Kako bi se plodovi voća sačuvali, neophodno je primeniti odgovarajuće mere. Tokom vegetacije redovno sprovoditi mere hemijske zaštite. Brati čvršće plodove, pre pune zrelosti, jer su tada manje podložni mehaničkim povredama.

Tokom transporta izbegavati svako povređivanje pokožice. Oštećene plodove odvojiti i odstraniti pre unošenja zdravih u skladište. Obratiti pažnju na čistoću gajbica. U njima ne sme biti ostataka ranije čuvanih plodova. U skladištima obezbediti sve sanitarne mere u vezi čistoće, i obavezno kontrolisati vlažnost i temperaturu.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. novembra. 

 

Nove sorte jabuke za kupce koji plaćaju vrhunski kvalitet

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3020-nove-sorte-jabuke-za-kupce-koji-placaju-vrhunski-kvalitet

Šta se od voća isplati gajiti? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3226-sta-se-od-voca-isplati-gajiti

 

Borovnica je nakon maline najpopularniji srpski brend poslednjih godina, kada je jagodičasto voće u pitanju. Gajenje borovnica ima ogromnu perspektivu i njena proizvodnja odlikuje se visokim stepenom robnosti. Oko 95% od ubranih plodova, plasira se na svetsko i domaće tržište, u prerađenom i svežem stanju. U 2016. godini izvezeno je 1.173 tona borovnice, odnosno za 39,5% manje, u odnosu na prethodnu godinu (1.938 t). Od ove količine svega 11,4% je izvezeno sveže tj. rashlađene borovnice, dok je najveći deo, 1.039 tona, odnosno 88,6% izvezeno kao zamrznuta borovnica. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2716-borovnica-sansa-ili-zabluda

                 

Do sada gotovo neprikosnovena prva pozicija malina, kako najtraženijeg voća u izvozu iz Srbije, kako ukazuju stručnjaci, sve više se ljulja. Ne, to ne znači da se izvoz smanjio. Maline su i dalje izuzetno tražene, ali ulaganja u voćarstvo, koja su intenzivirana pre 15 godina, počela su da daju rezultate, pa su se među našim traženim voćem našle i jabuke, trešnje, pa i borovnice i jagode. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2812-ovo-voce-donosi-najvise-novca

                                   

 

Dunja je medonosno voće, iz porodice ruža, koje je usko povezano sa jabukom i kruškom. Drvo dunje je listopadno i prilično malo, dok je zreli plod žuto-zlatne boje, sličan obliku ploda kruške. Zemljište je supstrat u kojem se dunja ukorenjuje, i iz kojeg se snabdeva vodom i mineralnim materijama. Neophodno je dobro poznavanje osobina zemljišta, na kome će se posaditi sadnica, pošto dunja na istom staništu ostaje od 30 do 40 godina. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3112-dunja-malo-trazi-a-puno-daje

                                   

Leska je posle oraha najznačajnija jezgrasta voćka. Najveći proizvođači su Turska, Italija, Španija. Kod nas proizvodnja lešnika, dosta zaostaje, ali imamo uslova ga gajenje, mada u poslednje vreme se dosta razmišlja o osnivanju i razvoju novih plantaža, za koje ima dovoljno povoljnih mesta na prostorima Srbije. U Staparima, u Baškoj, postoji zasad koji je star 30 godina. Milov Milovanov, vlasnik ove plantaže, 1988. je zasadio, i u to vreme je bilo čudno, a sada je isplativo. Leska i dalje rađa, i donosi mu dobar prinos. Marko Sekulić, iz Kikinde je 586 sadnica posadio po hektaru. Sedam godina je bilo samo rada, ali posle sedam godina dočekao je rodOpširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2846-koji-su-najpogodniji-tereni-za-uzgoj-leske

                                

Voće koje ima gotovo sve što je potrebno ljudskom organizmu i koja je temelj voćarske proizvodnje. Jabuka može biti vrlo isplativa investicija, ako se uzgaja na pravi način.

- Vrlo pogodna biljka koja zri od najranijeg leta pa sve do zime, a njeni plodovi se najčešće konzumiraju u vreme kada nema drugog voća - zimi - kaže Miloš Simić, apsolvent na departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2996-na-ovom-vocu-mozete-dobro-da-zaradite

                                   

Letnja sadnja jagode se može obaviti tokom svih letnjih meseci. Međutim, letnja sadnja je najbolja od prve dekade jula, do sredine avgusta meseca. Jagoda posađena sredinom jula, naredne godine može dati značajan prinos, čak i do 10.000 kg/ha. Za letnju sadnju, najbolje je koristiti „frigo materijal“, odnosno živiće koji su čuvani u hladnjači. Za ovaj termin sadnje, izuzetno je značajno da ima dovoljno vode, kako za zalivanje posle sadnje, tako i za još 2-3 zalivanja u toku vegetacije (dok se biljke dobro ne ožile). U zemljama dobre intenzivne proizvodnje jagode, problem zalivanja se ne postavlja, jer se jagoda gaji uz obavezno navodnjavanje. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2795-koju-sortu-jagode-gajiti

                                     

 

 

 

 

 

Malo je ljudi koji u svojoj biografiji, mogu da napišu da su učestvovali na bilo koji način, u podizanju 600 hektara savremenih zasada voćnjaka, ali je to ipak pošlo za rukom Nikoli Milićeviću, inženjeru poljoprivrede, koji već više od 15 godina radi u Delta Agraru. Nikola ima 38 godina, i sada nastavlja sa različitim poduhvatima, koje možemo svrstati u primenu najsavremenijih znanja, u oblasti voćarstva i vinogradarstva. 

dipl. inž Nikola Milićević, direktor voćarske proizvodnje u DELTA AGRAR-u 

On je do sada radio na projektu voćnjaka u Čelarevu, a od prošle godine bavi se i širenjem intenzivnih zasada u okolinu Zaječara, gde Miroslav Mišković, vlasnik Delta Agrara, investira u ovu proizvodnju. 

Kako je za Agrobiznis magazin rekao Nikola Milićević, na poljima gde se razvija nova proizvodna jedinica Zaječar, u zasadima dominiraju klubske sorte jabuke Modi, Pink Lady, Kiku i Evelin. U voćnjacima radnici već beru novu sortu Eveliba zajedno sa Midi koja je najpoznatija klubska sorta kod nas. Prinos u prvoj godini nakon sadnje je odličan, i prosečno je oko 35 tona po hektaru, što se može svrstati u dobre rezultate, naročito ako se ima u vidu da je godina izrazito sušna, i da smo imali jake pozne mrazeve. Potencijal za navedene sorte jabuke u punom rodu je 100 tona po hektaru. Veći deo proizvodnje namenjen je za izvoz u Rusiju i EU, ali i bogate zemlje bliskog istoka.

Pored jabuke, značajno mesto u proizvodnji ima i trešnja, koja je zastupljena na 30 hektara površine. Trešnja je posađena u maju mesecu. Zastupljeno je oko deset različitih sorti. Ono što je karakterističn je da su se odlučili da proizvodnju trešnje izvode na najsavremeniji način, ne samo za naše prilike, već i evropske. Naime, pored guste sadnje, primene sistema za navodnjavanje i formiranja bankova, ova proizvodnja se odvija u potpuno zaštićenim uslovima od spoljašnjih uticaja, naročito insekata, kiše i vetra. Najlovni i mreže koji se primenjuju, mogu i da izdrže udare vetra i do 90 km na čas.

Sa druge strane, zahvaljujući regulisanju padavina i vlažnosti, nema neželjenog pucanja plodova. Ceo zasad je pokriven mrežama, koje sprečavaju ulazak i izlazak insekata u sam zasad. Zastupljen je visoko rodni sadni materijal. Očekivani prinos za sledeću godinu je oko 5-6 tona po hektaru. Svakako ovaj sistem nije jeftin, jer se njegova cena kreće oko 100.000 evra za jedan hektar, a očekuje se da će se investicija isplatiti za oko 6-7 godina. Na ovom, savremenom zasadu, upotrebljavaju se klasični voćarski traktor rekao nam je inženjer Milićević i objasnio da je sorta Evelina im karakterističan miris i širok spektar boja, sto daje plodu vema lep izgled. Plod je otporan i čvrst, pa je pogodan za transport i čuvanje, a dugo zadržava svežinu i hrskavost ocenjuje naš sagovornik koji nam ukazuje da sorta Modi ima jarko crvenu boju po čemu se lako ralikuju.

U voćnjaku pored jabuka i trešnje se nalazi i 3,5 hektara breskve, jedan hektar šljive, ali i 7,5 hektara stonih sorti grožđa.

Rukovodilac voćarske proizvodnje u DELTA AGRAR-u dipl. inž Zoran Đogić

Zoran Đogić za Agrobiznis magazin objašnjava da je sorta Evelina, nastala je višestrukim ukrštanjem različitih sorti, u kojem su učestvovale sorte Cox’s Orange, Lady Oldenburg, Klivija i Zlatni delišes. Evelina je nova sorta klupskih jabuka, koja će se naći na našem tržištu već u oktobru. Ova sorta je veoma zahvalna, jer svake godine obilno cveta. Tolerantna je na prouzrokovača čađave krastavosti. Evelinu izdvaja aromatičan miris, skladan slatko-kiseli ukus i zadivljujući spektar boja, od jarko crvene do nežno žute. Zahvaljujući prirodnoj čvrstini i otpornosti, ova jabuka dugo zadržava svežinu i hrskavost tek ubrane voćke. Sorta Modi ima jarko crvenu boju.


Delta Agrar planira da nastavi i dalje investicije u voćarstvo u Zaječaru, a zajedno sa novoformiranom farmom ovaca, imaće oko 100 stalno zaposlenih, i 600 sezonskih radnika. Ako se ima u vidu da na evidenciji nezaposlenih, Zaječar ima 12.000 ljudi, to će biti zaista dodatni podstrek lokalnoj privredi.

 

Malo je ljudi koji u svojoj biografiji, mogu da napišu da su učestvovali na bilo koji način, u podizanju 600 hektara savremenih zasada voćnjaka, ali je to ipak pošlo za rukom Nikoli Milićeviću, inženjeru poljoprivrede, koji već više od 15 godina radi u Delta Agraru. Nikola ima 38 godina, i sada nastavlja sa različitim poduhvatima koje možemo svrstati u primenu najsavremenijih znanja, u oblasti voćarstva i vinogradarstva. 

On je do sada radio na projektu voćnjaka u Čelarevu, a od prošle godine bavi se i širenjem intenzivnih zasada u okolinu Zaječara, gde Miroslav Mišković, vlasnik Delta Agrara, investira u ovu proizvodnju. 
 
Kako je za Agrobiznis magazin rekao Nikola Milićević, na poljima gde se razvija nova proizvodna jedinica Zaječar, u zasadima dominiraju klubske sorte jabuke Modi, Pink Lady, Kiku i Evelina koju su zajedno sa Midi već počeli da beru. Prinos u prvoj godini nakon sadnje je odličan, i prosečno je oko 35 to na po hektaru, što se može svrstati u dobre rezultate, naročito ako se ima u vidu da je godina izrazito šušna, i da smo imali jake pozne mrazeve. Potencijal za ove sorte jabuke u punom rodu je 100 tona po hektaru. Već deo proizvodnje namenjen je izvoz i u Rusiju i EU, ali i bogate zemlje bliskog istoka.
 
Pored jabuke, značajno mesto proizvodnji ima i trešnju, koja je zastupljena na 30 hektara površine. Ono što je karakteristično za ovu trešnju je da su se odlučili da proizvodnju izvode na najsavremeniji način, ne samo za naše prilike, već i evropske. Naime, pored guste sadnje, primene sistema za navodnjavanje i formiranja banjica, ova proizvodnja se odvija u potpuno zaštićenim uslovima od spoljašnjih uticaja, naročito kiše i vetra. Najenergičnije koje se primenjuju, mogu i da izdrže udare vetra i do 90 km na čas. Sa druge strane, zahvaljujući regulisanju padavina, vlažnosti nema neželjenog pucanja plodova. Svakako ovaj sistem nije jeftin, jer se njegova cena kreće oko 100.000 evra za jedan hektar, a očekuje se da će se investicija prolaziti u petoj godini.
 
Sorta Evelina ima karakterističan miris i širok spektar boja, sto daje plodu vema lep izgled. Plod je otporan i čvrstm pa je pogodan za transport i čuvanje, a dugo zadržava svežinu i hrskavost. 
 
U voćnjaku se nalazi i 3,5 hektara breskve, jedan hektar šljive, ali i 7,5 hektara stonih sorti grožđa. 

Delta Agrar planira da nastavi i dalje investicije u voćarstvo u Zaječaru, a zajedno sa novoformiranom farmom ovaca, imaće oko 100 stalno zaposlenih, i 600 sezonskih radnika. Ako se ima u vidu da na evidenciji nezaposlenihm Zaječar ima 12.000 ljudi, to će biti zaista dodatni podstrek lokalnoj privredi.
 
Nedavno je za potrebe formiranja farme uvezeno 235 ovaca i 20 ovnova, a planira se proizvodnja 10.000 jagnjadi. Za to će svakako trebati više vremena. Nažalost, novinarima nije dozvoljen pristup u objekte farme, uz obrazloženje da su grla u karantinu, i da nemamo dozvolu za tako nešto. Ostaje nerazjašnjeno zbog čega su novinari pozvani da posete farmu, ako se ne mogu videti životinje.
 
Ono što takođe začuđuje je da se životinje nisu čule iz objekta, uprkos činjenici da smo se nalazili na samo nekoliko metara od ulaza. Ponašanje predstavnika Delta Agrara izazvalo je burnu reakciju novinara, koji su insistirali da im se objasni zašto su pozvani da gledaju farmu, ako ne mogu da vide grla, već samo da fotografišu objekte spolja, što je većina i odbila da učini. Ovo treba da posluži za nauk svima onima koji bi da rade posao, za koji nemaju ni minimum obrazovanja, ni iskustva. 
 
Svakako sa puta ostaje lep utisak na impresivne zasade voćaka i vinove loze, a o ovčarstvu ćemo neki drugi put, kada budemo u prilici da vidimo ono o čemu pričamo, a ne da plasirano ono što je neko naumio. 

Beg od gradske gužve u neke mirnije krajeve može doneti ne samo sporiji tempo života već i odličnu priliku za bavljenje poljoprivredom.

Iako su ulaganja velika, onaj ko ima strpljenja mogao bi lako da profitira sadnjom lešnika, oraha, malina, kupina ili pak paradajza.

Cena obradivog zemljišta u Srbiji varira u zavisnosti od klase i regiona. U Vojvodini, najkvalitetnija oranica u Bačkoj dostiže cenu i do 20.000 evra, u Sremu od 10.000 do 15.000 evra, dok je u Južnom Banatu u rasponu od 12.000 do 15.000 evra. U Rasinskom okrugu je za ar zemlje potrebno izdvojiti oko 300 evra, a cena 35 ari zemlje sa zasađenim malinjakom u Arilju košta 13.500 evra.

JABUKA

Od jednogodišnjeg zasada stiže dobar prinos.

Zemlja: peskovito-ilovasto zemljište.

Prvi rod: posle dve godine, puna rodnost nakon šest godina.

Zarada: i do 15.000 evra.

Voće koje ima gotovo sve što je potrebno ljudskom organizmu i koja je temelj voćarske proizvodnje, može biti vrlo isplativa investicija ako se uzgaja na pravi način.

- Vrlo pogodna biljka koja zri od najranijeg leta pa sve do zime, a njeni plodovi se najčešće konzumiraju u vreme kada nema drugog voća - zimi - kaže Miloš Simić, apsolvent na departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta.

On savetuje da se pre sadnje treba dobro informisati o pojedinostima, kako ekonomski gubici ne bi bili veliki. Pošto se izvrši izbor sorti jabuke i podloge, pristupa se nabavci sadnica. Osobine upotrebljene sadnice imaju presudan uticaj na prijem, prinos i kvalitet proizvedene jabuke. Kod sistema sadnje “pilar” zasad može imati 1.500 do 5.000 voćki po hektaru, u zavisnosti od podloge, sorte i rasporeda.

- Zasad rodnih sorti podignuti jednogodišnjim sadnicama može dati prinos i preko 20 tona po hektaru, a ako je više površine pokriveno voćkama, postoje bolji uslovi da rod bude veći - objašnjava Simić.

Ako bi voćnjak imao 2.500 stabala, rodna godina bi mogla da donese i do 60 tona jabuka, a otkupna cena se kreće (u zavisnosti od sorte) od 50 do 120 dinara po kilogramu.Profesor Dragan Mićanović sa Poljoprivrednog fakulteta tvrdi da je u punoj rodnosti moguće ostvariti i do 15.000 evra profita od sadnje.

KUPINA

Sadnja u jesen i u proleće.

Zemlja: niži predeli (Pomoravlje, Mačva).

Prvi rod: puna rodnost nakon treće godine.

Zarada: oko 5.500 evra.

Uslovi za sadnju i uzgoj kupina se razlikuju u zavisnosti od sorte. Ako bismo za primer uzeli sortu „loh nes“, koja se najčešće gaji u nižim predelima naše zemlje, a koju nam kupinar iz Mačve preporučuje, treba znati da ona ima najveću otpornost na ljubičastu pegavost, sivu trulež i zamrzavanje.

- Ona se sadi u jesen ili u proleće, a mogu se koristiti kontejnerske sadnice i sadnice koje se vade direktno sa korenom iz zemlje. Onda se to zatrpa sitnom zemljom, blago se pritisne rukama i zalije. Cena sadnice varira između 50 i 100 dinara, a sin mi je pokazao da može da se kupi i preko interneta - kaže Miodrag Ristović iz Mačve.

„Loh nes“ kupina je specifična i po tome što daje veoma visoke prinose, i ako se sve uradi kako treba, može se očekivati puna rodnost posle treće godine. Tada se sa 10 ari može ostvariti prinos od tri do četiri tone.

- Cena ove godine je bila oko 230 do 250 dinara za kilo, a da se ne isplati, ne bih radio. Kod nas ima dve hladnjače, a sitnih nakupaca koliko hoćeš. Žena pravi sok i slatko, tako da i to prodajemo - objašnjava kroz smeh Miodrag.

Zemlja: plastenik ili na otvorenom.

Prvi rod: pet meseci nakon setve.

Zarada(1 ha): 2.400 evra.

Ova višegodišnja biljka se može saditi na otvorenom, ali i na zatvorenom, a tretira se kao jednogodišnja. Zahteva cirkulaciju vazduha te mesto treba biti svetlo i prozračno. Paradajzu treba oko 10 sati sunčeve svetlosti tokom dana, a zbog potrebe sa vazduhom sadnice treba da budu na odstojanju.

- Ako odaberete sadnice koje ne izgledaju lepo, iz njih nikada ne može da nikne dobar paradajz, a treba gledati i grane: što više grana, više plodova paradajza. Nije loše da se pored zasadi peršun jer tada paradajz dobije jako lep ukus - kaže Stojan Malović, koji se proizvodnjom bavi desetak godina, a svoje proizvode prodaje na jednog beogradskoj pijaci. Rekao nam je da zemljište treba zaorati petnaestak centimetara, da ga treba po celoj površini đubriti stajnikom i da se on sadi onda kada biljka ima 5 razvijenih listova. Nakon sadnje zaliti biljke i to ponoviti nakon tri dana, potom ostaviti narednih 20 dana.

- Četvoročlano domaćinstvo može da se izdržava prihodima koje donosi plastenik od 2.500 kvadratnih metara, a njegova izgradnja, u zavisnosti od opreme, košta od 12 do 15 evra po kvadratu - kaže on i dodaje da se paradajz isplati samo ako se sadi na veliko. Od 40 tona paradajza sa jednog hektara, ostvarena dobit iznosi oko 2.400 evra.

MALINA

Treći rod donosi zaradu

Zemlja: 400-800 m nadmorske visine.

Prvi rod: posle jedne godine, puna rodnost posle tri.

Zarada: oko 2.000 evra.

Mnogobrojne prednosti ove voćke u odnosu na druge su često, osim područja, glavni razlog za uzgoj. Osim što se lako razmnožava, malina počinje da rađa već u prvoj godini nakon sađenja, a u trećoj dostiže pun rod. Osim toga, plod sazreva u junu ili julu, kada na tržištu nema dovoljno svežeg voća.

- Malini je potrebno rastresito, propustljivo zemljište, bogato organskim materijama, koje se ore rano u jesen na dubinu 30-40 cm, a odgovara joj nadmorska visina 400-800 metara - objašnjava poljoprivrednik Milan Vučićević iz Arilja. On još kaže da ako se odlučite za sadnju malina u zatvorenim uslovima, cena plastenika će koštati oko 500 evra po jednom aru (oko 60.000 dinara). Ovaj višedecenijski uzgajivač malina kaže da se crvena malina sadi od oktobra do aprila zrelim izdancima, a u junu zelenim izdancima. Jesenje sadnja maline u našim klimatskim uslovima ima više prednosti u poredenju s prolećnom.

Isplativost sadnje ove voćke se može osetiti već u prvoj godini, kada u dva roda možemo dobiti oko 300 kilograma ovog crvenog voća. Po ceni od 800 dinara za kilogram ukupan profit bi bio 240.000 dinara.

ORAH

Skromna biljka, a isplativa

Zemlja: vinogradarska regija.

Prvi rod: posle četvrte godine, puna rodnost 10 godina.

Zarada(1 ha): 30.000 evra.

Iako mu najviše prijaju vinogradarske regije, orah nije biljka koja zahteva naročite uslove. Ipak, zasade oraha treba planirati na sunčanim mestima. Za ozbiljan uzgoj oraha sa očekivano velikim prinosima najbolje je odabrati duboko i rastresito zemljište, a sadnju obaviti u jesen.

- Za jednu sadnicu treba ostaviti prostora od najmanje 30 metara kvadratnih, a rastojanje između sadnica proizvedenih kalemljenjem mora biti najmanje šest puta pet metara. To znači da će na površinu od 10.000 metara kvadratnih stati 333 sadnice - kaže Milanka Vujić, čija se porodica uzgojem oraha bavi decenijama.

Isplativost uzgoja ove biljke je i te kako velika, jer je proteklih godina cena za kilogram 1.000 dinara, a od kalemljenog oraha je moguće očekivati da rađa posle četvrte godine. Treba znati da su tada još uvek mali prinosi. Kada dostigne punu rodnost, od jednog stable se može dobiti od 50 do 70 kilograma. Ako na jednom hektaru ima 123 stabla, može se očekivati od 6.000 kilograma do 8.000 kilograma oraha (30 kg oljuštenog oraha po stablu). Treba imati u vidu da prinos varira iz godine u godinu u zavisnosti od mnogobrojnih faktora.

Izvor: www.blic.rs

 

Do sada gotovo neprikosnovena prva pozicija malina, kako najtraženijeg voća u izvozu iz Srbije, kako ukazuju stručnjaci, sve više se ljulja. Ne, to ne znači da se izvoz smanjio. Maline su i dalje izuzetno tražene, ali ulaganja u voćarstvo, koja su intenzivirana pre 15 godina, počela su da daju rezultate, pa su se među našim traženim voćem našle i jabuke, trešnje, pa i borovnice i jagode.

To najbolje ilustruje činjenica da se redovi kamiona više ne stvaraju samo pred hladnjačama u kojima se skladište maline.

Gotovo celi rod prvoklasnih jabuka iz voćnjaka s jabukama "Delta agrara" u Čelarevu već godinama završava na tržištu Rusije, a to voće je među 10 najtraženijih proizvoda u izvozu Srbije.

Na plantažama trešanja takođe na utovar čekaju kamioni koji to voće voze do najzahtevnijih svetskih tržišta.

- Ozbiljnije ulaganje u voćarstvo u Srbiji počelo je pre 15 godina, i sada se beru plodovi tog posla - objašnjava prof. dr Zoran Keserović, stručnjak za voćarstvo s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Rezultat toga je što sada Srbija bez problema prodaje znanje, odnosno u Srbiju se dolazi da bi se videli uzorni voćnjaci i da se prenese najnaprednija tehnologija u voćarstvu. A razlog za ovakvu situaciju savršeno je jasan.

Jabuke, kada dobro rode, i kada su prave sorte, mogu da daju zaradu i od 30.000 evra po hektaru. Ni sa borovnicama nije mnogo drugačije, jer se rod od 15 tona po hektaru, u najlošijem slučaju plaća dva evra po kilogramu.

Svi novi zasadi voća, kako ukazuje Keserović, opremljeni su protivgradnim mrežama, imaju najsavremenije sisteme zalivanja i prehranjivanja, prate se na računarima, a država je podizanje voćnjaka podržala adekvatnim merama, kako u nabavci sadnog materijala, tako i za ostale potrebe.

- Sada imamo situaciju da izvozimo na zahtevna tržišta gotovo 120.000 tona jabuka, da se naše borovnice u svetu plaćaju i po šest evra za kilogram, a da smo samo od izvoza trešanja, koje su u Evropi i svetu izuzetno tražene, zaradili 10 miliona dolara. Oblačinska trešnja je svetski poznat brend - ukazuje Keserović.

Voćarstvo se, samim tim, vraća na velika vrata… Međutim, naše najpopularnije i najzastupljenije voće - šljive, još zaostaje kada je u pitanju izvoz, jer se najveći deo roda i dalje prerađuje u rakiju.

Imamo godišnje između 550 i 600.000 tona šljiva, ali oko 80 odsto se preradi u rakiju - ukazuje Keserović.

Manji deo završi u izvozu kao zamrznute ili suve šljive. Mi stručnjaci imamo zadatak da tehnologiju sušenja standardizujemo, pa da suve šljive iz Srbije ponovo dođu na mesto koje su ranije imale na svetskom tržištu.

Veliku ulogu u razvoju voćarstva odigrala je i struka.

- Naš fakultet je uvek otvoren za poljoprivrednike, a posebno za voćare - jasan je Keserović.

- Dolaze nam ljudi koji dižu i po pola hektara voćnjaka, kako bi se posavetovali. Nama, naravno, to ne smeta, jer smatramo da samo uz znanje, stručnost i najnovije tehnologije voćarstvo u Srbiji može da nastavi da napreduje.

Izvor: www.telegraf.rs

Plodovi jabuke su dostigli oko 70 odsto svoje krajnje veličine, a ljudi koji se bave prognozom već nekoliko dana unazad obaveštavaju da je u toku polaganje jaja i piljenje larvi jabukinog smotavca.

Plodovi jabuke su dostigli oko 70 odsto svoje krajnje veličine, a ljudi koji se bave prognozom već nekoliko dana unazad obaveštavaju da je u toku polaganje jaja i piljenje larvi druge generacije jabukinog smotavca. Ovaj insekt je prisutan u svim krajevima naše zemlje gde se proizvodi jabuka. Ženka jabukinog smotavca jaja polaže pojedinačno na plod, gusenice se nakon piljenja ubušuju, a nastale štete smanjuju njihovu tržišnu vrednost. Oštećeni plodovi često pre vremena opadaju i nepogodini su za čuvanje u skladištima. Kada se gusenica ubuši u plod tada je već kasno za primenu insekticida, jer su štetočine već sakrivene unutar samog ploda. Prag štetnosti za drugu generaciju je takav, da čim se uoči prva gusenica, to je već znak da je potrebno uraditi hemijski tretman. Visoku efikasnost na ovu štetočinu ima preparat Savanur EC ako se primeni u vreme piljenja gusenica u količini 1,5 l/ha (15 ml na 10 l vode). Na štetočinu deluje na više načina - kontaktno, digestivno i respiratorno, pa je njegova primena potpuno opravdana kada je reč o suzbijanju ovakvih štetočina.

Plodovi su u fazi kada ih je potrebno sačuvati i od bolesti kao što je čađava pegavost lista i krastavost plodova jabuke, pa je za tu namenu neophodno primeniti preparat Merpan 80 WDG u količini 2 kg/ha (20 g na 10 l vode).

Poslednji savet za danas se odnosi na ishranu plodova. Jabuka je u fazi kada joj je neophodan kalcijum, tako da je potrebno dodavati ga u svakom tretmanu do branja. Primenom hraniva Wuxal Aminocal u količini 4 do 5 l/ha (40-50 ml na 10 l vode) obezbeđujemo dobru čvrstinu, strukturu i obojenost plodova jabuke.

Izvor: www.novosti.rs

Srbija godišnje proizvede oko 350.000 tona jabuka. Poslednjih godina beleži se i rast proizvodnje tog voća, najzastupljenijeg posle šljive i maline. Država pomaže podizanje novih zasada, kupovinu opreme, ali još ima prostora za modernizaciju, povećanje sortimenta i ulaganje u preradu tog voća. Iskustva Poljske mogu biti primer i proizvođačima i izvoznicima.

Kampanja "Jedite poljske jabuke" u medijima i na društvenim mrežama, pad cene, prerada i besplatna distribucija, spasili su proizvođače tog voća od ruskih sankcija na uvoz.

Dokaz je milion tona izvezenih jabuka prošle godine i zarada od 318 miliona evra.

Poljska godišnje proizvede oko četiri miliona tona jabuka. Do 2014. godine, čak polovinu su izvozili u Rusiju i Evropsku uniju. Od uvođenja ruskog embarga okrenuli su se novim tržištima - Kini i Indiji.

Državni sekretar u poljskom ministarstvu poljoprivrede Jacek Bogucki napominje da poljski proizvođači ne bi uspeli da nisu iskoristili sredstva iz evropskih fondova za modernizaciju proizvodnje i prerade jabuke.

Kompanije "Frut famili" i "Frut grup", najveće su i najmodernije u Poljskoj. Godišnje, pojedinačno, proizvedu do 80 000 tona jabuka.

"Svakodnevno možemo da preradimo 30 tona jabuka, a kapacitet hadnjače je 15 000 tona. Izvozimo u EU, Egipat, Indiju, Jordan. Drugu klasu prarđujemo u sok koji takođe izvozimo", kaže Monika Korbuski iz poljske kompanija „Frut femili".

Predsednik akcionarskog društva „Frut grup" Jan Kavenčinski ističe da ta kompanija ima 170 kooperanata.

"Udruženi lakše trgujemo i u zemlji i u inostranstvu. Nismo koristili sredstva iz evropskih fondova ali naši kooperanti jesu. Dobijali su do 50 odsto od Unije i 25 odsto od države", ukazuje Kavenčinski.

U Srbiji je pod jabukom 25.000 hektara. Đorđe Čupović je jedan od najvećih proizvođača u požeškom kraju. Jabuke gaji na tri hektara.

"Do sada smo prodavali za rusko tržište i nije bilo problema, uvek može da se plasira. Samo je problem u ceni. Možda bi trebala bolja organizacija - zadruge, hladnjače, neki izvoznici, neko okupljanje, udruživanje", ističe Čupović.

I kod nas veliki, udruženi proizvođači, mogu da se pohvale prinosima i do 120 tona po hektaru na modernim, gustim zasadima.

"Za jedan hektar modernog zasada jabuke treba od 30.000 do 35.000 evra, od početka pripreme zemljišta dok se ne stavi protivgradna mreža, podrazumeva kvalitetan sadni materijal, sisitem za navodnjavanje. Već od 3-4 godine on je vratio svoju investiciju, svoj uložen novac i posluje sa dobitkom", objašnjava Goran Zabrkić iz PIK „Južni Banat" iz Bele Crkve.

U Srbiji se, između ostalog, subvencionište podizanje novih zasada, izgradnja hladnjača, skladišta, kupovina sadnica. Izdvaja se i za preradu.

"Ono što je interesantno proizvođačima je kupovina nove opreme - povraćaj 50 do 65 odsto do tri miliona dinara - za protivgradne mreže, plasteničke konstrukcije", kaže Kolinda Hrehorović iz Grupa za voće, povrće i jaka alkoholna pića pri Ministartsvu poljoprivrede.

Lane smo izvezli 220.000 tona i zaradili 125 miliona dolara. Čak 95 odsto naših jabuka jede se u Rusiji, ostatak odlazi u Mađarsku, Italiju, Belorusiju.

 

Izvor: www.rts.rs

Tokom razgovora je konstatovano da se saradnja dve zemlje konstantno poboljšava i da se to posebno odnosi na saradnju u oblasti poljoprivrede.

Sektor agrara ključna je grana u izvozu srpskih proizvoda na tržište Rusije, pri čemu je ubedljivo najveći rast u ovoj godini obezbeđen u izvozu mesa i jabuka, rečeno je danas na sastanku ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Čepurinom.

Tokom razgovora je konstatovano da se saradnja dve zemlje konstantno poboljšava i da se to posebno odnosi na saradnju u oblasti poljoprivrede.

Ministar Nedimović i ambasador Čepurin dogovorili su i okvire narednih koraka za učešće naše zemlje na predstojećim sajmovima u Rusiji, za koje se očekuje da budu dodatni impuls u još snažnijem povezivanju srpskih i ruskih kompanija, navedeno je u saopštenju.

Izvor: www.naslovi.net

Austrija je, zbog hladne zime, imala veoma slab rod jabuka, tako da se od avgusta više neće moći kupiti austrijska jabuka u "Alpskoj republici".

Prema podacima "Agrarmarkt Austria" je 1.maja u skladištima bilo za 80 odsto manje jabuka nego prethodne godine.

Naime, u skladištu je 1.maja bilo ukupno 12.256 tona, od čega 9.693 otpada na sortu "Golden delišes", 688 tona "Evelina", 166 tona "Braeburn" i 137 tona "Gala", koje su najomiljenije sorte Austrijanaca.

Ostatak su bile sorte "Jonagold" I "Idared".

Poređenja radi prošle godine u isto vreme u skladištima je bilo još 57.471 tona jabuka.

Aktuelno mali broj jabuka u skladištima je posledica ekstremno slabog roda.

Zbog nedostatka domaćih jabuka Austrija mora da poveća uvoz, kako bi pokrila potražnju.

Već u januaru je uvoz povećan za 20 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Jako niske temperature krajem aprila izazvale su veliku štetu po rod jabuka u pokrajinama Sstajerska, Koruška, Burgenland, ali i delovima Donje i Gornje Austrije, Tirola i Forarlberga.

Više od 12.000 hektara je pogođeno lošijim rodom jabuka.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31