Nova sorta jabuke pod nazivom Kosmik krisp, za čije razvijanje su naučnicima bile potrebne dve decenije od danas je u prodaji u SAD.Kako se navodi, ona navodno traje do godinu dana u frižideru

Ova američka sorta jabuke nastala je na Državnom univerzitetu Vašington još 1997. godine.Lansiranje čvrste, sveže i sočne jabuke koštalo je 10 miliona dolara, preneo je portal Klix.ba. Trenutno je dostupna isključivo u SAD, medjutim, početkom naredne godine stiže i na police prodavnica u svetu. Dobijena je ukrštanjem dve vec postojeće sorte jabuka, kako bi se stvorila još sladja, hrskavija i sočnija voćka koja, ukoliko se skladišti na odgovarajuci način, može ostati sveža i do godinu dana.

Danas širom Vašingtona raste više od 12 miliona stabala ovog drveta, a voćnjaci prekrivaju oko 12.000 hektara.

Procenjuje se da će uzgajivači od prodaje ukupno zaraditi 30 miliona dolara. Sorta je prvenstveno bila poznata kao WA38, a naziv Kosmic Krisp inspirisan je raspršenim sitnim belim mrljama po njenoj tamnocrvenoj kori, koja podseća na noćno nebo. Najpopularnije sorte jabuke s ovog podneblja, Golden Delišes i Red Delišes, suocile su se sa žestokom konkurencijom Pink Ledi i Rojal Gala. Jabuke su, inače, nakon banana najprodavanije voće u SAD.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=12&dd=01&nav_id=1624996

Kako je saopšteno iz kompanije Delta Agrar oni  u svojim voćnjacima koji se prostiru na nekoliko stotina hektara u Srbiji  gaje između ostalog voća i klupske sorte jabuka. To su sorte nastale dugogodišnjim ukrštanjem i radom selekcionara zbog čega imaju tačno određene osobine: boju, čvrstinu, ukus i veličinu. Mogu ih uzgajati samo oni proizvođači koji dobiju dozvolu od nosioca licence.

Brendirane sorte pojavile su se pre 30-ak godina. Danas ih najviše troše najbogatije zemlje: vodeća u Evropi je Velika Britanija, u kojoj samo „pink lejdi“ pokriva 12% tržišta, a sve brendirane jabuke ukupno čine čak petinu ukupne prodaje.

Predstavnici Delta Agrar su u jednom beogradskom hotelu na moderan način predstavili četiri sorte koje se već gaje u njighovim voćnjacima, a mogu se naći na policama marketa. To su: „modi“, „kiku“, „evelina“ i „pink lady“. Uz pomoć VR naočara novinari i gosti kompanije mogli su da dožive voćnjak u Čelarevu. U sali prilagođenoj za ovaj događaj postavljeni su interaktivni paneli  koji su pokazivali karakteristike sorte jabuke koja je spuštena na touchscreen ekran, a zabavu je predstavljala VR igrica u kojoj su se gosti takmičili u hvatanju padajućih jabuka. Igrica je sem zabavnog imala i humanitarni karakter: pobednik je dobio pravo da 100 kilograma brendiranih klupskih jabuka pokloni instituciji po svom izboru. Možda količina jabuka nije bila preterano velika, ali je bitna pažnja. Uz sorte koje su danas predstavljene tržištu, Delta Agrar ima pravo i na proizvodnju sorti „isaak“, „red mun“, „svitango“ i „rubens“.

U komaniji Delta Agrar gaje klupske jabuke u voćnjacima u Čelarevu i Zaječaru. Zasad u Zaječaru prostire se na 200ha dok u Čelarevu voćnjak ima površinu preko 600 hektara i predstavlja najveći voćnjak u jednom komadu u ovom delu sveta.

U saopštenju koje smo dobili nije bilo reči o ceni i tržištu za klupske jabuke iz Srbije ali već dve godine tržište jabuka, što se Srbije tiče, nije u dobroj situaciji. Razlog tome je velika  domaća proizvodnja i smanjenje narudžbina iz Ruske Federacije koja sve više ima svoju proizvodnju jabuka u čemu joj dosta pomažu i slovenački stručnjaci. Takođe, domaći proizvođači na domaćem tržištu uglavnom plasiraju drugu klasu dok prvoklasne jabuke čuvaju u hladnjačama za probirljive strane kupce.

Kako Agrobiznis magazin saznaje Ministarstvo poljoprivrede intenzivno radi na omogućavanju izvoza jabuka iz Srbije u Kinu i Indiju. Pregovori su pri kraju i ostalo je da se reši deo tehničkih pitanja fitosanitarne kontrole prilikom prometa voća. Delegacija Srbije tim povodom nedavno je boravila u Indiji i kako saznajemo uskoro treba očekivati dobre vesti.

 

Proizvodnja jabuka kod nas i u svetu

Jabuka se smatra  jednim od najpopularnijih plodova i najviše se proizvodi od svih vrsta voća na svetu. Najveći proizvođači su Kina, SAD i Poljska. Prema USDA (američko ministarstvo poljoprivrede) Kina je najveći svetski proizvođač jabuka sa proizvodnjom 44 miliona tona godišnje. Međutim, to ne znači da Kina ne uvozi jabuke kao i druge države. Značajni proizvođači jabuke su Turska, indija, Iran, Italija, Rusija, Francuska i Čile.  Zbog sezonskog karaktera, vremena zrenja i čuvanja ove zemlje su istovremeno i značajni uvoznici.

Takođe, najveće količine jabuke na primer Velika Britanija uveze iz Francuske kroz distributivni lanac Tesco. i te jabuke dolaze iz doline Loare gde je poljoprivreda Francuske najrazvijenija.  

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. godine ukupna proizvodnja voća u Srbiji bila je 1.523.000 tona. Poslednjih godina proizvodnja jabuka je na nivou blizu 500.000 tona. Prinos na visko intenzivnim zasadima (gust sklop biljaka u špaliru) je između 50 i 70 tona po hektaru mada ima primera i sa prinosima preko 100 tona. Izvoz jabuke u 2018. godini bio je 197.602 tone a vrednost je 122,4 milona dolara. Čak 84% izvoza jabuka je u Rusku Federaciju! To je veoma loš pokazatelj koliko je naše tržište jabuka veoma ograničeno i rizično. Prema podacima EUROSTATA za 2017. godinu u Srbiji je voće zastupljeno na 43.696 hektara, a od  toga 57% je zastupljena jabuka. To je svrstalo našu zemlju na šesto mesto u Evropi.  Ispred su Poljska sa 160.000 hektara, Italija 55.810 hektara, Rumunija 55.050 hektara, Francuska 38.298 hektara  i Nemačka sa 33.981 hekatrom.

Tabela proizvodnja jabuke u svetu 2018/2019. godina

Kina 31.000.000 tona

EU 14.009.000 tona

SAD 5.048.000 tona

Turska 3.000.000 tona

Iran 2.799.000 tona

Indija 2.300.00 tona

Ruska Federacija 1.503.000 tona

Čile 1.264.000 tona

Ukrajina 1.099.000 tona

Brazil 1.049.000 tona

Ostali 5.616.000 tona

Ko su voćarske vele sile EU?

Dve trećine zasada voća u Evropskoj uniji koncetrisano je u Španiji sa 422.809 hektara to čini 33 odsto ukupnog udela proizvodnje voća u EU. Na drugom mestu je Italijia sa 279.281 hektara na koju otpada 22 odsto i Poljska sa 167.315 hektara.

 

 

Kompanije članice asocijacije Serbia Does Apples od 28. do 30. avgusta imaće priliku da se u Bukureštu sastanu sa najvećim rumunskim maloprodajnim lancima i uvoznicima voća.

U okviru trejd misije, pored predstavljanja asocijacije i njenih članova, održaće se i B2B sastanci sa potencijalnim rumunskim kupcima.

Deo posete Rumuniji podrazumeva i obilazak logističko – distributivnih centara maloprodajnih lanaca Mega Image, Profi i Romfruit, kao i distributivnog centra jednog od najvećih uvoznika Deco Frucht, gde će srpska delegacija imati priliku da na licu mesta vidi način prijema jabuka i ostalog voća, kao i traženi kvalitet i pakovanja.

Asocijacija Serbia Does Apples organizuje ovu trejd misiju, u skladu sa rezultatima makreting analize rumunskog tržišta voća koja je urađena zahvaljujući podršci USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu sa ciljem uspostavljanja saradnje sa novim, potencijalnim tržištima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2611434/maloprodaja-i-uvoz-voca-sastanak-kompanija-iz-srbije-sa-potencijalnim-rumunskim-kupcima

Kompanija Delta Agrar 2007. godine na imanju AD "Podunavlje" u Čelarevu započela je podizanje jednog od najsavremenijih zasada jabuka u jugoistočnoj Evropi. Voćnjak danas ima površinu od 500 hektara i nalazi se u bačkopalanačkom rejonu koji ima povoljne uslove koji omogućavaju postizanje visokih i stabilnih prinosa jabuke. Voćarska proizvodnja proširena je i na istočnu Srbiju sa novih 100 hektara u Zaječaru, a plan Delta Agrara je da godišnje širi zasade za 100 hektara.

"Ove godine proizvedeno je u našem voćnjaku 25 000 tona jabuka. Ponosni smo na taj rezultat s obzirom na to da smo imali probleme koje je karakterisalo vrlo nestabilno vreme, a temperaturne oscilacije bile su takve da smo u januaru doživeli april, a u aprilu januar. Na sve to kasnije se nadovezalo i veoma toplo proleće sa temperaturom od 28 do 30 stepeni, kišno leto i suva jesen. Naše najbrojnije sorte su Modi, Zlatni delišes i Greni Smit čiji je rod ove godine bio 15 000 tona. U perspektivi kroz tri godine, očekuje se da će najbolje biti Modi, Pink lady i Evelina", kaže Nikola Milićević, direktor Podunavlja.

Koje još nove sorte će se naći u njihovim voćnjacima i zašto su izabrali baš te pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

Hladan tuš za jabuku

Kako Agrobiznis magazin saznaje iz dobro obaveštenih izvora, jabuka se  u Rusku Federaciju izvozi slabije jer je tamošnje tržište u značajnoj meri zasićeno domaćom proizvodnjom. Koliko će takva situacija potrajati ostaje da se vidi, ali ona svakako ima značajan uticaj na cenu jabuke u Srbiji. Ne treba zaboraviti da je jabuka početkom godine u Rusku Federaciju išla i po ceni od 100 dinara za kilogram. Ta situacija se sa novim rodom značajno menja.

Naš stručnjak dr Zoran Keserović, professor sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada za RTV je izjavio  da se može očekivati rod preko 420.000 tona jabuka. “To je veća proizvodnja u odnosu na prošlu godinu. Imamo veliku proizvodnju jabuke u Evropi, negde oko 35% je veća proizvodnja u odnosu na 2017. godinu i znacajno je da je ranije pocela  berba” zaključuje iskusni stručnjak i dodaje “To je možda jedan od razloga zbog čega je dosta niska cena jabuke ove godine. Sa druge strane imamo hladnjačare, koji su odredili otkupnu cenu koja se kreće u zavisnosti od sorte od 22 centa čak do 38 centi i moja preporuka proizvođačima je ako mogu  da tu da jabuku skladište a ne da je odmah prodaju jer je dosta niska cena”. Prema podacima sa inostranih tržišta u Kini je rod jabuke smanjen za skoro 30% jer je bilo izmrzavanja. “Mi znamo da je Kina jedan od najvećih proizvođača u svetu, da proizvodi preko 50% jabuke u svetu tako da mislim da će kasnije polako  cena jabuke da raste” objašnjava prof. Keserović. .Ovo je svakako “hladan tuš” za domaće proizvođače jer smo u poslednjih 10 godina imali najviše cene u Evropi i to se neće više ponavljati. Polako ćemo se približavati ceni koja je u Evropi, a koja se kreće negde od 30-40 euro centi.

Keserović savetuje proizvođače da polako menjaju strukturu sortimenta i da se okreću nekim stortama koje ne mogu da prizvode u Rusiji, a to su pre svega  kasnije sorte, sorta greni smit i fudži. Jeste i cena jabuke za preradu dosta niska ali upravo je razlog to što je jako dosta jabuke rodilo ove godine.

Kako smo se uverili na terenu, kvalitet ploda je izuzetan, ali ono što voćarima sreću kvari jeste niska otkupna cena i zastoj u izvozu na nekada najsigurnije rusko tržište. Međutim dobra vest stiže od potpredsednika Indije koji se sreo sa našim ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem koji je nedavno potpisao značajan sporazum o fitosanitarnoj kontroli koja treba upravo da omogući izvoz voća na najmnogoljudnije tržište sveta u prijateljsku Indiju.

Kako javljaju saradnici Agrobiznis magazina ovogodišnji rod proizvođači uglavnom stavljaju u hladnjače gde će sačekati bolju cenu. I ove sezone i pored dobrih dnevnica  proizvođači muku muče sa beračima koje plaćaju 200 do 250 dinara po satu.

Na devetoj po redu Nacionalnoj konferenciji o poljoprivredi,  razgovaralo se o veoma aktuelnoj temi, a  to je rejonizacija poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.  O tome je govorio jedan od naših najboljih stručnjaka za voćarsku proizvodnju, prof. dr Zoran Keserović,  sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  koji je istakao da je voćarska proizvodnja proširena u AP Vojvodini za 4 – 5 puta, pre svega, kako je istakao Keserović, zbog boljih podsticaja nego u Centralnoj Srbiji u poslednjih 15 godina.

Podsticaji su usmereni za tehnologije koje su namenjene klimatskim promenama, a u AP  Vojvodini nije bilo velikih oscilacija kao u Centralnoj Srbiji. On je naglasio da su se pretežno podizani zasadi sa protivgradnim mrežama i sistema za navodnjavanje.

 

"Rezultati PKS prikazuju da je 2012. godine među 10 izvoznih proizvoda,  višnja i malina, međutim sada je među njima i jabuka. Time se pokazao značaj uvođenja novih tehnologija, naročito sorti i podloga.''

Profesor dr . Keserović pozvao je poljoprivrednike da ulažu u voćarsku proizvodnju i poručio,  da Srbija nije nikako rizična zemlja kada je u pitanju proizvodnja jabuka, koje se u svetu sada veoma cene, kao i da tehnologije koje se kod nas primenjuju,  da su daleko naprednije nego u nekim zemljama koje je on posetio, posebno apostrofirajući Rusku Federaciju i Maroko.

 ,,Siguran sam da je proizvodnja jabuka dobra investicija za narednih 10 godina.'', dodao je profesor Keserović.

Na ovoj konferenciji moglo se čuti da Republičko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede radi na projektu rejonizacije voćarske proizvodnje u Srbiji, zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu, Poljoprivrednim fakultetom Novom Sadu i Institutom u Čačku.  Radi se na poslu koji treba da bude kompletno gotov za tri  godine i da se izvrši podela na rejone u odnosu na osnovu klimatske podatke, zemljišne podatke i nadmorsku visinu i tako odrede voćne vrste, sorte i klonovi koji tu daju najbolje rezultate.

Rezidba šljive trešnje, višnje, breskve i kajsije (koštičavo voće)

Zahvaljujući brojnim iskustvima i istraživanjima rezidba voća omogućila nam je da sve više postižemo odlične prinose sa plodovima ekstra kvaliteta koje traži probirljivo tržište. Ni razlika u ceni između prve i ekstra klase nije mala, da ne govorimo o drugoj klasi. Osnovno o čemu treba da vodimo računa kod rezidbe je to koju voćku orezujemo, koja je sorta u pitanju, stanje zasada i naravno šta želimo rezidbom da postignemo.

Kod šljive rezidba zavisi od grančica na kojima se formiraju plodovi  i one se razlikuju kod različitih sorti tako da one sorte koje rađaju na mešovitim grančicama treba najintenzivnije orezivati dok kod sorti koje rađaju na kratkim rodnim grančicama porebno je da ostavite određen broj jednogodišnjih letorasta.

Rezidba kod breskve zavisi od kondicije stabla i same krune koja je formirana. Kada breskvu orezujete treba da ostavljate mešovite rodne grančice dužine 10-15 cm u vidu riblje kosti i to po 30 u gušćem i do 80 grančica u klasičnom zasadu (kod većeg razmaka sadnje).

Kada govorimo o kajsiji treba naglasiti da kod nje rezidbu izvodimo tri puta i to u proleće odnosno u periodu kretanja vegetacije kada se izbacuju grane koje se ukrštaju, zagušuju krunu, polomljene i grane koje smetaju pri obradi mehanizacijom. Drugi put kajsiju orezujemo tokom leta obično krajem  maja ili početkom juna i tada radimo prekraćivanje izbilih mladara za 1/3 ili ½ dužine. Treća rezidba je posle berbe i tada se odstranjuju polomljenje i osušene grane. Ovu rezidbu je nabolje sprovesti sredinom jula do 15 avgusta, u zavisnosti od vremena sazrevanja plodova.

Većina zasada tršnje u Srbiji je stara, stabla se vode u vidu slobodne krune, rezidba gotovo da  se i ne izvodi, ali novim, intenzivnim zasadima se primenjuje gusta sadnja. Zbog toga je neophodna redovna i oštra rezidba (intenzivna), a stabla se održavaju do visine koja je pogodna za rad sa zemlje. Ono što što je primetno jeste formiranje novih zasada sa intenzivnom proizvodnjom gde se postižu odlični rezultati. Jedan takav zasad sa najavremeniom agrotehnikom je u okolini Zaječara o čemu smo pisali u Agrobiznis magazinu.

Rezidba višanja: Rodno drvo je deo grančice koji ima duže ili kraće jednogodišnje letoraste sa cvetnim i lisnim pupoljcima. Cvetni i lisni pupoljci mogu biti na letorastima, koji su: kratki - jedan cvetni i jedan lisni pupoljak, majski buketić 2-7 cm -sa više cvetnih pupoljaka,- slamasti (tanki) sa pojedinačnim cvetnim pupoljcima (10-15cm), mešoviti-više pupoljaka zajedno (dva, tri i više) dužine preko 15 cm, - prevremeni -kad se pupoljci iz tekuće vegetacije razviju u letoraste. S obzirom na to gde se nalaze, razlikuju se tri grupe cvetnih pupoljaka, pa postoje i tri grupe sorti breskve: A, B i C. Sorte grupe A imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih i debljih grančica. Sorte grupe B imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih grančica, a na debljim, samo na vršnom delu. Sorte grupe C imaju cvetne pupoljke samo na vršnom delu debljih i tanjih grančica.

Takođe treba da znamo da kod sorte koja rađa na višim rodnim grančicama rezidbom obezbedimo dovaljan broj umereno bujnih letorasta i da orezivanjem sprečimo njihovo premeštanje na periferiju krune. Ako je u pitanju sorta koja rađa na majskim kiticama (KELERIS 14, ERDI BOTERMO) neophodno je obezediti dovoljan broj jednogodišnjih letorasta na kojima će se formirati kratke rodne grančice. Kod trećeg tipa sorti višanja, gde imamo plodove na jednogodišnjim rodnom drvetu i na kratkom rodnom drvetu, rezidbom treba da smanjimo preteranu rodnost i ostavimo što veći broj umereno bujnih letorasta koji će dati najkrupnije plodove. Sorta pogodna za gustu sadnju višnje je Oblačinska.

 

Reziba jabuke i kruške

Rezidba jabuke može biti  kratka ili duga. Primenom sistema duge rezibe povećan je prinos po jedinici površine zasada, a ostvaruje se i veće učešće plodova ekstra klase, bolja obojenost plodova što obezbeđuje veće prihode.

Kada je u pitanju kruška, prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu predlaže da se pridržavate dva osnovna principa: slabija rezidba (manje orezivanje) na bujnim stablima ubrzava i povećava rodnost, a kratka rezidba (jače orezivanje) povećava bujnost i usporava rodnost.

 

 

 Intenzivan zasad jabuke

 

Voćarstvo je jedna od grana poljoprivrede gde je urađen veliki zaokret u uvođenju novih tehnologija i promeni strukture sortimenta, što je velika zasluga nauke, struke ali i poljoprivrednika, koji su prihvatili nove tehnologije. Jabuka je višegodišnja biljka i za nju se još kaže da je kraljica voća. Čovek je od davnina upotrebljavao plodove jabuke, kao hranu i lek. Posle šljive, jabuka je najznačajnija voćka u Srbiji. Prema procenama poljoprivrednih stručnjaka u ukupnoj proizvodnji voća u Srbiji jabuka ima učešće oko 19 odsto. Jabuka predstavlja strateški proizvod poljoprivrede jedne zemlje. Gotovo da nema zemlje u svetu, gde se ne gaji jabuka.

Dok se ne pristupi zasnivanju zasada jabuke potrebno je utvditi najpovoljniju ekspoziciju, nagib terena i izloženost vetrovima. Ekspozicija najpovoljnija za zasnivanje mladog zasada jabuke je južna strana, pa onda jugoistočna zbog količine svetlosti i topline. Nagib terena je najpoželjniji da bude teren pod blagim nagibom. Nakon pravilnog odabira lokaliteta, pre sadnje potrebno je odrediti veličinu
parcele, međuredno rastojanje i rastojanje u redu, uzgojni oblik, putnu mrežu, pravac pružanja redova. Po brojnim preporukama za gajenje jabuka najviše se preporučuju zimske sorte kojima pripadaju Jonagold, Ričared, Zlatni delišes, Ajdared, Crveni delišes, Čadel, Fudži. Uz adekvatnu pripremu zemljišta jabuka može dati dobre rezultate i na nešto težim zemljištima. Pre sadnje bitnije je utvrditi hemijska svojstva zemljišta u najbližim Poljoprivrednim savetodavnim stručnim službama i na osnovu dobijenih rezultata moguće je izabrati adekvatnu parcelu i pripremiti istu za podizanje zasada. Preporučuje se podrivanje parcele uzduž i popreko na dubini 50 – 60 cm, duboko oranje, zaoravanje stajnjaka na dubini od 30 -35 cm i primena mineralnog đubriva zavisno od analize zemljišta,
nakon toga se zemljište fino pripremi tanjiračom i setvospremačem. Nakon obavljene sadnje, u proleće jednogodišnje sadnice treba skratiti na visinu koja je predviđena za visinu
debla. U mladom jabučnjaku zemljište treba redovno održavati u rastresitom stanju i bez korova, a to se najčešće čini u praksi primenom jednog dubokog zimskog oranja ili jesenjeg oranja i nekoliko obrada u toku vegetacije. Posle svake obilnije kiše kada uslovi dozvole najbolje je izvesti plitku obradu da ne bi došlo do formiranja pokorice. U međurednom prostoru mladog jabučnjaka nije preporučljivo gajiti kukuruz, lucerku, soju, šećernu repu, odnosno biljke koje imaju dubok korenov sistem i veliku potrošnju vode. Stručnjaci voćarske struke iz oblasti voćarstva preporučuju da se rezidba izvodi u periodu zimskog mirovanja kada nema jakih mrazeva. Prilikom izvođenja rezidbe događa se da nastanu veće rane na stablu i njih je moguće dezinfikovati sa peto procentnim rastvorom plavog kamena i premazati kalemarskim voskom ili bitumenom.

 

AgroBiznis magazin

http://agrobiznis.rs/ 

 
 
 
 

Razlog za uvođenje ove mere jeste što je kompanija iz Bijeljine prepakivala, prema navodima ruske strane, jabuke poreklom iz Poljske i izvozila ih u Rusiju. Pošiljku jabuka pratio je fitosanitarni sertifikat koji je izdao fitosanitarni inspektor Brčko distrikta.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske smatra da je propust kod izvoza jabuka iz BiH u Rusiju naneo veliku štetu domaćim proizvođačima, a resorni ministar Stevo Mirjanić traži od nadležnih inspekcijskih i drugih organa da pokrenu postupak i sankcionišu odgovorne u ovom slučaju.

- Ministarstvo osuđuje postupak pojedinih aktera u ovom poslu i ističe da je slučaj naneo veliku štetu domaćim proizvođačima, kao i ugledu Republike Srpske kod ruske fitosanitarne inspekcije - saopšteno je juče iz resornog ministarstva.

U saopštenju se podseća da je u prošloj godini Fitosanitarna inspekcija Republike Srpske izdala oko 1.200 fitosanitarnih sertifikata za pošiljke voća i povrća, koje su izvezene na rusko tržište.

- Nismo imali slučajeva da je pošiljka vraćena, što je najbolji dokaz da je fitosanitarni nadzor u Republici Srpskoj efikasan - navedeno je u saopštenju.

Ministarstvo toga traži od nadležnih organa i institucija da izvrše kontrole u delu svojih nadležnosti i utvrde odgovornost svih aktera, te deluju na takav način, kako se ovakvi slučajevi više ne bi mogli ponoviti.

Izvori:

SRNA

https://www.blic.rs 

NOVI SAD: Jabuke se na novosadskim pijacama prodaju po ceni do 70 dinara i to nije znatno više nego lane, premda se sve glasnije čuje da je najjeftinije voće postalo papreno. Naime, u nekim gradovima već sad se za kilogram jabuka mora platiti 100 dinara.

Poljoprivredni inženjer iz Zemljoradničke zadruge „Voćar” u Starom Slankamenu Nikola Lončar kaže da će se kilogram jabuka posle Nove godine, u februaru i martu, prodavati i za više od 100 dinara pa savetuje voćare da čuvaju rod u hladnjačama za zimske dane, ne samo za domaće kupce već i za izvoz.

Prinos jabuka je, prvo zbog mraza, a posle i zbog jake suše, podbacio oko 30 odsto pa postoji manjak roda na ovdašnjem tržištu, naglašava Lončar i dodaje da je slično i na tržištima van Srbije, gde je primetan manjak tog voća pa trgovci ne pitaju za cenu konzumne jabuke.

On kaže da je i cena jabuke za preradu znatno skočila pa se tako kilogram prodaje za 20 dinara, što je daleko više nego prošle godine, kada je kilogram jabuka za industriju koštao osam dinara.

Svuda manje jabuka
Sezona branja jabuka je završena, a po rečima predsednika Udruženja voćara Vojvodine prof. dr Zorana Keserovića, u Srbiji je ove godine ubrano između 325.000 i 330.000 tona jabuka, od toga više od polovine s vojvođanskih plantaža.

Vojvodina je vodeća u proizvodnji jabuka, a iz godine u godinu podiže se između 900 i 1.000 hektara novih plantaža na kojima se primenjuju savremene mere uzgajanja, kaže Keserović. Kako dodaje, činjenica je da je jabuka slabije rodila, ne samo kod nas već i u zemljama EU, pa se oseća nestašica u Italiji, ali i u Poljskoj, u kojoj je rod u odnosu na lanjski četiri miliona tona manji pa se zbog toga i očekuje da ove zime jabuka bude skupo voće.

„Voćar” je već ispručio 1.000 tona jabuka „Nektaru”, a više od 6.000 tona konzumne jabuke je u hladnjačama i bezmalo sve je namenjeno ruskom tržištu, na koje smo već ispručili prve količine, za sada po 60 do 75 dinara kilogram.

Rusko tržište je ogromno i našim proizvođačima pogoduje sadašnja situacija vezana za sankcije koje je EU uvela Rusiji. Međutim, iz godine u godine kriterijumi za izvoz jabuka u Rusiju su sve zahtevniji, a uz visok kvalitet tog voća, traži se i da jabuka izgleda vizuelno lepo pa zato naši proizvođači moraju posebno da povedu računa o tome da na jabukama ne bude mehaničkog oštećenja, ističe Lončar.

Jedan od većih proizvođača jabuka iz Novog Slankamena Ivan Tomić ukazuje na to da praktično svi proizvođači čuvaju jabuke u hladnjačama u iščekivanju više cene zbog manjeg prinosa, koji je u odnosu na lane na nekim plantažama prepolovljen.

Ipak, on ističe da je kvalitet ovogodišnjeg roda odličan.

Nije toliko suša ugrozila rod jer svi imamo zalivne sisteme, već je najveću štetu prouzrokovao mraz, navodi Tomić i naglašava da je lane sve jabuke izvezao rusko tržište pa očekuje da tako bude i ove godine.

Z. Delić

Izvor: 

www.dnevnik.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31