U Privrednoj komori Vojvodine održana je onlajn konferencija "Održivi međuregionalni razvoj" na kojoj su članovi Privredne komore Vojvodine i Privredne komore Nižnjeg Novgoroda razmotrili protekli period i uticaj Kovida-19 na buduća privredna kretanja, saopštila je PKV.

Predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević istakao je da da je tokom prvih osam meseci ukupna robna razmena Vojvodine sa Ruskom Federacijom ostvarena u vrednosti od skoro 705 miliona evra, prenosi eKapija.Direktor Trgovinskog predstavništva Ruske federacije u Srbiji Andrej Hripunov istakao je da je u uslovima pandemije onlajn konferencija način i format za pregovore i razgovore o poslu i način da se razvije biznis.- To znači da ekonomija ne može da stane već mora da dobije novi smer saradnje, a sve sa ciljem uspostavljanja kontakata među privrednicima - rekao je Hripunov.

S obzirom na činjenicu da je najznačajniji izvozni proizvod u Rusiju jabuka, konferenciji su prisustvovali i privrednici koji imaju plasman na rusko tržište.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/pandemija-nije-zaustavila-izvoz-jabuka-u-rusiju/93hcb5f

Ovih dana aktuelan je izvoz jabuka za Indiju. Prvih osam kontejnera poslato je za probu, a očekivanja su da će sigurno položiti test, jer su tamošnji partneri upoznali naše tržište i znaju šta kupuju.

Berba jabuka trajaće do sredine novembra. Već sada je izvesno da će ovogodišnji rod biti oko 500.000 tona, koliko i prošle godine. Na ruku nam ide i to što su prolećni mrazevi umanjili prinose u Španiji, Francuskoj i Poljskoj zbog čega će cene u izvozu biti za nekih 10 do 20 odsto više od prošlogodišnjih 60 evro-centi po kilogramu."Nije loše, super i kažu da će da bude dobra cena", zadovoljan je Milan Jeremić, voćar iz Brestovika.

Dušan Đorđević, takođe voćar iz Kamendola kaže da voćarstvo u Srbiji ima veliku perspektivu. "Naša ideja je da i mi ovde dignemo savremene zasade, savremenu tehnologiju i da u budućnosti dobro zarađujemo od ovog posla", planira Đorđević.

Prvih osam kontejnera za Indiju je uglavnom "gala jabuka". Tamošnje tržište voli i druge crvene sorte i nakiselu "greni smit".

Gojko Zagorac, predsednik Asocijacije proizvođača jabuka "Serbia Does Apples" kaže da je ta cena u ovom momentu za nekih 20 do 30 odsto viša u odnosu na cenu koju im Rusi plaćaju trenutno, odnosno sigurno nekih 10-tak posto više u odnosu na cenu jabuke na Bliskom istoku.

"Naravno, mi se nećemo odreći našeg dominantnog tržišta kao što je Rusija a i novih tržišta koje smo otvorili u poslednjih par godina kao što je tržište Velike Britanije, tržište Bliskog istoka, tržište Dalekog istoka", istakao je Zagorac.

Svega možda ne bi bilo da se proizvođači jabuka nisu udružili a to su podržali resorno ministarstvo i USAID kroz projekat za konkurentnu privredu.

"Ukupni budžet projekta je 12 miliona dolara. U nastavku projekta imamo nameru da ta pozitivna iskustva proširimo i na ostatak srpske industrije voća i povrća. Prvenstveno vidimo veliku šansu u promociji naše industrije bobičastog voća, svežeg bobičastog voća", naglasio je Zlatko Jovanović, rukovodilac Tima za razvoj tržišta USAID.

Beograd i srpska asocijacija proizvođača jabuka sledeće godine biće domaćini svetskog Foruma "Prognozis frut" koji uz vodeće proizvođače okuplja i izvoznike i prodavce tog voća.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4109255/jabuka-izvoz-indija-.html

Četiri šlepera/kontejnera prve isporuke domaćih jabuka krenula su juče za Indiju sa plantažže Atos Fructum u Maloj Remeti. U prvoj isporuci za Indiju je izvezeno 80 tona jabuka, vrednosti 90.000 evra.

"Od druga Tita nismo izvozili jabuku u Indiju, a čak ni tada, proverio sam. Ovo je veliki podsticaj razvoju sektora jabuke u Srbiji, a sledeći korak je tržžiššte Kine, sa kojima smo već dogovorili saradnju, čekamo da dobijemo sertifikat", izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, koji je zajedno sa ambasadorom Indije prisustvovao događaju.

Ambasador Indije je rekao da je ovo veliki dan za tu zemlju, navodeći da Indija izvozi raznu proizvodnu robu širom sveta, ukupne vrednosti od oko pola biliona dolara godiššnje, dok je uvoz oko 200 miliona dolara. "Uveren sam da Srbija ima i drugo kvalitetno voće koji možže izvoziti u naššu zemlju", rekao je ambasador, ocenujući saradnju dve zemlje kao izuzetno uspeššnu.

Nedimović je najavio da će biti izvezeno ukupno oko 200.000 tona jabuke, najveći deo u Rusiju, veliki deo u Veliku Britaniju, te da Srbija izvozi u 40 zemalja sveta.

Vlasnik Atos Fructuma Mitar Deurić je rekao da očekuju da prvi kontingent jabuka, koji je krenuo na Indiji, za 25 do 30 dana stigne u luku u toj zemlji.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/od-tita-nismo-izvozili-jabuku-u-indiju-prvi-kontingent-domacih-jabuka-krenuo-na-istok/8bb6xxc

Prva isporuka od osam kontejnera kreće sutra na „probu”. – Ako kupci iz Indije budu zadovoljni kvalitetom, našim voćarima se pruža velika šansaU Indiju će sutra krenuti prva isporuka srpskih jabuka. Kako je za „Politiku” potvrdio Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, za početak će to biti osam kontejnera. Nakon pregleda i provere kvaliteta izvesno je da bi naši proizvođači mogli da očekuju i stalni izvozni aranžman jabuka u Indiju, istakao je on.

Takva mogućnost najavljena je još u februaru ove godine kada je bilo reči o šansi da Srbija s Indijom napravi više sporazuma o trgovini i izvozu. Među nekoliko najperspektivnijih proizvoda našla se i jabuka, budući da je Indija, iako je peti najveći svetski proizvođač, takođe i veliki uvoznik ovog voća sa potrošnjom od više od dva miliona tona godišnje.

Srbija trenutno oko 80 procenata jabuka izvozi u Rusiju, što je za naše voćare i dalje najperspektivnije tržište. Stručnjaci, međutim, već dugo upozoravaju da je za Srbiju važno da izvoz jabuke organizuje i na druga tržišta jer Rusija poslednjih godina, podizanjem sopstvenih zasada, pokušava da smanji uvoz tog voća.

Nedimović je juče takođe rekao da je važno otvarati nova tržišta i naglasio da u poslednje dve godine, zahvaljujući saradnji s Upravom carina i Poreskom upravom, nije bilo problema sa vraćanjem pošiljki voća zbog neodgovarajuće robe, odnosno kvaliteta.

Vest da Srbija planira izvoz jabuka u Indiju objavio je i jedan od najuticajnijih poljoprivrednih portala „Fresh plaza”. Kako se navodi, većina jabuka koje su tokom leta dolazile na indijsko tržište bile su iz Čilea i sa Novog Zelanda, jer potrošači u toj zemlji vole da konzumiraju ovo voće tokom cele godine.

Inače, Indija nabavlja i jabuke iz Poljske, Italije, Turske, Španije, Belgije. Ove godine očekuje se da će uvoz tog voća biti uvećan jer je domaći rod, zbog vremenskih uslova, smanjen za oko 30 procenata. Uz to bilo je i problema s branjem voća zbog rigoroznih mera pandemije.

Portal navodi da naročito nedostaju kvalitetnije jabuke i da su sa Srbijom nedavno ugovorene prve isporuke od nekoliko kontejnera kako bi proverili kvalitet. Srbija bi, ističe se, mogla da bude još jedna opcija za nabavku jabuka za indijsko tržište. Ističe se da do sada u Indiji nije bilo ovog voća iz Srbije, ali da je „izgled srpskih jabuka obećavajući”. One bi, dodaje se, u ovom trenutku „mogle da budu alternativa za poljske” jer su cene jabuka iz Poljske naglo porasle.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/464009/Da-li-ce-u-Indiji-srpska-jabuka-zameniti-poljsku

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će u četvrtak početi izvoz jabuke iz Srbije u Indiju. On je gostujući na TV Prva rekao da će u četvrtak biti poslato osam kontejnera jabuke brodom ka lukama u Indiji i da će to biti prvi kontigent i neka vrsta probe kako bi u Indiji videli kakav je kvalitet srpske jabuke.

Nedimović je kazao da je važno da se otvaraju nova tržišta. Takođe je rekao da u poslednje dve godine zahvaljujući saradnji sa Upravom carina i Poreskom upravom nije bilo problema sa vraćanjem pošiljki zbog neodgovarajuće robe, odnosno kvaliteta.

Rekao je da je zbog toga ranije mogao da bude ugrožen izvor u Rusiju, ali da se ipak to nije desilo i da danas sa kolegama iz Rusije postoji odlična saradnja te da se pošiljke dobro prate zahvaljujući elektronskim sistemima.

Naveo je i da je ove godine vladala velika potražnja za šljivom i malinom. Takođe, podvukao je da je ova godina rekordna i što se tiče ostvarenih rezultata u ratarstvu i da je prinos kukuruza 30 odsto veći u odnosu na desetogodišnji prosek.

Ministar je rekao da su prinosi rekordni već tri godine zaredom i da je na nekim površinama iznosio i 10 tona po hektaru, a da je takođe cena nikad bolja. Naglasio je da svega ima dovoljno, kao i skladišnih kapaciteta bez obzira što niko nije mogao da predvidi toliki prinos, prenosi Tanjug.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/463922/U-cetvrtak-krece-izvoz-jabuka-u-Indiju

Posle nekoliko loših godina kada su rod otkupljivačima davali budzašto ili su otpale plodove ostavljali da trunu po voćnjacima, proizvođači jabuke u Srbiji konačno imaju razloga da budu zadovoljni. Zakon tržišta je učinio svoje, manjak jabuke i kod nas i u inostranstvu doveo je do skoka cena.Berba pojedinih sorti je počela i teče sa više elana jer su otkupljivači izašli sa cenom koja je osetno jača nego prošlogodišnja, a višestruko je veća nego 2018. naročito za industrijsku jabuku. Sadašnja cena obećava zaradu voćarima, a oni, pozivajući se na prilike u zemljama koje važe za najveće proizvođače jabuka, očekuju da će još rasti. Posle duže pauze, požeška "Budimka" je pokrenula proizvodnju i počela sa otkupom što naročito raduje voćare iz užičkog kraja koji su nekada u ovom preduzeću imali pouzdanog partnera.

- Sve se skockalo kako treba: prinos, kvalitet, vremenske prilike i cena. Neki otkupljivači nude početnu cenu od 30 dinara za konzumne sorte, sa naznakama da će kako vreme bude odmicalo biti i veća, dok za industrijsku – padalicu hoće da plate 10-11 dinara. Poređenja radi, početna cena konzumne jabuke prošle i pretprošle godine bila je 25 dinara, s tim to je kasnije porasla. Za padalicu su davali 3-4 dinara pretprošle, odnosno 7-8 dinara prošle godine - kaže sa "Blic" Simo Radičević iz Mirosaljaca kod Arilja.Kako dodaje, nema drugo objašnjenje ovakvom skoku cena nego da je rod u Poljskoj i Italiji, koji su naši najveći konkurenti, podbacio.

Za razliku od njega, požeške proizvođače nisu mimoišle vremenske neprilike. Prvo je, kaže Gvozden Čolić iz sela Pilatovići, mraz prepolovio rod, a onda je grad učinio svoje.- I pored toga, ostalo je dosta kvalitetne jabuke, a biće je i za preradu - prenosi Čolić, koji ima 1.350 stabala jabuke.

Mnogi voćari još nisu odlučiti šta sa jabukom – da li je prodati odmah ili taktizirati, čekati još veću cenu kojom bi se naplatili gubici od prethodnih godina.

- Na globalnom tržištu je manjak jabuke, Poljska je na pola roda od mogućeg, zbog toga kod nas i raste cena. Mada je otkupna cena zadovoljavajuća, savetujem svima koji imaju hladnjaču da jabuku ne prodaju odmah već da je čuvaju, jer je iskustvo pokazalo da se prava, još unosnija cena formira od novembra, decembra - prenosi Mihailo Prodanović iz Blaznave kod Topole, uzgajivač i izvoznik jabuke.Nije svuda jabuka dobro rodila. U nekim područjima, poput Podunavlja i južne Srbije, objašnjava dr Tomo Milošević, dekan Agronomskog fakulteta u Čačku, jabuka je imala rano cvetanje pa je stradala u aprilskim mrazevima. Na drugim mestima, nastavlja on, zaštita nije obavljala kako treba a kišni periodi su bili dugi.- Jabuka je kod nas prethodne dve godine ozbiljno rađala, prinos je premašivao 400.000 tona, što je rekordna proizvodnja. Zbog rodnih godina, odnosno velike količine jabuke u ponudi, ni cena nije bila zadovoljavajuća. Jabuke je sada osetno manje zbog čega je cena i skočila, a sa manjkom roda manje je i voskokvalitetnih plodova. Ajdared, noseća sorta, koji se do sada kretao 25-35 dinara biće plaćen dosta više. To je znak da jabuke nema dovoljno - priča dr Milošević.Najviše naše jabuke, priča dekan Agronomskog fakulteta u Čačku, završava u Rusiji kojoj prodajemo ajdared, galu i zlatni delišes, iako je ovoj zemlji u fazu pune plodnosti stiglo na desetine hiljada hektara pod jabukom.

Da li jabuku prodati odmah ili čuvati da još poskupi? Dr Milošević kaže da je to nezahvalno savetovati.

- Mnogi vole da jabuku prodaju u njivi, po nižoj ceni, da odmah skinu tu brigu sa vrata. Ako neko smatra da će mu držanje u hladnjači donet veći prihod, neka tako postupi. Čuvanje košta. Nekada zna da bude isplativo, nekada ne. Na primer, šta ako se za pola godine na tržištu pojavi jeftinija jabuka sa južne hemisfere - kaže dr Tomo Milošević.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/jabuke-prkose-vremenskim-uslovima-proizvodaci-zadovoljno-trljaju-ruke-manjak-roda/jdq62qc

Počela je berba jabuka, voćne vrste koja je po broju zasađenih stabala kod nas odmah iza šljive. Kraljica voća, kako je mnogi nazivaju, u Srbiji se gaji na oko 28.000 hektara. Godišnja proizvodnja, zavisno od vremenskih uslova i primenjene agrotehnike je oko 500.000 tona.

Ovogodišnji rod će, procenjuju stručnjaci, biti smanjen od pet do 10 odsto (470.000 tona), a kvalitet i krupnoća plodova biće nešto bolji u odnosu na prethodne godine.Uobičajeno je da u toku berbe cena plodova jabuke bude bagatelna. Otkupljivači za kilogram prve klase sorte gala nudili su pola evra, a procena je da će cena naše najmasovnije sorte u berbi ajdareda, biti od 30-40 evro centi. Međutim, većina voćara, koji za to imaju uslove, obrane jabuke odvozi u hladnjače u očekivanju većih cena.Jabukama cena skače od februara naredne godine, a tako je bilo i u ovoj godini. Posle višemesečnog zastoja u izvozu, Srbija je samo u prva tri meseca ove godine izvezla 56.000 tona jabuka po prosečnoj ceni od 0,73 evra.

"Međutim, sada ima i prognoza da će pandemija virusa korona uticati na sadašnju potrošnju, a samim tim i na izvoz jabuka. Smanjena tražnja prema tim procenama odrazila bi se i na izvoznu cenu koja bi mogla da bude preniska u odnosu na važeću početkom ove godine. S obzirom da je bilo izmrzavanja cvetnih pupoljaka u Poljskoj ovog proleća i da se voće preporučuje u ishrani za vreme pandemije kao preventiva, ne verujem da bi nešto značajno moglo da se promeni na tržištu jabuka", ističe voćarski stručnjak, profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.U poslednje vreme cenu jabuka diktiraju želje i ukusi kupaca. Prošlo je ono vreme kad su potrošači kupovali jabuke po boji pokožice; crvene, žute, zelene... Sada kupci traže plodove određenih željenih sorti. Kakav je sortiment jabuka u Srbiji, pitali smo sagovornika Agrokluba.

"U našim voćanjacima preovlađuje sorta ajdared, na čiji ukus su domaći kupci navikli, pa nju i najviše traže. Zasađeni su i greni smit (zelene), zlatni delišes (žute), jonagold, fudži, gala...Dobro je što na ruskom tržištu dobru prođu ima greni smit i fudži jer se u njihovim klimatskim uslovima teže uzgajaju."Poslednjih godina po evroskim zemljama širi se proizvodnja takozvanih klubskih sorti jabuka. Reč je o savremenim sortama za čiji uzgoj i razmnožavanje je potrebna licenca, a proizvodnju kontrolišu međunarodni inspektori kako bi se postigao visok kvalitet plodova koji se pakuju na poseban način.Kompanija Delta Agrar je ekskluzivni zastupnik i distributer klubskih jabuka za tržište Srbije, regiona i Ruske federacije. Zanimljivo je da je svaka od klubskih sorti prihvaćena na nekom tržištu. Pink lejdi u Velikoj Britaniji, kiku u Italiji i SAD, modi u Rusiji i Italiji, evelina u Češkoj i Slovačkoj...

Cena ovih sorti je veća od konvencionalnih za oko 30 odsto, a najskuplja je pink lejdi - jedan evro za kilogram.Postojeće konvencionalne sorte jabuka iz Srbije se 80-90 odsto izvoze na rusko tržište. Stručnjaci, međutim, upozoravaju naše potrošače i trgovce da to neće dugo trajati jer se Rusi sve više okreću dobavljačima iz Moldavije ali i sami zasnivaju velike plantaže ovog voća.Zbog novih tržišnih promena u svetu, Ministarstvo poljoprivrede, Privredna komora i izvoznici voća, od prošle godine aktivnije traže nova tržišta za našu jabuku. Otvaraju se tržišta u Velikoj Britaniji i Kini. Arapsko tržište je teže osvojiti jer se tamo traže specifična pakovanja. To poskupljuje proizvodnju, ali ta tržišta su bogata i mogu da plate visoku cenu za jabuku.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/manji-rod-jabuka-u-srbiji-ceka-se-bolja-cena-ali-ne-i-izvoz-na-rusko-trziste/63162/

Tehnološki postupak spravljanja rakije od jabuka obuhvata sledeće operacije:
– pranje plodova – usitnjavanje ili muljanje;
– alkoholnu fermentaciju (vrenje) voćnog kljuka;
– destilaciju (pečenje) prevrelog jabučnog kljuka;
– odležavanje jabukovače u hrastovim buradima i finalizacija.

Pranje plodova - ukoliko su jabuke uprljane, najpre ih treba oprati vodom, kako bi se uklonile mehaničke nečistoće koje mogu da daju strani miris budućoj rakiji. Pečenjem se, takođe, otklanjaju i štetni mikroorganizmi (bakterije i divlji kvasci) koji bi mogli vrenje voćnog kljuka da usmere u pogrešnom pravcu, ili, čak, da prouzrokuju njegovo kvarenje. Usitnjavanje ili muljanje. Bilo bi pogrešno cele plodove staviti u sud za vrenje, budući da bi sporo otpuštali sok, usled čega bi i alkoholno vrenje bilo veoma sporo, a šećer u jabukama ne bi u potpunosti prevreo.

Jabuke se muljaju specijalnim muljačima sa valjcima namenjenim za voće ili pomoću drvenog malja. Ukoliko je dobijeni kljuk jabuke suv, može mu se dodati nešto vode, kako bi se preveo u stanje žitke kaše. Dodavanjem vode može da se reguliše temperatura jabučnog kljuka pre vrenja (da se povisi ili snizi). Natrule i meke jabuke ne treba muljati, jer se one potpuno izgnječe pod dejstvom sopstvene težine prilikom stavljanja u sud za vrenje.


Alkoholno vrenje jabučnog kljuka - kljuk dobijen nakon muljanja jabuka stavlja se u sudove u kojima će previrati. Sudovi su različitih dimenzija i od različitog materijala: drvene kace, drvena burad sa kojih je uklonjeno jedno dance, plastična burad raznih dimenzija od polietilena ili ojačanog poliestera. Sudovi ne smeju potpuno da se napune, jer bi u toku vrenja kljuk mogao da prekipi.

Važno je napomenuti da vrenje mora da se obavlja u zatvorenom sudu. Ukoliko se vrenje obavlja u buretu, na otvor se postavlja vranj za vrenje, izgrađen od pečene gline, stakla, plastike. U njih se naliva voda kojoj je dodat vinobran (na 1 dl vode rastvori se 10 mg vinobrana). NJihova funkcija je da ispuštaju ugljen- dioksid, koji se oslobađa tokom vrenja, i sprečavaju kontakt kljuka s vazduhom, sirćetnim mušicama i raznim štetnim mikroorganizmima koji se nalaze u vazduhu.

Na taj način se sprečava i gubitak alkohola isparavanjem. Ukoliko se vrenje kljuka obavlja u kacama ili buradima, moraju se zatvoriti vezivanjem polietilenske folije preko otvora. Na plastičnu burad navrću se poklopci samo ovlaš kako bi ugljen-dioksid, koji se stvara tokom vrenja, mogao da izlazi iz suda. Kljuk se u toku vrenja 1–2 puta dnevno (pogotovo u početku vrenja) promeša, kako bi vrenje bilo ravnomerno u celokupnoj masi i kako bi se sprečilo razvijanje štetnih bakterija sirćetne kiseline. Ovo mešanje nije neophodno, ali je veoma korisno.

Voće je veoma siromašno azotnim jedinjenjima koja predstavljaju važno hranivo za kvasce, koji tokom alkoholne fermentacije kljuka transformiše šećer u alkohol (etil-alkohol) i ugljen-dioksid. Zbog toga se preporučuje da se na 100 kg kljuka doda 40 g amonijum-sulfata ili 40 g amonijum-hidrogenfosfata.

Tri faze alkoholne fermentacije kljuka:
1. početak vrenja,
2. burno (glavno) vrenje
3. doviranje (tiho vrenje).

U početnoj fazi kvasac počinje da se razmnožava i oslobađa se veoma mala količina ugljen-dioksida, i stvara se mala količina alkohola. U toku burnog vrenja alkohol se stvara u znatnoj meri i oslobađa se intenzivno ugljen-dioksid, usled čega se uzdižu čvrsti delovi kljuka u vidu klobuka, a često se stvara i pena. U ovoj fazi oslobađa se i toplota, što doprinosi rastu temperature kljuka. U fazi doviranja sam proces protiče sporije zbog tihog previranja male količine šećera koji se još nalazi u kljuku, usled čega se oslobađaju i male količine ugljen-dioksida. U ovoj fazi, ukoliko je na sudu za vrenje postavljen vranj, ne pokazuje se oslobađanje mehurića ugljen-dioksida.

Ukoliko se ne zna sadržaj kiselina u kljuku ili se ne može odrediti, tada se može pripremiti kaša kalcijum-karbonata u vodi i dodati kljuku uz mešanje sve dok se oslobađaju mehurići ugljen-dioksida. Kada penušanje i izdvajanje ugljen-dioksida prestane, tada su sve kiseline kljuka neutralisane.

Nakon neutralisanja kiselina, kljuk je veoma podložan kvarenju, pa vrenje zato treba obaviti pri nižim temperaturama (oko 20 °C) i odmah po njegovom završetku pristupiti destilaciji.

Pošto se ustanovi da je vrenje kljuka završeno, potrebno je, najkasnije posle 2–3 nedelje, pristupiti destilaciji (pečenju). Ukoliko se prevreli voćni kljuk i dalje čuva, gubi se alkohol, povećava sadržaj kiselina, a mogu se razviti i plesni na površini kljuka, što bi znatno umanjilo kvalitet rakije. Ukoliko vrenje kljuka protiče pri tempe- raturama od 15 do 20°C, smatra se da od početka vrenja pa do momenta destilacije treba da protekne najmanje 6 nedelja. Naročito je problematično čuvanje prevrelog voćnog kljuka u drvenim su-
dovima zbog isparavanja alkohola kroz pore duga, a i zbog nemogućnosti potpunog isključenja vazduha svaranju uslova za razvoj štetnih mikroorganizama (bakterije i plesni). U hermetički zatvorenim sudovima i čuvanjem na hladnom mestu kvalitet prevrelog voćnog kljuka ne bi degradirao ni za relativno duže vreme.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Opadanje listova (Necrotic Leaf Blotch – NLB) kod sorte jabuke zlatni delišes uglavnom se pojavljuje krajem jula i početkom avgusta. Javlja se najčešće kao posledica fiziološkog stresa, kod smene visokih temperatura i obilnijih padavina. Zahvaćeni su uglavnom stariji listovi na bujnim mladicama. Prvo se javljaju nekrotične, braon mrlje nepravilnog oblika, potom celi list požuti i na kraju opada.

Iako je ovaj problem prisutan već godinama, neupućeni ga zamenjuju sa bolesti alternariom, dok se drugi brinu da se ne radi o nekim novim.

Nekrotična mrlja listova kod fiziološke defolijacije najizraženije su u avgustu, u poslednjem delu vegetacijske sezone. Zreli listovi od baze do sredine uspravnih vodopija, brzorastućih izdanaka, obično su jedini, koji pokazuju simptome. Mladi, nezreli na vodopijama i zreli listovi pršljenastog rodnog drveta na starijem rodnom drvu obično nisu pogođeni, pa se može razlikovati od nekih bolesti kao što su Glomerella (SAD) ili Botrytosphaeria.Simptomi nastupaju sa mrljama na listovima, nakon čega sledi žutilo (hloroza) i odbacivanje, koje može ponekad biti ozbiljno. Na lišću se iznenada pojavljuju nepravilne braon mrlje, obično razmere 0,5 do 2,5 centimetara, a ponekad mogu biti i veće. Nekroze obično popunjavaju prostor između većih lisnih žila. Mnogi zahvaćeni listovi zatim požute i opadaju nekoliko dana nakon prvih simptoma.

Intenzitet opadanja lišća varira od voćnjaka do voćnjaka i od stabla do stabla unutar istog, a jače je izražen na onim starijim od 15 godina. Obilaskom voćnjaka po terenu i posmatranjem utvrđeno je sledeće:

*stabla koja imaju redovnu rodnost, imaju manju defolijaciju listova od onih koja imaju alternativnu rodnost;
*stabla koja su prebujna i previše nađubrena azotom, imaju više izraženu defolijaciju;
*stabla koja su završila rast tokom i krajem jula imaju zatvorene sve terminalne pupove, manje su zahvaćena;
*stabla formirana sa ispravnim izolovanim provodnikom, a time i sa manje vodopija, obično imaju manju defolijaciju listova;
* mlađa stabla manje su zahvaćena od starijih, verovatno jer su rodnija, a time i manje bujna;
* čak i stabla u slabo orezanim i neorezanim voćnjacima imaju slabiju fiziološku defolijaciju i
* po nekim podacima stabla tretirana manganom i cinkom imala su slabiju defolijaciju.
Postoje pokazatelji da je primenom mangana moguće smanjiti defolijaciju. Preventivno, najmanje 15 dana pre pojave simptoma poželjno je tretirati sa preparatima, koji sadrže mikroelemente, naročito naglašen mangan (Mn) i cink (Zn) i ponoviti ako se nastavi smena vrelih i kišovitih dana. Druga varijanta je koristiti aminokiseline kao regulator stresa, uz dodatak mikroelemenata, naročito gore pomenutih.Za razliku od bolesti Botryosphaeria obtusa ili Glomerelle kod NLB ne postoje koncentrične lezije i krugovi, a fleke su nešto veće.
Fiziološka defolijacija (NLB) gotovo uvek "napada" bujne grane, posebno vodopije.Fiziološka defolijacija (NLB) zahvata i donje previše bujne grane (slika 4.).

Ponekad se javljaju i takozvane kaptanove pege i to na listovima kada se preparati na bazi kaptana primenjuju po vlažnom vremenu. Obično su veća oštećenja na listovima, koji su bliže atomizeru, zbog smanjenog utroška vode, a time i pojačane koncentracije preparata pa je i depozit preparata veći. Obično se takve promene javljaju na lišću iste starosti, uglavnom na mlađem.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/kako-prepoznati-defolijaciju-zlatnog-delisesa-i-sta-ciniti/62685/

Vremenske prilike uticale su i na prinos jabuka i na prihode, ali najveći problem predstavlja što nema interesovanja za novi rod, a plasman na strana tržišta je neizvestan.

Berba jabuka počeće prvih dana septembra i voćari na severu Bačke nadaju se rodu između 30 i 40 tona jabuka po hektaru.

U voćnjaku Karolja Gajdača na Paliću rumene se jabuke u voćnjaku, ali zbog vremenskih prilika i jakog sunca kvalitetne jabuke koja odlazi na strana tržišta biće bar za 20% manje, kaže poljoprivrednik:

- Bilo je dovoljno padavina. Kada smo počeli, zalivali smo u aprilu, ali nakon toga bilo je dovoljno padavina. Sada smeta ovo neverovatno sunce koje je dobro oprljilo jabuke što proviruju iz lišća. Sada i za vikend očekuju 34 do 35 stepeni, kako sam čuo na radiju, i sada smo sa tim zaokupljeni, ali mislim da im je kvalitet jako dobar.

Kasni prolećni mraz desetkovao je pupuljke u voćnjaku Oto Kovača na Hajdukovu, i računa sa tek polovinom očekivanog roda. Još ne zna hoće li biti potražnje za ovogodišnjom jabukom.

- Nemam nikakvih informacija, nisam se raspitivao, šta se dešavalo u poslednje dve sedmice, ali rusko tržište ništa ne traži. Mi smo uglavnom na njega upućeni, u pogledu jabuka na rusko tržište. Nisu odneli ni kruške Sent Maria, tamo stoje u hladnjači, kao ni jabuku galu, kako vidim u okolini, mnogi su je ostavili na stablu jer nema potražnje. Bilo je malo tražnje iz Mađarske, ali za mene je neshvatljivo da sada kada nije zasićeno tržište, rusko tržište kao da se zatvorilo - kaže Kovač.

Poljoprivrednici kažu da očekuju da će berba jabuka početi 5. septembra.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2990209/nema-interesovanja-za-novi-rod-jabuka-u-okolini-subotice

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31