Iako još ni leto nije počelo, vreme je uveliko za spremanje – zimnice. Konkretno, ovih dana sprema se slatko. Pijačni dani u Vršcu su četvrtak i subota, ali i ostalim danima možete tamo pronaći željeno voće, a poneki savet za pripremu slatkih teglica. Proveravali smo – da li i od čega slatko prave VrščankeBilo da je pijačni ili sasvim običan dan, tezge su pune: ponuda voća i povrća pristojna, i prilično raznovrsna. Očekivano, jer takvo je doba godine. Preovlađuje – crvena boja, jagode i trešnje na svakom koraku, pa bi se već mogla spremati – zimnica. Sada je vreme za rano slatko, ali, nema puno zainteresovanih.Trgovci kažu da su danas retke domaćice koje spremaju zimnicu. Novo vreme i nova moda, dodaju: većina kupuje slatko u prodavnicama.

"Ranije smo dolazili i dvadeset kamiona da dovezemo – sve se proda, bilo da su jagode, trešnje, šta god. Danas svi kupuju zapakovano", tvrdi Velibor Živković.

I jeste to, nažalost, istina. Lakše je otići u radnju i kupiti gotovu zimnicu, pa nit čišćenja voća, nit "pucanja" koštica, pripreme tegli, "kuvanja" pored šporeta. Ali, svi mi ipak više volimo da jedemo domaće, ono što su naše mame ili bake napravile. I kad one pričaju, ne deluje nimalo teško ni komplikovano.

"Najlepše je slatko od trešnje. A recept? Kilo – kilo. Kilo šećera – kilo trešanja", kaže Slavica Jovanović. "Opereš trešnje, ispucaš koštice, ušpinuješ šećer, dodaš trešnje i gotovo. Tako za svako voće. Za pekmez ide manje šećera, ali za slatko uvek kilo – kilo".

Naravno, proces pripreme je maaalo komplikovaniji, ali kada sračuna koliko joj je novca potrebno za namirnice, retko koja domaćica se odlučuje na ovaj korak. Ili napravi tek po koju teglicu, da i nju, i ukućane, "želja mine". Kilogram svežih jagoda na vršačkoj zelenoj pijaci je od 170 do 180 dinara, trešanja 150 do 200, a kajsije, breskve i kruške su 250. Možda da ipak sačekamo, da cene "padnu"?

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/od-cega-vrscanke-prave-slatko_1024894.html

Vremenski uslovi ne pogoduju usevima, jer su se suočili da dugim periodom suše, sa više od mesec dana jake kiše, visokom vlagom zemljišta, olujnim vetrovima i gradonosnim oblacima. Stručnjaci se slažu da je ipak još rano za procene koliko bi vremenske neprilike mogle da utiču na prinose.

Pomoćnica direktora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada Ana Marjanović Jeromela kaže da ovakve vremenske prilike izazivaju poleganje i uništavanje useva. Ima parcela koje su više dana pod vodom, a neke je uništio grad.

- Žetva je u problemu, jer je zbog dugih suša tokom jeseni nicanje bilo nejednako. Kod strnih žita je to najmanje primetno, a kod uljane repice se ta nejednakost više uočava - kaže ona.

Dodala je da, što se tiče jarih useva, u zavisnosti od vrste dolazi do zaostajanja u porastu.

- Za sada je rano govoriti o uticaju na prinose. Pred nama je dug period leta, za koji ne znamo kakav će biti. Kad uprosečimo situaciju, sušu koju smo imali i ovih kiša sada, možda će doći i do nekog višegodišnjeg proseka - smatra Marjanović Jeromela.

Objašnjava da nije problem u količini padavina, koliko u njihovom neravnomernom rasporedu i načinu padanja, jer se radi o kišama koje izazivaju zasićenje i zadržavanje vode.

Direktor udruženja Žita Srbije Vukosav Saković kaže da je pšenica u ozbiljnom problemu tamo gde su bile poplave, ali i u ritskim delovima Vojvodine, duž velikih reka Tise, Dunava i Tamiša, gde su se na pojedinim mestima oranice pretvorile u prava jezera, i tako stoje danima, a postoji opasnost da usevi budu oštećeni i da propadnu.

- Relativno toplo vreme, sa puno padavina, odgovara kulturama na površinama, koje nemaju problem sa podzemnim vodama, a to je ipak veći deo površina u zemlji - dodao je Saković.

Direktor poljoprivredne stručne službe u Šapcu Miloje Dragojević kaže da su padavine u ogromnim količinama u poslednjih mesec dana zaustavile sve radove u poljoprivredi:

- Trenutno su od ratarskih kultura najugroženije pšenica i ječam, koji su u fazi nalivanja zrna. Obilne padavine mogu da dovedu do poleganja žita.

Napominje da povišena vlaga sa sobom nosi i razne bolesti, a otežan je svaki ulazak u njive kako bi se obavila preventivna zaštita zbog velike vlage u zemlji.

Dodaje da nisu dobre velike amplitude temperatura od 30 i više stepeni, jer će biti isparenja, što može da dovede do crvenog zrenja pšenice. To će se odraziti na kvalitet zrna, a posle tokom prerade na brašno.

- Voćarske kulture su pretrpele određene štete. Na području Šapca imamo oko 1,4 hiljada hektara jagode pod folijom. Sve vreme branja i zrenja bile su velike padavine, i bilo je veliko truljenje. Sigurno je 50% roda bačeno, jer su istrulile - kaže Dragojević.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2527310/zbog-kise-usevima-prete-bolesti-i-propadanje-u-sabackom-kraju-vec-istrulilo

Svako domaćinstvo u selu Dušanovo kod Leskovca decenijama gaji jagode i taj porodični biznis čini dobar deo prihoda od poljoprivrede, pa nije ni čudo što se i ove godine, osmi put zaredom, „Dani jagode“ obeležavaju baš u tom selu.

Saša Anđelković, predsednik mesne zajednice, kaže da se svake godine podižu novi zasadi.

 „Primenjuju se nove tehologije u gajenju kao i nove sorte. Dušanovo ima 287 hektara obradive površine a od toga je pod jagodama 45 hektara, na oko 30 hektara su višnje i na 15 hektara šljive“, istako je Anđelković na otvaranju manifestacije, piše Jugmedia.Ova manifestacija održava se uz pomoć grada Leskovca. Gradonačelnik Goran Cvetanović kazao je da se i ove godine slavi jagoda kako bi se promovisao uzgoj i kvalitet roda i kako bi se poljoprivrednici još više približili potrošačima.

 “Nije slučajno to što smo danas baš ovde, u Dušanovu, jer ovo mesto predstavlja značajnu kariku u proizvodnji ovog voća. Jagoda je veoma zastupljena u leskovačkom kraju i čitavom Jablaničkom okrugu. Površina pod zasadom jagode prostire se na oko 100 hektara na teritoriji grada Leskovca, u

Jablaničkom okrugu na 140 hektara”, naglasio je.Ponovio je da se potrošačima nudi kvalitetan rod i da je većina proizvođača zadovoljna otkupnom cenom. Tokom manifestacije održano je takmičenje u brzom skidanju peteljki u kojem je pobedila Biljana Ristić, a nagradu za najbolju jagodu dobio je Aleksandar Donojević.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3260979/nije-leskovac-samo-paprika-ovo-selo-je-vec-decenijama-juznjacka-prestonica-jagoda-tu-se-takmice-u-najbrzem-skidanju-peteljki

Vertikalni uzgoj jagoda je novina na srpskom tržištu, a ovakva vrsta sadnje privlači pažnju i izaziva interesovanje kod voćara. Nikola Stojanović iz Velike Krsne kod Mladenovca opredelio se za vertikalni uzgoj iz nekoliko razloga. Kako kaže želeo je da isprobao nešto novo, ali i da se lično uveri kako ovakav način proizvodnje jagoda funkcioniše u praksi.
„Ovo je nešto novo kod nas u voćarstvu i za sada mogu da kažem da vertikalni uzgoj jagoda ima svoje prednosti, ali i mane, mada se mi trudimo da gledamo samo dobre strane. Želeo sam da probam nešto drugačije, a dugoročno gledano smatram da je ovo dobra investicija i da će sve, nadam se, za koju godinu biti još jeftinije“ – kaže za Agrobiznis magazin Nikola Stojanović.
On je na 45 ari placa zasadio 16.000 živića i četiri sorte jagoda: Albu, Džoli, Kleri i Afriku, sortu koja je potpuno nova na našem tržištu. Pola placa je natkrio, a
polovinu ostavio pod vedrim nebom kako bi mogao da upredi sam uzgoj i naravno prinos. Umesto stiroporskih saksija koje se najčešće koriste prilikom vertikalnog uzgoja jagoda, on je napravio nešto drugačije.
„Sve jagode su na visini od jednog metra. Pravili smo korito, ubacivali stiropor, treset… Sadnja je bila 1. septembra malo smo kasnili, ali za sada ne izgleda loše bar što se tiče Albe i Afrike“.
Kao i kod svakog voća i kod jagoda izuzetno je važan sadni materijal, a naš sagovornik se opredelio za proverenog i kvalitetanog proizvođača.
„Kupio sam sertifikovane trigo sadnice od Maconija, sve što ima po tipovima. Neke su tip 800, druge tip 500 što se i vidi. Recimo, Afrika je tip 500
i ima više pupoljaka i cvetova, daleko je bolja nego tip 800. Sadnice su koštale od 15 do 25 centi po komadu. Prihrana je standardna, a koristimo proizvode Agromarketa i supstrat Flora garb. Sprovedeno je navodnjavanje po sistemu kap po kap, ali iz cisterne i za sada sam zadovoljan kako to funkcioniše“ – kaže Nikola. Ovog proleća mnogi voćari su se žalili na mraz koji je uništio rane sorte voća, ali Stojanović kaže da nije imao veće probleme.
„Mrazeva je bilo, ali nisam imao veću štetu osim što je ponegde stradalo lišće. Ovaj deo koji je natkriven nije imao problem, mada i sama njiva ima blagi pad. U vreme mrazeva nije bilo pupoljaka i cvetova, tako da štete nismo imali“ – dodaje naš sagovornik.
Na pitanje koja je razlika u rastu jagode između onih koje su natkrivene i ovih pod otvorenim nebom kaže da je razlika pre svega u temperaturi. Naime, ako je spoljna temperatura recimo 23 stepena, u delu koji je natkriven bude i po desetak stepeni više što utiče na brži rast, razvoj ali i zrenje jagoda. Pčelama ne smeta to što je natkriveno jer one uvek nađu put do cveta i opraše ga, ali štiti od rutavih buba. Osim neobičnog i atraktivnog izgleda vertikalna proizvodnja jagoda ima niz prednosti i ušteda. Pošto su jagode podignute iznad zemlje, nema problem sa travom. Ipak najveća ušteda je u radnoj snazi.

„Za parcelu od 45 ari ovako posađenih jagoda potrebno mi je još dva radnika i za samo jedan dan možemo da uradimo, recimo, šišanje ili prskanje. Za istu ovakvu površinu kod klasično zasađenih jagoda u zemlji potrebno je mnogo više radne snage i bar pet dana rada. Osim toga i berba je brža i efikasnija što znači da sam opet uštedeo na radnoj snazi, odnosno na angažovanju sezonskih radnika i njihovim dnevnicama“ – ističe Nikola.
Isto to važi i za košenje ili prskanje.
„Za košenje koristim klasičnu ručnu kosilicu, jer je razmak između stubova metar i trideset pa ima dovoljno mesta za prolaz. Što se prskanja protiv insekata tiče, za to koristimo leđnu prskalicu. Uzeo sam Vilidžer prskalicu sa akumulatorom i odlična je. Pritisak bude do četiri bara, tako da ja i još jedan radnik isprskamo sve za sat vremena“ – zaključuje Nikola Stojanović.
Ako je suditi po dosadanjem iskustvu našeg sagovornika vertikalni uzgoj jagoda ima više prednosti nego mana, pa nema sumnje da će se sve više voćara u Srbiji u budućnosti odlučiti za ovakav način sadnje i gajenja umesto klasičnog zasada jagoda u zemlju.

Izvor: Agrobiznis magazin

Jagode i trešnje su prvo voće koje sazreva u proleće. Jagode rastu u šumama kao samoniklo bilje, plod je manji i ukusniji u odnosu na sorte koje su
se odomaćile u našim baštama. Osim što su zdrave i slasne jagode i trešnje su i izuzetno lekovite biljke. Jagode je poštovao i Vasa Pelagić, narodni učitelj i
najpoznatiji srpski travar koji je tvrdio da je čaj od lišća jagode zdraviji od najčuvenijih kineskih i ruskih čajeva. Jagoda (lat. Fragaria), je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ruža. Zbog srcolikog oblika i jarko crvene boje stari Rimljani su verovali da jagode imaju afrodizijačka svojstva, mada to nikada nije dokazano. U Srbiji se gaji oko pedesetak sorti.
Plod jagode čini 60 odsto vode i oko 12 odsto šećera, bogate su vitaminom C, pa jedan obrok ovog voća obezbeđuje organizmu 140 odsto potrebnog vitamina C u toku dana. Bogate su vlaknima, vitaminom A i gvožđem, pa ojačavaju arterije i nadbubrežne žlezde. Samo osam jagoda ima više vitamina C od jedne pomorandže. Jagode sadrže u većoj količini i folat, prirodni oblik folne kiseline, koji je važan sastojak u stvaranju krvi i učestvuje u metabolizmu aminokiselina. Nedostatak ovog vitamina izaziva malaksalost i anemiju, a nedovoljan unos folata povećava rizik od karcinoma debelog creva. Jagode su četvrte po redu na listi namirnica sa najvećom koncentracijom antioksidanata i u ovom voću ga ima sedam puta više nego u jabukama ili bananama.
Istraživanja su pokazala da jagode mogu pomoći pri regulaciji šećera u krvi, imaju antiupalno dejstvo, čak umanjuju i bol. Jagode igraju značajnu ulogu u prevenciji nastanka bolesti srca i artritisa, sadrže antocijanine koji pomažu pri sagorevanju masnih naslaga na telu, čak povoljno utiču i na kratkotrajno
pamćenje i pomažu kod opekotina.
Jagode imaju i svojstva analgetika, pa ako vas zaboli glava ne posežite za aspirinom već pojedite jagode. Za razliku od aspirina koji sadrži acetilsalicilnu kiselinu, jagode sadrže prirodne salicilate. Najbolje je jesti ih sveže između obroka, kada su nezaslađene šećerom gase žeđ, a mogu ih jesti i dijabetičari.
Jagode su odvajkada bile poznate i kao odlično sredstvo za ulepšavanje. Nekada su se dame na dvorovima kupale u soku od jagoda da bi imale belu, meku i glatku kožu, a danas se najčešće koriste maske od jagoda za lice. Umesto skupih preparata za izbeljivanje zuba koristite jagode, kao što to čini poznata holivudska glumica Ketrin Zita Džons.
Osim ploda lekovit je koren i lišće, a Vasa Pelagić preporučuje da lišće bere mlado s proleća, da se osuši u čistoj hladovini i priprema kao i svaki drugi čaj. Koristi se kod smetnji sa probavom, leči ekceme, upale grla i prehlade, a pomaže kod kostobolje i artritisa. Pije se tri puta dnevno posle jela ili se
ispiraju usta sa ovim čajem. Prilikom kupovine jagoda birajte zrele, čvrste plodove sa peteljkom. Jedina mana jagoda je što kod određenog broja ljudi
izazivaju alergijske reakcije i tada je najbolje potpuno ih izbaciti iz ishrane

Trešnje su ljudi počeli da jedu još u bronzano doba. U osmom veku pre nove ere ova voćka je već bila pripitomljena, a smatra se da su prve trešnje gajene na teritoriji Male Azije i Grčke. Trešnjin cvet jedan je od simbola japanske kulture i predstavlja lepotu i prolaznost. Cvetanje trešnje označava početak proleća
i tada Japanci masovno odlaze u parkove da uživaju u hanami japanskoj tradiciji posmatranja nežno ružičastih cvetova trešnje koje su simbol lepote žene, ali i samuraja čiji život je kao cvet ove voćke upečatljiv, ali kratak.
Trešnja (lat. cerasia), je listopadna drvenasta biljka iz potfamilije Prunoideae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ljudskoj ishrani kao voće. Plod trešnje sadrže 82 odsto vode, 16 posto ugljenih hidrata, bogata je vitaminima A, B1, B2, B3 i B6, ima manje vitamina C od jagoda, kao i kalcijuma, gvožđa i folne kiseline.
Međutim, ono što trešnje izvaja od ostalog voća je obilje antioksidansa, kao i jaka prirodna protivupalna dejstva. Trešnje su se pokazale kao vrlo efikasno
sredstvo u borbi protiv reume, upale zglobova, gihta i artritisa, ublažavaju simptome alergija i astme. Trešnje jačaju kolagen, građevni element vezivnog tkiva
kao što je hrskavica i tetive. Najnovija saznanja moderne nauke otkrila su neke mehanizme delovanja supstanci kao što su elaginska kiselina, koje se u većim
količinama nalaze u trešnjama, višnjama, jagodama i malinama.
Upravo se ta hemijska supstanca smatra snažnim antioksidansom koji sprečava oštećenje DNK ćelije i time umanjuje mogućnosti obolevanja od raka.
Pomaže kod upale bubrega ili bešike, kao i kod pojave kamena i peska u bubrezima, a tada se preporučuje da se pije čaj od peteljki trešnje. Trešnje pomažu
i kod bolesti srca, preporučuju se za negu kože lica i vrata, kao i za otklanjanje fizičke i umne iscrpljenosti.Među, trešnje zauzimaju treće mesto po snižavanju holesterola u krvi, što ih čini idealnim u borbi protiv srčanog i moždanog udara. Zbog svog sastava pomažu izbacivanja viška vode iz organizma i samim tim se preporučuje osobama koje imaju problem s viškom kilograma. Antibakterijske supstance u trešnjama sprečavaju stvaranje zubnih naslaga, karijesa i problema s desnima poput paradentoze. Poput jagoda i trešnje imaju analgetičko dejstvo, pa je 20 trešanja delotvornije od aspirina a sa manje štetnih dejstava. U narodnoj medicini koriste se skoro svi delovi trešnjinog drveta od smole i kore, preko lista, peteljke, koštica i samog ploda.
Trešnje je najzdravija i najukusnija sirova, jer termički obrađena gubi značajan deo arome, boje i slatkoće. Trešnje nije preporučljivo jesti pre ručka, jer mogu da uspore izlučivanje sokova za varenje, što može da oteža varenje mesa. Nakon trešanja ne treba da piti vodu, a pogotovo pivo ili alkoholna pića.

Izvor: Agrobiznis magazin

Prouzrokovač sive truleži ploda jagode (Botryiotinia fuckeliana), je jedna od najznačajnijih bolesti jagode, koja se redovno javlja u zasadima jagode. Bolest se
javlja kako u zatvorenom prostoru tako i na otvorenom polju. Brzo se širi i u kratkom vremenskom periodu mogu nastati velike štete. Usled povoljnih klimatskih prilika, velike vlažnosti vazduha i visoke temperature, a izostanka tretmana fungicidima, može naneti 100 % štete. Bez pravovremenih primenjenih direktnih mera, tj. hemijskih tretmana intenzivna poljoprivredna proizvodnja jagode bi bila nezamisliva.
Analizom je utvrđeno da na ogledu u zaštićenom prostoru nema značajne razlike u tretmanima, tj. fungicidi koji su korišćeni nisu ispoljili efikasnost u odnosu
na kontrolnu varijantu, dok u ogledu na otvorenom polju ima značajnosti između tretmana, tj. fungicidi su ispoljili značajnu efikasnost u odnosu na kontrolnu varijantu. Najveću efikasnost na otvorenom polju na osnovu analize podataka imao je fungicid korišćen u varijanti 2 na bazi aktivne materije fludioksionil+ciprodinil (Switch 62,5 WG) primenjen u 0,1 % koncentraciji.

Naš stručnjak Nedeljko Racić radio je ogled koji je postavljen na poljoprivrednom gazdinstvu, područje opštine Kraljevo, lokalitet Vrba sa ciljem da ispita efikasnost fungicida u suzbijanju sive truleži ploda jagode. U oglednim ispitivanjima su korišćena tri fungicida sa različitim aktivnim materijama. Ispitivao je kako fungicide deluju u zasad jagode u plasteniku i na otvorenom polju. Na lokaciji gde je izveden ogled, avgusta 2016. godine, prethodno je izvršeno đubrenje stajnjakom 40 t/ha, a nakon toga duboko oranje i površinska priprema zemljišta. Tip zemljišta je aluvijalni nanos beskarbonantni.
Nakon toga izvršeno je postavljanje malč folije i sistema za zalivanje, a 24. avgusta izvršena sadnja jagode. Ogled je izveden u toku vegetacione sezone 2017. godine. Ispitivanje je vršeno na jagodama u zaštićenom prostoru i na otvorenom polju, sa ciljem da se evidentira učinak efikasnosti fungicida na otvorenom i u zaštićenom prostoru, i dobijeni rezultati uporede. Sadnja je izvršena na međusobnom rastojanju bankova od 50 cm, u redu 33 cm sa sedam sadnica jagoda po dužnom metru na banku. Ogledne površine su zasejane sortom Clery. Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu sa devet ponavljanja u plastenicima i devet ponavljanja na otvorenom polju sa četiri varijante. Prva varijanta je bila kontrola tj. netretirana površina, druga gde je primenjen preparat Switch 0,1%,
treća gde je primenjen Signum 0,15% četvrta gde je primenjen preparat Pehar 0,2%.
Tretiranja su izvođena u početku cvetanja i po precvetavanju jagode. Prvo prskanje na ogledima u plastenicima je izvršeno 23. 03. 2017. godine, a drugo 02. 04. 2017. godine, a na otvorenom polju prvo prskanje 24. 04. 2017. godine, a drugo 24 05.2017. godine. Primena preparata je vršena pomoću prskalice Garden 10 zapremine 10 L, uz utrošak vode od 400 L/ ha i u koncentracijama koje su propisali proizvođači preparata. Tretmani su izvršeni sledećim fungicidima: Switch 62,5 WG (0,1%) je fungicid sa kombinacijom dve aktivne materije (fludioksionil+ciprodinil). Fluodioksonil je nesistemik, deluje preventivno, a ograničeno i kurativno. Prevashodno inhibira klijanje spora, a u manjem stepenu klijanje klicine cevi i micelije. Inhibira fosforilaciju glukoze kod gljiva i ima dugo rezidualno dejstvo. Ciprodinil je druga aktivna materija, pripada grupi anilinopirimidina. Sistemik je i deluje preventivno i krativno. Zaustavlja porast micelije i njeno prodiranje u biljno tkivo. Inhibira sintezu metionina i lučenje hidrolitičkih enzima biljaka.
Signum WG (0,15%) je sistemični fungicid vrlo širokog spektra delovanja, na bazi dve aktivne materije, piraklostrobina i boksalida čija kombinacija sprečava
klijanje spora, razvoj klicinih cevi, onemogućava rast micelija i samu sporulaciju. Kombinacija ove dve aktivne materije osigurava visok stepen zaštite i dugotrajan učinak sredstva. Piraklostrobin je novija aktivna materija iz grupe strobulina koja se upija na tretirane delove biljaka te deluje lokalno, sistemično i translaminarno. On 25 takođe deluje na stadijume gljive koje su već prodrale u biljno tkivo. S druge strane aktivna materija boskalid se upija preko lista i sistemično premešta po biljci pri čemu sprečava klijanje spora, blokira razvoj klicinih cevčica, micelija i sporulaciju gljive prouzrokovača delujući
preventivno. Pehar SC (0,2%) je fungicida sa aktivnom materijom pirimetanilom koja spada u grupu anilinopirimidina. Sprečava formiranje haustorija patogena i izlučivanje enzima koji ima ulogu u izgradnji ćeliskog zida. Na biohemijskom nivou ciljano mesto fungicida je sinteza metionina. Ovo
je protektivni fungicid koji se kroz biljku kreće translaminarno. Fungicid je najaktivniji u fazama intenzivnog metabolizma biljaka. Ocenjivanje inteziteta je započeto sa početkom pojave prvih simptoma na plodovima nakon tretmana, u plastenicima od prve dekade aprila pa do kraja berbe, a na otvorenom polju od prve dekade maja pa do kraju berbe.
U toku praćenja ogleda, nakon svake berbe jagode odvajali su se plodovi sa simptomima bolesti i beležio broj plodova sa simptomima bolesti. Posmatranjem broja zaraženih plodova na ogledu u plastenicima se može videti da nema značajne razlike između kontrole i varijanati koji su tretirane fungicidima
Switch i Signum, dok je se manji broj zaraženih plodova javio u varijanti koja je tretirana fungicidom Pehar. Na oglednim parcelama koje su se nalazile na otvorenom polju jasno se vidi da je, na osnovu broja zaraženih plodova, bolest najviše javila na kontroli, a zatim se najveći broj zaraženih plodova javio u varijantama koje su tretirane fungicidom Pehar, dok se najmanji broj zaraženih plodova na otvorenom polju javio na varijantama 2 i 3 koje su tretirane Switch-om i Signum-om. Na osnovu dobijenih rezultata u radu, može se primetiti da veliki broj faktora može uticati na efikasnost fungicida, a time nam otežati zaštitu. Tanović i sar.(2011.) navode kako nepravilna primena agrotehničkih mere utiče na pojavu bolesti u koju spada i neprovetrenost objekata
može dovesti do povećane infekcije patogena. Na osnovu ispitivanja istih autora o biološkoj efikasnosti fungicida u komercijalnim zasadima, kao i kvalitativnim testom osetljivosti na fungicide, u velikom broju slučajeva pokazuju da su populacije B. cinerea osetljive na fungiide. Drugim rečima, ukoliko dođe do slabije efikasnosti fungicida, kao u našem slučaju u plastenicima, razloge treba tražiti pre svega u vremenu i načinu primene fungicida. Ako se uzme u obzir da su svi visokoefikasni botritiocidi visokog do umerenog rizika, moraju se striktno poštovati sve antirezistentne strategije, kako bi efikasnost već postojećih očuvala. Najveći broj autora kao glavni problem usled neefikasnosti fungicida u suzbijanju sive truleži ploda jagode navode to da se sve više razvija rezistentnost sojeva ove gljive, kao i to da je visokovarijabilna vrsta. Usled velike varijabilnosti vrste B. cinerea neophodno je da se prati osetljivost na fungicide. Problemi nastaju i usled nepravilne primene samih fungicida.
Analizom je utvrđeno da na ogledu u zaštićenom prostoru nema značajne razlike u tretmanima, tj. fungicidi koji su korišćeni nisu ispoljili efikasnost u odnosu
na kontrolnu varijantu, dok u ogledu na otvorenom polju ima značajnosti između tretmana, tj. fungicidi su ispoljili značajnu efikasnost u odnosu na kontrolnu varijantu. Najveću efikasnost na otvorenom polju na osnovu analize podataka imao je fungicid korišćen u varijanti 2 na bazi aktivne materije fludioksionil+ciprodinil (Switch 62,5 WG) primenjen u 0,1 % koncentraciji.

Izvor: Agrobiznis magazin

Bili smo u gostima kod Nedeljka Racića, koji se bavi proizvodnjom rasada povrća i jagoda u plasteniku, i na otvorenom.

„Berba jagoda ove godine počela je ranije nego prošle i to za dve nedelje. „Prve jagode smo ubrali 12. aprila, sada već imamo veće količine. U zatvorenom prostoru imamo jagode, na nešto više od deset ari, "ističe naš sagovornik.
Što se tiče povrća, Racići se bave proizvodnjom rasada paprike, paradajza i krastavaca. Ovu proizvodnju imaju u dva plastenika i sve prodaju na pijaci u Kraljevu, ili ispred samog plastenika, gde kupci dolaze.
„Naš četvoro ukućana stignemo da održavamo zasad i beremo“ kaže mladi poljoprivredni proizvođač iz Vrbe kod Kraljeva, koji ima svega 26 godina. On se odlučio za proizvodnu jagoda, jer se pre svega isplati i savladao je tehnologiju proizvodnje jer se već pet godina bavi ovim poslom. Za Agrobiznis kaže, da je početna cena na veliko bila 310 dinara i po njegovim rečima to je odgovarajuća cena koja omogućava pristojnu zaradu.
Proizvodnja jagoda u plasteniku je zahtevnija u odnosu na proizvodnju na otvorenom, u smislu zaštite i navodnjavanja, ali i bezbednija kada su u pitanju mrazevi. Za svaki slučaj Nedeljko je ove godine svoje jagode u rizičnim noćima prekrivao agrilom i na taj način obezbedio proizvodnju. Racići su se odlučili za manja pakovanja od kilogram, na koja su stavili etikete sopstvenog gazdinstva, što neznatno utiče na povećanje troškova, ali pruža kupcu dodatnu sigurnost, jer zna od koga je kupio proizvod i da porodica Racić stoji iza kvaliteta svojih plodova. Oni redovo vrše zaštitu i prihranu jagode, tako da imaju i lepe prinose. Čim privedu kraju berbu u plasteniku, oni će nastaviti sa berbom na otvorenom polju. Za sada ne planiraju da šire proizvodnju, jer je ovo što imaju sasvim dovoljno, mogu sami da urade uz ostale obaveze na gazdinstvu. Kada je reč o pakovanju u gajbe, takođe vode računa o svakom plodu i pažljivo ga pakuju, da se ne bi oštetio, i uz to oni svoje plodove ređaju po određenom rasporedu, tako da i na oko gajbe izgledaju lepo.

„Svesni smo činjenice da pored dobrog kvaliteta današnjeg kupca privlači i pakovanje, izgled samih proizvoda, kako naš narod kaže, danas se i očima kupuje, objašnjava Nedeljko Racić i zaključuje: „Očekujem da ove godine imamo jagodu odličnog kvaliteta jer imamo dovoljno sunčanih dana“.
Jagoda je kod ovih domaćina krupna, već oko 20. aprila brali su svaku drugi dan po desetak gajbi, odnosno 45 kilograma. Inače Nedeljko Racić je master zaštite bilja, studije je završio u Čačku, a ima i dve sestre koje su trenutno u inostranstvu na školovanju.

Izvor: Agrobiznis magazin

Dok se domaći proizvođači jagoda tek pripremaju za berbu, na pijacama i u marketima se već nekoliko nedelja prodaju uvozne jagode iz Grčke, a cena zavisi od toga gde se kupuju. Na pijacama kilogram jagoda košta 300 dinara, dok u marketima za tu količinu treba više novca.- U našoj zemlji godišnje se proizvede oko 35.000 tona jagoda - kaže prof. dr Nenad Magazin s Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. - Svega 15 odsto ukupno proizvedenih količina je iz Vojvodine pošto ovo voće nije dominantno uzgoju na našem području.

Ipak, proizvodnja se povećava, ukazuje Magazin, a iz godine u godinu jagode se sve više sade.

- Pre deset godina proizvodnja jagoda nije bila registrovana u statistici, a još uvek nema preciznih podatka na koliko hektara se uzgajaju jagode. Ipak, danas se od zna da Srbija godišnje od jagoda zaradi oko pet miliona evra i da 40 se odsto ubranih jagoda preradi ili bude zamrznuto - kaže Magazin.

Ukazujući da gajenje jagoda može biti isplativo, Magazin poručuje da je, pre nego što krenu u posao, neophodno da se proizvođači dobro upoznaju sa svim aspektima ovog posla i, što je najvažnije, obezbede tržište jer zrela jagoda ne može dugo da stojiDakle, veoma brzo domaće jagode zameniće one iz uvoza, a to pre svega, kako proizvođači kažu, zavisi od toga koliko će biti sunca. Za sada se ne može reći kakav će biti kvalitet domaćih jagoda, a razlog je to što je u martu i aprilu bilo mraza, a zbog niskih noćnih temperature pretpostavlja se da će prinos biti umanjen za pet do 20 odsto. - Sad je teško precizno reći koliko će jagode koštati jer će se više znati kad krene branje, ali verujem da će kilogram jagoda koštati oko 300 dinara - kaže jedan od većih proizvođača jagoda iz Rumenke Milan Marinković. - Cena, naravno zavisi od više faktora, a sigurno je da će veliki uticaj imati ponuda i potražnja, odnosno to koliko će domaći proizvođači ponuditi tržištu i koliko će domaći izvoznici biti spremni da otkupe jagoda za rusko tržište potrošače.

Prošla godina bila je loša po proizvođače, a oni koji se dugo bave ovom proizvodnjom kažu da ne pamte lošiju godinu pošto su zbog velikih vrućina u aprilu domaća jagoda dospela istovremeno kada i turske i grčke. Tržište je bilo prepuno ovog voća i kupci su za kilogram jagoda plaćali oko stotinu dinara, a za to vreme proizvođači su gomilali gubitke i mnogi zbog toga ove godine nisu obnovili zasade.

–Jagoda će biti dovoljno za pijace, ali onih najkvalitetnijih ne previše jer će se ta klasa jagoda uglavnom izvoziti, najviše na rusko tržište – kaže Marinković, ukazujući da domaći proizvođači jagoda treba da se okrenu i ka tržištima drugih zemalja.
Nenad Magazin podseća da je lane kvalitet jagoda bio loš, a izvoz podbacio zbog uredbe. Naime, bilo je propisano da se izvozom voća mogu baviti samo preduzetnici koji imaju hladnjače zapremine iznad 500 tona.

– Za jagode nisu potrebne hladnjače tolike zapremine, pa se očekuje da ove godine uredba biti povučena, mada, bar za sada, o tome nema nikakvih informacija – ističe Magazin. - Verovatno zato što tek sledi branje pa će plasman ka inotržištu biti aktuelan kada voće bude trebalo prodati.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/gajene-jagoda-isplativo-ako-se-na-vreme-obezbedi-trziste-20-04-2019

Rano voće poput krupnih crvenih jagoda, koje su poslednjih dana osvojile pijace, izgledaju primamljivo, ali da li je ono i uvek i zdravstveno ispravno, najčešće je pitanje koje postavljaju kupci u ovo doba godine.

Da rizik postoji potvrđuje i informacija da je za samo nedelju dana fitosanitarna inspekcija Republike Srpske vratila sa granice više od šest tona jagoda iz Grčke zbog povećanog prisustva pesticida. Najpre četiri tone, a pre dva dana stopirana je isporuka od još 2.560 kilograma, jer je laboratorijskom analizom ponovo ustanovljeno povećano prisustvo pesticida „spinosad”, iznad propisanih vrednosti, potvrđeno je za agenciju Fena iz nadležnog inspektorata. Prema objašnjenju stručnjaka, reč je o insekticidu koji se u voćarstvu koristi za uništavanje štetočina a ne za sprečavanje truleži.

Već godinama jagode su ubedljivo prve na listi „najprljavijeg” voća kada je reč o količini ostataka pesticida. Milan Stević, profesor s Katedre za pesticide Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, rekao je za „Politiku” da ne čudi to što su jagode u vrhu liste po riziku od kontaminacije od pesticida jer one imaju kratak period vegetacije od cvetanja do berbe i teško je ispoštovati bezbednosne intervale, to jest karencu.

– Ne znam šta bih tačno u ovom konkretnom slučaju iz Republike Srpske mogao da bude razlog povećanog, nedozvoljenog prisustva pesticida, jer nemam rezultate tog ispitivanja. Generalno, najčešće je to nepoštovanje karence ili predoziranje – kaže Stević.

U ovo doba godine to voće u okolne države, kao i u Srbiju najčešće dolaze iz Španije, Grčke i Turske. Uvoze se u većim količinama sve do početka sezone domaćih jagode sa otvorenog polja, što se kod nas očekuje tek oko 1. maja. Jagode koje se uzgajaju u zatvorenom prostoru sazrevaju pod veštačkim suncem što utiče na kvalitet.

– Jagoda je u fazi zrelosti jako osetljiva, plod joj brzo raste i sazreva i mora se često tretirati posebno protiv truležnica – objašnjava naš sagovornik i dodaje da se jabuka ipak najviše tretira, i do dvadeset puta zbog čega bi trebalo da je najrizičnija, ali da to u praksi nije slučaj.

– Dobar deo, gotovo polovina tih tretmana bude završena pre nego što se formira plod. Poslednje tretiranje ide dvadesetak dana pre berbe i kod nje možemo da skinemo koru. Kod jagode je sve to suprotno. Kod ovog ploda je pokožica izuzetno osetljiva i prijemčiva za pesticide – kaže Stević.

Na pitanje da li u ovom periodu treba pojačati kontrole ranog voća iz uvoza, koje za kratak period ulaze u većim količinama, kao što je bio slučaj u Republici Srpskoj, Stević kaže da je potrebno u kontinuitetu kontrolisati sve što dolazi na tržište.

– Svaka pošiljka hrane sa naših polja ili iz uvoza sumnjiva je sve dok se ne dokaže suprotno. Ne smete pustiti šleper bilo čega bez kontrole i verujem da naša inspekcija to i sprovodi – smatra profesor Milan Stević.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/426919/Ekonomija/Pojacana-kontrola-jagoda-iz-uvoza

U poslednje vreme voćarska proizvodnja u Srbiji beleži značajan rast. Na ovoj listi prednjače lešnik i orah, a tu su i jagode koje zbog brzog povrata novca predstavljaju zanimljivu investiciju. Ipak u ovakve investicije treba ulaziti sa oprezom, ukoliko niste imali iskustva, naročito sa ovom kulturom, jer je njena proizvodnja veoma intenzivna, a najosetljivija je u vreme sadnje i berbe. Kada je reč o sadnji, pre svega treba voditi računa o tome od koga kupujete sadni materijal, a zatim i kome ćete prodati vaše voće. Kada je reč o sadnom materijalu raspitajte se među proizvođačima kakva su njihova iskustva i da li mogu da vam preporuče nekog proizvođača, bilo da ste se odlučili da sadnice kupite iz nekog proizvodnog zasada, ili je reč o sertifikovanom sadnom materijalu. Mada ćete u
svakoj literaturi pronaći informaciju da ne treba kupovati sadnice iz zasada, mi se sa tim u potpunosti ne možemo složiti. Prevaranti ili mešetari nalaze se svuda pa i među „renomiranim kućama“. Neki se čak ne stide ni svog univerzitetskog obrazovanja i zvanja, pa su i u stanju da vam se kunu u decu uprkos činjenici da prodaju loš sadni materijal. O takvim naravima naših „biznismena“ neka se bave neki drugi, a mi smo tu da vam ukažemo na realne probleme.

Sadni materijal kupite od nekoga sa kim su drugi proizvođači imali pozitivna iskustva i dobro pogledajte svaku isporučenu kutiju, gajbicu i slično. Promašaji, naročito tokom letnje sadnje, teško se mogu nadoknaditi, a očekivani rod biće značajno manji. Što se tiče izbora sorte, nemojte uzeti onu koja se vama dopada, već onu koju možete da prodate na tržištu. Ako vam traže krupnu jagodu izaberite Albu, Džoli ili Roksanu, a ukoliko želite da imate ranu jagodu, nešto sitniju, ali izuzetno ukusnu, posadite Kleri. Kompromis između ova dva može biti Kvineliza. U pogledu nege jagoda obratite pažnju
na navodnjavanje. Ukoliko imate zasad koji je na foliji odmah posle sadnje svakog reda uključite sistem za navodnjavanje. Na vodi nemojte štedeti, naročito ako je letnja sadnja u pitanju. Obezbedite vašim jagodama i navodnjavanje iz vazduha odnosno, rasprskivačima. To će jagodi obezbediti mnogo pogodnije uslove za prijem, a samim tim kasnije ćete imati veći uspeh u proizvodnji. Nedelju dana nakon sadnje počnite sa prvom prihranom i to sa đubrivima koja imaju više fosfora a kasnije primenite i azotna đubriva, kako folijarno tako i kroz sistem za navodnjavanje. Pred kraj sezone
kroz sistem za navodnjavanje primenjuju se kalijumova đubriva, uz istovremenu upotrebu akaricida i insekticida. Jedna od zabluda kada je u pitanju proizvodnja jagoda, jeste i to da se sprovodi veliki
broj prskanja i prekomerna upotreba hemijskih sredstava. U poređenju sa drugim kulturama uz pravilnu agrotehniku i primenu savremenih metoda borbe protiv bolesti i štetočina, proizvodnju jagode
prati svega tri do četri osnovna tretmana zaštite.
Berba jagode je posao koji treba da radite sa iskusnim ljudima bez kompromisa, tako što ćete razvrstavati jagode u skladu sa klasom kojoj pripadaju. Zrela jagoda treba da je čvrsta, zdrava, potpuno ili 99% obojena, a u odnosu na kvalitet razlikujemo tri klase: ekstra kvalitet smatra se da imaju krupni, lepo obojeni i ujednačeni plodovi, sortno čisti, sa peteljkom, ručno obranom. Maksimalno je dozvoljeno da u ovakvim pakovanjima bude 5% prve klase. Što se tiče prve klase one trebaju da su sličnih osobina, s tim što se dozvoljava da bude 10% plodova koji odgovaraju drugoj klasi. Razlika između prve i druge klase je u tome što druga klasa ima neujednačene plodove u pogledu oblika ali i dalje plodovi moraju biti čisti, zreli i u ovoj klasi kvaliteta dozvoljava se da bude 20% prezrelih plodova. Važno pravilo je da jagodu ne treba brati odmah posle kiše jer je tada velika vlažnost i plod brzo truli. Pune gajbice odmah sklanjati u hladovinu ili rashlađenu prostoriju. Za jedan hektar intenzivnog zasada jagode berbu može da izvede 10 do 15 radnika, od kojih jedan treba da se bavi isključivo organizacijom rada berača i kontrolom kvaliteta rada. Pakovanja koja se koriste treba da budu higijenski čista i što atraktivnijeg izgleda. Ukoliko je jagoda namenjena za maloprodaju na domaćem tržištu poželjnije je pakovati u manje pakovanje. U zavisnosti od vremenskih prilika berba jagode u Srbiji počinje oko prvog maja.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30