Jabuka se u Srbiji gaji na oko 15% ukupne površine voćnjaka što je svrstava na drugo mesto, posle šljive. Vodeća sorta jabuke još uvek je Ajdared sa učešćem od 20-25% u strukturi proizvodnje, mada poslednjih nekoliko godina postoji primetan trend uvođenja drugih sorti kao što su Greni Smit, Zlatni Delišes i Jonagold, ocenjuje se u izveštajima Ministarstva poljoprivrede.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2018. godini pod jabukom je bilo 25 917 ha zemljišta, proizvedeno je 460 404 t jabuka, a prosečan prinos je 17,76 t/ha.

U periodu 2013–2018. godine površine pod jabukom su povećane sa 23. 989 ha na 25. 917 ha. Međutim, ukupna proizvodnja jabuke u 2018. godini (460 404 t) manja je od proizvodnje jabuke u 2013. godini (516 411 t).

Prosečan prinos jabuke u posmatranom periodu je značajno smanjen sa 21,53 t/ha na 16,53 t/ha. Najmanji prinos je bio 2017. godine i iznosio je 15,06 t/ha.

U 2017. godini izvezeno je 197.602 tona jabuke, odnosno za 15 % manje u odnosu na prethodnu godinu, zbog loših vremenskih uslova koji su bili u prethodnoj godini.

Vrednosti izvoza jabuke je bio 122,4 milion dolara. Najviše se izvozila sveža jabuka 189.042 tona, a vrlo malo suve jabuke, svega 20 tona. Od ukupnog izvoza jabuke, najviše jabuke se tradicionalno izvozi u Rusku Federaciju, oko 84%. Druge zemlje izvoza su Italija, Nemačka, Bosna i Hercegovina, Mađarska i druge.

U 2017. godini uveženo je 65.588 tona jabuke, odnosno za 14 % manje u odnosu na prethodnu godinu, u vrednosti uvoza od 18,3 miliona dolara.

Od ove količine, uvezeno je 65.568 tone sveže jabuke, a u beznačajnoj količini sušena jabuka 20 tona.U poslednjih pet godina u Republiku Srbiju se u proseku godišnje uvozi oko 49.849 tona jabuke, navodi Ministarstvo.

Jabuka se najviše uvozi iz EU zemalja (84% od ukupnog uvoza), najviše iz Poljske 58%, pa zatim Italije i znatno manje iz Grčke. U CEFTA reginu najveći uvoz je zabeležen iz Makedonije, 10% od ukupnog uvoza jabuke.

Otkup jabuke ima tendenciju rasta iz godine u godinu, od čega otkup jabuke za jelo ima konstantan rast, dok otkupljena količina jabuka za preradu varira iz godine u godinu.

Takođe, u skladu sa modernizacijom proizvodnje jabuke, menja se i struktura proizvođača. Do pre deset godina to su bili individualni proizvođači koji su tradicionalno uzgajali jabuku na površinama od 2-5 hektara. Poslednjih godina, to su proizvođači sa više od 10 ha voćnjaka i ULO hladnjačama, odnosno komercijalna poljoprivredna gazdinstva koja postepeno povećavaju površine i modernizuju proizvodnju, uvode nove tehnologije i spremni su da angažuju stručna lica. Sa druge strane sve je veći broj kompanija koje imaju zasade veličine od 30 do 250 ha. To su savremeni intenzivni zasadi uz primenu najmoderne tehnologije gajenja.

Prosečan prinos je oko 50-70 t/ha sa fokusom na maksimalni procenat prve klase jabuka, stoji u izveštaju resornog ministarstva.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/svetski-dan-jabuke-u-srbiji-svaka-peta-ajdared

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović potpisaće danas u Palati Srbije poseban Sporazum o fitosanitarnoj zaštiti sa Ruskom Federacijom.
Taj sporazum na drugačiji, odnosno nov način reguliše slanje voća i povrća ka Rusiji.Sve informacije o pošiljkama srpskog voća i povrća naći će se u zajedničkom informacionom sistemu Srbije i Rusije.

Na taj način kamioni sa pošiljkama neće morati još nekoliko puta dodatno da se pregledaju dok stignu u Rusku Federaciju.

To je znatno bolji i sigurniji način funkcionisanja, smanjena je birokratija, rekao je Nedimović za TV Prva i istakao da ono što je najvažnije za srpske proizvođače je to što će ceo proces biti jeftiniji.

"S druge strane, mi ćemo sad moći naše propise na osnovu ovog Sporazuma da uprostimo i pojednostavimo da naši proizvođači, izvoznici, imaju bolji tretman", ukazao je Nedimović.

On je podvukao da su tokom njegovog nedavnog boravka u Rusiji rešeni i problemi koji su se ticali izvoza mesa iz Srbije i da je "ta stvar završena i stavljena ad akta".

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/sporazum-sa-rusijom-o-regulisanju-slanja-voca-i-povrca_1058680.html

orazum o fitosanitarnoj zaštiti, koji bi domaćim proizvođačima trebalo da olakša izvoz voća i povrća na tržište Rusije, biće potpisan prilikom posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Srbiji, 20. oktobra, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, posle sastanka sa ruskim ministrom poljoprivrede Dmitrijem Patruševim. Kako je istakao, jedna od prednosti sporazuma jeste liberalizacija uslova za hladnjače.

– Biće smanjen kapacitet koji će proizvođači morati da imaju za izvoz. Očekuje se i uvođenje digitalizovanog sistema nadzora pošiljke, koji će smanjiti bezbednosne rizike po kvalitet hrane – rekao je Nedimović.

Olakšice koje najavljuje odnose se na Uredbu o evidenciji izvoznika voća i povrća na rusko tržište iz januara prošle godine, koja je, uz još niz tržišnih faktora, dovela do smanjenja plasmana pojedinih poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u Rusiju. Tako je, recimo, izvoz svežih jabuka u odnosu na 2017. pao sa 166.522 tone na 124.371 tonu u prošloj godini. Prema zvaničnim informacijama, zbog sumnji u reeksport ruska strana zahtevala je da Srbija jasnije definiše pravila izvoza i revidira spisak izvoznika.

Recimo, dozvolu za trgovanje voćem sa Ruskom Federacijom mogli su da dobiju samo oni koji u vlasništvu ili zakupu imaju hladnjače kapaciteta 500 tona, što je za naše prilike bio zahtevan uslov. Protiv novih pravila u međuvremenu su protestovali voćari, zahtevajući promenu kriterijuma koji su doveli do toga da se broj izvoznika drastično smanji. Profesor Zoran Keserović, stručnjak za voćarstvo, smatra da je u startu trebalo nešto preduzeti.

– Još od početka smo videli da Uredba nije išla u dobrom pravcu, jer smo izgubili jedan broj manjih izvoznika. Jedan od nekoliko faktora pada izvoza voća sigurno su bili i ovi propisi – rekao je Keserović.

Podsećamo, ovu Uredbu usvojila je Vlada Srbije u januaru 2018. Doneta je uz konsultaciju sa službom za sanitarni nadzor iz Rusije. Njihov zahtev bio je da se broj punktova (hladnjača) za izvoz znatno smanji kako bi se ostvarila bolja kontrola i sprečio reeksport voća. Uslov je bio i da firma ima sopstvenu ili ugovorenu proizvodnju voća i povrća, prostor za klasiranje i pakovanje i fitosanitarni pregled. Svaku pošiljku voća i povrća iz Srbije potrebno je da prate fitosanitarni sertifikat i deklaracija o bezbednosti prehrambenih proizvoda biljnog porekla.

 

Izvor: www.politika.rs 

Trgovci u Srbiji imaju obavezu da na deklaracijama za voće i povrće ističu godinu berbe, zemlju porekla, klasu i naziv proizvođača.To je kompletna informacija koju svaki kupac mora da dobije, rekao je za "Politiku" Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

On je to izjavio povodom priče koja je uzdrmala region da velike poljoprivredne države na početku berbe prazne skladišta i prodaju voće i povrće velikim trgovinskim lancima po bagatelnim cenama, ugrožavajući domaću proizvodnju.Kako podseća list, hrvatski voćari tražili su upravo zbog toga prošle godine da se na deklaraciji ističe i informacija iz koje je godine berba, najviše zbog poljskih jabuka koje su zatrpale njihovo tržište.

"Mi smo u tom smislu napredniji od njih jer. Po Zakonu o deklarisanju, ta obaveza postoji. Legitimno je da Srbija na ovaj način pokušava da zaštiti domaću proizvodnju i takvu informaciju pruži kupcu da bi mogao da bira", kaže Nedimović.

Prema istraživanju "Politike", u najvećim trgovinskim lancima u Beogradu na deklaracijama zaista postoji takvo obaveštenje. Problem je, međutim, što su one najčešće skrivene cenom ili pričvršćene na nepristupačnim mestima na gajbicama.

Trenutno su u ponudi pretežno domaće jabuke.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=30&nav_id=1597615

Proizvodnja jabuka u Srbiji poslednju deceniju beleži značajan rast ali i velike promene se dešavaju na glavnim svetskim tržištima. Ruska Federacija koja je jedan od naših najznačajnijih kupaca kupovala je do nedavno velike količine rajskih plodova, međutim kupovali su i sadni materijal i zasnivali svoje zasade. Sa druge strane su i sankcije EU ka Rusiji ali i Rusije ka EU. Na kratko mi smo uspeli da još izvezemo jabuka, bilo je tu i takozvanog „reeksporta” odnosno klasične zloupotrebe što nas je svakako obrukalo pred ruskim partnerima. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede u ovoj situaciji nije imao
ništa drugo nego da krene i traži nova tržišta. Nova ili zaboravljena - možemo o tome da debatujemo danima. Svakako ništa manje značajna svetska tržišta su dve najmnogoljudnije zemlje na planeti : Kina i Indija. Kako Agrobiznis magazin saznaje postoje ozbiljne inicijative za izvoz u Indiju ali se tu mešaju i neke strane sile koje ne bi da izgube svoj deo kolača. Sa druge strane ozbiljno se okrećemo saradnji sa Kinom na svim poljima pa i u plasmanu voća. Gde smo mi u belosvetskim odnosima istraživale su kolege iz SPUTNIK-a, a mi ovom prilikom za naše čitaoce prenosimo najzanimljivije informacije koje smo
pročitali na njihovom portalu https:// rs.sputniknews.com.
Naime, kako prenosi ova agencija, Srbija će u Kinu od novembra krenuti sa izvozom prvog kontigenta jabuka, pri čemu, po rečima ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, ograničenja ne postoje. Sporazumima koje je ovih dana potpisao u Kini za izvoz više poljoprivrednih proizvoda prvi put je otvoreno to veliko tržište.I prodaćemo jabuka koliko god imamo, a on se nada da bi za sada to moglo da bude 60.000 tona.
„Najvažnije je da u jednoj proizvodnji imate više pozicija i alternativnih tržišta da možete da skočite na drugo tržište, ako dođe do problema“, objasnio je Nedimović.
Srbija, očigledno, na kineskom tržištu na vreme traži odstupnicu za slučaj sve manjeg plasmana na tržištu Ruske Federacije, koje je prethodnih godina bilo najveći kupac naših jabuka. A za to imamo valjan razlog.
Rusija će preploviti uvoz jabuka
Kako prenosi SPUTNIK Rusija je rešila da u budućnosti troši jabuku koja je u potpunosti iz sopstvene proizvodnje, zato je intenzivno krenula u podizanje
novih zasada koji već godišnje daju do 150.000 tona jabuka više. Tim tempom će do 2024. rod jabuke u Rusiji biti oko 1,3 miliona tona, što će uvoz smanjiti za najmanje polovinu, Ovu informaciju dao je predsednik Udruženja voćara Rusije Igor Muhanin.

„Pre pet godina uzgajali smo samo 500 hiljada tona jabuka, ali polovina ovog obima je bila tehnička jabuka koja je tek prerađena. Sada je udeo kvalitetne
jabuke porastao sa 50 odsto na 75 procenata“, rekao je on za ruski stručni časopis „Agroinvestor“. Srbija beleži dalji rast proizvodnje jabuka
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dugogodišnji šef Katedre za voćarstvo, dr Zoran Keserović kaže da su u poslednje vreme upravo na to upozoravali, da se posebno na severnom Kavkazu podiže puno savremenih zasada jabuke i da će Srbija za nekoliko narednih godina imati problema sa izvozom, pa da treba birati alternativna tržišta.
„Sigurno da je Kina interesantna i 60.000 tona izvoza je veoma značajna stavka. Naša proizvodnja jabuka je negde oko 400.000 tona. Kada svi naši novi zasadi stignu u pun rod, veoma brzo, za dve do tri godine mi ćemo doći do 450.000 tona, možda i više“, ukazao je Keserović za Sputnjik.
On napominje da je Kina jedan od najvećih proizvođača jabuka u svetu. Proizvede oko polovine svetske proizvodnje, što je više od 50 miliona tona godišnje.
Srbija, kaže, prosečno proizvede oko 400.000 tona. Prošla godina je čak bila rekordna sa rodom od 460.000 tona, ali razloga za brigu ima.
„Mi smo jabuke najviše izvozili na rusko tržište, preko 85, čak 90 odsto. Srbija je 2016. izvezla oko 230.000 tona, a 2018. je taj izvoz već pao na 140.000 tona i zarađeno je 101 milion dolara“, napominje naš poznati stručnjak za projektovanje i podizanje voćnjaka, po čemu je poznat i u svetu.
Zbog toga podvlači da je kinesko tržište vrlo interesantno, ali i ističe da se struktura sortimenta mora njemu prilagoditi, jer se zna da je tamo vodeća sorta jabuka fugi, a potom gala.
Očekuje se izvoz 60.000 tona jabuka u Kinu
Keserović ukazuje da od 400.000 tona jabuka, koliko prosečno godišnje proizvedemo, u izvoz ukupno ode između 180.000 i 200.000 tona, jer pored 140.000 u Rusiju, prošle godine je nešto otišlo i u Englesku, skandinavske zemlje, Ujedinjene Arapske Emirate. Zato i dodaje da mi već sada imamo prostora za izvoz tih 60.000 tona u Kinu i da ta količina neće biti problem. Samo je, kaže, pitanje koje sorte oni traže i da li imamo dovoljno jabuke fudži, da li
će ići greni smit, zlatni delišes. To je, kako dodaje, vrlo važno.
Na pitanje da li ovakav sporazum sa Kinezima ostavlja prostor da razmišljamo i o proširenju naših zasada, sagovornik Sputnjika odgovara potvrdno.
„Svakako da on ohrabruje proizvođače jabuke, jer su oni u poslednje vreme bili dosta zabrinuti šta će se dešavati, čak su mnogi i nameravali da krče zasade. Sada je ova informacija jako dobra i imajući u vidu da ove godine očekujemo dobru cenu, s obzirom na to da je u Poljskoj jabuka dosta izmrzla, to će sigurno značiti mnogo za proizvođače jabuke, koja je u Srbiji postala jedna od važnih izvoznih proizvoda“, ističe Keserović.
Među deset prvih izvoznih poljoprivrednih izvoznih proizvoda jabuka se nalazi na petom ili šestom mestu, precizirao je on, ali i naglasio da je proizvodnja jabuke, osim što je zaposlila puno radne snage, pokrenula i druge grane privrede. Odgovarajući na pitanje da li je problem usitnjen posed, on
napominje da imamo više izuzetno krupnih parcela sa zasadima jabuke od 80 do više od 300 hektara.
Dodaje da je dobro što su mali počeli da se udružuju. On navodi primer Slankamena, gde već postoje tri zadruge u kojima je od 35 do 43 kooperanta, koji su
shvatili da pojedinačno ne mogu ništa da urade i ne mogu da budu konkurentni bez udruživanja u zadruge.
Sagovornici Agrobiznis magazina pak smatraju da pored Kine hitno treba uspostaviti izvoz u Indiju i Liban gde takođe možemo prodavati svoje proizvode. Imajući u vidu sve težu bezbednosnu situaciju u Kašmiru gde se proizvode značajne količine voća možemo računati i na još veću zainteresovanost Indije za naše voće. Na sajmu održanom u Nju Delhiju pre dve godine, odakle smo izveštavali, srpska jabuka je pobudila veliko interesovanje a takođe i smrznuto jagodasto voće.

Izvor: Agrobiznis magazin/ Agencija SPUTNIK

Srbija na kineskom tržištu na vreme traži odstupnicu za slučaj sve manjeg plasmana jabuka na tržište Ruske Federacije, koje je prethodnih godina bilo najveći kupac. A za to imamo valjan razlog.

Proizvođači jabuka su sigurno odahnuli. U Kinu će od novembra krenuti izvoz prvog kontigenta, pri čemu, po rečima ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, limiti ne postoje.

Sporazumima koje je ovih dana potpisao u Kini za izvoz više poljoprivrednih proizvoda prvi put je otvoreno to veliko tržište. I prodaćemo jabuka koliko god imamo, a on se nada da bi za sada to moglo da bude 60.000 tona.

„Najvažnije je da u jednoj proizvodnji imate više pozicija i alternativnih tržišta da možete da skočite na drugo tržište, ako dođe do problema“, objasnio je Nedimović.

Srbija, očigledno, na kineskom tržištu na vreme traži odstupnicu za slučaj sve manjeg plasmana na tržištu Ruske Federacije, koje je prethodnih godina bilo najveći kupac naših jabuka. A za to imamo valjan razlog.Rusija je rešila da u budućnosti troši jabuku koja je u potpunosti iz sopstvene proizvodnje, zato je intenzivno krenula u uzgoj novih zasada koji već godišnje daju do 150.000 tona jabuka više. Tim tempom će do 2024. rod jabuke u Rusiji biti oko 1,3 miliona tona, što će uvoz smanjiti za najmanje polovinu, rekao je predsednik Udruženja voćara Rusije Igor Muhanin.

„Pre pet godina uzgajali smo samo 500 hiljada tona jabuka, ali polovina ovog obima je bila tehnička jabuka koja je tek prerađena. Sada je udeo kvalitetne jabuke porastao sa 50 odsto na 75 procenata“, rekao je on za ruski stručni časopis „Agroinvestor“.Eto dovoljnog razloga za brigu.Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dugogodišnji šef Katedre za voćarstvo, dr Zoran Keserović kaže da su u poslednje vreme upravo na to upozoravali, da se posebno na severnom Kavkazu podiže puno savremenih zasada jabuke i da će Srbija za nekoliko narednih godina imati problema sa izvozom, pa da treba birati alternativna tržišta.

„Sigurno da je Kina interesantna i 60.000 tona izvoza je veoma značajna stavka. Naša proizvodnja jabuka je negde oko 400.000 tona. Kada svi naši novi zasadi stignu u pun rod, veoma brzo, za dve do tri godine mi ćemo doći do 450.000 tona, možda i više“, ukazao je Keserović za Sputnjik.

On napominje da je Kina jedan od najvećih proizvođača jabuka u svetu. Proizvede oko polovine svetske proizvodnje, što je više od 50 miliona tona godišnje.

Srbija, kaže, prosečno proizvede oko 400.000 tona. Prošla godina je čak bila rekordna sa rodom od 460.000 tona, ali razloga za brigu ima.

„Mi smo jabuke najviše izvozili na rusko tržište, preko 85, čak 90 odsto. Srbija je 2016. izvezla oko 230.000 tona, a 2018. je taj izvoz već pao na 140.000 tona i zarađeno je 101 milion dolara“, napominje naš poznati stručnjak za projektovanje i podizanje voćnjaka, po čemu je poznat i u svetu.

Zbog toga podvlači da je kinesko tržište vrlo interesantno, ali i ističe da se struktura sortimenta mora njemu prilagoditi, jer se zna da je tamo vodeća sorta jabuka fugi, a potom gala.Keserović ukazuje da od 400.000 tona jabuka, koliko prosečno godišnje proizvedemo, u izvoz ukupno ode između 180.000 i 200.000 tona, jer pored 140.000 u Rusiju, prošle godine je nešto otišlo i u Englesku, skandinavske zemlje, Ujedinjene Arapske Emirate. Zato i dodaje da mi već sada imamo prostora za izvoz tih 60.000 tona u Kinu i da ta količina neće biti problem. Samo je, kaže, pitanje koje sorte oni traže i da li imamo dovoljno jabuke fudži, da li će ići greni smit, zlatni delišes. To je, kako dodaje, vrlo važno.

Na pitanje da li ovakav sporazum sa Kinezima ostavlja prostor da razmišljamo i o proširenju naših zasada, sagovornik Sputnjika odgovara potvrdno.

„Svakako da on ohrabruje proizvođače jabuke, jer su oni u poslednje vreme bili dosta zabrinuti šta će se dešavati, čak su mnogi i nameravali da krče zasade. Sada je ova informacija jako dobra i imajući u vidu da ove godine očekujemo dobru cenu, s obzirom na to da je u Poljskoj jabuka dosta izmrzla, to će sigurno značiti mnogo za proizvođače jabuke, koja je u Srbiji postala jedna od važnih izvoznih proizvoda“, ističe Keserović.Među deset prvih izvoznih poljoprivrednih izvoznih proizvoda jabuka se nalazi na petom ili šestom mestu, precizirao je on, ali i naglasio da je proizvodnja jabuke, osim što je zaposlila puno radne snage, pokrenula i druge grane privrede.

Odgovarajući na pitanje da li je problem usitnjen posed, on napominje da imamo više izuzetno krupnih parcela sa zasadima jabuke od 80 do više od 300 hektara.

Dodaje da je dobro što su ovi mali počeli da se udružuju. On navodi primer Slankamena, gde već postoje tri zadruge u kojima je od 35 do 43 kooperanta, koji su shvatili da pojedinačno ne mogu ništa da urade i ne mogu da budu konkurentni bez udruživanja u zadruge.I tu je načinjen značajan pomak i u tome su možda najviše odmakli proizvođači jabuka. Taj povratak zadrugarstvu, kojim se već treću godinu bavi Ministarstvo koje vodi Milan Krkobabić, kaže, odlična je akcija i ekonomski efekti u voćarstvu se već vide. Od 95 zadruga koje su dobile sredstva, 25 su voćarske i bitno je da oni udruženi imaju savremene hladnjače, kalibratore, palete, da mogu biti konkurentni velikim kompanijama.

Ali i te velike kompanije razvijaju kooperantske odnose sa malim, što je takođe značajan pomak, kaže Keserović.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/analize/201908031120532016-srpska-jabuka--kap-u-moru-kineskog-trzista-spas-za-nas-mira/

Srbija će od novembra, osim svinjetine, u Kinu izvoziti i kukuruz i jabuke. Sporazum o tome je u Pekingu potpisao ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sa Generalnim direktoratom kineske Carine.Branislav Nedimović je istovremeno predao Generalnom direktoratu kineske Carine aplikacije srpskih kompanija koje žele da izvoze svinjsko meso u tu zemlju.

"Ovo bi trebalo u ogromnoj meri da poveća trgovinsku razmenu u poljoprivredi između Srbije i Kine", izjavio je Nedimović za RTS u Pekingu.

Srpski ministar se sastao i sa predstavnicima najvećeg uvoznika voća i povrća u Kini, agro-marketom "Sinfadi".

"Sa njima smo dogovorili da otvore predstavništvo u Srbiji kako bi što lakše roba iz Srbije koju smo ugovorili mogla da stigne na prostor Kine", objasio je Nedimović.

Kako je najavljeno, u Srbiju bi u novembru trebalo da dođe inspekcija iz Kine, koja će proveriti da li srpske firme ispunjavaju standarde za izvoz svinjetine i mleka.

Srpski ministar poljoprivrede se u Pekingu sastao i sa kineskim ministrom za vodne resurse E Đingpingom, sa kojim je potpisao sporazume o saradnji u oblasti ranog upozoravanja na poplave i izgradnji sistema za zaštitu od bujičnih poplava.

Srbija je do sada u Kinu izvozila maline, kupine, vino, kao i goveđe meso.

Do kraja godine u Kinu bi trebalo da krenu i srpski kukuruz, jabuke i 50.000 tona svinjskog mesa.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3608833/jabuke-iz-srbije-od-novembra-na-kineskom-trzistu.html

Poljoprivreda je naša razvojna šansa“, stara je mantra koju često možemo da čujemo od političara u izbornim kampanjama. Srbija još uvek ima značajan udeo poljoprivrede u generisanju BDP-a, ali to samo na prvi pogled deluje kao posledica toga što je srpska poljoprivreda efikasna. Da to nije znak razvijenosti naše poljoprivrede već pre svega slabe produktivnosti industrije i usluga, vidi se u poređenju već sa susednom Mađarskom. Tako u Srbiji poljoprivreda učestvuje u BDP-u sa 9,8%, a u Mađarskoj koja ima bolje zemljište (kod njih je skoro cela teritorija kao naša Vojvodina – ravna i sa plodnim zemljištem) samo 3,9%.

Sektor poljoprivrede u Srbiji godinama ostvaruje suficit – više ovih proizvoda izvozimo nego što uvozimo. Na prvi pogled, ovo takođe ukazuje na efikasnost srpske poljoprivrede, ali je i posledica niskog uvoza skupih prehrambenih proizvoda – francuskih i italijanskih sireva, vina i suhomesnatih proizvoda i južnog voća, usled niske kupovne moći stanovništva.

Da se ovi proizvodi uvoze i troše približno u meri u kojoj je to slučaj u razvijenijim evropskim državama, naš suficit u trgovini poljoprivrednim proizvodima sa svetom bi se prilično istopio.

Ukupan izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u prethodnoj godini iznosio je preko 2,4 milijarde dolara. Vidi se jasan trend rasta vrednosti izvoza, premda se u nekim godinama izvoz smanjuje, što je posledica i suša ili poplava koje imaju značajan efekat na poljoprivrednu proizvodnju u zemlji. To što nivo poljoprivredne proizvodnje zavisi od vremenskih prilika dosta govori o nivou naše poljoprivrede.

Do rasta izvoza poljoprivrednih proizvoda došlo je na tržištu Ruske Federacije, o čemu smo već pisali ranije, ali i zemalja CEFTA-e, dok je primetno zasićenje tržišta EU – na kome je dostignut plafon od 1,2 milijarde (što ipak iznosi polovinu našeg ukupnog izvoza ovih proizvoda).Kada agregirane podatke o izvozu poljoprivrede pogledamo izbliza, videćemo da tek par sektora sa sobom nosi većinu, tj. preko polovine izvoza srpske poljoprivrede. To su voće i voćni proizvodi, žitarice (pšenica i kukuruz) i stočna hrana. Žitarice se, uslovno rečeno, najviše izvoze u EU, i to preko 70% pšenice i kukuruza, a prate ih zemlje CEFTA-e sa još četvrtinom ukupne vrednosti izvoza, a slična je situacija i sa stočnom hranom.

Međutim, u slučaju izvoza voća, situacija je malo drugačija – kao veliko izvozno tržište pojavljuje se i Ruska Federacija.

Zašto govorimo „uslovno rečeno“ o tržištu EU kao glavnom tržištu za žitarice i proizvode od žitarica? Zato što više od jedne trećine ukupnog izvoza ovih proizvoda (preko 240 miliona od 690 miliona) navodi kao svoju glavu destinaciju Rumuniju – zemlju koja je takođe veliki proizvođač i izvoznik žitarica, a na njenoj teritoriji se nalazi velika međunarodna luka Konstanca. Stoga se najverovatnije veći deo izvoza u Rumuniju pogrešno knjiži kao da mu je to glavna destinacija, dok je umesto toga roba namenjena izvozu na treća tržišta.Ukupna vrednost izvoza voća je skoro 620 miliona dolara. Najviše se izvoze smrznute maline, smrznute višnje i sveže jabuke, pa i ostalo smrznuto voće, dok je izvoz ostalog voća nizak. Samo maline, višnje, jabuke i ostalo smrznuto voće čine više od 2/3 izvoza voća iz zemlje.Jabuke se dominantno tj. 90% izvoze za Rusiju – od 101,4 miliona dolara, čak 93,3 miliona otišlo je u ovu zemlju, dok je u zemlje EU plasirano 4,5, a u CEFTA 2,3 miliona dolara vrednosti jabuka.

Potpuno je suprotno kada je reč o malinama: od 225,8 miliona dolara izvoza smrznutih malina, u EU je plasirano 190,1 miliona, a u Rusiju tek 5,3 miliona. Od toga, u Nemačku je plasirano malina u vrednosti od 67 miliona dolara, u Francusku 41,5 miliona, Belgiju 16, Veliku britaniju 15, Holandiju 11, a u ostale zemlje znatno manje.

Izvor:https://talas.rs/2019/07/17/izvoz-poljoprivrednih-proizvoda/

Po proizvodnji jabuke Srbija se nalazi na šestom mestu u Evropi, podaci su Eurostata. Od ukupne površine namenjene za proizvodnju voća gotovo na 60 odsto se proizvodi jabuka. Kako bi uzgajivačima ovog voća olakšalli proces proizvodnje u jednoj start-ap kompaniji su razvili mobilnu aplikaciju koja pomaže u upravljanju voćnjakom.Mašine koje umesto sezonskih radnika beru jabuke već su prisutne u nekim voćnjacima Srbije. A od pre pola godine među zasade jabuka je stigla i mobilna aplikacija koja uzgajivačima pravi planove za navodnjavanje, đubrenje i prskanje. Aktivno je koristi oko 600 voćara, a ona se brine za 150 hektara zemljišta pod zasadima jabuke.„Došli smo do zaključka da samo znanje i iskustvo u poljoprivredi više nije dovoljno. Digitalne tehnologije koje su danas u poljoprivredi dostupne olakšavaju dosta poljoprivrednicima radove u voćnjaku tako što im omogućuju da obavljaju radove brže, pouzdanije, preciznije. Isto tako smo temeljili našu ideju i razvili smo mobilnu aplikaciju za uzgajivače jabuka koja na osnovu podataka koje voćari unose o sorti jabuke, godini sadnje, tipu zemljišta i nekim sličnim osnovnim podacima, dakle, aplikacija im pruža planove za optimalan uzgoj“, objašnjava Jovana Đorđić iz kompanije „Map maj epl“.

Aplikaciju je osmislio petočlani tim koji čine poljoprivredni eksperti, aj-ti stručnjaci i ekonomisti. Na ideju su došli jer se u njihovim redovima nalaze i sami uzgajivači jabuka.„Videli smo da mali i srednji jabukari proizvode nekih 20 tona jabuka po hektaru. Veliki šamiponi 65 do 75 tona po hektaru, i videli da postoji veliki jaz između malih i velikih, i osmislili digitalno rešenje koje će da pomogne tim malim jabukarima da dostignu taj prinos jabuka od 65 tona po hektaru“, naglašava David Blaževski, jedan od autora aplikacije.

Kao osnovnu prednost poslovanja vide to što su jedinstveni na evropskom tržištu. Postoje brojne aplikacija koje upravljaju različitim usevima, ali njihova je isključivo vezana za jabuke.

„Aplikaciju je moguće skinuti samo na android telefonima tako da je aplikacija dostupna na Gugl pleju, a indirektno mogu i preko našeg veb sajta da skinu aplikaciju“, navodi Jovana.

Kada se aplikacija preuzme i uzgajivači unesu osnovne podatke o svom voćnjaku, na scenu stupaju algoritmi koji određuju koji su optimalni uslovi uzgoja.

„Softver izračunava zapravo kolika je neophodna količina hemijskih elemenata na godišnjem nivou optimalna i preračunava to u neophodnu količnu preparata koju oni koriste. Na dnevnom nivou oni dobijaju dnevne agrotehničke mere u slučaju prskanja dobijaju koliko treba da prskaju na dnevnom nivou“, objašnjava David.

Za sada ovu aplikaciju koriste uzgajivači jabuka u Srbiji i Severnoj Makledoniji, a pored jezika ove dve države dostupna je i na engleskom. I to nije slučajno jer tvorci aplikacije planiraju da je prošire na poljsko, tursko i američko tržište.Trenutno je ovo preduzeće, staro svega godinu i po dana, usmereno na rezultate. Koliko su aplikacijom uspeli da povećaju produktivnost često proveravaju na terenu.

„Kako bismo se uverili u to da njima aplikacija pomaže u svakodnevnim poslovima i da kažem da je većina korisnika povećala svoje prinose za nekih 15 odsto koristeći našu aplikaciju, uštedom vremena, resursa“, kaže Jovana Đorđić.

Kako bi pokrenuli svoj start-ap, kako kažu članovi tima, nije bilo potrebno mnogo resursa. Ono što je bilo važnije jeste vreme da se zamisao ostvari.

„Do kapitala dolazimo kao i većina start-ap kompanija danas u ovoj fazi, putem angel investora koji ulažu rizični kapital u ovakvu vrstu start-apa“, navodi David Blaževski.

Kada dostignu određene prihode, aplikaciju će, tvrde, nadograditi. Tako će u budućnosti na nju moći da računaju i uzgajivači krušaka, kajsija, breskvi, trešanja.

Izvor:http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/1882/tehnologija/3590699/mobilna-aplikacija-koja-podize-prinos-jabuka.html

Na 340 hektara u Popovom polju, između Trebinja i Ljubinja, prostiru se plantaže voća i vinove loze, od čega polovinu čine vinogradi, a drugu polovinu zasadi jabuke, kruške i trešnje. Istoimeno preduzeće, Popovo polje a.d. najveći deo zasada podiglo je 2009. godine i od tada se godišnje sukcesivno povećavala površina pod zasadima za nekih 30 do 50 hektara, pa se puna rodnost tek očekuje, kaže za eKapiju Dragiša Bašić, rukovodilac sektora za proizvodnju voća u Popovom polju.

- Tendencija širenja zasada se nastavlja i u narednom periodu, kao i do sada. Veliku pažnju posvetili smo izboru kvalitetnog sadnog materijala koji smo svakako usaglasili sa potrebama tržišta, ali i nadolazećim svetskim trendovima kada je u pitanju sveže voće. Odabir sorti se vršio, naravno, i u skladu sa klimatskim uslovima Popovog polja, čime dobijamo kvalitetan proizvod. Sadni materijal uvozimo većinom iz Francuske, Italije i Holandije - navodi Bašić.

Kako je ovih dana u toku sezona berbe trešanja, a po njoj su prepoznatljivi kako na lokalnom tako i na tržištu regiona, gajbe se pune nekim od najkvalitetnijih svetskih sorti koje imaju u zasadima, a to su kordia, carina, regina.

- Ni po čemu ne zaostaje ni sortiment jabuke, naravno, gde uspevamo da prvi u regionu beremo jabuku sorte gala, koja je izvanrednog kvaliteta - ističe Bašić.

Najveći deo proizvodnje u Popovom polju ide ka izvozu u zemlje Evropske unije - Holandiju, Italiju, Hrvatsku, ali i u Rusiju i u zemlje okruženja.

- Ponosni smo što su neke od naših sorti jabuka dospele i na egzotične destinacije, od kojih su jedna i Maldivi - kaže naš sagovornik.Koji procenat će ići za izvoz a koji na domaće tržište, kaže, zavisi i od globalnih kretanja i fluktuacija na tržištu svežeg voća, ali je generalno izvoz veći od količine koja se plasira na domaće tržište.

Broj zaposlenih varira, a najveći je u sezoni berbe, kada angažuju i do 300 ljudi dnevno.

- Svakim danom ponuda kvalitetne radne snage je sve manja i je to jedan od gorućih problema, ne samo u sektoru poljoprivrede, već i u ostalim granama. Stalno usavršavanje i nadogradnja znanja i veština neophodna je mera uspešnog poslovanja i zato radimo na edukaciji kadrova, a ako je neophodno i na angažovanju dodatnih konsultanata. Kako bi u sektoru svežeg voća postali prepoznatljiv igrač, i na lokalu i u regionu, kreirali su i brend Volim voće, i pod tim imenom već imaju dobre rezultate i vidljivost.

- Za sada, kod kupaca nailazimo na pozitivne reakcije kada je u pitanju brend Volim voće, ali zasigurno da u budućnosti možemo daleko više uraditi na pozicioniranju i prepoznavanju brenda - navodi Bašić.

Kaže da razmišljaju i o formiranju linije na kojoj bi se pravili određeni proizvodi na bazi svežeg voća. U međuvremenu su pokrenuli i proizvodnju meda, čime su zadovoljni.

U planu je i da na nekoliko lokacija u Hercegovini otvore prodavnicu koja bi nudila sve ono što dolazi sa njihovih plantaža.

- Naši planovi su ambiciozni, pa u narednom periodu želimo da zaokružimo proces proizvodnje, uz proširenje skladišnih kapaciteta kao i modernizaciju procesa pakovanja - zaključio je Bašić za eKapiju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2541245/jabuke-iz-hercegovine-stigle-i-do-maldiva

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31