Nacionalna veletržnica treba u budućnosti da bude izlog srpskog agrara i platforma za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije, izjavio je ministar Nedimović.Ministar poljoprivrede je najavio donošenje zakona o nacionalnoj veletržnici.

Zajednički plan države i Grada Beograda je da nacionalna veletržnica bude na mestu postojeće Veletržnice Beograd, koja će biti proširena, a u planu su i ulaganja potencijalnih investitora, među kojima je i Al Dahra.Nedimović je novinarima nakon obilaska Veletržinice sa zamenikom gradonačelnika Beograda Goranom Vesićem rekao da će se na nacionalnoj veletržnici naći poljoprivredni proizvodi malih kooperanata u krugu od 100 kilometara oko Beograda.

"Svi ti ljudi imaju muku kako da prodaju svoju robu. Novi zakon o nacionalnoj veletržnici omogućio bi da se na ovom mestu roba prikuplja i prepakuje u skladu sa standardima tržišta na koja izvozimo", kaže ministar poljoprivrede.

Objasnio je da će nacionalna veletržnica, kao platforma za distribuciju robe po čitavom svetu, omogućiti dalji razvoj srpske poljoprivrede. Naveo je i dobar položaj veletržnice, jer su u blizini svi autoputevi, poljoprivredna proizvodnja u Srbiji najveća je u krugu od 100 kilometara oko Beograda, a blizu je i aerodrom.

"Bez logistike u poljoprivredi ne može više ništa da se uradi", naglasio je Nedimović.

Postojeća Veletržnica je u vlasništvu Grada Beograda, nalazi se na 17 hektara, ima jednu modernu halu i upravnu zgradu, a Vesić kaže da je sada prilika da Grad Beograd zajedno sa državom napravi nacionalnu veletržnicu.

Nacionalna veletržnica, kako je rekao, obuhvatiće mnogo više prostora i postaće mesto sa koga se plasiraju poljoprivredni proizvodi iz Srbije i iz Beograda u svet, a novi zakon će definisati izgradnju nove hale.

Vesić je naveo da je u Beogradu 242.000 hektara obradive površine od čega se obrađuje 150.000 hektara, te naglasio da će građani, na primeru PKB-a koji je kupila Al Dahra, u narednih nekoliko godina videti šta znači kada neko ko je ozbiljan u poljoprivredi dođe i uloži sredstva, i šta znači na moderan način se baviti poljoprivredom.

"Budemo li imali nacionalnu veletržnicu mi ćemo moći da utičemo na cene poljoprivrednih proizvoda u Beogradu, one će sigurno biti niže zato što će ponuda biti veća", rekao je Vesić.

"Ovo je već sada najveća veletržnica na Balkanu. Kada budemo uložili u nju ona će biti sigurno biti i najmodernija i najopremljenija, a zato su nam potrebni i oni koji će ulagati. Al Dahra je takođe jedan od potencijalnih ulagača. Zaista možemo da uradio dobru stvar i za srpsku i za beogradsku poljoprivredu", poručio je Vesić.

Direktor AL Dahra Srbija Vojin Lazarević je rekao da Veletržnica može da bude nova tačka spajanja između investitora u UAE i Srbije.

"Stavljanje Veletržnice u funkciju srpskog prozora u svet kada je u pitanju agrar je izvanredna ideja koju apsolutno treba podržati", kaže Lazarević.

Naveo je da je u ovom trenuku u PKB-u u toku investicioni ciklus koji će trajati u naredne dve do tri godine, a u kome treba da se investira više od 180 miliona evra.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=07&dd=23&nav_id=1569401

Republička fitosanitarna inspekcija zabranila je uvoz 3.000 kilograma sirovih semenki suncokreta u ljusci, poreklom iz Srbije, zbog povećanog prisustva kadmijuma.

Iz Republičke uprave za inspekcijske poslove saopšteno je da je prilikom pregleda pošiljke nadležni inspektor izvršio uzorkovanje za laboratorijsku analizu radi ispitivanja ostataka teških metala.

- Na osnovu izveštaja o laboratorijskoj analizi izdatog od Instituta za vode Bijeljina, u analiziranom uzorku utvrđeno je prisustvo kadmijuma iznad vrednosti propisanih Pravilnikom o maksimalnim dozvoljenim količinama za odrđene kontamitente u hrani - dodaje se u saopštenju.

Na zahtev uvoznika, izvršena je superanaliza kontrolnog uzorka u laboratoriji u Bečeju, u Srbiji, kojom su potvrđeni rezultati prve analize, odnosno utvrđeno je prisustvo kadmijuma u vrednosti od 0,581 miligrama po kilogramu, čija je sumarna vrednost iznad Pravilnikom propisane vrednost od 0,1 miligrama po kilogramu.

Inspektor je zabranio uvoz sporne pošiljke i naredio vraćanje pošiljaocu ili uništavanje pod nadzorom nadležnog inspektora.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2567422/republika-srpska-zabranila-uvoz-semenki-suncokreta-iz-srbije

Stupanjem na snagu izmena Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom, od 1. juna, otvorene su nove šanse za bescarinski izvoz srpskim proizvođačima sirovog i rafinisanog suncokretovog ulja, junećeg mesa, suve šljive, raznih vrsta povrća, hrane za kućne ljubimce. Srbiji je prvi put odobren bescarinski godišnji izvoz u Tursku za 5.000 tona junećeg mesa, 25.000 tona suncokretovog sirovog ulja i 10.000 tona suncokretovog rafinisanog ulja, 15.000 tona semena suncokreta, 5.000 tona soje u zrnu, 500 tona preparata koji se upotrebljavaju za ishranu životinja, 500 tona hrane za pse i mačke, i 500 tona mantije.

Takođe, izmenama Sporazuma o slobodnoj trgovini Turske i Srbije udvostručene su postojeće kvote za godišnji srpski izvoz u Tursku za grašak - sa 350 na 700 tona, pasulj i boraniju - sa 300 na 600 tona, kukuruz šećerac - sa 1.000 na 2.000 tona, suve šljive - sa 200 na 400 tona.

Protokol I Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske, Odluka i Protokol III o trgovini uslugama Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske, koji su stupili na snagu 1. juna, rezultat su pregovora vođenih tokom 2016. i 2017. godine i predstavljaju dalju liberalizaciju trgovine poljoprivredno prehrambenim proizvodima između Srbije i Turske.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Turskom u 2018. godini iznosila je 1.084,3 miliona evra, od čega je izvoz bio vredan 251,6 miliona evra, a uvoz je dostigao vrednost od 832,7 miliona evra. Na listi zemalja u koje Srbija izvozi, Turska zauzima 19. mesto sa udelom od 1,5 odsto u ukupnom izvozu, dok na listi zemalja iz kojih Srbija uvozi, Turska zauzima šesto mesto sa udelom od 3,8 odsto u ukupnom uvozu Srbije.

U 2018. godini ostvaren je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije i Turske od 581 miliona evra na strani Srbije. Za prva tri meseca ove godine, ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Turskom iznosila je 276,6 miliona evra. Izvoz od 70,2 miliona evra, veći je u odnosu na isti period prethodne godine za 8 odsto, dok uvoz, vredan 206,4 miliona evra, beleži porast u odnosu na isti period prethodne godine od dva odsto. U prva tri meseca ove godine ostvaren je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije i Turske od 136,2 miliona evra na strani Srbije.

Izvor:Agrobiznis magazin i PKS

Izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u 2019. godini trebalo bi da dostigne skoro tri milijarde evra, ali treba raditi na promeni njegove strukture kako bi se na stranim tržištima našli srpski proizvodi većeg stepena prerade, ocenjeno je danas na okruglom stolu „Diverzifikacija poljoprivrednog izvoza – Put napred za poljoprivredu Srbije".

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da trenutno nisu zadovoljni strukturom izvoza srpskog agrara u kome dominiraju primarni poljoprivredni proizvodi, odnosno proizvodi nižeg novoa prerade, pa time i nižeg nivoa dodate vrednosti.

Oni čine gotovo tri četvrtine vrednosti izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, dok proizvodi veće dodate vrednosti, odnosno većeg stepena prerade učestvuju sa oko 25 odsto, kaže državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović.

„Upravo ta struktura je nešto što predstavlja uslovno rečeno naš problem i naš cilj je da se struktura izvoza u budućnosti menja", rekao je Mahmutović na okruglom stolu, koji je organizovala Privredna komora Srbije u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu UN (UN FAO) i Evropskom bankom za obnovu i razvoj.

Mahmutović je rekao da je agrobiznis sektor koji na najbolji način koristi pereferncijalni pristup tržistima zemalja sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovni.

Ti sporazumi, koje je Srbija potpisala sa EU, Ceftom i Rusijom, obezbeđuju plasman srpskih proizvoda na tim tržištima pod odgovarajućim povlašćenim uslovima, a kako kaže Mahmutović, rezultat tih sporazuma i naših potencijala ogleda se u činjenici da godinama imamo suficit u razmeni poljopripredno-prehrambenih proizvoda.

Naglasio je da je prednost Srbije to što proizvodi zdravu i kvalitetnu hranu i naveo da izvoz srskog agrara učestvuje sa 20 odsto u ukupnom izvozu srpske privrede.

Smatra da je neophodno unapređenje ne samo prozivodnih i kvalitativnih kararakteristika srpskih proizvoda, nego i veće ulaganje u marketing i plasman proizvoda.

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Stevan Nikčević kaže da se 90 odsto poljoprivrednih proizvoda koji se plasira van Srbije odlaze na tržišta sa kojima imamo sporazum o slobodnoj trgovini, te da je potreban novi investicioni ciklus u poljoprivredi.

Naglasio je da je u sektoru izvoza poljoprivrednih proizvoda potrebno da napravimo jednu ozbiljnu diverzifikaciju, te da treba više raditi na efikasnoj i kvalitetenijoj proizvodnji i na promociji na tržistima na kojima nismo prisutni.

„Zato je značajan sporazum o slobodnoj trgovini i njegovo proširenje na nove članice Evroazijske ekonomske unije. To je naš primarni zadatak kao ministarstva u narednom periodu", kaže Nikčević.

Direktor Sektora poljoprivrede u PKS Veljko Jovanović kaže da je prehrambena industrija jedan od segmenata koji najviše obećava kada je reč o izvozu, te da je potrebno fokusirati investicije u taj sektor.

Smatra da država treba da subvencioniše kvalitet i podržava one privredne siubjekte koji mogu da povuku čitav lanac proizvodnje, a naglasio je i važnost ulaganja u marketing.

Koordinatora FAO i EBRD projekata u Srbiji Miloš Milovanović kaže da trendovi spoljnotrgovinske razmene poljoprivredno-prehrambenim proizvodima Srbije ukazuju na duboku potrebu za rekonfiguraciju domaće agrarne politike.

Srbija je, navodi, uspela da delimično diverzifikuje svoj izvoz od EU i regiona, ali se nova tržišta ne otvaraju, osim malobrojnih izuzetaka.

Naglasio je da su potebna veća izdvajanja za investicije u poljoprivrednu proizvodnju duž celog tržišnog lanca, od primarne prozvodnje do prerade.

„To je put za napredak", kaže Milovanović i naglašava da Srbija treba da se fokusira na proizvodnju kvalitetne hrane, a među dobrim trendovima vidi i tržište Egipta za srpsku pšenicu.

Izvor:http://rs.seebiz.eu/izvoz-hrane-iz-srbije-raste-ali-treba-raditi-na-promeni-strukture/ar-190390/

Početak Nove godine prilika je da se sumiraju poslovni rezultati iz protekle godine i izraze očekivanja šta se očekuje u ovoj godini.Tako je i u poljoprivredi, jer je rod žita, kukuruza, soje, suncokreta… skinut s oranica 2018. i uveliko se trguje, premda nizak vodostaj Dunava kvari ugovorene poslove ka inotržištu.

U žetvi 2018. podsećamo, pšenice smo dobili 3,3 tona, kukuruza smo obrali sa 900.000 hektara i u čardake smestili oko 7,2 miliona tona zlatnog zrna. Suncokreta smo proletos posejali na do sada ne zabeleženih 250.000 hektara i ostvarili prosečan prinos od 3,1 tone po hektaru. Sa zalihama iz 2017. soje smo imali oko 900.000 tona. Od roda iz 2018. godine smo nešto već i zaradili plasirajući ga na inotržište, pa direktor Poslovnog udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da smo prodali svih 120.000 tona uljane repice i zaradili 45 miliona evra. – Odlično ide i prodaja soje za Rusiju, a kada se vodostaj Dunava podigne krenuće da se ostvaruju i ugovori o prodaji soje u Nemačku. Tona soje sada se kreće 320 i 340 evra – navodi Saković i kaže da se očekuje da se od soje zaradi stotinu miliona evra.

- Još nije krenuo izvoz našeg žita za Egipat, premda je bilo najavljeno da se posle 30 godina srpska pšenica nađe na tržištu najvećeg svetskog kupca u decembru 2018. godine. Sada su predviđanja da put Egipta naša pšenica krene krajem januara – kaže Saković, navodeći da je egipatska delegacija odložila dolazak zbog snega.

Žita smo, kaže Saković, do sada prodali između 800.000 i 1.000.000 tona, ali je zbog niskog vodostaja Dunava trgovina bila zaustavljena, pa sada predstoji dalji plasman jer za domaće potrebe treba oko milion i po tona. Očekivanja su, kaže Saković, da ćemo za višak pšenice, od oko 1,7 miliona tona, koji imamo za prodaju, zaraditi 290 miliona evra. Od kukuruza se previđa najveća zarada - 380 miliona evra. Imamo viška oko tri miliona tona računajući i zalihe u prelaznom periodu. Ali i tu vodostaj Dunava kvari trgovanje pa se očekuje da od Nove godine, poslovi oko prodaje kukuruza krenu nabolje.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je nedavno da će izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u prošloj godini biti na nivou iz 2017. godine kada je izvezeno robe u iznosu od 3,9 milijardi evra. Po njegovim rečima ova godina biće bolja za plasman u inostranstvo jer imamo mnogo robe za izvoz, primarne, ali i finalnih proizvoda.

Ministar Nedimović je uverenja da Srbija ima potencijal da u kratkom roku dosegne izvoz hrane od pet milijardi evra, ali i da postoji prostor da se ta cifra dodatno uveća. - Investiranje u poljoprivredu i prehrambenu industriju biće povećano nakon usvajanja izmena Zakona o ulaganju, koje dozvoljavaju sektorski pristup – naveo je Nedimović.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/samo-od-ulane-repice-vec-stiglo-45-miliona-evra-05-01-2019

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović izjavio je da će sporazumi sa Indijom i Egiptom omogućiti izvoz voća, povrća i žitarica u te zemlje ali i otvoriti jedna od najvećih svetskih tržišta za proizvođače iz Srbije.

Sumirajući rezultate posete indijskog potpredsednika Venkaja Naidua Beogradu, ministar je rekao da je potpisani sporazum sa Indijom iz oblasti poljoprivrede a preduslov je za bolju trgovinsku razmenu sa tom zemljom.

On je kazao da bi uskoro srpski proizvodi mogli da se nadju i na egipatskom tržištu i to pre svega pšenica.

"Mi pšenicu u Egipat nismo izvozili od 1992. godine i raspada Jugoslavije. Očekujem da izvoz krene već u oktobru, čim se njihovi stručnjaci uvere u kvalitet skladištenja. Poljoprivreda zavisi od tržišta, ako ga nemate i dobru cenu za vaš proizvod onda vam ništa ne vredi", rekao je Nedimović.

Kako je naveo, ovogodišnji rod pšenice je dobar, skladišteno je više nego lane i dvostruko više od domaćih potreba. Međutim, pojedina udruženja traže da se odobri uvoz zbog, kako kažu, lošijeg kvaliteta.

 "Imali smo dobar rod i najveću površinu zasejanu do sada. Zbog obimnih kiša u julu imali smo slabiji kvalitet zrna u 25 do 30 procenata. Međutim, ostalo je dobrog kvaliteta", naglasio je ministar Nedimović.

IZVOR: https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3120661/nedimovic-uskoro-izvoz-voca-povrca-i-zitarica-u-indiju-i-egipat

Veliki udarac za budžet jer je kukuruz najznačajniji poljoprivredni proizvod u izvozu, od koga smo prošle godine prihodovali 346 miliona dolara

Pinosi kukuruza u Srbiji su do sada smanjeni 40 odsto u odnosu na prošlu godinu, kada je rod bio rekordan i iznosio je više od sedam tona po hektaru, rekao je Željko Kaitović, saradnik Instituta za kukuruz „Zemun Polje”.

Prema onome što se juče moglo čuti na skupštinskom Odboru za poljoprivredu, velike su šanse da kukuruza neće biti za izvoz. To bi bio veliki udarac za budžet jer je kukuruz najznačajniji izvozni poljoprivredni proizvod Srbije i prošle godine od njega smo prihodovali 346 miliona dolara.

Kaitović je, kako prenosi Beta, rekao da je vrućina oštetila kukuruz u vreme oprašivanja. Najugroženije su njive u Banatu i u delovima Srema i Bačke, a nešto bolje je na njivama pored Morave, Drine i drugih reka.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević rekao je da „prinosi kukuruza neće biti rekordni kao prošle godine, ali neće biti ni katastrofalni”, dodajući da će kukuruza biti dovoljno za domaće potrebe jer su prošlogodišnje zalihe milion tona, ali pitanje je da li će ga biti za izvoz.

„Mislim da ne postoji opasnost da kukuruza nema dovoljno za domaće potrebe, ali je Srbija veliki izvoznik i do sada je izvezla 2,3 miliona tona, a suša će to onemogućiti”, rekao je Radošević. Srbija je, podsetio je, 2000. i 2001. godine uvozila kukuruz jer je prinos bio ukupno 2,9 miliona tona. 

stakao je da je i soja „prilično ugrožena”, a zasejana je na 200.000 hektara što je više od uobičajenog, te će je biti za domaće potrebe, ali ne i za izvoz, „što je veliki hendikep”, rekao je Radošević. On je istakao da je žetva pšenice pri kraju i da je rod 2,3 miliona tona. „Prelazne zalihe pšenice su 500.000 tona i zbog toga raspolažemo sa 2,8 miliona tona pa će moći da se izveze 1,3 miliona tona”, rekao je Radošević.

Dodao je da „poljoprivreda daje deset odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a 20 odsto izvoza, pa će suša negativno uticati na ekonomiju naše zemlje”. Predsednik odbora Marijan Rističević rekao je da „voli optimiste”, ali je nezadovoljan zbog toga što Ministarstvo poljoprivrede još ništa nije predložilo da olakša finansijsku situaciju proizvođača.

„Zbog smanjenog roda, prerađivačka industrija neće imati sirovina, a ako se (izvoz) zabrani, biće problema”, rekao je Rističević, koji je predsednik Narodne seljačke stranke, ističući da će šteta na rodu kukuruza biti i veća od 40 odsto. Član odbora iz Srpske radikalne stranke (SRS) Milorad Mirčić rekao je da od predstavnika Ministarstva poljoprivrede zahteva konkretne mere za otklanjanje posledica suše i pomoć poljoprivrednicima.

„Vi ste (vladajuća koalicija) došli na greškama prethodne vlasti, a šta ste uradili na izgradnji mreže za navodnjavanje i čišćenju kanala?”, upitao je Mirčić. Goran Ješić (Demokratska stranka) rekao je da Srbija plaća milionske kamate na ugovorene, a nepovučene kredite jer nema spremnih projekata za navodnjavanje. „Plaćamo kamatu na kamatu jer pet godina nismo sposobni da napravimo projekte za navodnjavanje”, rekao je Ješić.

 

Izvor POLITIKA/BETA

 

Naša zemlja sa Republikom Italijom razmenjuje veliku količinu poljoprivrednih proizvoda. Prosečna godišnja vrednost trgovinske razmene u oba pravca iznosi oko 201 milion evra. Pozitivan saldo u razmeni od 44 miliona evra govori nam da je Republika Srbija ostvarila veći izvoz poljoprivrednih proizvoda od količine uvezenih. Prošlogodišnji podaci nam govore da je povećan procenat izvoza proizvoda na tržište Italije za 30% u odnosu na 2015. godinu. Iste godine, kada je reč o uvozu, zabeležen je pad za 3,8% u odnosu na 2015. godinu. Možemo reći da je ostvarena povoljna situacija na tržištu. Izvoz između pomenute dve zemlje u periodu od 2012. do 2016. godine je pretežno rastao iz godine u godinu, dok je uvoz varirao.

 

 

Tabela 1: Ukupna razmena između Republike Srbije i Republike Italije 2012 – 2016. godine u 000 EUR

 

Godina

Izvoz

Uvoz

Saldo

Obim razmene

2012

102.142

71.394

30.748

173.536

2013

124.903

73.819

51.084

198.722

2014

125.100

81.320

43.780

206.420

2015

113.882

84.405

29.477

198.287

2016

148.158

81.174

66.984

229.332

Prosek 2012/2016

122.837

78.422

44.415

201.259

Izvor: RZS, obrada MPZŽS

 

Republika Srbija na tržište Italije pretežno izvozi primarne poljoprivredne proizvode. Na osnovu prošlogodišnjih podataka, najveći udeo u ukupnom izvozu zauzima merkantilni kukuruz, rafinisani beli šećer, rezanca od šećerne repe, sirovo sojino ulje i suncokretova sačma.

Kada je reč o uvozu poljoprivrednih proizvoda u 2016. godini pretežno su bili zastupljeni proizvodi veće vrednosti kao što su kafa, sveže jabuke, mesne prerađevine, razni prehrambeni proizvodi.

Obratili su nam se čitaoci koji žele da svoje proizvode izvoze u inostranstvo.Nisu mogli da dobiju prave informacije u vezi dokumentacije koja im je potrebna, I sve šta im treba. Obratili smo se Ministarstvu poljoprivrede I zaštite životne Da li poljoprivredno gazdinstvo može samostalno da radi izvoz poljoprivrednih proizvoda?Šta je potrebno pribaviti od dokumenata da bi se izvozio med ili vino ili sok?Koje takse se plaćaju i koji su iznosi?Koliko traje procedura i kome se zainteresovani mogu obratiti?Šta je potrebno od dokumenata prilikom prvog dolaska sa zahtevom za odobrenje izvoza? Samo registrovan proizvođač, upisan u službeni Registar, može da izvozi poljoprivredno prehrambeni proizvod. Osim izveštaja o izvršenoj analizi u akreditovanoj laboratoriji za svaki proizvod, izveštaj o ispunjenosti tehničkih i zdravstveno-bezbednih uslova proizvoda, usaglašenost sa propisima koji regulišu bezbednost hrane, proizvođač mora da ima i usaglašene prateće propise zemlje uvoznice. * Izvoz organskog soka u Austriju: Za plasman proizvoda na domaće tržište neophodan je sertifikat ovlašćene organizacijeza kontrolu i sertifikaciju u organskoj proizvodnji, a za izvoz je potreban i EU sertifikat, odnosno sertifikat po međunarodnom standardu. Dakle, potrebno je da proizvođač koji se bavi izvozom organskog proizvoda ima validan sertifikat ovlašćene kontrolne organizacije, kao i sertifikat po standardu za organsku proizvodnju koju prihvata zemlja u koju se organski proizvod izvozi. * Izvoz vina: Izvoz vina može da vrši samo registrovan proizvođač koji je upisan u Registar vina. Izvo vina u EU - Službeni uzorkovač ovlašćene akreditovane lboratorije izlazi u vinariju uzorkuje proizvod i vrši se analiza na bezbednost (sadrži kvalitativnu analizu i analizu na teške metale i pesticide) i senzorna ocena datog proizvoda. Laboratorija nakon završene analize (ako je proizvod usaglašen sa tehničkim propisima)izdaje obrazac Vi 1.Taj obrazac je propisan od strane EU.Obrazac overavaju područni inspektori koji imaju u Briselu deponovane potpise i pečate. Izvoz vina u druge zemlje van EU - Službeni uzorkovač ovlašćene akreditovane lboratorije izlazi u vinariju uzorkuje proizvod i vrši se analiza na bezbednost (sadrži kvalitativnu analizu i analizu na teške metale i pesticide) i senzorna ocena datog proizvoda.Laboratorija nakon završene analize (ako je proizvod usaglašen sa tehničkim propisima)izdaje obrazac Ki 3. Taj obrazac inspetori ne overavaju. Sva prateća dokumenta obezbeđuju specijalizovane službe špeditera, (koji robu i transportuje) u zavisnosti od zahteva zemlje uvoznice. Izvoz hrane životinjskog porekla: Subjekat u poslovanju hranom koji podnosi zahtev za izvoz hrane životinjskog porekla, mora da poseduje Rešenje o ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih, odnosno opštih i posebnih uslova za higijenu hrane za objekat za izvoz i dodeljen izvozni vetrinarski kontrolni broj, izdato od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije. U skladu sa zahtevima zemalja uvoznica, na osnovu člana 78. Zakona o veterinarstvu („Službeni glasnik RS“ br. 91/2005, 30/2010 i 93/2012), formira se rešenje o obrazovanju komisije za pregled objekta za izvoz, u skladu sa zahtevima zemalja uvoznica (Evropska unija, Carinski Savez, zemlje CEFA, itd). Tako formirana komisija ima rok od mesec dana da izađe i utvrdi da li subjekat ispunjava opšte i posebne uslove tj. uslove koji su u skladu sa zemljama uvoznica. Nakon izvršenog komisijskog pregleda, subjektu se od stane ovog ministarsva izdaje rešenje u kome se dodeljuje status izvoznog objekta. U slučaju da je to objekat za izvoz na tržišta EU, iz Uprave za veterinu šalje se zahtev komisiji EU, da se objekat stavi na listu EU odobrenih objekata. Procedura za izvoz na tržišta Carinske unije je ista samo što je potrebno da subjekat po dobijanju rešenja prevede zapisnike i rešenja izdata od strane Uprave za veterinu, na ruski jezik (zahtev od strane Ruskog nadležnog organa). Takođe postoji i odobrenje za izvoz na tržišta zemalja CEFTA (Makedonija, BiH, Crna Gora), gde Uprava za veterinu obaveštava zemlju uvoznicu da je objekat odobren za izvoz. Subjekat u poslovanju sve informacije može naći na zvaničnoj veb stranici Uprave za veterinu ;http://www.vet.minpolj.gov.rs/ Proceduru odobravanja za izvoz subjekat započinje podnošenjem zahteva. Zahtev se podnosi: MINISTARSTVU POLjOPRIVREDE I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE Uprava za veterinu, Ul. Omladinskih brigada br. 1, 11070 Novi Beograd - Zahtev u kome treba navesti puno poslovno ime, adresu i telefon podnosioca zahteva; tačnu adresu i vrstu delatnosti koja se obavlja u objektu, vrstu proizvoda koji se izvoze, spisak svih zemalja u koje će se obavljati izvoz - Originalne uplatnice ili u slučaju elektronskog plaćanja (E-banking), dostaviti overen primerak, od strane banke, dokaza o uplati. - Prihodi republičkih organa 10.980,00 Republička administrativna taksa tar.br. 1, 26, 65 31148410401760742321 Prihod rep.organa - Fotokopija rešenja ovog Ministarstva o ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova objekta u unutrašnjem prometu izdatog na ime podnosioca zahteva; - Fotokopija rešenja Agencije za privredne registre o upisu preduzeća u registar privrednih subjekata (ukoliko je podnosilac zahteva pravno lice.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30