Rezidbu jabuke u rodu trebalo bi obavljati na osnovu morfoloških osobina rodnih grančica, intenziteta vegetativnog porasta, ali i prema količini i stanja rodnih pupoljaka. Generalno, važno je da se poštuju pojedini principi, a svaka sorta posebno orezuje.

Jačina rezidbe ponajviše zavisi od starosti voćke. Po pravilu mlade voćke su i veće bujnosti pa se takva stabla i manje orezuju nego slabo bujna i zakržljala. Dakle, trebalo bi poštovati princip- duga rezidba na bujnim stablima ubrzava i povećava rodnost, a kratka rezidba podstiče bujnost i usporava rodnost. Odnosno kod intenzivnog porasta trebalo bi stabla više opteretiti rodnim pupoljcima.

Tehnikom rezidbe reguliše se razvoj određenog broja letorasta na kojima će se obrazovati cvetni pupoljci i rodne grančice. Rodne grančice na rodnim granama propadaju sa starošću grana. Osim toga, i rodnost se smanjuje. Rodnu granu sa rodnim grančicama trebalo bi svake četvrte do svake šeste godine obnoviti, što se , upravo, postiže rezidbom. Trebalo bi nastojati da se svake godine s jednog razvijenog drveta obnovi jedna četvrtina do jedna šestina rodnih grančica. Na taj način ovako primenjena rezidba omogućava da se kruna održava u pravilnoj biološkoj ravnoteži i to maksimalno opterećenje rodom uz odgovarajući vegetativni prirast. Pravilnom rezidbom, uz primenu ostalih agrotehničkih mera isključuje se pojava alternativnosti rađanja jabuke.

Principi rezidbe važe, uglavnom, za sve sisteme uzgoja, ali postoje i neke specifičnosti u načinu izvođenja ove operacije. Tako, na primer, rezidba na rodnost kod palmete sa kosim granama je nešto durkčija, jer se veliki broj letorasta savija radi ubrzanja obrazovanja cvetnih pupoljaka.

Zbog toga se dešava da na jednom stablu obrazuje se više cvetnih pupoljaka odnosno cvetova, iz kojih se obrazuju plodovi koji se ne mogu lepo razviti, jer korenov sistem nije u mogućnosti da primi odgovarajuću količinu hranljivih materija. Na takvim stablima nameće se rezidba radi proređivanja rodnih grana i smanjivanja broja rodnih grančica, a na kraju i smanjivanju broja plodova. U suštini u današnjem voćarstvu težnja je u “dugoj” rezidbi, uz obavezno kasnije proređivanje plodova.

Intenzitet takve rezidbe zavisi od toga da li su predviđena obilnija đubrenja uz navodnjavanje i druge agrotehničke mere.

I na savijenim grančicama, posle izvesnog vremena ( 5 do 6 godina) počinju da se proređuju rodne grančice , o čemu se pri izvođenju rezidbe mora voditi računa. Ove rodne grane se nakon 4 do 6 godina rezidbom uklanjaju do osnove, da bi se pospešio razvoj spavajućih pupoljaka u letoraste, koji se tokom vegetacije savijaju, i u narednoj vegetaciji na njima se diferenciraju cvetni pupoljci. U trećoj godini na takvom letorastu se razvijaju plodovi.

Na jednom odraslom stablu palmete sa kosim granama trebalo bi da se nalaze tek razvijeni letorasti koji se savijaju ili povijaju radi obrazovanja cvetnih pupoljaka. Takođe i savijeni letorasti u prethodnoj vegetaciji, na kojima se u tekućoj godini obrazuju cvetni pupoljci, letorasti koji prvi put donose rod, zatim serija rodnih grana koje nose rodne grančice s plodovima druge, treće, četvrte, pete i šeste godine. U toku leta letorasti se proređuju. Narednih godina postupak je sličan.

Takođe pri rezidbi starijih stabala u punoj rodnosti paziti da se u kruni ne formira isuviše izrođenog drveta, koje bi trebalo redovno izbacivati ili skraćivati, a ostavljati kratke rodne grančice na dvogodišnjim i trogodišnjim granama.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/12/28/vocarstvo/korisni-principi-u-rezidbi-jabuke/

Štetočina Lycorma delicatula je nova pretnja za vinovu lozu, kao i za jabuku, šljivu, krušku, ali i ukrasno i šumsko drveće.

Ovaj insekt je poreklom iz Kine i Vijetnama, a slučajno je donesen u Južnu Koreju i Japan, gde su uočene štete sredinom 2000. godina. U Pensilvaniji (SAD) je primećena 2014. godine, a njena rasprostranjenost širila se kako se povećavala gustina stanovništva i od tada je pretnja Americi, ali i Evropi.

U Pensilvaniji je došlo do pogubne štete za vinsku industriju, gde su neki uzgajivači prijavili 90% gubitka prinosa zbog ove štetočine.

Prednja krila insekta Lycorma delicatula su sivkasta sa crnim tačkama, deo zadnjeg krila je crvene boje sa crnim tačkama, a ostatak je bele i crne boje, dok je abdomen žućkaste boje sa crnim prugama.

Osim stabala, jaja polaže i na drugim mestima poput cigli, kamenja, vozila ili uginulih biljaka. Količina odloženih jajašca na razne materijale može da predstavlja pretnju za njegovo širenje ljudskim uticajem.

Na veće udaljenosti prenose se zaraženim biljkama i materijalima na kojima su položena jajašca. Usled ishrane larvi i imaga dolazi do žućenja listova, a na stablu se javlja izmet. Tokom napada dolazi do lučenja medne rose na kojoj se kasnije razvijaju gljivice. Takođe, znak zaraze može da bude prisustvo mrava, pčela, stršljena i osa koje privlači medna rosa.

U Evropi još uvek nije primećena, odnosno prijavljena, ali ne može se isključiti mogućnost da već postoji neprimećena mala populacija posebno u blizini aerodroma, luka ili železničkih stanica, odakle bi mogla da krene invazija.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2730096/nova-stetocina-lycorma-delicatula-preti-vinovoj-lozi

Kako je saopšteno iz kompanije Delta Agrar oni u svojim voćnjacima koji se prostiru na nekoliko stotina hektara u Srbiji gaje između ostalog voća i klupske
sorte jabuka. To su sorte nastale dugogodišnjim ukrštanjem i radom selekcionara zbog čega imaju tačno određene osobine: boju, čvrstinu, ukus i veličinu. Mogu ih uzgajati samo oni proizvođači koji dobijudozvolu od nosioca licence. Brendirane sorte pojavile su se pre 30-ak godina. Danas ih najviše troše najbogatije zemlje: vodeća u Evropi je Velika Britanija, u kojoj samo „pink lejdi“ pokriva 12% tržišta, a sve brendirane jabuke ukupno čine čak petinu ukupne prodaje.
Presdtavnici Delta Agrar su u jednom beogradskom hotelu na moderan način predstavili četiri sorte koje se već gaje u njighovim voćnjacima, a mogu se naći na policama marketa. To su: „modi“, „kiku“, „evelina“ i „pink lady“. Uz pomoć VR naočara novinari i gosti kompanije mogli su da dožive voćnjak u Čelarevu. U sali prilagođenoj za ovaj događaj postavljeni su interaktivni paneli koji su pokazivali karakteristike sorte jabuke koja je spuštena na touchscreen
ekran, a zabavu je predstavljala VR igrica u kojoj su se gosti takmičili u hvatanju padajućih jabuka. Igrica je sem zabavnog imala i humanitarni karakter: pobednik je dobio pravo da 100 kilograma brendiranih klupskih jabuka pokloni instituciji po svom izboru. Možda količina jabuka nije bila preterano velika, ali je bitna pažnja.
Uz sorte koje su danas predstavljene tržištu, Delta Agrar ima pravo i na proizvodnju sorti „isaak“, „red mun“, „svitango“ i „rubens“. Kako su saopštili iz komanije Delta Agrar oni gaje klupske jabuke u voćnjacima u Čelarevu i Zaječaru. Zasad u Zaječaru prostire se na 200ha dok u Čelarevu voćnjak ima površinu preko 600 hektara i predstavlja najveći voćnjak u jednom komadu u ovom delu sveta.U saopštenju koje smo dobili nije bilo reči o ceni i tržištu za klupske jabuke iz Srbije ali već dve godine tržište jabuka, što se Srbije tiče, nije u dobroj situaciji. Razlog tome je velika domaća proizvodnja i smanjenje narudžbina iz Ruske Federacije koja sve više ima svoju proizvodnju jabuka u čemu joj dosta pomažu i slovenački stručnjaci. Takođe, domaći proizvođači na domaćem tržištu uglavnom plasiraju drugu klasu dok prvoklasne jabuke čuvaju u hladnjačama za probirljive strane kupce.
Kako Agrobiznis magazin saznaje Ministarstvo poljoprivrede intenzivno radi na omogućavanju izvoza jabuka iz Srbije u Kinu i Indiju. Pregovori su pri kraju i
ostalo je da se reši deo tehničkih pitanja fitosanitarne kontrole prilikom prometa voća. Delegacija Srbije tim povodom nedavno je boravila u Indiji i kako saznajemo uskoro treba očekivati dobre vesti.Jabuka se smatra jednim od najpopularnijih plodova i najviše se proizvodi od svih vrsta voća na svetu. Najveći proizvođači su Kina, SAD i Poljska. Prema USDA (američko ministarstvo poljoprivrede) Kina je najveći svetski proizvođač jabuka sa proizvodnjom 44 miliona tona godišnje. Međutim, to ne znači da Kina ne uvozi jabuke kao i druge države. Značajni proizvođači jabuke su Turska, indija, Iran, Italija, Rusija, Francuska i Čile. Zbog sezonskog karaktera, vremena zrenja i čuvanja ove zemlje su istovremeno i značajni uvoznici.Takođe, najveće količine jabuke na primer Velika Britanija uveze iz Francuske kroz distributivni lanac Tesco. i te jabuke dolaze iz doline Loare gde je poljoprivreda Francuske najrazvijenija.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. godine ukupna proizvodnja voća u Srbiji bila je 1.523.000 tona. Poslednjih godina proizvodnja jabuka je na nivou blizu 500.000 tona. Prinos na visko intenzivnim zasadima (gust sklop biljaka u špaliru) je između 50 i 70 tona po hektaru mada ima primera i sa prinosima preko 100 tona. Izvoz jabuke u 2018. godini bio je 197.602 tone a vrednost je 122,4 milona dolara. Čak 84% izvoza jabuka je u Rusku Federaciju! To je veoma loš pokazatelj koliko je naše tržište jabuka veoma ograničeno i rizično. Prema podacima EUROSTATA za 2017. godinu u Srbiji je voće
zastupljeno na 43.696 hektara, a od toga 57% je zastupljena jabuka. To je svrstalo našu zemlju na šesto mesto u Evropi. Ispred su Poljska sa 160.000 hektara, Italija 55.810 hektara, Rumunija 55.050 hektara, Francuska 38.298 hektara i Nemačka
sa 33.981 hektarom. Dve trećine zasada voća u Evropskoj uniji koncetrisano je u Španiji sa 422.809 hektara to čini 33 odsto ukupnog udela proizvodnje voća u EU. Na drugom mestu je Italijia sa 279.281 hektara na koju otpada 22 odsto i Poljska sa 167.315 hektara.

 Proizvodnja jabuke u svetu  2018/2019. godine / Država Tona (t)
Kina 31.000.000
EU 14.009.000
SAD 5.048.000
Turska 3.000.000
Iran 2.799.000
Indija 2.300.000
Ruska Federacija 1.503.000
Čile 1.264.000
Ukrajina 1.099.000
Brazil 1.049.000
Ostali 5.616.000

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ponuda jabuka na Gradskoj tržnici u Jagodini, najvećoj u Pomoravskom okrugu i tom delu Srbije, veoma je dobra, a cena, slažu se i kupci i prodavači, nikada niža u ovo doba, 30 do 50 dinara za kilogram.

Pune tezge zlatnog i crvenog delišesa, ajdara, jonatana... a cena zavisi od kvalitete i sorte.

Jabuka ima još na granama, neobranih i opalih ispod stabala, zbog niske cene mnogima se nije isplatilo da plaća berače, komentarišu kupci na pijaci i ocenjuju da će velike količine završiti u rakiji.

Oni procenjuju da će ovako niske cene potrajati do početak marta, "a malo će biti više za Božić".

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2692910/jabuke-nikad-jeftinije-zbog-niske-cene-velike-kolicine-zavrsice-u-rakiji

Svetska godišnja proizvodnja jabuka je oko 80 miliona tona (izvor: VAPA), a kruška prelazi 23 miliona tona (izvor: FAO) objavljuju dve ugledne međunarodne
institucije. Zajedno, ove dve vrste voća predstavljaju jednu od najvećih proizvedenih i konzumiranih kategorija voća na svetu, zajedno sa bananama, lubenicama i agrumima. Snažna potražnja i tržišna konkurencija zahtevaju intenzivnu proizvodnju i eliminaciju svih rizika koji mogu uticati na prinos i kvalitet jabučastog voća. Sa druge strane, potrošači nameću visoke zahteve u pogledu kvalitativnih, senzornih i nutritivnih karakteristika.
Italijasnksa kompanija Arrigoni proučava specifična rešenja za svaku vrstu situacije, u skladu sa potrebama i proizvodnom površinom. Štaviše, za odabir idealne zaštite ništa ne treba prepustiti slučaju: čak i boja protivgradne mreže može biti presudna za donosioce odluka o tome koje i kakve će se mere sprovoditi. Zavisno od sorte i geografskog područja gajenja, potrebno je koristiti pravi procenat senčenja zasada. U regionima u kojima nema
dovoljno sunca, za useve koji zahtevaju veliko zračenje preporučuju se providne mreže; naprotiv, na sunčanim mestima i na manje bujnim voćnjacima, tamno
obojena mreža je označena da garantuje bolji faktor senčenja i smanjuje štetu nastalu ožegotina. Uz to ovakve mreže takođe imaju duži vek trajanja otrkivaju italiajanski stručnjaci. Arrigoni FRUCTUS® asortiman je posebna linija mreža od polietilena visoke čvrstoće, stabilizovane protiv UV zraka. Pored direktne mehaničke zaštite od mogućih oštećenja od grada, ovaj asortiman nudi i nekoliko drugih prednosti. U stvari, FRUCTUS® modifikuje unutrašnju mikroklimu, smanjujući prosečnu dnevnu temperaturu i povećavajući relativnu vlažnost. Konačno, zaštita je efikasna protiv ptica i nekih insekata, te na taj
način značajno smanjuje pojava bolesti, jer je voćnjak zaštićen od širenja pomoćuprenosilaca (vektora). Takođe oavkva mreža je pogodna za sastavljanje dugih redova zahvaljujući snažnom bočnom i centralnom delu. Ovaj raspon agrotesila stvara posebno povoljne uslove za rast i razvoj u matičnjaku. AGRITELA LUKS® je bela tkanina za mulčenje, idealna za primenu i poboljšanje zrenja voća, podstičući bolju obojenost plodova. U stvari, najbolje rezultate daje u zasadima gde su primenjene sadnice klonova ili sorte koje teško razvijaju pravu boju, posebno u proizvodnji jabuka na ravnim poljima, pod mrežama
ili u oblastima sa lošim temperaturnim odstupanjima između dana i noći. Zahvaljujući posebnim dodacima, AGRITELA LUKS® reflektuje preko 70% fotosintetski aktivne sunčeve svetlosti koja dospe do tla i obezbedi više svetlosti u donjim i unutrašnjim delovima lišća. To znači bolje
bojanje za sorte jabuka kao što su Galaki, Kanzi, Pink Ladi, Gala Schniga i prosečno 25% više prodavanog voća. Tkanina je UV stabilizovana, lako se montira i može se koristiti van sezone. Jaka bočna ojačanja i visokokvalitetni materijali omogućavaju postavljanje tkanine kukama i kopčama za savršeno učvršćenje na zemlju. Takođe ostaje blago uvučen i omogućava prolazak mašina. IRIDE MULTI PRO® i FRUCTUS 4 / 4®: preporučuje se zatvaranje strana voćnjaka ili prekrivanje pojedinačnih redova. Konkretno, prvo rešenje je pogodno za zaštitu od Haliomorpha Halis (azijske bube), dok je drugo dizajnirano za zaštitu ploda od napada štetnog moljaca Cidia pomonella.

„Kada je reč o najopsežnijim i kultivisanim kulturama na svetu - objašnjava Paolo Arrigoni, generalni direktor kompanije Arrigoni, - što se tiče jabuka i krušaka, potrebno je imati na umu mnoštvo faktora. S jedne strane, u stvari, istraživanje mora biti orijentisano na rešenja koja odgovaraju konkretnim potrebama, a sa druge strane, trebamo više razmišljati o održivosti životne sredine. Sa „totalno zelenim“ predlozima koje sama Arrigoni grupa istražuje već nekoliko godinaobraćamo panu ne samo na kvalitet proizvodnje, već i na očuvanje prirodnog okruženja voćnjaka“.

Izvor: Agrobiznis magazin

Nekoliko zemalja Evropske unije počelo je da primenjuje "nultu toleranciju" za svaku jabuku u ručnom prtljagu koju građani iz "trećih" zemalja unose na njihovu teritoriju.Na snagu od 14. decembra stupa uredba koju je Evropska komisija donela u martu ove godine, a koja se odnosi na promet sadnog materijala iz zemalja koje nisu članice EU.

Međutim, iako EU nije definisala šta su to male pošiljke voća i biljnog materijala, carine nekih zemalja članica Unije počele su ipak da primenjuju "nultu toleranciju" za svaku voćku u ručnom prtljagu ili prtljažniku automobila.

Direktor Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Nebojša Milosavljević očekuje da će se carinski organi unutar EU dobiti pojašnjenje od svojih vlada da li se nešto izuzima iz fitosanitarnog pregleda te razrešiti ovu, sada pomalo zbunjujuću situaciju.

Naime, u septembru ove godine je promenjena regulativa EU i uvedeni su novi uslovi za pošiljke bilja, plodova ili delova biljaka - moraju da imaju fitosertifikat.

To ranije za jabuku nije bio slučaj kada ide u EU. Sada je sertifikat za svaku pošiljku potreban, ali je u samoj regulativi označeno da ne mora da se odnosi na male pošiljke, ali regulativa ne određuje kolike su male pošiljke, kaže Milosavljević za Tanjug.

Srbija ima pravilnik koliko može robe biljnog porekla da se unese u ručnom prtljagu, a koliko u prtljažniku kola.

Tako nešto u EU još nije doneto i to je stvorilo zabunu pa su carinski organi pojedinih članica EU protumačili da je "nulta tolerancija" i da ne može nijedna jabuka, kaže on uz ocenu da je tako nešto teško sprovesti.

Dodaje i da je do toga verovatno došlo zato što ljudi iz pograničnih oblasti prevezu po par gajbica naših jabuka.
”To ni kod nas nije dozvoljeno, a sad ne može ni u EU".
Fitosanitarni sertifikati od skora su neophodni za jabuke i jabučastvo voće a od prošle godine EU ih traži za papriku.
Generalno, propisi se menjaju jer se u EU stalno rade analize kako da zaštite svoj prostor od biljnih bolesti. Donose uredbe koje zahtevaju mere, žele da uvoze bilje koje nemaju štetne organizme, a mi garantujemo fitosertifikatom da toga i nema, kaže Milosavljević.

Uredba koja polovinom decembra stupa na snagu u EU je praktično zabrana uvoza sadnog materijala i biljaka namenjenjih sadnji i umnožavanju, a u njoj je navedeno 20 vrsta biljaka.

Te vrste se ne mogu uvoziti kao sadni materijal a među njima jabučastvo i koštičavo voće, ukrasno bilje..., navodi Milosavljević.

U skladu sa tom uredbom, svaka zemlja koja želi da izvozi ka EU mora da uradi dosije koji jasno definiše fitosanitarni status tog materijala.

Srbija je već uradila dosije za domaće jabuke, koji je poslat nadležnima u EU i očekuje se da budu izuzeti od uredbe, a da se takva dokumenta rade za koštičavo voće i ukrasno bilje...

U Evropskoj uniji, inače, postoji inicijativa nekih članica da se primena ove uredbe odloži za najmanje godinu dana.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/za-jabuke-u-eu-potrebni-sertifikati-osim-za-male-posilke-30-10-2019

Više od trećine srpskog izvoza u Rusiju čine poljoprivredni proizvodi, a među njima prednjače sveža jabuka, jagoda, soja u zrnu, mladi sir, breskva, višnja, trešnja, zamrznuto povrće. Izvoz robe biljnog porekla u Evroazijsku ekonomsku uniju sada je definisan Fitosanirnim sporazumom koji je bio jedan od uslova za potpisivanje novog Sporazuma o slobodnoj trgovini sa tom ekonomskom zajednicom.

Slađana Lukić iz Uprave za zaštitu bilja objašnjava za RTS da će Fitosanitarni sporazum o izvozu srpskih proizvoda, u okviru sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom, imati zakonsku snagu i obavezivati proizvođače – od bezbednosti do kvaliteta proizvoda.

Lukićeva ukazuje da je važno da srpski proizvođači budu edukovani i da znaju šta sme a šta ne sme da se radi.

– Na primer, postoje štetočine koje su kod nas široko rasprostranjene, a ne smeju biti prisutne u izvozu. Na primer, Cydia molesta (breskvin smotavac). Ukoliko se primene pravilni tretmani i zaštiti voćnjak, ona neće biti problem – objašnjava Lukićeva.

Predstoji, kaže, uvođenje novih tehnologija, izgradnja novih skladišnih kapaciteta. – Važno je da se taj prirodni kvalitet očuva do plasiranja robe na tržište – napominje Lukićeva.

Ona objašnjava da je jedan od bitnijih elemenata sporazuma elektronska razmena podataka putem državnih informacionih sistema.

– Mi se sad integrišemo sa ruskim sistemom. Onog momenta kad ubacimo podatke u Srbiji o toj pošiljci, ti podaci će odmah biti vidljivi i ruskoj strani. To će pojednostaviti postupke tamo, uvoz, ubrzaće se protok robe. Eliminisaće se mogućnost falsifikovanja naših dokumenata sa čim smo imali velike probleme – napominje Lukićeva.

Izvoz rakije je, ukazuje, izuzetna šansa za Srbiju. – Treba organizovati sastanke rusko-srpskih izvoznika da se brendira vrhunski srpski proizvod – navodi Lukićeva.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2673157/elektronska-razmena-podataka-sa-rusima-eliminise-mogucnost-falsifikovanja-dokumenata

Jabuka se u Srbiji gaji na oko 15% ukupne površine voćnjaka što je svrstava na drugo mesto, posle šljive. Vodeća sorta jabuke još uvek je Ajdared sa učešćem od 20-25% u strukturi proizvodnje, mada poslednjih nekoliko godina postoji primetan trend uvođenja drugih sorti kao što su Greni Smit, Zlatni Delišes i Jonagold, ocenjuje se u izveštajima Ministarstva poljoprivrede.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2018. godini pod jabukom je bilo 25 917 ha zemljišta, proizvedeno je 460 404 t jabuka, a prosečan prinos je 17,76 t/ha.

U periodu 2013–2018. godine površine pod jabukom su povećane sa 23. 989 ha na 25. 917 ha. Međutim, ukupna proizvodnja jabuke u 2018. godini (460 404 t) manja je od proizvodnje jabuke u 2013. godini (516 411 t).

Prosečan prinos jabuke u posmatranom periodu je značajno smanjen sa 21,53 t/ha na 16,53 t/ha. Najmanji prinos je bio 2017. godine i iznosio je 15,06 t/ha.

U 2017. godini izvezeno je 197.602 tona jabuke, odnosno za 15 % manje u odnosu na prethodnu godinu, zbog loših vremenskih uslova koji su bili u prethodnoj godini.

Vrednosti izvoza jabuke je bio 122,4 milion dolara. Najviše se izvozila sveža jabuka 189.042 tona, a vrlo malo suve jabuke, svega 20 tona. Od ukupnog izvoza jabuke, najviše jabuke se tradicionalno izvozi u Rusku Federaciju, oko 84%. Druge zemlje izvoza su Italija, Nemačka, Bosna i Hercegovina, Mađarska i druge.

U 2017. godini uveženo je 65.588 tona jabuke, odnosno za 14 % manje u odnosu na prethodnu godinu, u vrednosti uvoza od 18,3 miliona dolara.

Od ove količine, uvezeno je 65.568 tone sveže jabuke, a u beznačajnoj količini sušena jabuka 20 tona.U poslednjih pet godina u Republiku Srbiju se u proseku godišnje uvozi oko 49.849 tona jabuke, navodi Ministarstvo.

Jabuka se najviše uvozi iz EU zemalja (84% od ukupnog uvoza), najviše iz Poljske 58%, pa zatim Italije i znatno manje iz Grčke. U CEFTA reginu najveći uvoz je zabeležen iz Makedonije, 10% od ukupnog uvoza jabuke.

Otkup jabuke ima tendenciju rasta iz godine u godinu, od čega otkup jabuke za jelo ima konstantan rast, dok otkupljena količina jabuka za preradu varira iz godine u godinu.

Takođe, u skladu sa modernizacijom proizvodnje jabuke, menja se i struktura proizvođača. Do pre deset godina to su bili individualni proizvođači koji su tradicionalno uzgajali jabuku na površinama od 2-5 hektara. Poslednjih godina, to su proizvođači sa više od 10 ha voćnjaka i ULO hladnjačama, odnosno komercijalna poljoprivredna gazdinstva koja postepeno povećavaju površine i modernizuju proizvodnju, uvode nove tehnologije i spremni su da angažuju stručna lica. Sa druge strane sve je veći broj kompanija koje imaju zasade veličine od 30 do 250 ha. To su savremeni intenzivni zasadi uz primenu najmoderne tehnologije gajenja.

Prosečan prinos je oko 50-70 t/ha sa fokusom na maksimalni procenat prve klase jabuka, stoji u izveštaju resornog ministarstva.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/svetski-dan-jabuke-u-srbiji-svaka-peta-ajdared

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović potpisaće danas u Palati Srbije poseban Sporazum o fitosanitarnoj zaštiti sa Ruskom Federacijom.
Taj sporazum na drugačiji, odnosno nov način reguliše slanje voća i povrća ka Rusiji.Sve informacije o pošiljkama srpskog voća i povrća naći će se u zajedničkom informacionom sistemu Srbije i Rusije.

Na taj način kamioni sa pošiljkama neće morati još nekoliko puta dodatno da se pregledaju dok stignu u Rusku Federaciju.

To je znatno bolji i sigurniji način funkcionisanja, smanjena je birokratija, rekao je Nedimović za TV Prva i istakao da ono što je najvažnije za srpske proizvođače je to što će ceo proces biti jeftiniji.

"S druge strane, mi ćemo sad moći naše propise na osnovu ovog Sporazuma da uprostimo i pojednostavimo da naši proizvođači, izvoznici, imaju bolji tretman", ukazao je Nedimović.

On je podvukao da su tokom njegovog nedavnog boravka u Rusiji rešeni i problemi koji su se ticali izvoza mesa iz Srbije i da je "ta stvar završena i stavljena ad akta".

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/sporazum-sa-rusijom-o-regulisanju-slanja-voca-i-povrca_1058680.html

orazum o fitosanitarnoj zaštiti, koji bi domaćim proizvođačima trebalo da olakša izvoz voća i povrća na tržište Rusije, biće potpisan prilikom posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Srbiji, 20. oktobra, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, posle sastanka sa ruskim ministrom poljoprivrede Dmitrijem Patruševim. Kako je istakao, jedna od prednosti sporazuma jeste liberalizacija uslova za hladnjače.

– Biće smanjen kapacitet koji će proizvođači morati da imaju za izvoz. Očekuje se i uvođenje digitalizovanog sistema nadzora pošiljke, koji će smanjiti bezbednosne rizike po kvalitet hrane – rekao je Nedimović.

Olakšice koje najavljuje odnose se na Uredbu o evidenciji izvoznika voća i povrća na rusko tržište iz januara prošle godine, koja je, uz još niz tržišnih faktora, dovela do smanjenja plasmana pojedinih poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u Rusiju. Tako je, recimo, izvoz svežih jabuka u odnosu na 2017. pao sa 166.522 tone na 124.371 tonu u prošloj godini. Prema zvaničnim informacijama, zbog sumnji u reeksport ruska strana zahtevala je da Srbija jasnije definiše pravila izvoza i revidira spisak izvoznika.

Recimo, dozvolu za trgovanje voćem sa Ruskom Federacijom mogli su da dobiju samo oni koji u vlasništvu ili zakupu imaju hladnjače kapaciteta 500 tona, što je za naše prilike bio zahtevan uslov. Protiv novih pravila u međuvremenu su protestovali voćari, zahtevajući promenu kriterijuma koji su doveli do toga da se broj izvoznika drastično smanji. Profesor Zoran Keserović, stručnjak za voćarstvo, smatra da je u startu trebalo nešto preduzeti.

– Još od početka smo videli da Uredba nije išla u dobrom pravcu, jer smo izgubili jedan broj manjih izvoznika. Jedan od nekoliko faktora pada izvoza voća sigurno su bili i ovi propisi – rekao je Keserović.

Podsećamo, ovu Uredbu usvojila je Vlada Srbije u januaru 2018. Doneta je uz konsultaciju sa službom za sanitarni nadzor iz Rusije. Njihov zahtev bio je da se broj punktova (hladnjača) za izvoz znatno smanji kako bi se ostvarila bolja kontrola i sprečio reeksport voća. Uslov je bio i da firma ima sopstvenu ili ugovorenu proizvodnju voća i povrća, prostor za klasiranje i pakovanje i fitosanitarni pregled. Svaku pošiljku voća i povrća iz Srbije potrebno je da prate fitosanitarni sertifikat i deklaracija o bezbednosti prehrambenih proizvoda biljnog porekla.

 

Izvor: www.politika.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31