako će se dronovi dalje razvijati i u kojoj meri će moći da zamene traktore, koji takođe nisu jeftini, a mnogo više zagađuju životnu sredinu. Treba da naglasimo i da dron koristi električnu energiju iz baterija, a ne fosilna goriva.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Jagoda se sadi u julu i avgustu iz više razloga i to: u prvoj godini posle sađenja dobijaju se visoki prinosi od 7.000-10.000 kg/ha gajenjem jagode kao jednogodišnje kulture sprečava se širenje virusnih obolenja.

Ali sađenje u ovom periodu zahteva obezbeđivanje živića i navodnjavanje. Za sadnju najčešće se koriste frigo sadnice. Pri sađenju se trebamo držati pravila: ranije posađeni živići daju veće prinose od kasnije posađenih.

Živići posađeni početkom jula daju za 75% veće prinose od živića posađenih krajem avgusta. Što se tiče njivskog gajenja jagode, sadnja se može obaviti u prostim redovima, u pantljikama, u redovima kao i bez redova.

Sadnja u prostim redovima je najpogodnija za veće površine jer omogućuje primenu mehanizacije i olakšava berbu plodova. Razmak sadnje se kreće red od reda 75-105 cm a u redu 20-45 cm.

Sadnja u pantljikama je pogodna u uslovima navodnjavanja i kada se u programu zaštite od korova koriste herbicidi. Pantljike se sastoje od dva ili tri prosta reda. Razmak između pantljika kreće se od 75-105 cm, a odstojanje između redova u pantljici od 20-45 cm, razmak između biljaka u redu takođe je 20-45 cm.

Sadnja u lejama se primenjuje na manjim površinama i na okućnici. Leje treba da su široke 75 – 105 cm a biljke u redu sade se 50 x 30 cm (bujne sorte) ili 40 x 20 cm (slabo bujne sorte).

Sadnja jagode bez reda može se preporučiti za uslove gde preti opasnost od zimskih mrazeva. Živići se sade u prostim redovima s razmakom red od reda 90 – 135 cm, a u redu 45 – 50 cm.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/07/31/vocarstvo/zasto-je-dobra-letnja-sadnja-jagoda/

Srbija važi za zemlju poljoprivrede. Ipak ako realno sagledamo stvari nekada se istom poljoprivredom bavilo znatno više stanovnika. I dok smo sedamdesetih ,,naterali,, seljake da velikom industrijalizacijom postanu ,,građani,, devedesetih su ti isti stanovnici kaldrme tranzicijom morali ponovo na selo. Naravno, dobro je da su neki imali gde da se vrate. Tih devedesetih čak ni oni koji nisu imali svoje selo, nisu imali nikakvih tačaka sa zemljom osim da po njoj hodaju, postaju poljoprivredni proizvođači. Sa svoje dve tek prohodale devojčice takvu sudbinu imali su upravo Slavica i Milinko Starčević.
Slavica i Milinko Starčević u Trešnjaru nadomak Kraljeva, pripadaju onoj grupaciji poljoprivrednih proizvođača koji su svoj profit počeli da stiču pod zakup. Dok su mnogi zaboralili svoju dedovinu, oni su na tuđoj zemlji stvarali budućnost za svoju decu i unuke. Hteli ne hteli, taj izbor je devedesetih bio jedini put do egzistencije, bolje rečeno kore hleba, za njih i dve male devojčice. Uz uspone i padove, promenu sortimenta, polako su došli do današnjih 5 hektara pod jagodom. Nažalost i danas je većina parcela pod zakup, ali je tržišta znatno izmenjeno u odnosu na početak kaže naš domaćin Milinko Starčević.
- Dosta se promenilo u odnosu na neke naše početke i tržišno, sortimentno, cenovno ali i u klimatskom smislu. Vremenske prilike su odredile da umesto konzumne jagode sada isključivo radimo industrijsku jagodu. Lakše je do roda. Svake godine smo imali problema sa prolećnim mrazom, kiša je sasatvani deo berbe. Čim je kišna godina mi smo u problemu, jer su osetljive konzumne sorte, osetljive na vlagu. Tehnologijom smo dosta ovladali.
Sudeći po bankovima koji su puni plodova, očigledno je da su naši domaćini i te kako savladali tehnologiju gajenja ove sve popularnije voćne vrste. Konkretno sa njihovih plantaža koja je ujedno i najveća u kraljevačkom okrugu, jagoda je trebala put Francuske, međutim korona je odradila svoje, što se odrazilo i na ugovorenu cenu.
- Mi smo imali Ugovor za izvoz u Francusku, međutim situacija sa koronavirusom je dovela do raskida istog. Rečeno nam je da štite svoju proizvodnju. To nas je navelo da jagodu prodajemo drugim otkupljivačima, ko ponudi više. Prodaćemo jagodu, vidite da je odlična, međutim, cenovno teško da može premašiti evro, očekivali smo više! - kaže sagovornik.
Cenu plate seljak i potrošač Na opasku, kako je moguće da u lancu od njive do trpeze, jagoda najviše košta proizvođača a najskuplje je plati potrošač,
Milinko pojašnjava da je takav balans poodavno napravljen.
- Jaz između proizvođača na njivi i kupca u prodavnici nije realan jer niko nas jagodare ne pita za cenu niti koliko nas zaista košta ta proizvodnja. Slično je i sa
ostalim proizvodima. Mi kalkulaciju vidimo u tome što sve do berbe radimo sami. Radimo i proizvodnju živića i sadnju jagode, tako da tom kombinacijom projektujemo narednu sezonu. Subvencije ne koristimo, to su skromna sredstva. Što se tiče gradskih subvencija, nama taj novac koji se dodeljuje ne podmiruje ni troškove goriva za proizvodnju. Osim toga bačin konkursa, dodele, dokumentacije i kojekavih uslova, su doveli do toga da smo
digli ruke od svake pomoći od države - razočarano nam priča sagovornik. Kada sloga kuću gradi lako je do krova, mada su stepenice bile prilično strme. Svaka godina priča za sebe. Rizici proizvodnje ogromni, od kasnog mraza, vrućeg vetra do gradonosnih oblaka i kiše, koja gotovo ne maši majsku berbu. Alfa i Omega dolazaka, kontrole i organizacije u samoj berbi je Slavica. Za suprugu, majku, baku, nije lako, ali uz širok osmeh, tvrdi navikla.
- To je više postala rutina. Navikla sam, vremenom je stigla i pomoć, mlađih i najmlađih, sada još, rekla bih lako. Mada, Slavica da može da vrati vreme, ovim se poslom sigurno ne bi bavila. Ja sam bila prinuđena kao i moj suprug da počnemo ovu proizvodnju. Sticaj okolnosti je bio takav. Volela sam oduvek biljke, cveće, pa me je to valjda povuklo da prevagnemo a poljoprivredi. Kada smo ostali oboje bez posla, mogli smo na pijacu da preprodajemo zeleniš ili garderobu, da švercujemo naftu i cigarete! Tu sebe nismo videli. Ne kajem se, ali je zaista iscrpljujuće, nesigurno u proizvodnji, nesigurno sa cenom.
Nisam nezadovoljna zašto ovo radimo, već zato što je iz godine u godinu, sve više obezvređen rad na selu - iskreno će Slavica .
Radna snaga u ukupnom skoru ponajviše odnese u zbiru finansija. U jeku berbe svakodnevno je minimum dvadesetak žena sezonaca. Deficit berača Starčevoći nikada nisu imali, jer je poverenje obostrano. U šali kažu neki će odavde u penziju.
,, Neki su sa nama i desetak godina. Navikli smo jedni na druge. Ja polazim od toga da prvo meni nije lako da radim ovaj posao. Nije lako brati jagode. Oni su mahom kod nas u berbi. Kada osetim da su na izmaku, pravimo pauzu. Posle toliko godina mi smo kao velika porodica, Zaista ne želimo da izrabljujemo radnike. Mislim da pošteno odrade svaki dinar. Istina, neko bere brže neko sporije, nismo svi isti, kao i u svakom drugom poslu. Ova jagoda se bere bez peteljke, malo je teže ali na kraju dana ipak tu bude dosta bajbica" tvrdi Slavica.
Naslednici ipak kuju planove
I pored mnogo priblema koje nosi proizvodnja pod vedrim nebom, tržište čiji amrel ne pokrije baš sve naše njive i voćare, čini se da mladi lakše podnose današnjestanje. To je I razumljivo, jer su nasledili znaje, disciplinu i rad, umesto grešaka i problema sa kojima su bili suočeni stariji Strčevići.
Posla ima tokom cele godine jer i kada prođe berba, kreću u borbu za narednu sezonu. Osim sopstvenih jagoda rade proizvodnju živića i uslugu sadnje. Sve
se postiže jer su odlično oraganizovani imajući u vidu da su u posao uključeni naslednici ali i podmladak treće generacije. Da, sve što su radili ima smisla potvrđuje naslednica Ana i zet Đole, dopunjujući jedno drugo čak i u razgovoru za naš list.
,,Imamo velike planove. Još smo mladi, deca su još mala tako da su oni trenutno prioritet, ali usput učimo, radimo i stvarmo - kaže Đole.
"Najvažnije da se dobro slažemo, fino smo organizovani, najbitnije imali smo od koga da naučimo. Za sada smo zadovoljni onim što imamo, jeste naporan posao, ali ničiji posao nije jednostavan" skromno će Ana.
Pre tri godine Ana je sa majkom probala ručno rađenu zimnicu. Napravile su nekoliko stotina tegli džema od jagoda, međutim tu poslaticu je na kraju bilo teško plasirati. Ovi omladinci svoju viziju ipak vide upravo u višoj preradi.
"Mislim da je to u budućnosti mogu da uradim, imam volju i želju i nadam se da ću da upalovim u te vode. Za sada nam fale finasije i iskustvo u toj oblasti. Ali ne treba odustajati od svojih snova. Mladi se trude, bitno je ne posustajati, ne možemo svi odustati.Nigde nije banjo ni sjano. Svaki posao nosi rizike, ima svoje poteškoće, ali prosto mora da se istraje, da se podnese i pobeda i poraz.Mi smo učili od iskusnih, imamo podršku Slavice i Milinka i mislim da
ćemo uspeti" krajnje otresito priznaje Ana a Đole dodaje...
- Da! Selo ima perspektivu, ja sam siguran. U principu, mladom čoveku treba dati šansu, treba mu pomoći, dati vetar u leđa, jer samim tim on je i voljan da radi. Ako mu oduzmete taj oslonac, on nije ni voljan da radi. Ako ga neko pogura, pokaže mu da mu je stalo, nauči ga kako da radi,da bi mogao da nastavi. Imamo ko da nam čuva leđa, imamo kome i da prenesemo ono što smo naučili.
Skromno kažu da bi voleli da budu inspiracija nezaposlenima i da će rado pomoći svim početnicima u ovoj proizvodnji. Plantažni posao naših domaćina će sigurno biti nastavljen, što su nam potvrdili i mališani Stefan i Ognjen. Mada je Stefanu nauka ipak bliža budućnost. Dok ne stigne
ostvarenje bjegovih želja ovaj devetogodišnjak ipak donosi gajbice, bere voće, pomaže starijima da pakuju a ponejad prošeta i do otkupne hladnjače. Džeparac čuva, jer još nije razmislio na šta bi ga potrošio, možda i na neki kaže istraživački rad. Mislim nešto u sebi, pametno….
Posao i za dvadesetak sezonaca
Plantaže ne donose, dobit samo našim dimaćinima. Svoj interes ovde imaju i sezonci. Berba nije laka naročito kada ogreje mada je prethodnih dana i grejalo
i plavilo. Većini žena koje zatičemo kod Starčevića,sezonski rad je jedini izvor prihoda. Na žalost neke od njih je tranzicija ostavila na ulici, jer je u 6 kraljevačkih privrednih giganata nekada radilo blizu 20 hiljada ljudi.Danas je najveći gigant Zdravstveni centar i novopridošli Leoni!Srednja generacija još teže dolazi do posla, koji je inače plaćen minimalno. Za naše dve najmlađe sagovornice, pauza između učenja i solidan džeparac. Dve najmlađe Marija i Katarina, studentkinja i učenica, kažu da ,,on line,, učenje spajaju sa praksom u berbi. Šalu na stranu, budući ekonomista i doktorka, obezbeđuju ono što na
žalost porodica ne može da priušti. Svaka od žena koje godinama dolaze u berbu jagode, na plantaže Strčević ima jasan motiv. Novac. Nije lako, ali korisno.
Ineresantno je, da je Trešnjar, na samo par kilometara od centra Kraljeva, dobio ime po trešnjama. Drvoreda trešanja, danas malo ima ali zahvaljujući porodici koju smo predstavili , možda će biti poznat i po jagodi. Kažu da uporni i vredni uspevaju. Na primeru ove porodice to je očigledno.
Starija Maja sa porodicom takođe dođe da pripomogne. Više ruku, veće delo!
Ukoliko se obistine izneti planovi, Plantaža Starčević nije samo uspela da jagoda postane brend Trešnjara, već je primerom brendirala svoje ime i porodičan posao. Ukoliko ćerka Ana zaista ostvari svoj san, da od ovih plodova stvori nov proizvod, džem, slatko, sokove, biće to pravi uspeh, ne samo za njih već i nove članove mini kolektiva. Za taj san trebaju joj nova sredstva, a do njih je teže i pod najiidelanijim bankovnim uslovima. Zamislite, kada bi nju subvencionisala država sa 12 hiljda evra po zaposlenom, kao fabriku čokolade u Vojvodini!?

Izvor: Agrobiznis magazin

Živići jagode koji se stavljaju u promet mogu da se vade kao sadni materijal koji je još uvek u fazi rasta i razvoja, takozvane zelene sadnice, kao frigo sadnice, ili sadnice u raznim fazama formiranja cvetnih pupoljaka, tj. , različitim stepenima vernalizacije.
Zelene sadnice mogu da se vade direktno iz polja, ili se proizvode ukorenjavanjem stolona u polju, ili u zaštićenom prostoru. Ukorenjeni živići u kontejnerima u zaštićenom prostoru još su poznati pod nazivom kontejnerske sadnice ili “plug plants” (Anderson, 1982; Bish i sar., 1997; Hicklenton i Reekie, 2000). Rasadničari vrše izbor sadnog materijala koji će proizvoditi na osnovu potražnje na tržištu. Za potrebe južnog Ontarija uglavnom se koriste frigo sadnice. Zadnjih godina sve više se pojavljuje potražnja za kontejnerskim sadnicama za proizvodnju jagoda neutralnog dana u zaštićnom prostoru u severnim delovima centrlanog Ontarija. U južnom Ontariju ova proizvodnja skoro da i ne postoji zbog visokih letnjih temperature, velike vlažnosti vazduha, i nedostatka sortimenta jagode adaptiranih na ovako nepovoljne uslove proizvodnje.
U severnim proizvodnim regionima kontinenta, frigo sadni materiјal se obično vadi od prve do kraja treće nedelje novembra, kada su biljke završile fazu formiranja cvetnih pupoljaka i dovoljnu količinu ugljenih hidrata za uspešno skladištenje i zadovoljavajući rast i razvoj u toku proizvodne sezone. U toku vađenja sadnog materija poželjno je suvo i prohladno vreme sa temperaturama između 1°C i 7°C. Potrebno je naglasiti, da biljke moraju biti vlažne tokom vađenja i čišćenja kako bi se povećala uspešnost čuvanja sadnog materijala (Lieten i sar., 2005). Lieten (1997) navodi da za uspešno skladištenje, živići treba da akumuliraju minimum 480 sati sa temperaturama nižim od 6°C i da korenov sistem sadrži više od 100 g saharoze po gramu suve materije. Međutim, Hicklenton i Reekie (2000) su u svom radom ukazali na značaj vernalizacije i povećane koncentracije ugljenih hidrata u korenu i lišću, ali da prethodno navedene granice ne predstavljaju limitirajući faktor uspešnog čuvanja rasada na temperature -1.5°C do -2°C.
Biljke G3 generacije koje su prošle inspekciju Ministarstva poljoprivrede Kanade i odobrene za stavljanje u promet, vade se mehanizovano, kako bih se sačuvao
kompletan korenov sistem i ubrzao sam proces vađenja. Sortiranje i pakovanje sadnog materijala obavlja se ručno. Prema Programu proizvodnje sadnog materijala jagode u uslovima Ontarija živići koje se stavljaju u promet moraju da zadovolje sledeće kriterijume:
-Minimalan prečnik korenovog vrata živića je 8 mm,
-Živić treba da poseduje najmanje 10 korenčića koji su najmanje 7.5 cm dugi ili 5 dobro razvijenih i razgranatih korenčića,
-Živići koji ne zadovoljavaju ove kriterijume ne mogu se stavljati u promet i oglašavati kao materijal koji je proizveden pod nadzorom ovog programa

Živići se za duže čuvanje pripremaju tako da se sa njih ukloni celokupna lisna masa osim malih, zelenih i još nerazvijenih listića. Živići, kao frigo sadni materijal, se povezuju u snopiće po 25 komada, zatim se stavljaju u polietilenske, nezalepljene kese debljine 0,04 do 0,07 mm, maksimalno do 500 komada, koje se zatim pakuju u kartonske kutije. Upakovani sadni materijal može da se čuva u hladnjačama na temperaturi -1.5°C do -2°C oko 3-9 meseci (Anderson, 1982; Lieten i sar., 2005). Temperature između 0°C i 1°C su sasvim adekvatne za čuvanje živića od 4 do 6 nedelja (Lieten i sar., 2005). Temperature ispod -3°C mogu da oštete tkivo centralnog pupoljka bokora, da smanje bujnost bokora i redukuju prinose u proleće (Lieten i Goffings, 1997).
Čuvanje sadnog materijala u kontrolisanoj atmosferi u kojoj je sadržaj 2,5 do 10 % CO2 i 2.5 do 12% O2 može da redukuje trulenje rasada i poveća bujnost biljaka (cit. po Lieten i sar., 2005).

Izvor: Agrobiznis magazin 

Naša zemlja, očekivanja su, imaće ove sezone oko 6% manje voća nego lane zbog vremenskih neprilika tokom proleća, ali ćemo ga imati svakako i za domaće potrebe i za izvoz.

Zbog neodgovarajuće klime kod nas, ali i u Evropi, voće će biti skupo, ne samo na pijacama i u marketima već i u veleprodaji. Republički zavod za stastistiku nedavno je objavio da je cena voća, gledajući lanjski april i ovaj, u 2020. godini porasla 48,4%.

Stručnjak za voćarstvo iz Novog Sada prof. dr Zoran Keserović kaže da se očekuje rod od 1,2-1,3 milion tona i da će od izvoza naša zemlja zaraditi između 120 i 130 mil USD.

- Voće će biti skupo, zbog toga što će ga svuda biti manje, ali i zato što su se potrošači, zbog pandemije covid-19, okrenuli zdravijoj ishrani, pa ga, uz povrće, češće kupuju i ne pitaju za cenu - kaže Keserović.

Dodaje i da su zasadi trešanja iz godine u godine su brojniji:

- Ukoliko nastavimo da podižemo trešnjake ovim tempom, za sedam do devet godina postoji realna mogućnost da po proizvodnji budemo na trećem ili četvrtom mestu u Ervopi.

Navodi i da su voćari ove sezone postigli dobru cenu u veleprodaji - oko 2,5 EUR kilogram.

I zasadi višanja se uvećavaju, a Keserović kaže da naša zemlja godišnje dobije oko 65.000 tona i da će kilogram na veliko biti blizu 0,5 EUR.

Samo u prva tri meseca ove godine prodali smo u izvoz 57.000 tona jabuka po 0,7 evrocenti, a te količine su sada, izvesno je, i veće. Jabuke tek treba da sazru, ali sada odlično izgledaju, jer voćari primenjuju savremenu agrotehniku i imaju moderno podignute plataže. Godišnje naša zemlja ima oko 450.000 tona jabuka pa te količine Keserović i sada očekuje, upravo iz razloga što veliki proizvođači slušaju savete stručnjaka.

Za razliku od jabuka, čiji rod se tek iščekuje, kajsije upravo stižu, ali Keserović kaže da su početkom marta izmrzle, i to čak 85% stabala, te da ćemo imati svega 25.000 do 30.000 tona, a možda ni toliko. Zbog toga što ih neće biti u veleprodaji, on se nada da će se kilogram na veliko prodavati između 1,5 EUR i 2 EUR.
Jagode su polako na izmaku, ali se to po ceni ne bi moglo reći jer se kilogram i dalje prodaje po 250 dinara pa i više. Naša zemlja godišnje proizvede oko 35.000 tona jagoda i od te količine oko 3.000 tona završi kod inokupaca.

Proizvođač iz Rumenke, nadomak Novog Sada, Milan Marinković kaže da su ove sezone jagode dobro rodile i da su proizvođači zadovoljni cenom.

- Kilogram jagoda na veliko za inotržište koštao je od 1,7 EUR do 1,8 EUR, što je najbolja cena u proteklih pet godina, oko 30% viša - rekao je Marinković, dodajući da se rusko tržište smanjuje, a da se otvaraju veće mogućnosti za plasman u Nemačkoj, Litvaniji i Slovačkoj.

Marinković je naveo da su, u nameri da lakše dođu do kupaca, prilagodili pakovanje, pa sada jagode nude u plastičnoj ambalaži od pola kilograma, što znatno bolje prolazi kod potrošača, ali i u marketima, koji traže baš tako upakovano voće.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2920016/ove-sezone-manje-voca-ali-dovoljno-i-za-domace-potrebe-i-za

Pepelnica jagoda (Sphaerotheca macularis, S. aphanis) naseljava donju lisnu stranu, pa se zaraženo tkivo uvija prema gore, a rubni dio naličja pocrveni. Za razliku od drugih biljnih pepelnica površinski je micelije na jagodama vrlo retko vidljiv, a najvažniji ekološki uzročnik ranije pojave pepelnice u jagodama je visoka vlažnost vazduha. Stoga se pepelnica brže razvija i veće štete pravi pri uzgoju jagoda u zaštićenom prostoru (visokim tunelima, plastenicima, staklenicima).

Moguća je zaraza još mladih i zelenih plodova, nakon čega se njihov oblik menja zbog neravnomjernog rasta zdravog i napadnutog dela. Upravo zato napad pepelnice na jagodama mnogi poistovjećuju s fiziološkim poremećajima usled neravnog đubrenja. Pepelnicu vrlo dobro suzbijaju fungicidi iz grupe strobilurina, (npr. Quadris* SC, Signum DF), a u nekim razvijenim zemljama se protiv pegavosti i pepelnice nakon berbe koriste još difenkonazol* (Score 250 EC), penkonazol* (Topas 100 EC).

Među bolestima plodova jagode svakako je najopasnija siva plesan (Botrytis cinerea). Pored sive plesni zadnjih se godina pojavljuje i ranije opisana antraknoza ili tamna pjegavost plodova (Colletotrichum). Tokom vrlo kišovitih leta pri kraju berbe plodove jagoda naseljavaju i druge gljivice: npr. Mucor, Fusarium, Trichotecium, Alternaria, Rhizopus i Penicillium.

Siva plesan (Botrytis cinerea) pored plodova napada i druge biljne organa, npr. cvetove jagoda ili izdanke malina. U zasadima s lošim uređenim vodenim režimom pojava plesni na cvetnim organima jagoda je učestalija, a svakako je najopasnija u vreme početka dozrevanja plodova. Na cvetnim organima napadnuto tkivo prvo posivi, ubrzo potamni, a za nekoliko se dana u uslovima vlažnog vremena razvija karakteristična siva prevlaka, po čemu bolest zovemo siva plesan. Pri uzgoju jagoda na otvorenom štete od sive plesni su veće, jer je zasad duže vlažan nakon kišnog razdoblja.

No, zbog visoke vlažnosti vazduha u zaštićenim prostorima, siva plesan nije ništa manje opasna pri uzgoju jagoda u visokim tunelima, plastenicima ili staklenicima. Svakako se preporučuje odstraniti sve zaražene plodove iz zasada posebno ako dozrevanje jagoda i berba traju duže razdoblje. Hemijsku intervenciju na sivu plesan koristimo barem dvaput od početka rasta do početka cvatnje, npr. hlortalonil* (Daconil 720 SC), i azoksistrobin* (Quadris SC).

Od početka cvetanja do berbe preventivno koristimo specifične botriticide, npr. fenheksamid (Teldor 500 SC), vinklozolin (Ronilan DF), ciprodinil & fludioksonil *(Switch WG) ili boskalid & piraklostrobin (Signum DF). Koristimo ih naizmenično u prosečnim razmacima 10-14 dana, uz poštovanje propisane karence.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/29/vocarstvo/najcesce-bolesti-jagode-i-kako-ih-suzbiti/

„Voždove jagode“ u Stojniku se proizvode na imanjima Snežane Birčanin i Aleksandra Bendića. Nadzor proizvodnje poveren je dipl.inž.master Goranu Đakoviću. Zahvaljujući inovativnim rešenjima upotreba pesticida je svedena na minimum a proizvodnja strogo kontrolisana. Na oko pet hektara zasađene su rane sortejagode. Jedno od imanje nalazi se u Šundića sokaku odakle se pruža pogled na Orašac i novoizgrađeni hram Srpske pravoslavne crkve posvećen Svetom Jovanu. Zahvaljujući podršci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na imanju se uspostavlja plastenička proizvodnja rane jagode, primenjuje se navodnjavanje sistemom kap po kap a sve zasade osigurava DUNAV OSIGURANJE što takođe subvencioniše država.Berba jagoda radi se isključivo ručno u ranim jutarnjim satima ili popodne u danima kada nema kiše. Za berbu jednog hektara potrebno je 15 do 20 berača, a svaki od njih prosečno ubere oko 100 kilograma jagoda. Da bi plodovi bili svrstani u ekstra klasu treba da budu teži od 20 grama ili veći od 30 milimetara u prečniku. Za prvu klasu plodovi su između 10 do 20 grama odnosno 15 do 25 milimetara u prečniku. Maksimalna tolerancija primesa plodova niže klase je do 10 odsto. Tokom plodonošenja jagoda se bere šest do deset puta. Plodovi koji su namenjeni upotrebi u svežem stanju treba da sadrže i čašične listiće sa jednim santimetrom dela peteljke. Na pakovanjima se nalazi informacija o proizvođaču, proizvodnom području i kvalitetu. U objektima Merkatora VOŽDOVE JAGODE su u ekstra klasi i već privlače pažnju potrošača. Prema nalazima ovlašćene laboratorije utvrđeno je da nema ostataka pesticida niti teškoh metala što potvrđuje kvalitet jagoda iz srca Srbije.

Najveći svetski prozvođači jagoda su SAD, Japan, Poljska, Italija, Meksiko i Španija koja proizvodi više od 50 odsto jagoda koje se potroše na teritoriji Evrope. Od šezdesetih godine prošlog veka u Srbiji dolazi do ekspanzije proizvodnje jagode. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji u zavisnosti od intenzivnosti proizvodnje prinosi se kreću od pet do 45 tona po hektaru. Prema podacima instituta za voćarstvo u Čačku, jagoda se u Srbiji prostire na oko 7. 000 hekta.

Izvor: Agtobiznis magazin 

Poslednjih dana jagode su postale pristupačnije mnogima u Srbiji. Cene na gradskim i kvantaškim pijacama pale su sa 400 na 150 do 200 dinara. Da li je na pad cene uticala velika ponuda slatkog ploda, njime zasađene veće površine, koronavirus ili zastoj u izvozu?Porodica Starčević u Žiči nadomak Kraljeva neguje jagode na četiri hektara. Zadovoljni su ovogodišnjim rodom i kvalitetom i očekuju da će ubrati oko 50 tona jagode."Cena se kreće od evro do evro trideset, videćemo na kraju koliko će biti. Mi u globalu smo uvek zadovoljni. Podigli smo zasad, radimo, trudimo se. Zasad je u fulu da bi imali dobar rod", kaže Milinko Starčević, proizvođač jagoda u Žiči.

"Ljudi koji se bave ovom proizvodnjom su izuzetno zadovoljni i prinosom i kvalitetom i cenom. Juče i danas ona je u padu na veliko ali i dalje je korektna cena", dodaje Boban Marković iz smederevske Poljoprivredne stručne službe.

Jagoda je na domaćim pijacama početkom berbe dostizala i 400 dinara, a u izvozu do i pet i po evra. Poslednjih dana cena je prepolovljena, a izvoz se usporio.

"Prirodno je da sa ponudom količina na tržištu dođe i do pada cena. Ako se pojavi nekakav problem sa jagodama, uključićemo se u rešavanje. Što se tiče izvoza, ide nesmetano za Rusiju. Problem se pojavio između izvoznika naših i Rusa u pogledu načina plaćanja. Svi su obazrivi na svakom tržištu i drugačije reaguju nego u prethodnom periodu", istakao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Za kvalitetnu proizvodnju jagode u Srbiji obezbeđeni su svi potrebni uslovi i ulaganja. Država je dala i subvencije, a tržište, tj. odnos ponude i tražnje, diktira cenu.

Očigledno je da su ova godina i specifičan period sa koronavirusom usporili i pooštrili procese trgovine i izvoza.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3960716/cena-jagoda-pijace-srbija.html

Jagode su sve češće voće na plantažama naših poljoprivrednika, a ove godine rod i otkupna cena su toliko dobri da je voćari već krste kao rekordnu.

Čupanje mladica breskve, jabuke ili šljive da bi se zasadila jagoda nije neuobičajena scena u našim voćnjacima, a posle ove sezone toga će izgleda biti još i više. U sezonama iza nas cene jagoda su dobre i stabilne, uvek idu ka gore, pogotovo poslednjih meseci. Voćar Nikola Miletić iz Subotice kaže da je ovo jedna od najboljih sezona po pitanju cene.

- Cena je bila neverovatna, izuzetno visoka, 300 dinara na veliko, a na malo i do 400 dinara. Ima više razloga, prvo nisu se uvozile velike količine iz Albanije, Grčke i Turske, a ima malo i psihološkog momenata, ljudi su izašli iz zatvorenih prostora, željni svega pa i jagoda. Verujte mi nikada me više ljudi nije zvalo, većinom prodajemo na veliko, a ostalo dođu do nas, kupe dve, tri kile - kaže Miletić koji sa svojom porodicom uzgaja tri hetara jagoda.Ove sezone ima sedam sorti, između ostalih albu, kleri, džoli, roksanu i kod nas popularno stalnorađajuću sortu irmu. Pošto se jagodama bavi još od 1998. godine i jedan je od najiskusnijih proizvođača u Srbiji, kaže nam da nikad nije imao više poziva sa pitanjem za savet, nego u poslednja dva meseca. Osim standardnog uzgoja na otvorenom polju, jagodu uzgaja i u visokim plastenicima. Radi se o tehnologiji vertikalnog uzgoja, čiji je pionir na prostoru jugoistočne Evrope.

- Pored naše zemlje zvali su me iz cele Evrope, čak iz Afrike. Naši ljudi iz inostranstva koji žele da ulože u neki biznis, fudbaleri i biznismeni koji shvataju da će proizvodnja hrane biti nešto što će uvek funkcionisati. Traže da im šaljem kalkulacije. Jagoda je izuzetno profitabilan biznis, ako se radi kako treba. Najbrže donosi novac u poljoprivredi, njen životni ciklus je dve godine. Jagodu nikada nije problem prodati, nego pravilno uzgojiti, jer na tržištu je uvek fali. Od dva hektara jagoda jedna četvoročlana porodica može lepo da živi - rekao je Miletić.

Da li će se kupci iz Rusije ove godine pojaviti u krajevima Srbije gde su godinama najveći otkupljivači, još se ne zna. Milinko Starčević već 15 godina uspešno se bavi uzgojem jagoda. On je sa konzumne prešao na uzgoj industrijske jagode. Sezona je počela dobro, ali, kako kaže, još je rano govoriti kako će se na kraju završiti.

- Neki proizvođači prebacivaće se na druge kupce ove godine, ali što se roda tiče nije loš, dobar je. Prešli smo na industrijsku jagodu iz razloga što se klima malo promenila. Maj je sada često jako kišan i hladan i to zna biti problem za konzumnu jagodu. Imamo kupce za narednih pet godina, koliko će sigurno biti potražnja na tržištu. Cena se svake godine povećava i uglavnom je zadovoljavajuća - izjavio je Starčević.Miletićev savet novim uzgajivačima jagode je da uvek idu na zatvorenu, pokrivenu proizvodnju. Bolje uzgajati i manju, ali pokrivenu površinu. Važan je i dobar izbor sadnica, na kojima početnici često štede, a upravo na njima to nikako ne bi smeli, jer posao tada često postaje uzaludan. Stručnjaci savetuju voćarima da ne pribegavaju rasadu iz sopstvenih živića, jer ti rodovi neće zadovoljiti potreban kvalitet.

Početnici mogu da zasade pola hektara jagoda, od koji će da prihoduju do 300 evra mesečno, a sa hektarom ta brojka se poduplava. Druge godine kada su daleko manja ulaganja zarada se barem udvostručuje. A ako vas pogodi godina kao ova pa otkupna cena ne bude 150 nego, 300 dinara na veliko po kilogramu, zarada se dodatno udvostručuje.

Da bi opremili jedan jagodnjak od pola hektara od navodnjavanja kap po kap, preko plastenika i mlač folija, do sadnica i đubriva, potrebno je oko 6.000 evra. No već prve godine moguć je pun rod, nekih 12-15 tona i, ako je otkupna cena oko 200 dinara, zarada i do 13.000 evra. Kakva je trenutno situacija na tržištu, ta cena i na kraju zarada može biti samo veća.Jednorodne sorte, a njih je najviše, sazrevaju u maju i u prve dve dekade juna. Dvorodnih sorti je vrlo malo. Rađaju dva puta godišnje i to u maju i junu, i početkom septembra, pa sve do pojave prvih mrazeva. Stalnorađajuće sorte jagode neprekidno rađaju tokom vegetacije i to od sredine maja pa do pojave prvih jesenjih mrazeva.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/rekordna-godina-za-jagode-uzgoj-crvenog-voca-je-sve-vise-isplativ-biznis/l5pz5pg

Berbu jagoda Kristijan Detari iz Kikinde pre nedelju dana je započeo skromnijim učinkom, ali se sada već zahuktava, jer su vremenske prilike pogodne.Nedostatak padavina i sušni period koji pogađa useve ratara na severu Banata, ne utiče na prinos crvenih plodova, jer je zasad pod zalivnim sistemom i folijama, pa Detari ukazuje da jagodama nekada kiša i ne odgovara, da ne kvari slast i ukupni učinak.

- Kada bude uzastopno više kišnih dana onda dolazi do pojave truleži plodova, a izraženije je i bujanje korova. Padavine mogu da otežavaju berbu, jer veće ko­ličine se ne mogu brati kada su plodovi mokri, pa dolazi do kvarenja u gajbicama – objašnjava Detari.

Kristijan Detari i njegova porodica se proizvodnjom jagoda bave već dve decenije. Gazdinstvo je skromno jer raspolaže sa svega tri i po katastarska jutra zemlje u potesu Vodice, od čega je sada pod jagodama tri četvrtine jutra, dok je ostalo uglavnom pod voćem. Površina pod jagodama varira od pola do tri četvrtine jutra, u zavisnosti od parcele na kojoj se uzgajaju, pošto svake tri godine treba promeniti parcelu i prebaciti proizvodnju. Detari napominje da parcelu koja je bila pod jagodana treba odmoriti i to čini setvom pšenice, ječma i drugih ratarskih useva.

- Pre četiri-pet godina bilo je problema, jer nisam imao toliko zemlje pa sam uzimao u arendu, ali to su uglavnom zapuštene parcele i njihovo dovođenje u red iziskuje dodatno ulaganje, pa ta­man kada očistiš zem­ljište, uneseš potrebnu ko­ličinu stajnjaka, vlasnik više ne želi da izdaje i traži da mu se zemlja vrati - priča Detari. - Kod jagoda je inače prilično veliko ulaganje, potrebno je ulagati dosta u negu, ali se isplati. Zaradi se, međutim, sve zavisi od sezone do sezone. Ova sezona je počela sa fenomenalnom cenom naše domaće jagode od 400 dinara kilogram, što je za rod sa otvorenog polja izuzetno, ne pamtim kada je tako bilo. Na to utiče i što veći proizvođači postižu cenu od 300 dinara za izvoz za Rusiju.

Pored potražnje za izvoz, na povoljnu cenu jagoda na početku berbe, uticalo je i umanjenje roda za oko petinu, tamo gde su zasade ranih sorti pogodili kasni prolećni mrazevi.

- Povoljna cena sa početka berbe ipak će brzo padati, čim ponuda bude veća, ali na početak se ne možemo žaliti. Tržište mi je kikindska pijaca, mada pre smo za dalju prodaju jagode isporučivali i marketima, me­đutim, od toga smo odustali kada se ispostavilo da trgovci zarađuju više nego mi koji proizvodimo. Jagoda je dosta kvarljiva roba i pošto se potrudimo da kvalitet bude dobar, praktično nema konkurencije, jer dva-tri veća proizvođača koliko nas se ovim bavi u Kikindi, kao i oni sa manjom proizvodnjom, najvećim delom podmirujemo potrebe u ovom kraju - uverava Detari.Gazdinstvo Detari trenutno neguje 26.000 živića, odnosno strukova jagoda. Kristijan veli da se najviše pažnje mora obratiti na zdravstveno stanje jagodnjaka, da se primene sve potrebne agrotehničke mere, parcela mora biti dobro pripremljena, nađubrena stajnjakom, zemlja ne sme biti zakorovljena, a jagodama nesme da fali vlage.

- Jako je bitna i zaštita jer je jagoda biljka koja ima jako krtaku vegetaciju, treba primenjivati samo dozvoljene preparate. Ako se biljkama pruži sve što je neophodno jako brzo napreduju. Kada se zasniva novi zasad najidealnije je rasađivanje živića u julu i početkom avgusta, ali problem je što se živići ne mogu formirati tako brzo posle berbe, pa se koriste i oni koji su ranije spremljeni, pa ako se kupuju na tržištu se plaća 35 do 40 dinara za jedan živić, što znanto povećava ulaganje i poskupljuje proizvodnju. Imam sve italijanske sorte, ali uglavnom se trudimo da odnegujemo sopstveni rasad, jer ako se nabavljaju iz uvoza prolaze kroz mnogo ruku i na njima svi zarađuju. Mada se forsira uvoz, svi veći proizvođači jagoda kod nas se oslanjaju na sadni materijal iz sopstvene proizvodnje, koji redovno održavamo da bude zdrav, ali nema baš garancija da se i iz uvoza ne potkradu zaražene sadnice - saznajemo od Detarija.

Iako je završio auto­meha­ničarski zanat Kristijan Detari nije se posvetio toj struci, nego se odmah posvetio jagodama i voćarstvu, koje je dobro savladao, a pomažu članovi porodice, čije je profesionalno opredeljenje muzika. Supruga Margita je profesorka klavira i solfeđa u Muzičkoj školi u Kikindi, starija ćerka Apolonija je na studijama muzike u Novom Sadu, mlađa Donata pohađa Srednju muzičku školu u Zrenjaninu ali kada nastupi sezona poslova i berba svi se porodično angažuju, eventualno se za ispomoć uposle još dva-tri sezonska radnika. Kristijan se takođe bavio muzikom, svirajući gitaru u istom orkestru gde je upoznao suprugu Margitu.

- Uzgoj jagoda je odlično opredeljenje, kada se potrefi godina zarada je dobra, a najveći problem je radna snaga i za negu biljaka i za berbu. Trudim se da sve maksimalno odradim i ništa ne prepuštam slučaju, da roba bude kvalitetna, da se ne izneveri stečeno poverenje mušterija - kaže naše sagovornik, koji pored jagoda na preostalim površinama neguje i 1.200 stabala voća, najviše kajsija, višanja i drugih voćki.

Detari kaže da je vezan za Kikindu i Srbiju, uveren da svaki čovek treba da ostane tamo gde je rođen, radi i bude svoj na svome, a ukoliko je vredan može ovde nešto steći i ne treba ići u inostranstvo.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-sezona-jagoda-pocela-fenomenalnom-cenom-17-05-2020

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31