Zoran Aritonović, proizvođač jabuke iz Vranja i ove godine se nadao berićetnom rodu teškom od 30 do 40 tona po hektaru u svom voćnjaku koji se prostire na 80 ari u obližnjem selu Dubnica. Ta nadanja je, međutim, pokopao gradonosni oblak koji je 20. maja protutnjao vranjskim krajem i sručio grad koji je oštetio stabla i smlatio gotovo svo lišće sa grana u njegovom voćnjaku.

"Dejan Mujakić, savetodavac za zaštitu bilja vranjske Poljoprivredno savetodavne i stručne službe savetovao mi je da u roku od 12 do 24 časa od vremenske nepogode zaštitim voćnjak od pojave čađave krastavosti i drugih patogenih mikroorganizama kojima je omogućen slobodan prodor unutar oštećenog tkiva. Međutim, zbog obilnih padavina nisam mogao traktorom i atomizerom da zađem među stabla i obavim neophodno tretiranje", kaže Zoran i dodaje da je to učinio posle četiri odnosno pet dana kada se zemlja prosušila.Iako sam od tada primenio tri tretiranja protiv čađave krastavosti i pepelnice, moj trud nije dao rezultate. Oni plodovi koje je grad oštetio su propali, a ono što je ostalo zaraženo je čađavom krastavošću i to će da otpadne. Sada uz pomoć savetodavca pokušavam da voćnjaku zacelim rane i oporavim ga za sledeću godinu."Savetodavac za zaštitu bilja ističe da čađava pegavost lista i krastavost ploda jabuke, čiji je prouzrokovač Venturia inaeyualis, predstavlja ekonomski najznačajnije oboljenje u zasadima jabuke. Ovaj patogen može da izazove veliku štetu u kvalitetu i količini prinosa, koja u odsustvu hemijske zaštite može biti potpuna, odnosno 100 odsto. Njegova štetnost ogleda se u poremećaju formiranja rodnih pupoljaka za narednu godinu, pa se tako štete odražavaju i na prinos u sledećoj vegetciji.U cilju uspešnog i racionalnog suzbijanja ovog oboljenja, neophodno je kontinuirano i dosledno praćenje faza razvoja i načina i uslova za širenje patogena. To predstavlja osnovu uspešne prognoze čađave pegavosti lista i krastavosti polodova jabuke, a prema metodama rada u laboratoriji i jabučnjaku, prate se uslovi za pojavu i širenje bolesti i prema tome određuju rokovi primene mera suzbijanja. Osnovni koncept u prognoziranju i suzbijanju zaraza treba da se zasniva na nastojanjima da se onemogući ostvarenje primarnih zaraza tokom celog perioda emitovanja askospora s posebnim akcentom na sprečavanje najranijih zaraza", podvlači savetodavac.Naš sagovornik tvrdi da se realizacijom takvih nastojanja eliminišu svi problemi koji bi se javili pojavom i širenjem sekundarnih zaraza. Samo u slučaju neuspeha takve orijentacije, program suzbijanja čađave pegavosti lista i krastavosti ploda treba da bude nastavljen primenom mera zaštite u cilju suzbijanja zaraza konidijama - sekundarne zaraze.

U tom smislu se izvode sledeće aktivnosti: prati se proces razvoja gljive Venturia anaeyvalis u saprofitskoj fazi, što praktično znači praćenje dozrevanja pseudotecija."Početak vegetacije jabuke vezan je za agroekološke uslove lokaliteta u kome se ona gaji. Kako se ovi uslovi razlikuju ne samo iz godine u godinu, nego i među lokalitetima može se očekivati da i sama vegetacija jabuke počne u različitim vremenskim periodima shodno pomenutim razlikama. Pored ovoga, početak vegetacije i dinamika fenološkog razvoja biljke, naročito tokom rane vegetacije, u vezi su sa sortom jabuke", naglašava savetodavac.

S druge strane, jabuka je prema prouzrokovaču čađave krastavosti najosetljivija u svojim ranim fenološkim fazama razvoja. Zato je praćenje početka i toka fenološkog razvoja biljaka tokom ovog perioda izuzetno značajno. Od izuzetne praktične vrednosti za uspešnost.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/cadava-krastavost-proizvodacu-jabuke-iz-vranja-obrala-rod/60948/

Nije samo pandemija koronavirusa smanjila izvoz srpskog voća i povrća. Problem izazvan koronavirusom rešiće se do jeseni kada dolazi jabuka kao voće koje najviše izvozimo, ali ostaje pojava „patriotske poljoprivrede“ koja jača u svetu i koja podrazumeva zatvaranje najrazvijenijih tržišnih zemalja u svoje granice.

Ovo je mišljenje agrarnog ekonomiste i nekadašnjeg zamenika resornog ministra Milana Prostrana. Prema njegovim rečima za izvoznike malina neće biti problema, jer je to voće koje se u svetu najmanje proizvodi. Problem bi mogao da postoji sa izvozom ranih sorta voća kao što su trešnja, breskva i kajsija.„Srbija očekuje generalno od izvoza voća da se devizni priliv što više ostvaruje. Ali svi se sada presabiraju, i danas se javlja taj termin „patriotska poljoprivreda“. Odnosno, ponovo se zatvaraju i najrazvijenije tržišno razvijene zemlje u neke svoje granice. Sa druge strane, velike količine voća celoj u Evropi, odnosno u Evropskoj uniji propašće iz dva razloga. Prvo, sada nemaju dovoljno sezonske radne snage, pa nema ko da obere voće i drugo, zbog korone postoje problemi pre svega u transportu“, smatra Prostran.Rusija kao jedno od dominantnih izvozih tržišta Srbije uložila je ogromna sredstva u podizanje sopstvenih voćnjaka, tako da su, prema rečima našeg sagovornika, Rusi počeli da zadovoljavaju svoje potrebe pre svega za jabukom iz domaće proizvodnje. Kao što je Rusija ulaganjem u proizvodnju žita poslednjih godina postala i njegov veliki izvoznik, tako Prostran isto očekuje i na nivou voćarske proizvodnje. Uprkos tome, rusko tržište je veliko, pa za sada srpski izvoznici ne treba da strepe.Rusko tržište je veliko i tu će još ta trgovina da postoji, ona će samo da se zaoštrava sa stanovišta kvaliteta. Moraće da se ispoštuju svi zahtevi. Ja sam se bavio tim tržištem. Prvo smo morali da dogovorimo fitosanitarne i veterinarsko-sanitarne uslove i to je potpisano 2010. godine. Od tada je u toj trgovini puno novih elemenata i momenata. Kupci su u Ruskoj federaciji postali i probirljivi i zahtevniji, tako da na trgovcima ostaje da ta pitanja doteruju, da upakuju bolje, da budu solventniji partneri. Ali, i korona će ostaviti nekog traga“, smatra Prostran i dodaje da će ova sezona biti prebrođena i da će i uprkos vremenskim nepogodama koje su smanjile određene prinose viškovi biti potrošeni u Srbiji, a oni kvalitetniji će naći svoj put i u svet.Na pitanje, kako bi država mogla da pomogne izvoz u uslovima štete koju je nanela pandemija koronavirusa po svetske ekonomije, naš sagovornik odgovara da je Srbija davala povoljne kredite za podizanje savremenih zasada voća, a da sada može samo da utiče na otklanjanje izvoznih barijera u saradnji sa državama u koje se tradicionalno vrši izvoz:

„To je njen posao da u pregovorima sa zemljama u koje izvozimo otkloni sve te sisteme vanserijske zaštite. Ali, država se očigledno ne bavi tržištem, ona to ostavlja na rizik poslovnim ljudima. Hoću ipak da verujem da će tržište funkcionisati pre svega prema zemljama u kojima imamo tradicionalne kupce“.U vezi sa otvaranjem novih, dalekih izvoznih tržišta, Prostran nije naročito optimističan:

„Nisam neki veliki optimista kada su u pitanju dalekoistočne zemlje. Video sam da će neke količine ići za Kinu, Japan, Kazahstan, Tursku, ali mislim da mi još nemamo tako velike kapacitete da možemo ozbiljno da budemo prisutni na tim tržištima. Na kraju krajeva kalkulacija izvoza nije baš tako jednostavna, ona je dosta opterećena dalekim troškovima transporta“.Naš sagovornik zaključuje da ove godine neće biti lako na surovom tržištu kome je koronavirus dodatno zagorčao život, i da će jedan deo voća ostati za domaće potrebe. Kako kaže, bilo bi dobro da imamo prerađivačke kapacitete pa da se sav višak prevede u više faze prerade, ali je u Srbiji veliki broj kapaciteta ugašen, pa ćemo višak sami morati da pojedemo.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/ekonomija/202005261122648816-sirom-sveta-jaca-patriotska-poljoprivreda--ugrozeni-srpski-vocari-bojana-stojadinovic/

U Srbiji se pčelarstvom bavi oko 15.000 pčelara, koji poseduju oko 1,2 miliona košnica, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), povodom nedavnog obeležavanja međunarodnog Dana planete zemlje. Pčele svake godine oprašivanjem podignu prinose u poljoprivredi Srbije za oko 450 miliona evra. Samo jedno pčelinje društvo u Srbiji godišnje podigne prinose okolnih useva poljoprivrednika za 370 evra.

Ukupna korist od pčela ostvarena oprašivačkom funkcijom sto puta je veća od vrednosti dobijene od svih pčelinjih proizvoda zajedno. Utvrđeno je da pčele povećavaju prinose voćaka i to: jabuka, šljiva, krušaka, trešanja i višanja za oko 60 odsto, suncokreta za 40, semena deteline za oko 70 odsto, a plodove i semenje raznog povrća i za više od 70 odsto. U SAD najveći prihod pčelari ostvaruju od usluga oprašivanja poljoprivrednih kultura pčelama (u protivvrednosti od 100 kg meda po košnici).

Pesticidi su proizvod hemijske industrije i predstavljaju u izvesnom smislu zagađivače koji su štetni ako se ne primenjuju u tačno propisanim količinama, vremenu i na odgovarajući način. Oni zagađuju vodu, zemljište i biljne proizvode i time izazivaju bolesti ljudi i životinja. Nekontrolisana i prekomerna upotreba pesticida izaziva mnogobrojne štetne posledice.

Danas se u poljoprivrednoj proizvodnji protiv više od 20 hiljada štetnih agenasa vodi borba sa više od 800 registrovanih preparata pesticida na bazi 400 i više aktivnih suptanci, od kojih su oko 150 insekticidi. SPOS ističe da je Evropska komisija, pre dve godine, većinom glasova donela odluku o potpunoj zabrani upotrebe tri ozloglašena neonikotinoida na otvorenom prostoru (klotianidin, imidakloprid i tiametoksam), insekticida koji prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA) predstavljaju rizik za pčele.

Za predlog zabrane upotrebe glasalo je 18 zemalja, među kojima su i najveće zemlje članice EU, dok su protiv bili predstavnici Mađarske, Rumunije, Danske i Češke. Između ostalog se navodi i da u sadašnjim okolnostima, kada u velikoj meri život pčela ugrožavaju najnovije poljoprivredne tehnologije, klimatske promene, GMO, snažni pesticidi, širenje bolesti, štetočine i prirodni neprijatelja pčela, postoji potreba da se razvije globalna strategija za zaštitu pčela.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/453326/Pcele-povecavaju-prinos-jabuka-za-60-odsto

 

 

Sa dolaskom proleća ima sve više posla u voćnjacima. Mnoge voćne vrste cvetaju veoma obilno, a čak i posle loših vremenskih uslova u vreme oprašivanja
zameću veliki broj plodova koje stablo nije u stanju da nosi. Voće ima razvijen mehanizam odbacivanja plodova koji su manji i zakržljali (tzv. junsko opadanje
plodova), ali kod jabuka to nije dovoljno, pa je neophodno dodatno proređivanje, da bi se poboljšao kvalitet roda. Osim toga, prevelik broj plodova na stablu utiče i na loš kvalitet i slabije formiranje rodnih pupoljka naredne godine.
Ručno ili hemijsko proređivanje?
Proređivanje može da se radi ručno ili tretiranje hemijskim sredstvima. Kako objašnjava profesor dr Zoran Keserović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, mlada stabla jabuke lakše je prorediti u odnosu na ona u punoj rodnosti. Za optimalni rezultat se kod mladih stabala (do 3 godine) preporučuje ručno proređivanje ili hemijsko sa nižim dozama preparata. Jabuke se ručno proređuju posle junskog otpadanja plodova i tada se uklanjaju zaraženi, deformisani, mehanički povređeni plodovi kao i sitni na kratkim grančicama i plodovi u senci. Stabla u punoj rodnosti koja su slabe bujnosti lakše je prorediti u odnosu na bujna stabla koja opada ukoliko je prethodna godina bila visoko rodna. Na bujnost stabla utiču i suša ili oštećenja na listovima u jesen, te položaj
grana koje su najbujnije na vrhu krošnje koju je teže prorediti nego donji i unutrašnji deo stabla. Zato je važno prilikom primene preparata dobro isprskati krošnju. Za hemijsko proređivanje najčešće se koriste bioregulatori (sintetičkih biljnih hormona) koji simuliraju prirodni proces i dovode do otpadanja zakržljalih plodova. Kako napominje profesor Keserović za pravilnu primenu preparata neophodno je razumeti kako oni deluju, uticaj spoljne
sredine, ali i fizioloških procesa u stablima jabuke kao što su formiranje rodnih pupoljaka i otpadanje mladih plodova. Na osnovu svih ovih faktora se određuje doza preparata, dok se količina vode za hemijsko proređivanje plodova kod jabuka dozira se prema zapremini krošnje, odnosno starosti i bujnosti stabala.
Razlike među sortama
Prilikom hemijskog proređivanja jabuka treba voditi računa o sorti. Naime, mucu, ajdared, jonagold, breburn se relativno lako proređuju, ali treba voditi računa da se ne pretera. Sa druge strane teško se proređuju zlatni delišes, fudži, gloster, klonovi gale i spur tipovi crvenog delišesa. Razlika se ogleda u odnosu na toleranciju prema preparatima koji su genetski uslovljeni sortama i predstavljaju nasledne razlike u enzimskim sistemima. Preparati za
hemijsko proređivanje biljka najvećim delom upija preko lista, zato je neophodna zdrava, funkcionalna lisna površina. Prskanje je bolje uraditi po hladnijem
vremenu (15 do 20 stepeni) jer list bolje upija preparat. Osim ovoga, toplo vreme u vreme oprašivanja dovodi do većeg broja semenki u plodu što proređivanje čini težim.
Kako utvrditi kad je vreme za proređivanje? Profesor Keserović kaže zametanje ocenjuje na osnovu praćenja intenziteta rasta mladih plodića neposredno nakon oplođenja. Više od 7 do 8 plodića po kvadratnom santimetru poprečnog preseka grane na kojoj se nalaze, znak je previsokog zametanja i to treba prorediti. Osim proređivanja plodova kao najpouzdaniji metod je ručno uklanjanje cvetova ili cvasti. Najbolje vreme za proređivanje je od faze crvenog pupoljka do faze balona i preporučuje se da se uklone polovina do tri četvrtine ukupnog broja cvasti.
Hemijsko proređivanje
Kao objašnjava profesor dr Zoran Keserović hemijsko proređivanje daje najbolje rezultate, a preparat se bira na osnovu sorte i ostalih navedenih parametara. Hemijskim proređivanjem poboljšava se krupnoća, obojenost, hemijski sastav plodova, osiguravaju se redovni prinosi, olakšava zaštita i berba. Osim toga otpadanje plodova jabuke pre dostizanja optimalnog momenta zrelosti manje je izraženo kod proređenih stabala u odnosu na neproređena. Na velikim plantažama ručno proređivanje se primenjuje samo kao dopuna i korekcija hemijskom proređivanju. Tokom sezone nekada je potrebno dva ili tri
proređivanja bioregulatorima. Citokinini su grupa jedinjenja koja stimuliše deobu ćelija (citokinezu). Prskaju se u svim rastućim organima uključujući
koren i vrhove krošnje. U ovu grupu spada 6 – benziladenin (BA) koji najbolju efikasnot postiže u opsegu koncentracija od 50–150 ppm. Ukoliko je koncentracija veća može doći do izduživanja mladica i asimetriju plodova, a kod crvenog delišesa mogu da izazovu pojavu rđaste prevlake
ili nedovoljnu obojenost jabuke. Primenjuje u periodu od 14–21 dan nakon punog cvetanja, u uslovima kada maksimalna dnevna temperatura prelazi 15°C. NAA se često koristi u kombinaciji sa BA sa ciljem da pojača njegovo dejstvo, pri čemu se dodaje u koncentraciji od 3 do 5 ppm. Sredstva na bazi NAA ne treba dodavati ako su temperature više od 25˚C. Etefon je jedini biljni hormon koji deluje u gasovitom stanju. Ima ključnu ulogu u procesu sazrevanja plodova, podstiče starenje cvetova i plodova, ali njegova efikasnost u proređivanju varira zavisnosti od doze preparata i temperature vazduha
u momentu primene. Često se koristi kao korektivni tretman u slučaju da prethodno proređivanje nije dalo zadovoljavajuće rezultate. Sredstva na bazi auksina (biljni hormoni regulatori rasta) slična su prirodnim jedinjenjima koja se u mladim organima (semenkama, mladim plodovima, vrhovima izdanaka, pupoljcima) i transportuju kroz biljku floemeom. Brojna su jedinjenja slične strukture koja imaju aktivnost auksina, a najrasprostranjenija u biljnom svetu je indol-sirćetna kiselina (IAA).
Pri određivanju koncentracije preparata za hemijsko proređivanje plodova, pored ostalih faktora treba uzeti u obzir snabdevenost stabala azotom. Dokazano je
da ista koncentracija NAA i BA za proređivanje plodova, pri visokom sadržaju azota u zemljištu može dovesti do slabijeg proređivanja, manje prosečne mase ploda, ubrzanog sazrevanja te lošije skladišne sposobnosti plodova jabuke.
Mehaničko proređivanje cvetova
Alternativa ručnom ili hemijskom proređivanju može biti mehaničko uklanjanje cvetova upotrebom traktora i posebne priključne mašine. Ovo je ekološki prihvatljiv metod, a primenjuje se od 1990. godine. Mašina se sastoji od nosača sa vertikalnom rotirajućom osovinom na kojoj se nalaze sintetičke žice koje se jednostavno mogu postavljati i uklanjati. Osovina ima mogućnost promene nagiba te se može prilagođavati različitim oblicima stabla. Kako se osovina okreće, sintetičke žice udaraju cvetove ili cvasti, posebno na periferiji krune. Intenzitet proređivanja određen je brzinom kretanja, frekvencijom rotiranja osovine i brojem žica. Mane mehaničkog proređivanja ogledaju se u tome da se može primeniti samo kod pojedinih uzgojnih oblika, može dovesti do oštećenja drveta, podstiče razvoj i širenje bolesti ukoliko se žice ne dezinfekuju, (plamenjača, rak grana, krvave vaši) i ima efekta na rast mladara. Ovakva vrsta proređivanja najviše efekta ima kod vitkih stabala koje su zasađene u špalir.
Mehaničko proređivanje vršiti samo pri suvom vremenu i to između stadijuma balona i punog cveta, ali u svakom slučaju pre nastupanja uslova za infekciju bakterioznom plamenjačom. Proređivanje cvetova može da se vrši i hemijskim sredstvima na bazi amonijum-tiosulfata (ATS) koji je bezbedan za korisnike, okolinu i potrošače. ATS oštećuje krunične listiće, tučkove i prašnike cveta, te ne dolazi do zametanja plodova. Međutim, više koncentracije mogu izazvati ožegotine ne lišću. Koristi se u fazi punog cvetanja, odnosno kad počne otpadanje latica i potreban je jedan do dva tretmana. Optimalna temperatura za tretiranje je između 18 i 22˚C.
Osim ovog koristi se i NAD - amid naftil sirćetne kiseline i primenjuje se najkasnije 7 dana nakon punog cvetanja. Međutim, ne sme se primenjivati kod sorti
tipa crvenog delišesa i elstara jer može doći do zaostajanja plodova u porastu, a na ovo jedinjenje osetljive su i fudži i breburn.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

 

U Ravnom Gaju kod Knića održano je 9. Zimsko savetovanje voćara Gruža 2020. U organizaciji Gruže agrar iz Balosave, savetovanje je okupilo više od 500 voćara iz Srbije i inostranstva.

Ovaj skup, koji su predavači ocenili kao jedan od najznačajnijih i visokokotiranih u regionu, kao i svake godine obilovao je stručnim predavanjima eminentnih stručnjaka iz oblasti voćarstva. Centralne teme savetovanja bile su jabuke, šljive i borovnice.Profesor Franci Štampar sa Biotehničkog fakulteta u Ljubljani, od samog početka je predavač na Zimskom savetovanju voćara i danas ovaj događaj ocenjuje kao veoma kvalitetan, ali iznad svega koristan proizvođačima.

- Proizvodnja jabuke u Srbiji porasla je tri puta, a površine pod zasadima su ostale iste. To je dovoljan dokaz da su struka i nauka bile u službi proizvođača i da zajedno postižemo uspeh. Tehnologija ide napred i ovaj skup je idealan način da se ona prezentuje široj publici - ocenio je Štampar.Štampar je ove godine odlučio da sa voćarima podeli nova iskustva o proređivanju jabuka i da li je praktičnije to raditi hemijskim putem ili ručno. On je naveo da u Srbiji ne preporučuje ručno proređivanje zbog širenja ervinije. O berbi, čuvanju i pakovanju jabuka govorio je Dragan Radivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, dok je o zaštiti jabuka u uslovima promena govorio Aleksandar Jotov, ispred BASF-a.Pažnju voćara privukle su i teme o bolestima i štetočinama borovnice, upravljanje kvalitetom jagodastog voća u toku skladištenja, kao i tehnologija ishrane mladog zasada višnje. Međutim, ove godine bilo je reči i o budućnosti proizvodnje i plasmana šljive. Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku kaže da sadašnje stanje što se tiče šljive nije zadovoljavajuće, te da bi Srbija mogla, sa 72.000 hektara, da postigne mnogo bolje rezultate.

- U planu je da se uradi kvalitetan popis ili monitoring zasada šljiva u Srbiji, kada je u pitanju i starost i sortna struktura zasada. Tako ćemo najbolje znati čime raspolažemo za plasman na svetsko tržište. Sada preko 60% naše šljive izvozimo na rusko tržište, ali moramo naći nova. Takođe moramo voditi računa o kvalitetu i novim proizvodima od šljive koje možemo ponuditi - rekao je Lukić.Ovogodišnji skup Gruža 2020 obeležio je dolazak iskusnih, ali i mladih voćara, koji su tek počeli. Goran Zabrtić je došao iz voćnjaka Južni Banat iz Bele Crkve i kaže da voćarstvo i cela poljoprivreda više nije ni knjiga, ni kancelarija ili fakultet, već i iskustvo. Stoga je potrebno da se zajedno prodiskutuje i razmene iskustva.

Nemanja Nikolić iz Gruže agrara, domaćin ovog skupa kaže da je savetovanje u Ravnom Gaju sada već ozbiljno i tradicionalno okupljanje voćara zavidnog rejtinga.

- Posle devet godina dobili smo sam vrh struke i prakse. Svi su već navikli da na ovom mestu može mnogo toga pametnog i korisnog da se čuje i vidi. Dokaz za to je da se za savetovanje čulo ne samo u regionu, već i do Belorusije, Turske, Zapadne Evrope. Savetovanje nije značajno samo za našu firmu, već i za ceo gružanski kraj i Knić i promociju svih njenih potencijala. To je i suština, da pošaljemo najlepšu sliku o našem kraju celoj Srbiji i svetu - poručuje Nemanja Nikolić iz Gruže agrara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2773662/gruza-2020-zasto-jabuku-u-srbiji-ne-valja-rucno-proredjivati-i-kako

Rezidbu jabuke u rodu trebalo bi obavljati na osnovu morfoloških osobina rodnih grančica, intenziteta vegetativnog porasta, ali i prema količini i stanja rodnih pupoljaka. Generalno, važno je da se poštuju pojedini principi, a svaka sorta posebno orezuje.

Jačina rezidbe ponajviše zavisi od starosti voćke. Po pravilu mlade voćke su i veće bujnosti pa se takva stabla i manje orezuju nego slabo bujna i zakržljala. Dakle, trebalo bi poštovati princip- duga rezidba na bujnim stablima ubrzava i povećava rodnost, a kratka rezidba podstiče bujnost i usporava rodnost. Odnosno kod intenzivnog porasta trebalo bi stabla više opteretiti rodnim pupoljcima.

Tehnikom rezidbe reguliše se razvoj određenog broja letorasta na kojima će se obrazovati cvetni pupoljci i rodne grančice. Rodne grančice na rodnim granama propadaju sa starošću grana. Osim toga, i rodnost se smanjuje. Rodnu granu sa rodnim grančicama trebalo bi svake četvrte do svake šeste godine obnoviti, što se , upravo, postiže rezidbom. Trebalo bi nastojati da se svake godine s jednog razvijenog drveta obnovi jedna četvrtina do jedna šestina rodnih grančica. Na taj način ovako primenjena rezidba omogućava da se kruna održava u pravilnoj biološkoj ravnoteži i to maksimalno opterećenje rodom uz odgovarajući vegetativni prirast. Pravilnom rezidbom, uz primenu ostalih agrotehničkih mera isključuje se pojava alternativnosti rađanja jabuke.

Principi rezidbe važe, uglavnom, za sve sisteme uzgoja, ali postoje i neke specifičnosti u načinu izvođenja ove operacije. Tako, na primer, rezidba na rodnost kod palmete sa kosim granama je nešto durkčija, jer se veliki broj letorasta savija radi ubrzanja obrazovanja cvetnih pupoljaka.

Zbog toga se dešava da na jednom stablu obrazuje se više cvetnih pupoljaka odnosno cvetova, iz kojih se obrazuju plodovi koji se ne mogu lepo razviti, jer korenov sistem nije u mogućnosti da primi odgovarajuću količinu hranljivih materija. Na takvim stablima nameće se rezidba radi proređivanja rodnih grana i smanjivanja broja rodnih grančica, a na kraju i smanjivanju broja plodova. U suštini u današnjem voćarstvu težnja je u “dugoj” rezidbi, uz obavezno kasnije proređivanje plodova.

Intenzitet takve rezidbe zavisi od toga da li su predviđena obilnija đubrenja uz navodnjavanje i druge agrotehničke mere.

I na savijenim grančicama, posle izvesnog vremena ( 5 do 6 godina) počinju da se proređuju rodne grančice , o čemu se pri izvođenju rezidbe mora voditi računa. Ove rodne grane se nakon 4 do 6 godina rezidbom uklanjaju do osnove, da bi se pospešio razvoj spavajućih pupoljaka u letoraste, koji se tokom vegetacije savijaju, i u narednoj vegetaciji na njima se diferenciraju cvetni pupoljci. U trećoj godini na takvom letorastu se razvijaju plodovi.

Na jednom odraslom stablu palmete sa kosim granama trebalo bi da se nalaze tek razvijeni letorasti koji se savijaju ili povijaju radi obrazovanja cvetnih pupoljaka. Takođe i savijeni letorasti u prethodnoj vegetaciji, na kojima se u tekućoj godini obrazuju cvetni pupoljci, letorasti koji prvi put donose rod, zatim serija rodnih grana koje nose rodne grančice s plodovima druge, treće, četvrte, pete i šeste godine. U toku leta letorasti se proređuju. Narednih godina postupak je sličan.

Takođe pri rezidbi starijih stabala u punoj rodnosti paziti da se u kruni ne formira isuviše izrođenog drveta, koje bi trebalo redovno izbacivati ili skraćivati, a ostavljati kratke rodne grančice na dvogodišnjim i trogodišnjim granama.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/12/28/vocarstvo/korisni-principi-u-rezidbi-jabuke/

Štetočina Lycorma delicatula je nova pretnja za vinovu lozu, kao i za jabuku, šljivu, krušku, ali i ukrasno i šumsko drveće.

Ovaj insekt je poreklom iz Kine i Vijetnama, a slučajno je donesen u Južnu Koreju i Japan, gde su uočene štete sredinom 2000. godina. U Pensilvaniji (SAD) je primećena 2014. godine, a njena rasprostranjenost širila se kako se povećavala gustina stanovništva i od tada je pretnja Americi, ali i Evropi.

U Pensilvaniji je došlo do pogubne štete za vinsku industriju, gde su neki uzgajivači prijavili 90% gubitka prinosa zbog ove štetočine.

Prednja krila insekta Lycorma delicatula su sivkasta sa crnim tačkama, deo zadnjeg krila je crvene boje sa crnim tačkama, a ostatak je bele i crne boje, dok je abdomen žućkaste boje sa crnim prugama.

Osim stabala, jaja polaže i na drugim mestima poput cigli, kamenja, vozila ili uginulih biljaka. Količina odloženih jajašca na razne materijale može da predstavlja pretnju za njegovo širenje ljudskim uticajem.

Na veće udaljenosti prenose se zaraženim biljkama i materijalima na kojima su položena jajašca. Usled ishrane larvi i imaga dolazi do žućenja listova, a na stablu se javlja izmet. Tokom napada dolazi do lučenja medne rose na kojoj se kasnije razvijaju gljivice. Takođe, znak zaraze može da bude prisustvo mrava, pčela, stršljena i osa koje privlači medna rosa.

U Evropi još uvek nije primećena, odnosno prijavljena, ali ne može se isključiti mogućnost da već postoji neprimećena mala populacija posebno u blizini aerodroma, luka ili železničkih stanica, odakle bi mogla da krene invazija.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2730096/nova-stetocina-lycorma-delicatula-preti-vinovoj-lozi

Kako je saopšteno iz kompanije Delta Agrar oni u svojim voćnjacima koji se prostiru na nekoliko stotina hektara u Srbiji gaje između ostalog voća i klupske
sorte jabuka. To su sorte nastale dugogodišnjim ukrštanjem i radom selekcionara zbog čega imaju tačno određene osobine: boju, čvrstinu, ukus i veličinu. Mogu ih uzgajati samo oni proizvođači koji dobijudozvolu od nosioca licence. Brendirane sorte pojavile su se pre 30-ak godina. Danas ih najviše troše najbogatije zemlje: vodeća u Evropi je Velika Britanija, u kojoj samo „pink lejdi“ pokriva 12% tržišta, a sve brendirane jabuke ukupno čine čak petinu ukupne prodaje.
Presdtavnici Delta Agrar su u jednom beogradskom hotelu na moderan način predstavili četiri sorte koje se već gaje u njighovim voćnjacima, a mogu se naći na policama marketa. To su: „modi“, „kiku“, „evelina“ i „pink lady“. Uz pomoć VR naočara novinari i gosti kompanije mogli su da dožive voćnjak u Čelarevu. U sali prilagođenoj za ovaj događaj postavljeni su interaktivni paneli koji su pokazivali karakteristike sorte jabuke koja je spuštena na touchscreen
ekran, a zabavu je predstavljala VR igrica u kojoj su se gosti takmičili u hvatanju padajućih jabuka. Igrica je sem zabavnog imala i humanitarni karakter: pobednik je dobio pravo da 100 kilograma brendiranih klupskih jabuka pokloni instituciji po svom izboru. Možda količina jabuka nije bila preterano velika, ali je bitna pažnja.
Uz sorte koje su danas predstavljene tržištu, Delta Agrar ima pravo i na proizvodnju sorti „isaak“, „red mun“, „svitango“ i „rubens“. Kako su saopštili iz komanije Delta Agrar oni gaje klupske jabuke u voćnjacima u Čelarevu i Zaječaru. Zasad u Zaječaru prostire se na 200ha dok u Čelarevu voćnjak ima površinu preko 600 hektara i predstavlja najveći voćnjak u jednom komadu u ovom delu sveta.U saopštenju koje smo dobili nije bilo reči o ceni i tržištu za klupske jabuke iz Srbije ali već dve godine tržište jabuka, što se Srbije tiče, nije u dobroj situaciji. Razlog tome je velika domaća proizvodnja i smanjenje narudžbina iz Ruske Federacije koja sve više ima svoju proizvodnju jabuka u čemu joj dosta pomažu i slovenački stručnjaci. Takođe, domaći proizvođači na domaćem tržištu uglavnom plasiraju drugu klasu dok prvoklasne jabuke čuvaju u hladnjačama za probirljive strane kupce.
Kako Agrobiznis magazin saznaje Ministarstvo poljoprivrede intenzivno radi na omogućavanju izvoza jabuka iz Srbije u Kinu i Indiju. Pregovori su pri kraju i
ostalo je da se reši deo tehničkih pitanja fitosanitarne kontrole prilikom prometa voća. Delegacija Srbije tim povodom nedavno je boravila u Indiji i kako saznajemo uskoro treba očekivati dobre vesti.Jabuka se smatra jednim od najpopularnijih plodova i najviše se proizvodi od svih vrsta voća na svetu. Najveći proizvođači su Kina, SAD i Poljska. Prema USDA (američko ministarstvo poljoprivrede) Kina je najveći svetski proizvođač jabuka sa proizvodnjom 44 miliona tona godišnje. Međutim, to ne znači da Kina ne uvozi jabuke kao i druge države. Značajni proizvođači jabuke su Turska, indija, Iran, Italija, Rusija, Francuska i Čile. Zbog sezonskog karaktera, vremena zrenja i čuvanja ove zemlje su istovremeno i značajni uvoznici.Takođe, najveće količine jabuke na primer Velika Britanija uveze iz Francuske kroz distributivni lanac Tesco. i te jabuke dolaze iz doline Loare gde je poljoprivreda Francuske najrazvijenija.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. godine ukupna proizvodnja voća u Srbiji bila je 1.523.000 tona. Poslednjih godina proizvodnja jabuka je na nivou blizu 500.000 tona. Prinos na visko intenzivnim zasadima (gust sklop biljaka u špaliru) je između 50 i 70 tona po hektaru mada ima primera i sa prinosima preko 100 tona. Izvoz jabuke u 2018. godini bio je 197.602 tone a vrednost je 122,4 milona dolara. Čak 84% izvoza jabuka je u Rusku Federaciju! To je veoma loš pokazatelj koliko je naše tržište jabuka veoma ograničeno i rizično. Prema podacima EUROSTATA za 2017. godinu u Srbiji je voće
zastupljeno na 43.696 hektara, a od toga 57% je zastupljena jabuka. To je svrstalo našu zemlju na šesto mesto u Evropi. Ispred su Poljska sa 160.000 hektara, Italija 55.810 hektara, Rumunija 55.050 hektara, Francuska 38.298 hektara i Nemačka
sa 33.981 hektarom. Dve trećine zasada voća u Evropskoj uniji koncetrisano je u Španiji sa 422.809 hektara to čini 33 odsto ukupnog udela proizvodnje voća u EU. Na drugom mestu je Italijia sa 279.281 hektara na koju otpada 22 odsto i Poljska sa 167.315 hektara.

 Proizvodnja jabuke u svetu  2018/2019. godine / Država Tona (t)
Kina 31.000.000
EU 14.009.000
SAD 5.048.000
Turska 3.000.000
Iran 2.799.000
Indija 2.300.000
Ruska Federacija 1.503.000
Čile 1.264.000
Ukrajina 1.099.000
Brazil 1.049.000
Ostali 5.616.000

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ponuda jabuka na Gradskoj tržnici u Jagodini, najvećoj u Pomoravskom okrugu i tom delu Srbije, veoma je dobra, a cena, slažu se i kupci i prodavači, nikada niža u ovo doba, 30 do 50 dinara za kilogram.

Pune tezge zlatnog i crvenog delišesa, ajdara, jonatana... a cena zavisi od kvalitete i sorte.

Jabuka ima još na granama, neobranih i opalih ispod stabala, zbog niske cene mnogima se nije isplatilo da plaća berače, komentarišu kupci na pijaci i ocenjuju da će velike količine završiti u rakiji.

Oni procenjuju da će ovako niske cene potrajati do početak marta, "a malo će biti više za Božić".

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2692910/jabuke-nikad-jeftinije-zbog-niske-cene-velike-kolicine-zavrsice-u-rakiji

Svetska godišnja proizvodnja jabuka je oko 80 miliona tona (izvor: VAPA), a kruška prelazi 23 miliona tona (izvor: FAO) objavljuju dve ugledne međunarodne
institucije. Zajedno, ove dve vrste voća predstavljaju jednu od najvećih proizvedenih i konzumiranih kategorija voća na svetu, zajedno sa bananama, lubenicama i agrumima. Snažna potražnja i tržišna konkurencija zahtevaju intenzivnu proizvodnju i eliminaciju svih rizika koji mogu uticati na prinos i kvalitet jabučastog voća. Sa druge strane, potrošači nameću visoke zahteve u pogledu kvalitativnih, senzornih i nutritivnih karakteristika.
Italijasnksa kompanija Arrigoni proučava specifična rešenja za svaku vrstu situacije, u skladu sa potrebama i proizvodnom površinom. Štaviše, za odabir idealne zaštite ništa ne treba prepustiti slučaju: čak i boja protivgradne mreže može biti presudna za donosioce odluka o tome koje i kakve će se mere sprovoditi. Zavisno od sorte i geografskog područja gajenja, potrebno je koristiti pravi procenat senčenja zasada. U regionima u kojima nema
dovoljno sunca, za useve koji zahtevaju veliko zračenje preporučuju se providne mreže; naprotiv, na sunčanim mestima i na manje bujnim voćnjacima, tamno
obojena mreža je označena da garantuje bolji faktor senčenja i smanjuje štetu nastalu ožegotina. Uz to ovakve mreže takođe imaju duži vek trajanja otrkivaju italiajanski stručnjaci. Arrigoni FRUCTUS® asortiman je posebna linija mreža od polietilena visoke čvrstoće, stabilizovane protiv UV zraka. Pored direktne mehaničke zaštite od mogućih oštećenja od grada, ovaj asortiman nudi i nekoliko drugih prednosti. U stvari, FRUCTUS® modifikuje unutrašnju mikroklimu, smanjujući prosečnu dnevnu temperaturu i povećavajući relativnu vlažnost. Konačno, zaštita je efikasna protiv ptica i nekih insekata, te na taj
način značajno smanjuje pojava bolesti, jer je voćnjak zaštićen od širenja pomoćuprenosilaca (vektora). Takođe oavkva mreža je pogodna za sastavljanje dugih redova zahvaljujući snažnom bočnom i centralnom delu. Ovaj raspon agrotesila stvara posebno povoljne uslove za rast i razvoj u matičnjaku. AGRITELA LUKS® je bela tkanina za mulčenje, idealna za primenu i poboljšanje zrenja voća, podstičući bolju obojenost plodova. U stvari, najbolje rezultate daje u zasadima gde su primenjene sadnice klonova ili sorte koje teško razvijaju pravu boju, posebno u proizvodnji jabuka na ravnim poljima, pod mrežama
ili u oblastima sa lošim temperaturnim odstupanjima između dana i noći. Zahvaljujući posebnim dodacima, AGRITELA LUKS® reflektuje preko 70% fotosintetski aktivne sunčeve svetlosti koja dospe do tla i obezbedi više svetlosti u donjim i unutrašnjim delovima lišća. To znači bolje
bojanje za sorte jabuka kao što su Galaki, Kanzi, Pink Ladi, Gala Schniga i prosečno 25% više prodavanog voća. Tkanina je UV stabilizovana, lako se montira i može se koristiti van sezone. Jaka bočna ojačanja i visokokvalitetni materijali omogućavaju postavljanje tkanine kukama i kopčama za savršeno učvršćenje na zemlju. Takođe ostaje blago uvučen i omogućava prolazak mašina. IRIDE MULTI PRO® i FRUCTUS 4 / 4®: preporučuje se zatvaranje strana voćnjaka ili prekrivanje pojedinačnih redova. Konkretno, prvo rešenje je pogodno za zaštitu od Haliomorpha Halis (azijske bube), dok je drugo dizajnirano za zaštitu ploda od napada štetnog moljaca Cidia pomonella.

„Kada je reč o najopsežnijim i kultivisanim kulturama na svetu - objašnjava Paolo Arrigoni, generalni direktor kompanije Arrigoni, - što se tiče jabuka i krušaka, potrebno je imati na umu mnoštvo faktora. S jedne strane, u stvari, istraživanje mora biti orijentisano na rešenja koja odgovaraju konkretnim potrebama, a sa druge strane, trebamo više razmišljati o održivosti životne sredine. Sa „totalno zelenim“ predlozima koje sama Arrigoni grupa istražuje već nekoliko godinaobraćamo panu ne samo na kvalitet proizvodnje, već i na očuvanje prirodnog okruženja voćnjaka“.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31