Sa skromnih 10 ari poljoprivrednog zemljišta moguća je zarada, ali je potrebno dobro isplanirati šta posaditi, od lekovitog bilja, do kupina, jagoda ili borovnica.

Ulaganja u proizvodnju lekovitog i začinskog bilja nisu velika, a zarada je više nego solidna. Na ovoj površini se od nevena može zaraditi oko 1.000 EUR, a od belog sleza 2.000 EUR.

Stručnjaci kažu da uvek vredi uložiti novac u kantarion, matičnjak, neven, bokvicu, kamilicu, beli slez, mirođiju i peršun, piše Blic. Profitabilni su i žalfija, valerijana, timijan, bosiljak, korijander, anis, origano i ehinacea.

- Cena kilograma lekovitog bilja je od 300 do 500 dinara. Ulaganja većinom odlaze na sadni materijal, a ko ima više novca, pravi plastenik. Početnici bi trebalo obavezno da posade matičnjak, koji živi 10 godina, pa nema ulaganja u sadnice svake godine - kaže uzgajivač Boris Đačić iz Petrovaradina.

Kada je reč o borovnicama, sve češće se uzgajaju na manjim površinama. Prvi veći rod očekuje se u trećoj godini, četvrtom se pokrivaju ukupni troškovi, a u petoj se zarađuje. Prodaja je zagarantovana, većina ide u izvoz, a cena nije manja od 700 dinara po kilogramu.

Na malim posedima spas mogu biti i plastenici i staklenici. Sadnja blitve na površini od 10 ari može da donese oko 40.000 dinara mesečno.

Žarko Ilin, profesor sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da je na ovoj površini moguće sagraditi plastenik tunelskog tipa, koji će znatno popuniti kućni budžet:

- Ljute paprike, paradajz, krastavci i razno drugo povrće donose zaradu. Savet je udruživanje sa još nekoliko porodica. Ta površina i bez plastenika dovoljna je da zadovolji potrebe četiri porodice.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2642108/sta-je-isplativo-gajiti-na-10-ari-zemlje

Da bi postigli bolje prinose i kvalitetnije plodove, mnogi proizvođači se poslednjih godina radije odlučuju za gajenje novih sorti jagoda koje su veoma cenjene na evropskom tržištu.

Rezultati domaćih i stranih ispitivanja pokazuju da neke od tih sorti imaju skromnije zahteve prema ekološkim uslovima i primenjenoj agrotehnici, što ih čini potencijalno interesantnim za gajenje u našim uslovima, čak i uz poštovanje tradicionalnog načina proizvodnje.

Zadržavanje sorte zenga zengane u strukturi sortimenta jagode smatra se obaveznom, jer je u pitanju sorta koja je po pitanju kvaliteta postala standard za industrijsku preradu. Ipak, polazeći od toga da je jagoda sezonsko voće, koje se pretežno koristi sveže, važno je pomenuti i novije sorte i njihove najvažnije osobine.

Kleri (Clery) je italijanska sorta, veoma popularna u našoj zemlji zbog vrlo ranog sazrevanja i atraktivnosti ploda. Prinos može da varira od 600 do 900 grama po bokoru. U zaštićenom prostoru prinos je za oko 20% manji nego na otvorenom polju. Sklona je dvorodnosti i dobro se prilagođava različitim sistemima gajenja. To pruža mogućnost uspešnog gajenja i van sezone.

Razvija srednje krupan do krupan plod, izduženo konusnog i pravilnog oblika. Pokožica je sjajna, crvena, delimično otporna pri berbi i transportu. Meso ploda je kvalitetno, izražene arome.

Alba je druga italijanska sorta koja postaje sve popularnija. Uspešno se gaji u svim regionima. Rano sazreva (dva dana posle kleri), što je, uz visok prinos, izdvaja od drugih sorti iste epohe zrenja. Dobro se prilagođava različitim sistemima gajenja i otporna je na manipulaciju.

Plod je krupan, atraktivnog izduženo konusnog oblika, ujednačen i čvrst. Pokožica ploda je svetlocrvena, s izraženim sjajem. Ukus je prijatan i aromatičan.

Kvin ELiza (Queen Elisa) je takođe italijanskog porekla. Sazreva rano, krajem prve dekade maja. Dobre je rodnosti. Na otvorenom polju, prosečan prinos po bokoru iznosi kilogram, odnosno 800 grama u plasteniku. Plod je krupan, pravilnog konusnog oblika, svetlo do jako crven, čvrste pokožice i mesa. Odličnog je, pretežno slatkog ukusa i izražene arome.

U odnosu na druge sorte, prednosti su joj rana epoha zrenja, izražena čvrstoća i atraktivnost ploda, prijatan ukus i aroma.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2576244/sorte-jagoda-koje-daju-vece-prinose-i-kvalitetnije-plodove

Država će poljoprivrednicima, mlađim od 40 godina, uskoro ponuditi kredite za kupovinu oranica na 20 godina uz kamatu od dva odsto. Maksimalni iznos pozajmice biće između 50.000 do 60.000 evra, učešće neće biti obavezno, a garancija će biti hipoteka na kupljenu parcelu. Precizni uslovi biće definisani narednih dana, a vrlo brzo nakon toga u resornom ministarstvu očekuju i prve odobrene krediti.

"Prioritet će imati mladi poljoprivrednici, a ako bude viška novca, moći će da konkurišu i ostali", rekao je resorni ministar Branislav Nedimović. Na ovaj način, kako dodaje, poljoprivrednici će moći da kupe zemljište samo u privatnoj svojini. Posle izmena zakona o zemljištu, isti aranžman mogao bi da bude ponuđen i za kupovinu državnih organica.

Istraživali smo koje poljoprivredne kulture je najisplativije gajiti i kada treba očekivati prvu zaradu.Sadnja jagoda donosi zaradu već prve godine, a početna ulaganja se brzo vraćaju sa trostruko većim prihodima. Za početnike je uvek savet da ne idu na veće parcele, jer je jedan hektar u prvoj godini već ozbiljan zalogaj.

Jagode

Da bi opremili jedan jagodnjak od pola hektara od navodnjavanja kap po kap, preko plastenika i mlač folija, do sadnica i đubriva, za pola ara vam treba oko 6.000 evra. No već prve godine možete da imate pun rod, nekih 12-15 tona, i ako vam otkupna cena nije ispod jedan evro, zaradićete od 10.000 do 13.000 evra. Već druge godine ulaganja u jedan jagodnjak od pola hektara padaju na oko 2.000 evra.

Lešnik

Poslednjih godina lešnik je doživeo ekspanziju na našem tržištu, sve je više zasada, a prema mišljenju stručnjaka, to je i dalje najisplativije voće na našim prostorima.

"Kada zasadite hektar lešnika, da biste dočekali pun rod potrebno je od pet do deset godina. Iako deluje mnogo vremena, to se višestruko isplati, jer kilogram lešnika na tržištu ne košta ispod hiljadu dinara - objašnjava Milovan Veličković, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i dodaje da je lešnik naročito zahvalan za održavanje, pošto nije neophodno mnogo novca, zaštita je manja, pa je i potrošnja mala.

Sa hektara lešnika možete dobiti oko tonu do tonu i po lešnika, a otkupna cena je od 500 do 800 dinara, pa se trud i više nego isplati.

Orah

Godišnje se u Srbiji proizvede dvadesetak hiljada tona oraha, ali to nije ni deo onoga što bi moglo da se obere kada bismo imali više zasada, s obzirom na to da naša zemlja ima povoljne agroekološke uslove za proizvodnju tog voća.

Kalemljene sorte prvi rod donose tek u trećoj godini i to je uglavnom jedan plod. Za deset kilograma po stablu potrebno je čekati deset godina.

Investicija počinje da se isplaćuje nakon desete godine od sadnje, a u 15. godini može se očekivati dvadesetak kilograma oraha, što, prema rečima stručnjaka, znači godišnju zaradu od 20.000 evra po hektaru zasada.

Krastavci kornišoni

Početno ulaganje na 10 ari je 750 evra i ono podrazumeva sadni materijal, pesticide, žice za vezivanje, navodnjavanje, kolje.

Procena je da na 10 ari prinos bude šest i po tona, moguće i sedam–osam tona, a zarada je između 2.000 do 2.400 evra.

Za one koji bi ovo radili kao porodični posao nisu preporučljive velike površine jer iziskuju radnike, samim tim i veće troškove. Ako se proizvodnja svede na manje zasade koje mogu da oberu članovi domaćinstva, tu zarada može biti više nego zadovoljavajuća

Višnja

Bez obzira na početna ulaganja, višnja je i dalje isplativa voćka, jer je nema mnogo u Srbiji, a rod je oko 15 tona po hektaru.

Početna ulaganja za hektar višnje su od 10 do 15.000 evra, ako se voćar odluči za savremenu tehnologiju uzgajanja, što je u današnje vreme prioritet - navodi Veličković i dodaje da je naročito zahvalna jer se radi o jednokratnoj berbi, za razliku od maline. Cena joj raste tokom berbe, pa se svakako vrlo isplati i ima široku namenu.Dunja

Slično kao i višnja, početna ulaganja za hektar su od 10 do 15.000 evra, što je mnogo manje nego za jabuku koja zahteva i 50.000 evra početnih ulaganja, a mnogo manje se isplati.

"Da bi dunja, kao i višnja doživele pun rod potrebno je oko pet godina, a najveća isplativost sa dunjom dolazi od proizvodnje kvalitetne rakije - ističe Veličković koji dodaje da kada se kaže kvalitetna rakija misli se na na onu koja se može prodavati po minimalnoj ceni od 1.000 dinara, nikako manje.

Trešnja

Trešnja zahteva nešto veća početna ulaganja, oko 60.000 evra za hektar, ako je reč o savremenom zasadu.

"Međutim, cena trešnje je uvek visoka, ne ide ispod 100 dinara, a prvi prihod možete dobiti već nakon pet godina - navodi Veličković i dodaje da ulaganja najviše odlaze na zaštitu, protivgradne mreže, koje su neophodne, jer je reč o krhkom rodu.

Borovnica

Borovnica ima stabilnu cenu, sa normalnim prosečnim prinosom mesečno po hektaru može da se zaradi oko 5.000 evra, ali uzgoj ove voćke nije jednostavan.

Borovnica je doživela bum, jer joj je već dve godine cena oko 720 dinara za kilogram, međutim, početna ulaganja nisu mala i kreću se od 30 do 50.000 evra po hektaru, a najveći deo odlazi na protivgradnu mrežu koja je neophodna i košta oko 17.000 evra.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/krediti-za-mlade-poljoprivrednike-kamata-manja-od-dva-odsto-a-evo-sta-ce-vam-doneti/xlcs8dg

Iako još ni leto nije počelo, vreme je uveliko za spremanje – zimnice. Konkretno, ovih dana sprema se slatko. Pijačni dani u Vršcu su četvrtak i subota, ali i ostalim danima možete tamo pronaći željeno voće, a poneki savet za pripremu slatkih teglica. Proveravali smo – da li i od čega slatko prave VrščankeBilo da je pijačni ili sasvim običan dan, tezge su pune: ponuda voća i povrća pristojna, i prilično raznovrsna. Očekivano, jer takvo je doba godine. Preovlađuje – crvena boja, jagode i trešnje na svakom koraku, pa bi se već mogla spremati – zimnica. Sada je vreme za rano slatko, ali, nema puno zainteresovanih.Trgovci kažu da su danas retke domaćice koje spremaju zimnicu. Novo vreme i nova moda, dodaju: većina kupuje slatko u prodavnicama.

"Ranije smo dolazili i dvadeset kamiona da dovezemo – sve se proda, bilo da su jagode, trešnje, šta god. Danas svi kupuju zapakovano", tvrdi Velibor Živković.

I jeste to, nažalost, istina. Lakše je otići u radnju i kupiti gotovu zimnicu, pa nit čišćenja voća, nit "pucanja" koštica, pripreme tegli, "kuvanja" pored šporeta. Ali, svi mi ipak više volimo da jedemo domaće, ono što su naše mame ili bake napravile. I kad one pričaju, ne deluje nimalo teško ni komplikovano.

"Najlepše je slatko od trešnje. A recept? Kilo – kilo. Kilo šećera – kilo trešanja", kaže Slavica Jovanović. "Opereš trešnje, ispucaš koštice, ušpinuješ šećer, dodaš trešnje i gotovo. Tako za svako voće. Za pekmez ide manje šećera, ali za slatko uvek kilo – kilo".

Naravno, proces pripreme je maaalo komplikovaniji, ali kada sračuna koliko joj je novca potrebno za namirnice, retko koja domaćica se odlučuje na ovaj korak. Ili napravi tek po koju teglicu, da i nju, i ukućane, "želja mine". Kilogram svežih jagoda na vršačkoj zelenoj pijaci je od 170 do 180 dinara, trešanja 150 do 200, a kajsije, breskve i kruške su 250. Možda da ipak sačekamo, da cene "padnu"?

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/od-cega-vrscanke-prave-slatko_1024894.html

Vremenski uslovi ne pogoduju usevima, jer su se suočili da dugim periodom suše, sa više od mesec dana jake kiše, visokom vlagom zemljišta, olujnim vetrovima i gradonosnim oblacima. Stručnjaci se slažu da je ipak još rano za procene koliko bi vremenske neprilike mogle da utiču na prinose.

Pomoćnica direktora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada Ana Marjanović Jeromela kaže da ovakve vremenske prilike izazivaju poleganje i uništavanje useva. Ima parcela koje su više dana pod vodom, a neke je uništio grad.

- Žetva je u problemu, jer je zbog dugih suša tokom jeseni nicanje bilo nejednako. Kod strnih žita je to najmanje primetno, a kod uljane repice se ta nejednakost više uočava - kaže ona.

Dodala je da, što se tiče jarih useva, u zavisnosti od vrste dolazi do zaostajanja u porastu.

- Za sada je rano govoriti o uticaju na prinose. Pred nama je dug period leta, za koji ne znamo kakav će biti. Kad uprosečimo situaciju, sušu koju smo imali i ovih kiša sada, možda će doći i do nekog višegodišnjeg proseka - smatra Marjanović Jeromela.

Objašnjava da nije problem u količini padavina, koliko u njihovom neravnomernom rasporedu i načinu padanja, jer se radi o kišama koje izazivaju zasićenje i zadržavanje vode.

Direktor udruženja Žita Srbije Vukosav Saković kaže da je pšenica u ozbiljnom problemu tamo gde su bile poplave, ali i u ritskim delovima Vojvodine, duž velikih reka Tise, Dunava i Tamiša, gde su se na pojedinim mestima oranice pretvorile u prava jezera, i tako stoje danima, a postoji opasnost da usevi budu oštećeni i da propadnu.

- Relativno toplo vreme, sa puno padavina, odgovara kulturama na površinama, koje nemaju problem sa podzemnim vodama, a to je ipak veći deo površina u zemlji - dodao je Saković.

Direktor poljoprivredne stručne službe u Šapcu Miloje Dragojević kaže da su padavine u ogromnim količinama u poslednjih mesec dana zaustavile sve radove u poljoprivredi:

- Trenutno su od ratarskih kultura najugroženije pšenica i ječam, koji su u fazi nalivanja zrna. Obilne padavine mogu da dovedu do poleganja žita.

Napominje da povišena vlaga sa sobom nosi i razne bolesti, a otežan je svaki ulazak u njive kako bi se obavila preventivna zaštita zbog velike vlage u zemlji.

Dodaje da nisu dobre velike amplitude temperatura od 30 i više stepeni, jer će biti isparenja, što može da dovede do crvenog zrenja pšenice. To će se odraziti na kvalitet zrna, a posle tokom prerade na brašno.

- Voćarske kulture su pretrpele određene štete. Na području Šapca imamo oko 1,4 hiljada hektara jagode pod folijom. Sve vreme branja i zrenja bile su velike padavine, i bilo je veliko truljenje. Sigurno je 50% roda bačeno, jer su istrulile - kaže Dragojević.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2527310/zbog-kise-usevima-prete-bolesti-i-propadanje-u-sabackom-kraju-vec-istrulilo

Svako domaćinstvo u selu Dušanovo kod Leskovca decenijama gaji jagode i taj porodični biznis čini dobar deo prihoda od poljoprivrede, pa nije ni čudo što se i ove godine, osmi put zaredom, „Dani jagode“ obeležavaju baš u tom selu.

Saša Anđelković, predsednik mesne zajednice, kaže da se svake godine podižu novi zasadi.

 „Primenjuju se nove tehologije u gajenju kao i nove sorte. Dušanovo ima 287 hektara obradive površine a od toga je pod jagodama 45 hektara, na oko 30 hektara su višnje i na 15 hektara šljive“, istako je Anđelković na otvaranju manifestacije, piše Jugmedia.Ova manifestacija održava se uz pomoć grada Leskovca. Gradonačelnik Goran Cvetanović kazao je da se i ove godine slavi jagoda kako bi se promovisao uzgoj i kvalitet roda i kako bi se poljoprivrednici još više približili potrošačima.

 “Nije slučajno to što smo danas baš ovde, u Dušanovu, jer ovo mesto predstavlja značajnu kariku u proizvodnji ovog voća. Jagoda je veoma zastupljena u leskovačkom kraju i čitavom Jablaničkom okrugu. Površina pod zasadom jagode prostire se na oko 100 hektara na teritoriji grada Leskovca, u

Jablaničkom okrugu na 140 hektara”, naglasio je.Ponovio je da se potrošačima nudi kvalitetan rod i da je većina proizvođača zadovoljna otkupnom cenom. Tokom manifestacije održano je takmičenje u brzom skidanju peteljki u kojem je pobedila Biljana Ristić, a nagradu za najbolju jagodu dobio je Aleksandar Donojević.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3260979/nije-leskovac-samo-paprika-ovo-selo-je-vec-decenijama-juznjacka-prestonica-jagoda-tu-se-takmice-u-najbrzem-skidanju-peteljki

Vertikalni uzgoj jagoda je novina na srpskom tržištu, a ovakva vrsta sadnje privlači pažnju i izaziva interesovanje kod voćara. Nikola Stojanović iz Velike Krsne kod Mladenovca opredelio se za vertikalni uzgoj iz nekoliko razloga. Kako kaže želeo je da isprobao nešto novo, ali i da se lično uveri kako ovakav način proizvodnje jagoda funkcioniše u praksi.
„Ovo je nešto novo kod nas u voćarstvu i za sada mogu da kažem da vertikalni uzgoj jagoda ima svoje prednosti, ali i mane, mada se mi trudimo da gledamo samo dobre strane. Želeo sam da probam nešto drugačije, a dugoročno gledano smatram da je ovo dobra investicija i da će sve, nadam se, za koju godinu biti još jeftinije“ – kaže za Agrobiznis magazin Nikola Stojanović.
On je na 45 ari placa zasadio 16.000 živića i četiri sorte jagoda: Albu, Džoli, Kleri i Afriku, sortu koja je potpuno nova na našem tržištu. Pola placa je natkrio, a
polovinu ostavio pod vedrim nebom kako bi mogao da upredi sam uzgoj i naravno prinos. Umesto stiroporskih saksija koje se najčešće koriste prilikom vertikalnog uzgoja jagoda, on je napravio nešto drugačije.
„Sve jagode su na visini od jednog metra. Pravili smo korito, ubacivali stiropor, treset… Sadnja je bila 1. septembra malo smo kasnili, ali za sada ne izgleda loše bar što se tiče Albe i Afrike“.
Kao i kod svakog voća i kod jagoda izuzetno je važan sadni materijal, a naš sagovornik se opredelio za proverenog i kvalitetanog proizvođača.
„Kupio sam sertifikovane trigo sadnice od Maconija, sve što ima po tipovima. Neke su tip 800, druge tip 500 što se i vidi. Recimo, Afrika je tip 500
i ima više pupoljaka i cvetova, daleko je bolja nego tip 800. Sadnice su koštale od 15 do 25 centi po komadu. Prihrana je standardna, a koristimo proizvode Agromarketa i supstrat Flora garb. Sprovedeno je navodnjavanje po sistemu kap po kap, ali iz cisterne i za sada sam zadovoljan kako to funkcioniše“ – kaže Nikola. Ovog proleća mnogi voćari su se žalili na mraz koji je uništio rane sorte voća, ali Stojanović kaže da nije imao veće probleme.
„Mrazeva je bilo, ali nisam imao veću štetu osim što je ponegde stradalo lišće. Ovaj deo koji je natkriven nije imao problem, mada i sama njiva ima blagi pad. U vreme mrazeva nije bilo pupoljaka i cvetova, tako da štete nismo imali“ – dodaje naš sagovornik.
Na pitanje koja je razlika u rastu jagode između onih koje su natkrivene i ovih pod otvorenim nebom kaže da je razlika pre svega u temperaturi. Naime, ako je spoljna temperatura recimo 23 stepena, u delu koji je natkriven bude i po desetak stepeni više što utiče na brži rast, razvoj ali i zrenje jagoda. Pčelama ne smeta to što je natkriveno jer one uvek nađu put do cveta i opraše ga, ali štiti od rutavih buba. Osim neobičnog i atraktivnog izgleda vertikalna proizvodnja jagoda ima niz prednosti i ušteda. Pošto su jagode podignute iznad zemlje, nema problem sa travom. Ipak najveća ušteda je u radnoj snazi.

„Za parcelu od 45 ari ovako posađenih jagoda potrebno mi je još dva radnika i za samo jedan dan možemo da uradimo, recimo, šišanje ili prskanje. Za istu ovakvu površinu kod klasično zasađenih jagoda u zemlji potrebno je mnogo više radne snage i bar pet dana rada. Osim toga i berba je brža i efikasnija što znači da sam opet uštedeo na radnoj snazi, odnosno na angažovanju sezonskih radnika i njihovim dnevnicama“ – ističe Nikola.
Isto to važi i za košenje ili prskanje.
„Za košenje koristim klasičnu ručnu kosilicu, jer je razmak između stubova metar i trideset pa ima dovoljno mesta za prolaz. Što se prskanja protiv insekata tiče, za to koristimo leđnu prskalicu. Uzeo sam Vilidžer prskalicu sa akumulatorom i odlična je. Pritisak bude do četiri bara, tako da ja i još jedan radnik isprskamo sve za sat vremena“ – zaključuje Nikola Stojanović.
Ako je suditi po dosadanjem iskustvu našeg sagovornika vertikalni uzgoj jagoda ima više prednosti nego mana, pa nema sumnje da će se sve više voćara u Srbiji u budućnosti odlučiti za ovakav način sadnje i gajenja umesto klasičnog zasada jagoda u zemlju.

Izvor: Agrobiznis magazin

Jagode i trešnje su prvo voće koje sazreva u proleće. Jagode rastu u šumama kao samoniklo bilje, plod je manji i ukusniji u odnosu na sorte koje su
se odomaćile u našim baštama. Osim što su zdrave i slasne jagode i trešnje su i izuzetno lekovite biljke. Jagode je poštovao i Vasa Pelagić, narodni učitelj i
najpoznatiji srpski travar koji je tvrdio da je čaj od lišća jagode zdraviji od najčuvenijih kineskih i ruskih čajeva. Jagoda (lat. Fragaria), je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ruža. Zbog srcolikog oblika i jarko crvene boje stari Rimljani su verovali da jagode imaju afrodizijačka svojstva, mada to nikada nije dokazano. U Srbiji se gaji oko pedesetak sorti.
Plod jagode čini 60 odsto vode i oko 12 odsto šećera, bogate su vitaminom C, pa jedan obrok ovog voća obezbeđuje organizmu 140 odsto potrebnog vitamina C u toku dana. Bogate su vlaknima, vitaminom A i gvožđem, pa ojačavaju arterije i nadbubrežne žlezde. Samo osam jagoda ima više vitamina C od jedne pomorandže. Jagode sadrže u većoj količini i folat, prirodni oblik folne kiseline, koji je važan sastojak u stvaranju krvi i učestvuje u metabolizmu aminokiselina. Nedostatak ovog vitamina izaziva malaksalost i anemiju, a nedovoljan unos folata povećava rizik od karcinoma debelog creva. Jagode su četvrte po redu na listi namirnica sa najvećom koncentracijom antioksidanata i u ovom voću ga ima sedam puta više nego u jabukama ili bananama.
Istraživanja su pokazala da jagode mogu pomoći pri regulaciji šećera u krvi, imaju antiupalno dejstvo, čak umanjuju i bol. Jagode igraju značajnu ulogu u prevenciji nastanka bolesti srca i artritisa, sadrže antocijanine koji pomažu pri sagorevanju masnih naslaga na telu, čak povoljno utiču i na kratkotrajno
pamćenje i pomažu kod opekotina.
Jagode imaju i svojstva analgetika, pa ako vas zaboli glava ne posežite za aspirinom već pojedite jagode. Za razliku od aspirina koji sadrži acetilsalicilnu kiselinu, jagode sadrže prirodne salicilate. Najbolje je jesti ih sveže između obroka, kada su nezaslađene šećerom gase žeđ, a mogu ih jesti i dijabetičari.
Jagode su odvajkada bile poznate i kao odlično sredstvo za ulepšavanje. Nekada su se dame na dvorovima kupale u soku od jagoda da bi imale belu, meku i glatku kožu, a danas se najčešće koriste maske od jagoda za lice. Umesto skupih preparata za izbeljivanje zuba koristite jagode, kao što to čini poznata holivudska glumica Ketrin Zita Džons.
Osim ploda lekovit je koren i lišće, a Vasa Pelagić preporučuje da lišće bere mlado s proleća, da se osuši u čistoj hladovini i priprema kao i svaki drugi čaj. Koristi se kod smetnji sa probavom, leči ekceme, upale grla i prehlade, a pomaže kod kostobolje i artritisa. Pije se tri puta dnevno posle jela ili se
ispiraju usta sa ovim čajem. Prilikom kupovine jagoda birajte zrele, čvrste plodove sa peteljkom. Jedina mana jagoda je što kod određenog broja ljudi
izazivaju alergijske reakcije i tada je najbolje potpuno ih izbaciti iz ishrane

Trešnje su ljudi počeli da jedu još u bronzano doba. U osmom veku pre nove ere ova voćka je već bila pripitomljena, a smatra se da su prve trešnje gajene na teritoriji Male Azije i Grčke. Trešnjin cvet jedan je od simbola japanske kulture i predstavlja lepotu i prolaznost. Cvetanje trešnje označava početak proleća
i tada Japanci masovno odlaze u parkove da uživaju u hanami japanskoj tradiciji posmatranja nežno ružičastih cvetova trešnje koje su simbol lepote žene, ali i samuraja čiji život je kao cvet ove voćke upečatljiv, ali kratak.
Trešnja (lat. cerasia), je listopadna drvenasta biljka iz potfamilije Prunoideae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ljudskoj ishrani kao voće. Plod trešnje sadrže 82 odsto vode, 16 posto ugljenih hidrata, bogata je vitaminima A, B1, B2, B3 i B6, ima manje vitamina C od jagoda, kao i kalcijuma, gvožđa i folne kiseline.
Međutim, ono što trešnje izvaja od ostalog voća je obilje antioksidansa, kao i jaka prirodna protivupalna dejstva. Trešnje su se pokazale kao vrlo efikasno
sredstvo u borbi protiv reume, upale zglobova, gihta i artritisa, ublažavaju simptome alergija i astme. Trešnje jačaju kolagen, građevni element vezivnog tkiva
kao što je hrskavica i tetive. Najnovija saznanja moderne nauke otkrila su neke mehanizme delovanja supstanci kao što su elaginska kiselina, koje se u većim
količinama nalaze u trešnjama, višnjama, jagodama i malinama.
Upravo se ta hemijska supstanca smatra snažnim antioksidansom koji sprečava oštećenje DNK ćelije i time umanjuje mogućnosti obolevanja od raka.
Pomaže kod upale bubrega ili bešike, kao i kod pojave kamena i peska u bubrezima, a tada se preporučuje da se pije čaj od peteljki trešnje. Trešnje pomažu
i kod bolesti srca, preporučuju se za negu kože lica i vrata, kao i za otklanjanje fizičke i umne iscrpljenosti.Među, trešnje zauzimaju treće mesto po snižavanju holesterola u krvi, što ih čini idealnim u borbi protiv srčanog i moždanog udara. Zbog svog sastava pomažu izbacivanja viška vode iz organizma i samim tim se preporučuje osobama koje imaju problem s viškom kilograma. Antibakterijske supstance u trešnjama sprečavaju stvaranje zubnih naslaga, karijesa i problema s desnima poput paradentoze. Poput jagoda i trešnje imaju analgetičko dejstvo, pa je 20 trešanja delotvornije od aspirina a sa manje štetnih dejstava. U narodnoj medicini koriste se skoro svi delovi trešnjinog drveta od smole i kore, preko lista, peteljke, koštica i samog ploda.
Trešnje je najzdravija i najukusnija sirova, jer termički obrađena gubi značajan deo arome, boje i slatkoće. Trešnje nije preporučljivo jesti pre ručka, jer mogu da uspore izlučivanje sokova za varenje, što može da oteža varenje mesa. Nakon trešanja ne treba da piti vodu, a pogotovo pivo ili alkoholna pića.

Izvor: Agrobiznis magazin

Prouzrokovač sive truleži ploda jagode (Botryiotinia fuckeliana), je jedna od najznačajnijih bolesti jagode, koja se redovno javlja u zasadima jagode. Bolest se
javlja kako u zatvorenom prostoru tako i na otvorenom polju. Brzo se širi i u kratkom vremenskom periodu mogu nastati velike štete. Usled povoljnih klimatskih prilika, velike vlažnosti vazduha i visoke temperature, a izostanka tretmana fungicidima, može naneti 100 % štete. Bez pravovremenih primenjenih direktnih mera, tj. hemijskih tretmana intenzivna poljoprivredna proizvodnja jagode bi bila nezamisliva.
Analizom je utvrđeno da na ogledu u zaštićenom prostoru nema značajne razlike u tretmanima, tj. fungicidi koji su korišćeni nisu ispoljili efikasnost u odnosu
na kontrolnu varijantu, dok u ogledu na otvorenom polju ima značajnosti između tretmana, tj. fungicidi su ispoljili značajnu efikasnost u odnosu na kontrolnu varijantu. Najveću efikasnost na otvorenom polju na osnovu analize podataka imao je fungicid korišćen u varijanti 2 na bazi aktivne materije fludioksionil+ciprodinil (Switch 62,5 WG) primenjen u 0,1 % koncentraciji.

Naš stručnjak Nedeljko Racić radio je ogled koji je postavljen na poljoprivrednom gazdinstvu, područje opštine Kraljevo, lokalitet Vrba sa ciljem da ispita efikasnost fungicida u suzbijanju sive truleži ploda jagode. U oglednim ispitivanjima su korišćena tri fungicida sa različitim aktivnim materijama. Ispitivao je kako fungicide deluju u zasad jagode u plasteniku i na otvorenom polju. Na lokaciji gde je izveden ogled, avgusta 2016. godine, prethodno je izvršeno đubrenje stajnjakom 40 t/ha, a nakon toga duboko oranje i površinska priprema zemljišta. Tip zemljišta je aluvijalni nanos beskarbonantni.
Nakon toga izvršeno je postavljanje malč folije i sistema za zalivanje, a 24. avgusta izvršena sadnja jagode. Ogled je izveden u toku vegetacione sezone 2017. godine. Ispitivanje je vršeno na jagodama u zaštićenom prostoru i na otvorenom polju, sa ciljem da se evidentira učinak efikasnosti fungicida na otvorenom i u zaštićenom prostoru, i dobijeni rezultati uporede. Sadnja je izvršena na međusobnom rastojanju bankova od 50 cm, u redu 33 cm sa sedam sadnica jagoda po dužnom metru na banku. Ogledne površine su zasejane sortom Clery. Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu sa devet ponavljanja u plastenicima i devet ponavljanja na otvorenom polju sa četiri varijante. Prva varijanta je bila kontrola tj. netretirana površina, druga gde je primenjen preparat Switch 0,1%,
treća gde je primenjen Signum 0,15% četvrta gde je primenjen preparat Pehar 0,2%.
Tretiranja su izvođena u početku cvetanja i po precvetavanju jagode. Prvo prskanje na ogledima u plastenicima je izvršeno 23. 03. 2017. godine, a drugo 02. 04. 2017. godine, a na otvorenom polju prvo prskanje 24. 04. 2017. godine, a drugo 24 05.2017. godine. Primena preparata je vršena pomoću prskalice Garden 10 zapremine 10 L, uz utrošak vode od 400 L/ ha i u koncentracijama koje su propisali proizvođači preparata. Tretmani su izvršeni sledećim fungicidima: Switch 62,5 WG (0,1%) je fungicid sa kombinacijom dve aktivne materije (fludioksionil+ciprodinil). Fluodioksonil je nesistemik, deluje preventivno, a ograničeno i kurativno. Prevashodno inhibira klijanje spora, a u manjem stepenu klijanje klicine cevi i micelije. Inhibira fosforilaciju glukoze kod gljiva i ima dugo rezidualno dejstvo. Ciprodinil je druga aktivna materija, pripada grupi anilinopirimidina. Sistemik je i deluje preventivno i krativno. Zaustavlja porast micelije i njeno prodiranje u biljno tkivo. Inhibira sintezu metionina i lučenje hidrolitičkih enzima biljaka.
Signum WG (0,15%) je sistemični fungicid vrlo širokog spektra delovanja, na bazi dve aktivne materije, piraklostrobina i boksalida čija kombinacija sprečava
klijanje spora, razvoj klicinih cevi, onemogućava rast micelija i samu sporulaciju. Kombinacija ove dve aktivne materije osigurava visok stepen zaštite i dugotrajan učinak sredstva. Piraklostrobin je novija aktivna materija iz grupe strobulina koja se upija na tretirane delove biljaka te deluje lokalno, sistemično i translaminarno. On 25 takođe deluje na stadijume gljive koje su već prodrale u biljno tkivo. S druge strane aktivna materija boskalid se upija preko lista i sistemično premešta po biljci pri čemu sprečava klijanje spora, blokira razvoj klicinih cevčica, micelija i sporulaciju gljive prouzrokovača delujući
preventivno. Pehar SC (0,2%) je fungicida sa aktivnom materijom pirimetanilom koja spada u grupu anilinopirimidina. Sprečava formiranje haustorija patogena i izlučivanje enzima koji ima ulogu u izgradnji ćeliskog zida. Na biohemijskom nivou ciljano mesto fungicida je sinteza metionina. Ovo
je protektivni fungicid koji se kroz biljku kreće translaminarno. Fungicid je najaktivniji u fazama intenzivnog metabolizma biljaka. Ocenjivanje inteziteta je započeto sa početkom pojave prvih simptoma na plodovima nakon tretmana, u plastenicima od prve dekade aprila pa do kraja berbe, a na otvorenom polju od prve dekade maja pa do kraju berbe.
U toku praćenja ogleda, nakon svake berbe jagode odvajali su se plodovi sa simptomima bolesti i beležio broj plodova sa simptomima bolesti. Posmatranjem broja zaraženih plodova na ogledu u plastenicima se može videti da nema značajne razlike između kontrole i varijanati koji su tretirane fungicidima
Switch i Signum, dok je se manji broj zaraženih plodova javio u varijanti koja je tretirana fungicidom Pehar. Na oglednim parcelama koje su se nalazile na otvorenom polju jasno se vidi da je, na osnovu broja zaraženih plodova, bolest najviše javila na kontroli, a zatim se najveći broj zaraženih plodova javio u varijantama koje su tretirane fungicidom Pehar, dok se najmanji broj zaraženih plodova na otvorenom polju javio na varijantama 2 i 3 koje su tretirane Switch-om i Signum-om. Na osnovu dobijenih rezultata u radu, može se primetiti da veliki broj faktora može uticati na efikasnost fungicida, a time nam otežati zaštitu. Tanović i sar.(2011.) navode kako nepravilna primena agrotehničkih mere utiče na pojavu bolesti u koju spada i neprovetrenost objekata
može dovesti do povećane infekcije patogena. Na osnovu ispitivanja istih autora o biološkoj efikasnosti fungicida u komercijalnim zasadima, kao i kvalitativnim testom osetljivosti na fungicide, u velikom broju slučajeva pokazuju da su populacije B. cinerea osetljive na fungiide. Drugim rečima, ukoliko dođe do slabije efikasnosti fungicida, kao u našem slučaju u plastenicima, razloge treba tražiti pre svega u vremenu i načinu primene fungicida. Ako se uzme u obzir da su svi visokoefikasni botritiocidi visokog do umerenog rizika, moraju se striktno poštovati sve antirezistentne strategije, kako bi efikasnost već postojećih očuvala. Najveći broj autora kao glavni problem usled neefikasnosti fungicida u suzbijanju sive truleži ploda jagode navode to da se sve više razvija rezistentnost sojeva ove gljive, kao i to da je visokovarijabilna vrsta. Usled velike varijabilnosti vrste B. cinerea neophodno je da se prati osetljivost na fungicide. Problemi nastaju i usled nepravilne primene samih fungicida.
Analizom je utvrđeno da na ogledu u zaštićenom prostoru nema značajne razlike u tretmanima, tj. fungicidi koji su korišćeni nisu ispoljili efikasnost u odnosu
na kontrolnu varijantu, dok u ogledu na otvorenom polju ima značajnosti između tretmana, tj. fungicidi su ispoljili značajnu efikasnost u odnosu na kontrolnu varijantu. Najveću efikasnost na otvorenom polju na osnovu analize podataka imao je fungicid korišćen u varijanti 2 na bazi aktivne materije fludioksionil+ciprodinil (Switch 62,5 WG) primenjen u 0,1 % koncentraciji.

Izvor: Agrobiznis magazin

Bili smo u gostima kod Nedeljka Racića, koji se bavi proizvodnjom rasada povrća i jagoda u plasteniku, i na otvorenom.

„Berba jagoda ove godine počela je ranije nego prošle i to za dve nedelje. „Prve jagode smo ubrali 12. aprila, sada već imamo veće količine. U zatvorenom prostoru imamo jagode, na nešto više od deset ari, "ističe naš sagovornik.
Što se tiče povrća, Racići se bave proizvodnjom rasada paprike, paradajza i krastavaca. Ovu proizvodnju imaju u dva plastenika i sve prodaju na pijaci u Kraljevu, ili ispred samog plastenika, gde kupci dolaze.
„Naš četvoro ukućana stignemo da održavamo zasad i beremo“ kaže mladi poljoprivredni proizvođač iz Vrbe kod Kraljeva, koji ima svega 26 godina. On se odlučio za proizvodnu jagoda, jer se pre svega isplati i savladao je tehnologiju proizvodnje jer se već pet godina bavi ovim poslom. Za Agrobiznis kaže, da je početna cena na veliko bila 310 dinara i po njegovim rečima to je odgovarajuća cena koja omogućava pristojnu zaradu.
Proizvodnja jagoda u plasteniku je zahtevnija u odnosu na proizvodnju na otvorenom, u smislu zaštite i navodnjavanja, ali i bezbednija kada su u pitanju mrazevi. Za svaki slučaj Nedeljko je ove godine svoje jagode u rizičnim noćima prekrivao agrilom i na taj način obezbedio proizvodnju. Racići su se odlučili za manja pakovanja od kilogram, na koja su stavili etikete sopstvenog gazdinstva, što neznatno utiče na povećanje troškova, ali pruža kupcu dodatnu sigurnost, jer zna od koga je kupio proizvod i da porodica Racić stoji iza kvaliteta svojih plodova. Oni redovo vrše zaštitu i prihranu jagode, tako da imaju i lepe prinose. Čim privedu kraju berbu u plasteniku, oni će nastaviti sa berbom na otvorenom polju. Za sada ne planiraju da šire proizvodnju, jer je ovo što imaju sasvim dovoljno, mogu sami da urade uz ostale obaveze na gazdinstvu. Kada je reč o pakovanju u gajbe, takođe vode računa o svakom plodu i pažljivo ga pakuju, da se ne bi oštetio, i uz to oni svoje plodove ređaju po određenom rasporedu, tako da i na oko gajbe izgledaju lepo.

„Svesni smo činjenice da pored dobrog kvaliteta današnjeg kupca privlači i pakovanje, izgled samih proizvoda, kako naš narod kaže, danas se i očima kupuje, objašnjava Nedeljko Racić i zaključuje: „Očekujem da ove godine imamo jagodu odličnog kvaliteta jer imamo dovoljno sunčanih dana“.
Jagoda je kod ovih domaćina krupna, već oko 20. aprila brali su svaku drugi dan po desetak gajbi, odnosno 45 kilograma. Inače Nedeljko Racić je master zaštite bilja, studije je završio u Čačku, a ima i dve sestre koje su trenutno u inostranstvu na školovanju.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30