Razlog za uvođenje ove mere jeste što je kompanija iz Bijeljine prepakivala, prema navodima ruske strane, jabuke poreklom iz Poljske i izvozila ih u Rusiju. Pošiljku jabuka pratio je fitosanitarni sertifikat koji je izdao fitosanitarni inspektor Brčko distrikta.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske smatra da je propust kod izvoza jabuka iz BiH u Rusiju naneo veliku štetu domaćim proizvođačima, a resorni ministar Stevo Mirjanić traži od nadležnih inspekcijskih i drugih organa da pokrenu postupak i sankcionišu odgovorne u ovom slučaju.

- Ministarstvo osuđuje postupak pojedinih aktera u ovom poslu i ističe da je slučaj naneo veliku štetu domaćim proizvođačima, kao i ugledu Republike Srpske kod ruske fitosanitarne inspekcije - saopšteno je juče iz resornog ministarstva.

U saopštenju se podseća da je u prošloj godini Fitosanitarna inspekcija Republike Srpske izdala oko 1.200 fitosanitarnih sertifikata za pošiljke voća i povrća, koje su izvezene na rusko tržište.

- Nismo imali slučajeva da je pošiljka vraćena, što je najbolji dokaz da je fitosanitarni nadzor u Republici Srpskoj efikasan - navedeno je u saopštenju.

Ministarstvo toga traži od nadležnih organa i institucija da izvrše kontrole u delu svojih nadležnosti i utvrde odgovornost svih aktera, te deluju na takav način, kako se ovakvi slučajevi više ne bi mogli ponoviti.

Izvori:

SRNA

https://www.blic.rs 

NOVI SAD: Jabuke se na novosadskim pijacama prodaju po ceni do 70 dinara i to nije znatno više nego lane, premda se sve glasnije čuje da je najjeftinije voće postalo papreno. Naime, u nekim gradovima već sad se za kilogram jabuka mora platiti 100 dinara.

Poljoprivredni inženjer iz Zemljoradničke zadruge „Voćar” u Starom Slankamenu Nikola Lončar kaže da će se kilogram jabuka posle Nove godine, u februaru i martu, prodavati i za više od 100 dinara pa savetuje voćare da čuvaju rod u hladnjačama za zimske dane, ne samo za domaće kupce već i za izvoz.

Prinos jabuka je, prvo zbog mraza, a posle i zbog jake suše, podbacio oko 30 odsto pa postoji manjak roda na ovdašnjem tržištu, naglašava Lončar i dodaje da je slično i na tržištima van Srbije, gde je primetan manjak tog voća pa trgovci ne pitaju za cenu konzumne jabuke.

On kaže da je i cena jabuke za preradu znatno skočila pa se tako kilogram prodaje za 20 dinara, što je daleko više nego prošle godine, kada je kilogram jabuka za industriju koštao osam dinara.

Svuda manje jabuka
Sezona branja jabuka je završena, a po rečima predsednika Udruženja voćara Vojvodine prof. dr Zorana Keserovića, u Srbiji je ove godine ubrano između 325.000 i 330.000 tona jabuka, od toga više od polovine s vojvođanskih plantaža.

Vojvodina je vodeća u proizvodnji jabuka, a iz godine u godinu podiže se između 900 i 1.000 hektara novih plantaža na kojima se primenjuju savremene mere uzgajanja, kaže Keserović. Kako dodaje, činjenica je da je jabuka slabije rodila, ne samo kod nas već i u zemljama EU, pa se oseća nestašica u Italiji, ali i u Poljskoj, u kojoj je rod u odnosu na lanjski četiri miliona tona manji pa se zbog toga i očekuje da ove zime jabuka bude skupo voće.

„Voćar” je već ispručio 1.000 tona jabuka „Nektaru”, a više od 6.000 tona konzumne jabuke je u hladnjačama i bezmalo sve je namenjeno ruskom tržištu, na koje smo već ispručili prve količine, za sada po 60 do 75 dinara kilogram.

Rusko tržište je ogromno i našim proizvođačima pogoduje sadašnja situacija vezana za sankcije koje je EU uvela Rusiji. Međutim, iz godine u godine kriterijumi za izvoz jabuka u Rusiju su sve zahtevniji, a uz visok kvalitet tog voća, traži se i da jabuka izgleda vizuelno lepo pa zato naši proizvođači moraju posebno da povedu računa o tome da na jabukama ne bude mehaničkog oštećenja, ističe Lončar.

Jedan od većih proizvođača jabuka iz Novog Slankamena Ivan Tomić ukazuje na to da praktično svi proizvođači čuvaju jabuke u hladnjačama u iščekivanju više cene zbog manjeg prinosa, koji je u odnosu na lane na nekim plantažama prepolovljen.

Ipak, on ističe da je kvalitet ovogodišnjeg roda odličan.

Nije toliko suša ugrozila rod jer svi imamo zalivne sisteme, već je najveću štetu prouzrokovao mraz, navodi Tomić i naglašava da je lane sve jabuke izvezao rusko tržište pa očekuje da tako bude i ove godine.

Z. Delić

Izvor: 

www.dnevnik.rs 

Predstavnici Srbije nastavljaju učešće na velikom Međunarodnom sajmu hrane u Indiji. U ovoj, po broju stanovnika, ali i veličini teritorije, ogromnoj zemlji, hrana predstavlja jedan od najvažnijih prioriteta u daljem razvoju. Samo tokom naredne godine domaći investitori će investirati 10 milijardi dolara u proizvodnju i preradu hrane. Srbija se za prvi nastup uspešno predstavlja jer je štand svakodnevno pun pre svega indijaca koji su zaiteresovani za kupovinu svežeg voća i to najviše jabuke i kruške,  a zatim i smrznutog voća poput maline, borovnice i jagode.

Koliko je promocija Srbije koju organizuje PKS uz podršku Razvojne Aegencije Srbije (RAS) i Ministarstva poljoprivrede govori i činjenica da se pored štanda neplanirano zaustavio i ministar poljoprivrede Panjaba Nj.E. Parkash Sing Badal. To je inače samo jedna od država koje čine Indiju. Ovaj gest je čak iznenadio i njegove brojne telohranitelje koji su ga okruživali naoružani „do zuba“.

Prema rečima Nikole Ralića, vlasnika firme Mirax Agrar iz Beograda, njegova firma je već spremna da počne izvoz kako kruške tako i jabuke. On je za Agrobiznis magazin izjavio da sve što sada treba da bi posao počeo da se realizuje jeste potpisivanje sporazuma između Srbije i Indije u oblasti fito-sanitarne zaštite što se očekuje da će se vrlo brzo i desiti. On kaže da njegova kompanija godišnje može da ponudi između 20000 i 30000 t jabuka sorte crveni delišes i greni smit koje se ovde u Indiji najviše traže.

Nikola Ralić predstavlja svoju kompaniju i Srbiju ministru poljoprivrede Panjab-a Nj.E. Parkash Sing Badal

 

Ništa manje interesovanje vlada za naše smrznuto jagodasto voće kaže nam Goran Bogosavljević iz firme Allberries. On naglašava da su takođe spremni da uđu aranžmane sa partnerima u Indiji čim se za to stvore uslove, a za početak ići će se na mala pakovanja smrznutih jagoda, borovonica, kupina, malina i višanja kao i miks ovih vrsta voća.  

 

Goran Bogdanović, direktor marketinga ALLBERRIES

 

Srbiju na sajmu predstavljaju Kоncеrn Bаmbi АD,  Elixir Food doo, LUČIĆ-PRIGRЕVICА а.d. Nоvi Sаd, SIROGOJNO COMPANY doo,АGRАNЕLА dоо, INSТIТUТ ZА KUKURUZ ZЕМUN PОLjЕ, ITN Group doo, Yumis dоо, All Berries doo i Mirax Agrar doo

Pored Srbije ove godine u Nju Delhiju se predstavlja  još 28 država iz svih krajeva sveta i 26 indijskih država. Interesantna je i izložba domaće prehrambene industrije gde se može videti veliki napredak indijskih kompanija. Tako smo imali priliku da probamo borovnice, nar i maline u čokoladi, ali i mlečnu čokoladu sa mlekom od kamile. Primetili smo da sve više kompanija u Indiji razvija semensku proizvodnju, a standardna ponuda na sajmu su čajevi i kafa. Među brojinim izlagačima nalaze se proizvođači pirinča, začina, čak smo imali prilike da budemo na štandu kompanije iz Indije koja proizvodi za ovo tržište sada već globalni hit OREO keks koji ovde košta svega 10 rupija što je oko 0,15 evra.

Nakon što je posetio naše izlagače i učestvovao na zvaničnim događajima kojima je prisustvovao i premijer Indije gospodin Modi, resorni ministar Branislav Nedimović otišao je u posetu vlasnicima fabrike TAFE gde će razgovarati o investicijama ove komanije u Srbiji. Nedimović je juče posetio i kompaniju Mahindra čiji predstavnici takođe najavljuju ozbiljniju saradnju i investicije u našoj zemlji.

 

 

Tehnološki postupak spravljanja rakije od jabuka obuhvata sledeće operacije:
– pranje plodova – usitnjavanje ili muljanje;
– alkoholnu fermentaciju (vrenje) voćnog kljuka;
– destilaciju (pečenje) prevrelog jabučnog kljuka;
– odležavanje jabukovače u hrastovim buradima i finalizacija.

Pranje plodova - ukoliko su jabuke uprljane, najpre ih treba oprati vodom, kako bi se uklonile mehaničke nečistoće koje mogu da daju strani miris budućoj rakiji. Pečenjem se, takođe, otklanjaju i štetni mikroorganizmi (bakterije i divlji kvasci) koji bi mogli vrenje voćnog kljuka da usmere u pogrešnom pravcu, ili, čak, da prouzrokuju njegovo kvarenje. Usitnjavanje ili muljanje. Bilo bi pogrešno cele plodove staviti u sud za vrenje, budući da bi sporo otpuštali sok, usled čega bi i alkoholno vrenje bilo veoma sporo, a šećer u jabukama ne bi u potpunosti prevreo.

Jabuke se muljaju specijalnim muljačima sa valjcima namenjenim za voće ili pomoću drvenog malja. Ukoliko je dobijeni kljuk jabuke suv, može mu se dodati nešto vode, kako bi se preveo u stanje žitke kaše. Dodavanjem vode može da se reguliše temperatura jabučnog kljuka pre vrenja (da se povisi ili snizi). Natrule i meke jabuke ne treba muljati, jer se one potpuno izgnječe pod dejstvom sopstvene težine prilikom stavljanja u sud za vrenje.


Alkoholno vrenje jabučnog kljuka - kljuk dobijen nakon muljanja jabuka stavlja se u sudove u kojima će previrati. Sudovi su različitih dimenzija i od različitog materijala: drvene kace, drvena burad sa kojih je uklonjeno jedno dance, plastična burad raznih dimenzija od polietilena ili ojačanog poliestera. Sudovi ne smeju potpuno da se napune, jer bi u toku vrenja kljuk mogao da prekipi.

Važno je napomenuti da vrenje mora da se obavlja u zatvorenom sudu. Ukoliko se vrenje obavlja u buretu, na otvor se postavlja vranj za vrenje, izgrađen od pečene gline, stakla, plastike. U njih se naliva voda kojoj je dodat vinobran (na 1 dl vode rastvori se 10 mg vinobrana). Njihova funkcija je da ispuštaju ugljen- dioksid, koji se oslobađa tokom vrenja, i sprečavaju kontakt kljuka s vazduhom, sirćetnim mušicama i raznim štetnim mikroorganizmima koji se nalaze u vazduhu.

Na taj način se sprečava i gubitak alkohola isparavanjem. Ukoliko se vrenje kljuka obavlja u kacama ili buradima, moraju se zatvoriti vezivanjem polietilenske folije preko otvora. Na plastičnu burad navrću se poklopci samo ovlaš kako bi ugljen-dioksid, koji se stvara tokom vrenja, mogao da izlazi iz suda. Kljuk se u toku vrenja 1–2 puta dnevno (pogotovo u početku vrenja) promeša, kako bi vrenje bilo ravnomerno u celokupnoj masi i kako bi se sprečilo razvijanje štetnih bakterija sirćetne kiseline. Ovo mešanje nije neophodno, ali je veoma korisno.

Voće je veoma siromašno azotnim jedinjenjima koja predstavljaju važno hranivo za kvasce, koji tokom alkoholne fermentacije kljuka transformiše šećer u alkohol (etil-alkohol) i ugljen-dioksid. Zbog toga se preporučuje da se na 100 kg kljuka doda 40 g amonijum-sulfata ili 40 g amonijum-hidrogenfosfata.

Tri faze alkoholne fermentacije kljuka:
1. početak vrenja,
2. burno (glavno) vrenje
3. doviranje (tiho vrenje).

U početnoj fazi kvasac počinje da se razmnožava i oslobađa se veoma mala količina ugljen-dioksida, i stvara se mala količina alkohola. U toku burnog vrenja alkohol se stvara u znatnoj meri i oslobađa se intenzivno ugljen-dioksid, usled čega se uzdižu čvrsti delovi kljuka u vidu klobuka, a često se stvara i pena. U ovoj fazi oslobađa se i toplota, što doprinosi rastu temperature kljuka. U fazi doviranja sam proces protiče sporije zbog tihog previranja male količine šećera koji se još nalazi u kljuku, usled čega se oslobađaju i male količine ugljen-dioksida. U ovoj fazi, ukoliko je na sudu za vrenje postavljen vranj, ne pokazuje se oslobađanje mehurića ugljen-dioksida.

Ukoliko se ne zna sadržaj kiselina u kljuku ili se ne može odrediti, tada se može pripremiti kaša kalcijum-karbonata u vodi i dodati kljuku uz mešanje sve dok se oslobađaju mehurići ugljen-dioksida. Kada penušanje i izdvajanje ugljen-dioksida prestane, tada su sve kiseline kljuka neutralisane.

Nakon neutralisanja kiselina, kljuk je veoma podložan kvarenju, pa vrenje zato treba obaviti pri nižim temperaturama (oko 20 °C) i odmah po njegovom završetku pristupiti destilaciji.

Pošto se ustanovi da je vrenje kljuka završeno, potrebno je, najkasnije posle 2–3 nedelje, pristupiti destilaciji (pečenju). Ukoliko se prevreli voćni kljuk i dalje čuva, gubi se alkohol, povećava sadržaj kiselina, a mogu se razviti i plesni na površini kljuka, što bi znatno umanjilo kvalitet rakije. Ukoliko vrenje kljuka protiče pri temperaturama od 15 do 20°C, smatra se da od početka vrenja pa do momenta destilacije treba da protekne najmanje 6 nedelja. Naročito je problematično čuvanje prevrelog voćnog kljuka u drvenim su-
dovima zbog isparavanja alkohola kroz pore duga, a i zbog nemogućnosti potpunog isključenja vazduha svaranju uslova za razvoj štetnih mikroorganizama (bakterije i plesni). U hermetički zatvorenim sudovima i čuvanjem na hladnom mestu kvalitet prevrelog voćnog kljuka ne bi degradirao ni za relativno duže vreme.

 

Kako se dobija najkvalitetnija rakija od kruške?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3264-kako-se-dobija-najkvalitetnija-rakija-od-kruske

 

Kako bi se plodovi voća sačuvali, neophodno je primeniti odgovarajuće mere. Tokom vegetacije redovno sprovoditi mere hemijske zaštite. Brati čvršće plodove, pre pune zrelosti, jer su tada manje podložni mehaničkim povredama.

Tokom transporta izbegavati svako povređivanje pokožice. Oštećene plodove odvojiti i odstraniti pre unošenja zdravih u skladište. Obratiti pažnju na čistoću gajbica. U njima ne sme biti ostataka ranije čuvanih plodova. U skladištima obezbediti sve sanitarne mere u vezi čistoće, i obavezno kontrolisati vlažnost i temperaturu.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. novembra. 

 

Nove sorte jabuke za kupce koji plaćaju vrhunski kvalitet

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3020-nove-sorte-jabuke-za-kupce-koji-placaju-vrhunski-kvalitet

Šta se od voća isplati gajiti? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3226-sta-se-od-voca-isplati-gajiti

 

Borovnica je nakon maline najpopularniji srpski brend poslednjih godina, kada je jagodičasto voće u pitanju. Gajenje borovnica ima ogromnu perspektivu i njena proizvodnja odlikuje se visokim stepenom robnosti. Oko 95% od ubranih plodova, plasira se na svetsko i domaće tržište, u prerađenom i svežem stanju. U 2016. godini izvezeno je 1.173 tona borovnice, odnosno za 39,5% manje, u odnosu na prethodnu godinu (1.938 t). Od ove količine svega 11,4% je izvezeno sveže tj. rashlađene borovnice, dok je najveći deo, 1.039 tona, odnosno 88,6% izvezeno kao zamrznuta borovnica. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2716-borovnica-sansa-ili-zabluda

                 

Do sada gotovo neprikosnovena prva pozicija malina, kako najtraženijeg voća u izvozu iz Srbije, kako ukazuju stručnjaci, sve više se ljulja. Ne, to ne znači da se izvoz smanjio. Maline su i dalje izuzetno tražene, ali ulaganja u voćarstvo, koja su intenzivirana pre 15 godina, počela su da daju rezultate, pa su se među našim traženim voćem našle i jabuke, trešnje, pa i borovnice i jagode. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2812-ovo-voce-donosi-najvise-novca

                                   

 

Dunja je medonosno voće, iz porodice ruža, koje je usko povezano sa jabukom i kruškom. Drvo dunje je listopadno i prilično malo, dok je zreli plod žuto-zlatne boje, sličan obliku ploda kruške. Zemljište je supstrat u kojem se dunja ukorenjuje, i iz kojeg se snabdeva vodom i mineralnim materijama. Neophodno je dobro poznavanje osobina zemljišta, na kome će se posaditi sadnica, pošto dunja na istom staništu ostaje od 30 do 40 godina. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3112-dunja-malo-trazi-a-puno-daje

                                   

Leska je posle oraha najznačajnija jezgrasta voćka. Najveći proizvođači su Turska, Italija, Španija. Kod nas proizvodnja lešnika, dosta zaostaje, ali imamo uslova ga gajenje, mada u poslednje vreme se dosta razmišlja o osnivanju i razvoju novih plantaža, za koje ima dovoljno povoljnih mesta na prostorima Srbije. U Staparima, u Baškoj, postoji zasad koji je star 30 godina. Milov Milovanov, vlasnik ove plantaže, 1988. je zasadio, i u to vreme je bilo čudno, a sada je isplativo. Leska i dalje rađa, i donosi mu dobar prinos. Marko Sekulić, iz Kikinde je 586 sadnica posadio po hektaru. Sedam godina je bilo samo rada, ali posle sedam godina dočekao je rodOpširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2846-koji-su-najpogodniji-tereni-za-uzgoj-leske

                                

Voće koje ima gotovo sve što je potrebno ljudskom organizmu i koja je temelj voćarske proizvodnje. Jabuka može biti vrlo isplativa investicija, ako se uzgaja na pravi način.

- Vrlo pogodna biljka koja zri od najranijeg leta pa sve do zime, a njeni plodovi se najčešće konzumiraju u vreme kada nema drugog voća - zimi - kaže Miloš Simić, apsolvent na departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2996-na-ovom-vocu-mozete-dobro-da-zaradite

                                   

Letnja sadnja jagode se može obaviti tokom svih letnjih meseci. Međutim, letnja sadnja je najbolja od prve dekade jula, do sredine avgusta meseca. Jagoda posađena sredinom jula, naredne godine može dati značajan prinos, čak i do 10.000 kg/ha. Za letnju sadnju, najbolje je koristiti „frigo materijal“, odnosno živiće koji su čuvani u hladnjači. Za ovaj termin sadnje, izuzetno je značajno da ima dovoljno vode, kako za zalivanje posle sadnje, tako i za još 2-3 zalivanja u toku vegetacije (dok se biljke dobro ne ožile). U zemljama dobre intenzivne proizvodnje jagode, problem zalivanja se ne postavlja, jer se jagoda gaji uz obavezno navodnjavanje. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2795-koju-sortu-jagode-gajiti

                                     

 

 

 

 

 

Malo je ljudi koji u svojoj biografiji, mogu da napišu da su učestvovali na bilo koji način, u podizanju 600 hektara savremenih zasada voćnjaka, ali je to ipak pošlo za rukom Nikoli Milićeviću, inženjeru poljoprivrede, koji već više od 15 godina radi u Delta Agraru. Nikola ima 38 godina, i sada nastavlja sa različitim poduhvatima, koje možemo svrstati u primenu najsavremenijih znanja, u oblasti voćarstva i vinogradarstva. 

dipl. inž Nikola Milićević, direktor voćarske proizvodnje u DELTA AGRAR-u 

On je do sada radio na projektu voćnjaka u Čelarevu, a od prošle godine bavi se i širenjem intenzivnih zasada u okolinu Zaječara, gde Miroslav Mišković, vlasnik Delta Agrara, investira u ovu proizvodnju. 

Kako je za Agrobiznis magazin rekao Nikola Milićević, na poljima gde se razvija nova proizvodna jedinica Zaječar, u zasadima dominiraju klubske sorte jabuke Modi, Pink Lady, Kiku i Evelin. U voćnjacima radnici već beru novu sortu Eveliba zajedno sa Midi koja je najpoznatija klubska sorta kod nas. Prinos u prvoj godini nakon sadnje je odličan, i prosečno je oko 35 tona po hektaru, što se može svrstati u dobre rezultate, naročito ako se ima u vidu da je godina izrazito sušna, i da smo imali jake pozne mrazeve. Potencijal za navedene sorte jabuke u punom rodu je 100 tona po hektaru. Veći deo proizvodnje namenjen je za izvoz u Rusiju i EU, ali i bogate zemlje bliskog istoka.

Pored jabuke, značajno mesto u proizvodnji ima i trešnja, koja je zastupljena na 30 hektara površine. Trešnja je posađena u maju mesecu. Zastupljeno je oko deset različitih sorti. Ono što je karakterističn je da su se odlučili da proizvodnju trešnje izvode na najsavremeniji način, ne samo za naše prilike, već i evropske. Naime, pored guste sadnje, primene sistema za navodnjavanje i formiranja bankova, ova proizvodnja se odvija u potpuno zaštićenim uslovima od spoljašnjih uticaja, naročito insekata, kiše i vetra. Najlovni i mreže koji se primenjuju, mogu i da izdrže udare vetra i do 90 km na čas.

Sa druge strane, zahvaljujući regulisanju padavina i vlažnosti, nema neželjenog pucanja plodova. Ceo zasad je pokriven mrežama, koje sprečavaju ulazak i izlazak insekata u sam zasad. Zastupljen je visoko rodni sadni materijal. Očekivani prinos za sledeću godinu je oko 5-6 tona po hektaru. Svakako ovaj sistem nije jeftin, jer se njegova cena kreće oko 100.000 evra za jedan hektar, a očekuje se da će se investicija isplatiti za oko 6-7 godina. Na ovom, savremenom zasadu, upotrebljavaju se klasični voćarski traktor rekao nam je inženjer Milićević i objasnio da je sorta Evelina im karakterističan miris i širok spektar boja, sto daje plodu vema lep izgled. Plod je otporan i čvrst, pa je pogodan za transport i čuvanje, a dugo zadržava svežinu i hrskavost ocenjuje naš sagovornik koji nam ukazuje da sorta Modi ima jarko crvenu boju po čemu se lako ralikuju.

U voćnjaku pored jabuka i trešnje se nalazi i 3,5 hektara breskve, jedan hektar šljive, ali i 7,5 hektara stonih sorti grožđa.

Rukovodilac voćarske proizvodnje u DELTA AGRAR-u dipl. inž Zoran Đogić

Zoran Đogić za Agrobiznis magazin objašnjava da je sorta Evelina, nastala je višestrukim ukrštanjem različitih sorti, u kojem su učestvovale sorte Cox’s Orange, Lady Oldenburg, Klivija i Zlatni delišes. Evelina je nova sorta klupskih jabuka, koja će se naći na našem tržištu već u oktobru. Ova sorta je veoma zahvalna, jer svake godine obilno cveta. Tolerantna je na prouzrokovača čađave krastavosti. Evelinu izdvaja aromatičan miris, skladan slatko-kiseli ukus i zadivljujući spektar boja, od jarko crvene do nežno žute. Zahvaljujući prirodnoj čvrstini i otpornosti, ova jabuka dugo zadržava svežinu i hrskavost tek ubrane voćke. Sorta Modi ima jarko crvenu boju.


Delta Agrar planira da nastavi i dalje investicije u voćarstvo u Zaječaru, a zajedno sa novoformiranom farmom ovaca, imaće oko 100 stalno zaposlenih, i 600 sezonskih radnika. Ako se ima u vidu da na evidenciji nezaposlenih, Zaječar ima 12.000 ljudi, to će biti zaista dodatni podstrek lokalnoj privredi.

 

Malo je ljudi koji u svojoj biografiji, mogu da napišu da su učestvovali na bilo koji način, u podizanju 600 hektara savremenih zasada voćnjaka, ali je to ipak pošlo za rukom Nikoli Milićeviću, inženjeru poljoprivrede, koji već više od 15 godina radi u Delta Agraru. Nikola ima 38 godina, i sada nastavlja sa različitim poduhvatima koje možemo svrstati u primenu najsavremenijih znanja, u oblasti voćarstva i vinogradarstva. 

On je do sada radio na projektu voćnjaka u Čelarevu, a od prošle godine bavi se i širenjem intenzivnih zasada u okolinu Zaječara, gde Miroslav Mišković, vlasnik Delta Agrara, investira u ovu proizvodnju. 
 
Kako je za Agrobiznis magazin rekao Nikola Milićević, na poljima gde se razvija nova proizvodna jedinica Zaječar, u zasadima dominiraju klubske sorte jabuke Modi, Pink Lady, Kiku i Evelina koju su zajedno sa Midi već počeli da beru. Prinos u prvoj godini nakon sadnje je odličan, i prosečno je oko 35 to na po hektaru, što se može svrstati u dobre rezultate, naročito ako se ima u vidu da je godina izrazito šušna, i da smo imali jake pozne mrazeve. Potencijal za ove sorte jabuke u punom rodu je 100 tona po hektaru. Već deo proizvodnje namenjen je izvoz i u Rusiju i EU, ali i bogate zemlje bliskog istoka.
 
Pored jabuke, značajno mesto proizvodnji ima i trešnju, koja je zastupljena na 30 hektara površine. Ono što je karakteristično za ovu trešnju je da su se odlučili da proizvodnju izvode na najsavremeniji način, ne samo za naše prilike, već i evropske. Naime, pored guste sadnje, primene sistema za navodnjavanje i formiranja banjica, ova proizvodnja se odvija u potpuno zaštićenim uslovima od spoljašnjih uticaja, naročito kiše i vetra. Najenergičnije koje se primenjuju, mogu i da izdrže udare vetra i do 90 km na čas. Sa druge strane, zahvaljujući regulisanju padavina, vlažnosti nema neželjenog pucanja plodova. Svakako ovaj sistem nije jeftin, jer se njegova cena kreće oko 100.000 evra za jedan hektar, a očekuje se da će se investicija prolaziti u petoj godini.
 
Sorta Evelina ima karakterističan miris i širok spektar boja, sto daje plodu vema lep izgled. Plod je otporan i čvrstm pa je pogodan za transport i čuvanje, a dugo zadržava svežinu i hrskavost. 
 
U voćnjaku se nalazi i 3,5 hektara breskve, jedan hektar šljive, ali i 7,5 hektara stonih sorti grožđa. 

Delta Agrar planira da nastavi i dalje investicije u voćarstvo u Zaječaru, a zajedno sa novoformiranom farmom ovaca, imaće oko 100 stalno zaposlenih, i 600 sezonskih radnika. Ako se ima u vidu da na evidenciji nezaposlenihm Zaječar ima 12.000 ljudi, to će biti zaista dodatni podstrek lokalnoj privredi.
 
Nedavno je za potrebe formiranja farme uvezeno 235 ovaca i 20 ovnova, a planira se proizvodnja 10.000 jagnjadi. Za to će svakako trebati više vremena. Nažalost, novinarima nije dozvoljen pristup u objekte farme, uz obrazloženje da su grla u karantinu, i da nemamo dozvolu za tako nešto. Ostaje nerazjašnjeno zbog čega su novinari pozvani da posete farmu, ako se ne mogu videti životinje.
 
Ono što takođe začuđuje je da se životinje nisu čule iz objekta, uprkos činjenici da smo se nalazili na samo nekoliko metara od ulaza. Ponašanje predstavnika Delta Agrara izazvalo je burnu reakciju novinara, koji su insistirali da im se objasni zašto su pozvani da gledaju farmu, ako ne mogu da vide grla, već samo da fotografišu objekte spolja, što je većina i odbila da učini. Ovo treba da posluži za nauk svima onima koji bi da rade posao, za koji nemaju ni minimum obrazovanja, ni iskustva. 
 
Svakako sa puta ostaje lep utisak na impresivne zasade voćaka i vinove loze, a o ovčarstvu ćemo neki drugi put, kada budemo u prilici da vidimo ono o čemu pričamo, a ne da plasirano ono što je neko naumio. 

Beg od gradske gužve u neke mirnije krajeve može doneti ne samo sporiji tempo života već i odličnu priliku za bavljenje poljoprivredom.

Iako su ulaganja velika, onaj ko ima strpljenja mogao bi lako da profitira sadnjom lešnika, oraha, malina, kupina ili pak paradajza.

Cena obradivog zemljišta u Srbiji varira u zavisnosti od klase i regiona. U Vojvodini, najkvalitetnija oranica u Bačkoj dostiže cenu i do 20.000 evra, u Sremu od 10.000 do 15.000 evra, dok je u Južnom Banatu u rasponu od 12.000 do 15.000 evra. U Rasinskom okrugu je za ar zemlje potrebno izdvojiti oko 300 evra, a cena 35 ari zemlje sa zasađenim malinjakom u Arilju košta 13.500 evra.

JABUKA

Od jednogodišnjeg zasada stiže dobar prinos.

Zemlja: peskovito-ilovasto zemljište.

Prvi rod: posle dve godine, puna rodnost nakon šest godina.

Zarada: i do 15.000 evra.

Voće koje ima gotovo sve što je potrebno ljudskom organizmu i koja je temelj voćarske proizvodnje, može biti vrlo isplativa investicija ako se uzgaja na pravi način.

- Vrlo pogodna biljka koja zri od najranijeg leta pa sve do zime, a njeni plodovi se najčešće konzumiraju u vreme kada nema drugog voća - zimi - kaže Miloš Simić, apsolvent na departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta.

On savetuje da se pre sadnje treba dobro informisati o pojedinostima, kako ekonomski gubici ne bi bili veliki. Pošto se izvrši izbor sorti jabuke i podloge, pristupa se nabavci sadnica. Osobine upotrebljene sadnice imaju presudan uticaj na prijem, prinos i kvalitet proizvedene jabuke. Kod sistema sadnje “pilar” zasad može imati 1.500 do 5.000 voćki po hektaru, u zavisnosti od podloge, sorte i rasporeda.

- Zasad rodnih sorti podignuti jednogodišnjim sadnicama može dati prinos i preko 20 tona po hektaru, a ako je više površine pokriveno voćkama, postoje bolji uslovi da rod bude veći - objašnjava Simić.

Ako bi voćnjak imao 2.500 stabala, rodna godina bi mogla da donese i do 60 tona jabuka, a otkupna cena se kreće (u zavisnosti od sorte) od 50 do 120 dinara po kilogramu.Profesor Dragan Mićanović sa Poljoprivrednog fakulteta tvrdi da je u punoj rodnosti moguće ostvariti i do 15.000 evra profita od sadnje.

KUPINA

Sadnja u jesen i u proleće.

Zemlja: niži predeli (Pomoravlje, Mačva).

Prvi rod: puna rodnost nakon treće godine.

Zarada: oko 5.500 evra.

Uslovi za sadnju i uzgoj kupina se razlikuju u zavisnosti od sorte. Ako bismo za primer uzeli sortu „loh nes“, koja se najčešće gaji u nižim predelima naše zemlje, a koju nam kupinar iz Mačve preporučuje, treba znati da ona ima najveću otpornost na ljubičastu pegavost, sivu trulež i zamrzavanje.

- Ona se sadi u jesen ili u proleće, a mogu se koristiti kontejnerske sadnice i sadnice koje se vade direktno sa korenom iz zemlje. Onda se to zatrpa sitnom zemljom, blago se pritisne rukama i zalije. Cena sadnice varira između 50 i 100 dinara, a sin mi je pokazao da može da se kupi i preko interneta - kaže Miodrag Ristović iz Mačve.

„Loh nes“ kupina je specifična i po tome što daje veoma visoke prinose, i ako se sve uradi kako treba, može se očekivati puna rodnost posle treće godine. Tada se sa 10 ari može ostvariti prinos od tri do četiri tone.

- Cena ove godine je bila oko 230 do 250 dinara za kilo, a da se ne isplati, ne bih radio. Kod nas ima dve hladnjače, a sitnih nakupaca koliko hoćeš. Žena pravi sok i slatko, tako da i to prodajemo - objašnjava kroz smeh Miodrag.

Zemlja: plastenik ili na otvorenom.

Prvi rod: pet meseci nakon setve.

Zarada(1 ha): 2.400 evra.

Ova višegodišnja biljka se može saditi na otvorenom, ali i na zatvorenom, a tretira se kao jednogodišnja. Zahteva cirkulaciju vazduha te mesto treba biti svetlo i prozračno. Paradajzu treba oko 10 sati sunčeve svetlosti tokom dana, a zbog potrebe sa vazduhom sadnice treba da budu na odstojanju.

- Ako odaberete sadnice koje ne izgledaju lepo, iz njih nikada ne može da nikne dobar paradajz, a treba gledati i grane: što više grana, više plodova paradajza. Nije loše da se pored zasadi peršun jer tada paradajz dobije jako lep ukus - kaže Stojan Malović, koji se proizvodnjom bavi desetak godina, a svoje proizvode prodaje na jednog beogradskoj pijaci. Rekao nam je da zemljište treba zaorati petnaestak centimetara, da ga treba po celoj površini đubriti stajnikom i da se on sadi onda kada biljka ima 5 razvijenih listova. Nakon sadnje zaliti biljke i to ponoviti nakon tri dana, potom ostaviti narednih 20 dana.

- Četvoročlano domaćinstvo može da se izdržava prihodima koje donosi plastenik od 2.500 kvadratnih metara, a njegova izgradnja, u zavisnosti od opreme, košta od 12 do 15 evra po kvadratu - kaže on i dodaje da se paradajz isplati samo ako se sadi na veliko. Od 40 tona paradajza sa jednog hektara, ostvarena dobit iznosi oko 2.400 evra.

MALINA

Treći rod donosi zaradu

Zemlja: 400-800 m nadmorske visine.

Prvi rod: posle jedne godine, puna rodnost posle tri.

Zarada: oko 2.000 evra.

Mnogobrojne prednosti ove voćke u odnosu na druge su često, osim područja, glavni razlog za uzgoj. Osim što se lako razmnožava, malina počinje da rađa već u prvoj godini nakon sađenja, a u trećoj dostiže pun rod. Osim toga, plod sazreva u junu ili julu, kada na tržištu nema dovoljno svežeg voća.

- Malini je potrebno rastresito, propustljivo zemljište, bogato organskim materijama, koje se ore rano u jesen na dubinu 30-40 cm, a odgovara joj nadmorska visina 400-800 metara - objašnjava poljoprivrednik Milan Vučićević iz Arilja. On još kaže da ako se odlučite za sadnju malina u zatvorenim uslovima, cena plastenika će koštati oko 500 evra po jednom aru (oko 60.000 dinara). Ovaj višedecenijski uzgajivač malina kaže da se crvena malina sadi od oktobra do aprila zrelim izdancima, a u junu zelenim izdancima. Jesenje sadnja maline u našim klimatskim uslovima ima više prednosti u poredenju s prolećnom.

Isplativost sadnje ove voćke se može osetiti već u prvoj godini, kada u dva roda možemo dobiti oko 300 kilograma ovog crvenog voća. Po ceni od 800 dinara za kilogram ukupan profit bi bio 240.000 dinara.

ORAH

Skromna biljka, a isplativa

Zemlja: vinogradarska regija.

Prvi rod: posle četvrte godine, puna rodnost 10 godina.

Zarada(1 ha): 30.000 evra.

Iako mu najviše prijaju vinogradarske regije, orah nije biljka koja zahteva naročite uslove. Ipak, zasade oraha treba planirati na sunčanim mestima. Za ozbiljan uzgoj oraha sa očekivano velikim prinosima najbolje je odabrati duboko i rastresito zemljište, a sadnju obaviti u jesen.

- Za jednu sadnicu treba ostaviti prostora od najmanje 30 metara kvadratnih, a rastojanje između sadnica proizvedenih kalemljenjem mora biti najmanje šest puta pet metara. To znači da će na površinu od 10.000 metara kvadratnih stati 333 sadnice - kaže Milanka Vujić, čija se porodica uzgojem oraha bavi decenijama.

Isplativost uzgoja ove biljke je i te kako velika, jer je proteklih godina cena za kilogram 1.000 dinara, a od kalemljenog oraha je moguće očekivati da rađa posle četvrte godine. Treba znati da su tada još uvek mali prinosi. Kada dostigne punu rodnost, od jednog stable se može dobiti od 50 do 70 kilograma. Ako na jednom hektaru ima 123 stabla, može se očekivati od 6.000 kilograma do 8.000 kilograma oraha (30 kg oljuštenog oraha po stablu). Treba imati u vidu da prinos varira iz godine u godinu u zavisnosti od mnogobrojnih faktora.

Izvor: www.blic.rs

 

Do sada gotovo neprikosnovena prva pozicija malina, kako najtraženijeg voća u izvozu iz Srbije, kako ukazuju stručnjaci, sve više se ljulja. Ne, to ne znači da se izvoz smanjio. Maline su i dalje izuzetno tražene, ali ulaganja u voćarstvo, koja su intenzivirana pre 15 godina, počela su da daju rezultate, pa su se među našim traženim voćem našle i jabuke, trešnje, pa i borovnice i jagode.

To najbolje ilustruje činjenica da se redovi kamiona više ne stvaraju samo pred hladnjačama u kojima se skladište maline.

Gotovo celi rod prvoklasnih jabuka iz voćnjaka s jabukama "Delta agrara" u Čelarevu već godinama završava na tržištu Rusije, a to voće je među 10 najtraženijih proizvoda u izvozu Srbije.

Na plantažama trešanja takođe na utovar čekaju kamioni koji to voće voze do najzahtevnijih svetskih tržišta.

- Ozbiljnije ulaganje u voćarstvo u Srbiji počelo je pre 15 godina, i sada se beru plodovi tog posla - objašnjava prof. dr Zoran Keserović, stručnjak za voćarstvo s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Rezultat toga je što sada Srbija bez problema prodaje znanje, odnosno u Srbiju se dolazi da bi se videli uzorni voćnjaci i da se prenese najnaprednija tehnologija u voćarstvu. A razlog za ovakvu situaciju savršeno je jasan.

Jabuke, kada dobro rode, i kada su prave sorte, mogu da daju zaradu i od 30.000 evra po hektaru. Ni sa borovnicama nije mnogo drugačije, jer se rod od 15 tona po hektaru, u najlošijem slučaju plaća dva evra po kilogramu.

Svi novi zasadi voća, kako ukazuje Keserović, opremljeni su protivgradnim mrežama, imaju najsavremenije sisteme zalivanja i prehranjivanja, prate se na računarima, a država je podizanje voćnjaka podržala adekvatnim merama, kako u nabavci sadnog materijala, tako i za ostale potrebe.

- Sada imamo situaciju da izvozimo na zahtevna tržišta gotovo 120.000 tona jabuka, da se naše borovnice u svetu plaćaju i po šest evra za kilogram, a da smo samo od izvoza trešanja, koje su u Evropi i svetu izuzetno tražene, zaradili 10 miliona dolara. Oblačinska trešnja je svetski poznat brend - ukazuje Keserović.

Voćarstvo se, samim tim, vraća na velika vrata… Međutim, naše najpopularnije i najzastupljenije voće - šljive, još zaostaje kada je u pitanju izvoz, jer se najveći deo roda i dalje prerađuje u rakiju.

Imamo godišnje između 550 i 600.000 tona šljiva, ali oko 80 odsto se preradi u rakiju - ukazuje Keserović.

Manji deo završi u izvozu kao zamrznute ili suve šljive. Mi stručnjaci imamo zadatak da tehnologiju sušenja standardizujemo, pa da suve šljive iz Srbije ponovo dođu na mesto koje su ranije imale na svetskom tržištu.

Veliku ulogu u razvoju voćarstva odigrala je i struka.

- Naš fakultet je uvek otvoren za poljoprivrednike, a posebno za voćare - jasan je Keserović.

- Dolaze nam ljudi koji dižu i po pola hektara voćnjaka, kako bi se posavetovali. Nama, naravno, to ne smeta, jer smatramo da samo uz znanje, stručnost i najnovije tehnologije voćarstvo u Srbiji može da nastavi da napreduje.

Izvor: www.telegraf.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31