Uskoro će proizvođači mleka iz Srbije prvi put moći da izvoze mleko u Kinu, izjavio je juče na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu ministar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Nedimović.

"Od 8. do 16. juna predstavnici kineskog JKUSIKU-a boraviće u Srbiji, zarad odobravanja objekata koji se bave proizvodnjom mleka i generalno mlečnim sektorom. Nadam se da ćemo imati pet, šest objekata koji će biti odobreni i da ćemo prvi put moći da izvozimo mleko u Kinu", rekao je novinarima ministar Nedimović.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/aktuelno/nedimovic-prvi-put-cemo-izvoziti-mleko-u-kinu_1016865.html

Za domaće uzgajivače jabuke 2019. dolazi kao konačno otrežnjenje jer Rusija za njih više nije obećana zemlja odakle su godinama ubirali milionske prihode.

Cena jabuka najniža je u poslednjih 13 godina, a uz to će nažalost i velike količine ovog voća završiti u industriji za oko četiri dinara – što je jeftinije od plastične kese u supermarketima. Šta je uzrok ovakve krize koja je mnoge proizvođače naterala da krče voćnjake u cvatu jer od prodaje ne mogu da izvuku ni za troškove proizvodnje?

– Dosta je niska cena za industrijsku klasu. Proizvođači su uplašeni. Uredba o izvozu voća i povrća na rusko tržište takođe je dosta doprinela tome jer sada imamo značajno manji broj izvoznika. Možda treba razmišljati o suspendovanju tog propisa. Sa druge strane, ni proizvođači nisu vodili računa o strukturi sortimenta i kvalitetu jabuka – kaže profesor Zoran Keserović, s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Još prošle godine se moglo naslutiti da dolaze promene u trgovanju sa Rusijom. U odnosu na 2017. izvoz svežih jabuka pao je sa 166.522 tone na 124.371 tonu. Prihod od 103 miliona evra oboren je na oko 78 miliona. Negde u to vreme zbog sumnji u reeksport ruska strana zahtevala je da Srbija jasnije definiše pravila i revidira spisak izvoznika.

Istovremeno, Rusija je rešila da smanji zavisnost od uvoznih jabuka tako što će podizati sopstvene zasade u Krasnodarskoj oblasti. Iako postoje i mišljenja da zbog klimatskih uslova ne mogu da dostignu najviši kvalitet jabuke, njihova prednost su niska cena zemljišta i energenata tako da svoj cilj polako ostvaruju i uvoz je već gotovo prepolovljen.

– I pored toga što se tako nešto naslućivalo niko nije očekivao da će se ovo dogoditi. Moramo da otvaramo nova tržišta, naše institucije moraju ozbiljno da rade na tome – ističe naš sagovornik.

Ova godina još je karakterističnija jer smo u januaru izvezli više jabuka u Rusiju nego u istom mesecu prošle godine. Problem je što je ostvareni prihod bio značajno niži. Rusko tržište je godinama bilo jedini cilj domaćih proizvođača gde je naša jabuka postizala cenu i 60 do 70 evrocenti, a sada je od 22 do 25 evrocenti u proseku. Sortiment će, kaže Keserović, biti ključan u budućnosti ali i ispunjavanje standarda kvaliteta država Evropske unije.

– Sorta gala i dalje se visoko kotira kao i „crveni” i „zlatni delišes”. Treba da se skoncentrišemo i na klupske sorte, kao što je „pink lejdi”. Problem je što kod pojedinih proizvođača i 50 odsto roda odlazi u industrijsku proizvodnju, a tu su cene izuzetno niske – smatra on.

Sada se pokazalo da je problem što je proteklih godina svega petina ukupnog izvoza plasirano u regionu i pojedine zemlje Evropske unije. Do 2017. najveći kupci srpskih jabuka na evropskom tržištu bili su: Mađarska, Nemačka i Italija ali prošle godine i ovde smo imali pad prodaje. Izvoz u Nemačku je sa 6.918 tona pao na 538 tona. Interesantno je da smo manje količine jabuka izvozili i van evropskog tržišta (Maldivi, Malezija, Kuvajt, Katar, Saudijska Arabija, Kina). Jasno je da je favorizovanje isključivo ruskog tržišta bila greška koju su svojevremeno skupo platili i Poljaci. Kada su, zbog embarga, iznenada ostali bez šanse da svoj najvredniji poljoprivredni proizvod prodaju Moskvi. Sorte jabuka koje su namenski gajili za rusko tržište nisu imale prođu u Evropskoj uniji. Među stručnjacima nema ni malo optimizma da će u narednim godinama biti bolje. Profesor Zoran Keserović već neko vreme zastupa stav da bi marokansko tržište za nas moglo da bude dobra prilika. Ističe da je došlo vreme i da se prilagođavamo evropskom tržištu i da s konvencionalne prelazimo na integralnu, organsku proizvodnju kao što radi cela Evropa.Nikola Kotarac, iz zemljoradničke zadruge „Voćar” iz Slankamena, kaže da su domaći proizvođači jabuka u ogromnom problemu i da se ova sezona može smatrati propalom zbog drastičnog pada cena ovog voća i slabijeg izvoza za Rusiju.

– Uredba je uvedena za izvoznike a ne i za uvoznike, čime je napravljena velika greška. Oko 70 odsto izvoznika je eliminisano, a oni koji sada imaju dozvolu za izvoz u Rusiju fizički ne mogu da postignu. Cene su drastično pale u odnosu na prošlu godinu tako da je ova sezona upropaštena za proizvođače jabuka – kaže Kotarac i ističe da sada imamo apsurd da se u našim radnjama prodaju jabuke iz Poljske i drugih država dok naša jabuka, koja je prošle godine išla za Rusiju po ceni od 50 ili 60 evrocenti za prvu klasu, nema plasman.

– Prvu klasu nakupci sada plaćaju 30 do 40 dinara. Izvoznici su se udružili i plaćaju na 90 do 120 dana. U velikim smo problemima. Država je proteklih godina uložila u subvencije, navodnjavanje, mehanizaciju i mreže i sada se postavlja pitanje zašto je to rađeno – ističe naš sagovornik i dodaje da su voćari, koji su se zadužili, izvukli najdeblji kraj.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/428644/Ko-ce-kupovati-srpske-jabuke

Izvoz junećeg mesa iz Srbije u Tursku prošle godine vredeo je 19,2 miliona evra i učestvovao je sa devet odsto u ukupnom uvozu ovog mesa u tu zemlju, pokazuju podaci koje je Turska prijavila Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Prošle godine Turska je povećala uvoz sveže i sušene govedine 5,3 puta. Dve trećine mesa kupila je iz Poljske, 18 odsto iz Bosne i Hercegovine, a manje od Srbije je kupila iz Ukrajine, Mađarske, Francuske, Rumunije i Litvanije. Turska je nabavila ukupno 54.000 tona govedine od čega je 3.609 tona došlo iz Srbije. Prosečna uvozna cena bila je 3.959 evra po toni, dok je iz Srbije kupljena po prosečnoj ceni od 5.314 evra (34,2 odsto iznad prosečne cene).

– Cena junećeg mesa iz Srbije, koje se prodaje u Turskoj, znatno je viša od onog koje dolazi iz drugih zemalja.

Razlog je to što stoka u Srbiji dobija hranu koja nije GMO i koja je kvalitetna. Naravno, da ne bacaju kupci novac zalud. Problem je to što je naš stočni fond oslabljen a govedarstvo na najnižim granama – rekao je Branislav Gulan, agrarni analitičar. On ističe da je prosečna cena po kilogramu prošle godine dostigla 5,4 evra i to u oba tromesečja u kojima je proknjižen uvoz. Neznatno višu cenu imala je govedina iz BiH (5,56) dok je poljska koštala 3,47 evra.

Udruženje proizvođača „Agroprofit” nedavno je apelovalo na državu da pokuša da nađe rešenje za zastoj u izvozu junetine na tursko tržište. Izvor „Politike” tada je potvrdio da je uzrok zastoja to što izmena sporazuma o slobodnoj trgovini još nije verifikovana na najvišem nivou. Za ovu godinu dogovorena kvota za bescarinski izvoz je 8.000 tona.

Portal „Agroservis” juče je objavio da se proteklih dana govorilo i o početku izvoza žive junadi u Liban i Kinu ali da proizvođači okupljeni oko Udruženja „Agrofit” odbijaju ponudu od 2,10 evra po kilogramu i ostaju pri najavljenoj ceni od 2,20-2,30 evra.

– Odavno se nije dogodilo da u ponudi imamo toliko junadi sa težinom od 650 do 700 kg, kao što imamo danas – rekao je za ovaj portal Zlatan Đurić, predsednik Unije poljoprivrednika iz Sremske Mitrovice.

– Svi naši članovi, a najbrojniji su oni iz Srema i Mačve, neće dati junad ispod cene. Imamo u ponudi tri, četiri farme sa po 100 komada izuzetno kvalitetne junadi – rekao je Đurić. Kako se navodi ovo Udruženje još nije dobilo nikakav odgovor na pitanje upućeno Ministarstvu trgovine o tome šta se preduzima za obezbeđivanje stalnosti u prodaji junadi, kada se zna da u EU i Turskoj nema dovoljno ovog mesa.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/428360/Junetina-iz-Srbije-na-vecoj-ceni-nego-poljska

 

Direktor Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Nebojša Milosavljević izjavio je za Sputnjik da je Srbija nadomak da joj se ukine zabrana izvoza koštunjavog voća u Rusiju, kao i da su sve mere preduzete da se takva zabrana više ne uvede domaćim proizvođačima i izvoznicima.Kako je pojasnio, na poslednjem sastanku sa predstavnicima Ruske službe za fitosanitarni nadzor „Roseljhoznadzor“ predstavljen je program upravljanja štetnim organizmom „monilinija frutikola“, zbog koje je zabrana i uvedena, te se u narednih nekoliko dana očekuje poseta ruskih inspektora Srbiji, kako bi se uverili da su te mere zaista uvedene.

Milosavljević je precizirao da se poseta ruskih fitosanitarnih inspektora očekuje od 24. do 26. aprila, nakon čega bi trebalo da stigne i zvanično odobrenje za izvoz koštunjavog voća u Rusiju i to najkasnije početkom maja, odnosno nakon praznika.

Tokom njihovog boravka se očekuje da će obići srpske izvozne kapacitete, kao i pojedine proizvođače koštunjavog voća, a najpre nektarina i bresaka i trešanja, pojašnjava Milosavljević.

On kaže i da ovde nije reč o nekoj standardnoj regulativi obnove dozvole na određeni period, već da se radi o pojedinačnom slučaju do kojeg je došlo jer je „Roseljhoznadzor“ uočio ogroman broj pošiljki iz Srbije zaraženih ovim štetnim organizmom.

„Ovde nije reč ni o čemu neuobičajenom. Međutim, s obzirom da je štetni organizam uočen u većem broju pošiljki iz Srbije, Rusija je pri kraju izvozne sezone donela tu meru kako bi Srbija preduzela sve što je potrebno da se tako nešto ne ponovi. Na Rusiji je sada da napravi uvid u to da je Srbija sve to sprovela u delo“, zaključio je Milosavljević.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/ekonomija/201904231119555418-srbija-nadomak-ukidanja-zabrane-izvoza-kostunjavog-voca-u-rusiju/

Uredbom o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusku Federaciju, ponovo je krenuo izvoz jabuke iz Srbije. Ta dobra vest obradovala je voćare, ali s obzirom na izmrzavanja tokom marta i aprila, domaće voćarstvo nije u najboljoj poziciji, kažu voćari.
Činjenica je da situacija u domaćem voćarstvu nije najsjajnija. Ulaganja po hektaru su jako velika, dosta jabuke odlazi u treću klasu što značajno ugrožava opstanak voćnjaka.
"Sadašnja situacija u prošloj i ovoj godini i to što se desilo oko izvoza u Rusiju, ako tako bude tako i u narednom periodu to će biti ogroman problem" - kaže Vaso Lješković uzgajivač jabuka iz Vrbasa.
Prema nekim podacima Rusija je trenutno na devetom mestu u svetu po proizvodnji jabuka, uz očekivanje da će u narednim godinama dospeti na neko od prva tri mesta kada je reč o proizvodnji, ali i izvozu. Upravo zbog toga srpski voćari će morati da potraže neka nova tržišta gde će moći da plasiraju svoju robu.
"Jedno od rešenja su sigurno nova tržišta, a druga stvar je borba za stalno poboljšanje kvaliteta jabuke. Jedino ko bude imao ekstra kvalitet jabuke moći će da izađe na tržište, bilo evropsko, rusko ili neko treće" - ističe Lješković.
Osim toga svedoci smo i da poslednjih desetak godina imamo veliko izmrzavanje voćnih vrsta što je slučaj i ove agronomske godine. Voćke treba uzgajati u odgovarajućim agro - ekološkim uslovima i na odgovarajućim terenima.
"I ove godine imamo veliko izmrzavanje kod jabuke, pogotovo kod sorti koje ranije cvetaju kao što je ajdared. Reonizacija je neophodna kako bi se dala preporuka u kojim agro - ekološkim uslovima te voćne vrste daju najbolje rezultate. Jer ako smo u dest godina u ravničarskom delu Vojvodine imali oko šest godina kada se desilo izmrzavanje, ne možete ni da zamislite kolike su štete. Zato je šteta što reonizacija nije ranije urađena. Mi smo izradili analizu zemljišta i klimatskih promena, a sada radimo analizu izmrzavanja pojedinih voćnih vrsta i sorti, jer ova godina je pokazala da u ravničarskim delovima ne bi trebalo saditi određene sorte jabuka koje su sklone izmrzavanju kao što je ajdared, jonagold i crveni delišes, nego na većim nadmorskim visinama" - kaže profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Prema očekivanjima reonizacija bi trebalo da bude gotova tokom 2020. godine kako bi svi voćari imali tačan pregled koje voćne vrste treba gajiti na određenom području, što će u značajnoj meri doprineti razvoju voćarstva u Srbiji.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ponovo-krenuo-izvoz-jabuke-u-rusiju_1011109.html

I onaj delić ogromnog ruskog tržišta koji je podmirivala jabukom Srbija gubi. Nešto svojom krivicom, nešto zbog sve jače konkurencije i domaće proizvodnje kojoj se okreću Rusi, tek najveći ceh svemu plaćaju naši mali proizvođači. I tek će plaćati.

Od posla koji je donosio solidnu zaradu, uglavnom zbog izvoza konzumnih sorti u najveću zemlju sveta, jabučarstvo je za samo nekoliko godina postalo neisplativo do te mere da voćari, na čijim lagerima propada na desetine hiljada tona prošlogodišnjeg roda, zapuštaju svoje zasade. Zbog niske otkupne cene nemaju računicu da ulažu.- Srbija je prošle godine imala hiperprodukciju jabuke, prema nekim procenama proizvedeno je 420.000 tona. Tolika količina ne može da se proda kod nas, mora da se izvozi, a tradicionalno tržište u poslednjoj deceniji bila je Rusija - priča za "Blic" profesor voćarstva dr Tomo Milošević, dekan Agronomskog fakulteta u Čačku.Na ruskom tržištu su se, objašnjava, dogodile promene koje su oborile cenu jabuke u Srbiji. Vladimir Putin je pre nekoliko godina naložio ministarstvima da se podignu ogromni zasadi oko Krasnodara i u Zakavkazju. Belorusi su digli velike zasade, Ukrajinci takođe, Poljaci su prošle godine proizveli 4,2 miliona tona jabuke i tajnim kanalima, uprkos sankcijama, prodaju je Rusima - objašnjava prof. dr Milošević.I mi smo, nastavlja on, dobrim delom krivi što gubimo rusko tržište. U Rusiju su, kaže, pod imenom viljamovke prodavane druge sorte kruške, što je poljuljalo odnose.

- Na sve to treba imati na umu da su ruski standardi za izvoz voća i povrća mnogo stroži nego u EU i da je konkurencija podržana finansijskim injekcijama svojih država. Dalje, industrijska jabuka - padalica se retko izvozi, a mi nemamo dovoljno prerađivačkih kapaciteta. I zato stradaju naši najsitniji proizvođači kojima je jedini spas udruživanje u zadruge, klastere ili korporacije. Do tada mali proizvođači će biti upućeni na velike koji imaju izvozne kanale, ali takođe zbog konkurencije neće imati veliki profit - kaže dekan.Izvesno je da proizvođačima sleduje još jedna loša godina, a šta očekuje potrošače koji su se ovajdili o veliku ponudu? Hoće li se na pijacama od jesenas greni smit, koji je do pre koju godinu na pijacama koštao 50 dinara, ponovo prodavati za 20-30 dinara, nikad jeftinije.- Ako je na ove godine uopšte bude na pijacama domaća jabuka će biti jeftina, ali ne zbog velike ponude, nego zbog lošeg kvaliteta - ocenjuje Dragan Krstonić, proizvođač iz Milićevog Sela kod Požege.

Sve iz razloga, objašnjava on, što su voćari prošle godine ostali u debelom minusu zbog niske otkupne cene i što nemaju račun da zasade tretiraju hemijom.

- Konzumna jabuka koja dođe na pijace biće lošijeg kvaliteta jer narod nema računicu da je prska. Iz istog razloga plemenitije sorte otići će u preradu i dodatno oboriti cenu padalici za čiji kilogram otkupljivači nude tri-četiri dinara. Meni su prekjuče za 10 tona jabuka nudili 28.000 dinara, dakle 2,8 dinara po kilu. A proizvodna cena kilograma nije ispod 15 dinara. Džak u koji spakujem 27-28 kilograma me košta 23 dinara, a gde je hemija, gorivo, rad - žali se Krstonić.Pre nekoliko godina, kaže Dragan Krstonić, proizvođač jabuke iz Milićevog Sela, dok je radila "Budimka", ovoj fabrici je padalicu prodavao za 14,5 dinara, pet puta skuplje nego što sada nude otkupljivači.

- Jesenas mi je istrulilo oko 40 tona industrijske jabuke jer nisam imao računicu da berem. Proizvođači od Požege do Arilja polako čupaju jabuku, dešava se isto kao i sa malinom - kaže Krstonić.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/srpski-proizvodjaci-na-muci-ispastaju-zbog-gubitka-ruskog-trzista/d7bpq2s

Srpski proizvođači junećeg, jagnjećeg i pilećeg mesa moći će od polovine maja da izvoze svoje proizvode u zalivske i zemlje Persijskog zaliva. Strategija Ministarstva poljoprivrede u proteklom periodu je otvaranje novih tržišta, Persijskog zaliva, Turske i severne Afrike, kako bi se povećao izvoz, pre svega, crvenog mesa, kaže ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Međunarodni sertifikati za izvoz su usaglašeni, a ostalo je da ispune uslovi koje traži HALAL standard, zbog čega je delegacija Saudijske Arabije i sertifikaciona kuća Esma boravila ove nedelje u Srbiji."Nama su neophodna nova tržišta za izvoz crvenog mesa. Do sada se to ograničavalo na zemlje u susedstvu. Od polovine maja možemo juneće, jagnjeće i pileće meso da izvozimo u zemlje Golfskog (Persijskog) zaliva", rekao Nedimović.

Otvorena su tržišta od prošle godine za izvoz mesa i u Tursku i Kinu.

Međutim, dodaje ministar, Srbiji su potrebna nova tržišta, kako ne bi bila zavisna od promena na svetskom i regionalnom tržištu. Kaže da trenutno postoji kratak zastoj u izvozu mesa u Tursku, ali očekuje da će u narednih mesec, mesec i po dana ovaj problem biti rešen.Klaničari će, dodao je Nedimović, već od ponedeljka krenuti da prikupljaju i otkupljuju stoku. Na pitanje da li proizvođači u Srbiji imaju kapacitet da proizvedu dovoljne količine mesa za tržišta zemalja Zaliva, Nedimović uverava da srpski agrar ima dovoljno kapaciteta da zadovolji deo potreba tih zemalja.

Kaže i da bez problema Srbija može da izveze 15.000 tona goveđeg mesa, što je, napominje, tri puta više nego što je otišlo za Tursku. "Dakle, imamo kapacitet za to. Preko toga, to je već neka druga priča", rekao je Nedimović.

Država je povećala, podseća, subvencije za tov goveda što bi trebalo da stimuliše uzgajivače, a od juna ili jula meseca iz proizvodnje će izaći, ističe, ozbiljne količine goveda koja će biti spremna za klanice.Srbija može godišnje da proizvede oko 20.000 tona goveđeg mesa, što je količina od oko 50.000 živih goveda. Međutim, klaničari u Srbiji imaju kapacitete za preradu od oko 12.000 do 13.000 tona mesa, pa će u narednom periodu biti potrebno da se radi i u tri smene, kao i da se investira u otvaranje novih pogona za preradu mesa.

Kada je reč o izvozu mesa u Kinu, Srbija u najmnogoljudniju zemlju sveta izvozi meso s kostima, dok za "očišćeno" nema računicu, jer je brazilsko meso znatno jeftinije jer je u pitanju "GMO proizvodnja".

Primer borbe na međunarodnom tržištu mesa pokazuje i podatak da izvoz kilograma svežeg goveđeg mesa iz Srbije za Tursku košta 5,10 evra, Kinezi s druge strane plaćaju 4,20 evra, a prosečna cena po kilogramu ovog tipa mesa košta našeg proizvođača između 4,40 i 4,50 evra po kilogramu.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3239457/srbija-otvara-nova-trzista-arapi-ce-sad-da-mezete-uz-srpsko-mesence-junetina-jagnjetina-i-piletina-krajem-maja-stizu-na-trpeze-sirom-persijskog-zaliva

 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je stočarstvo motor razvoja poljoprivrede i da raste tražnja za goveđim i junećim mesom na svetskom tržištu.Nedimović je za Radio-televiziju Srbije rekao povodom spremanja Srbije za izvoz junećeg mesa u Ujedinjene Arpaske Emirate da je to "jedno od platežno najsposobnijih tržišta i da je to dobro tržište koje Srbija otvorila posle tržišta Turske i Kine".

"Imamo dovoljno novca, obradjujemo zahteve i tamo iza Uskrsa biće doneta rešenja", rekao je Nedimović o subvencijama za tov junadi i dodao da su imali više zahteva za isplatu subvencija nego ranije.On je, govoreći o porastu cena svinja za 50 dinara, kazao da su očekivanja da će se taj trend nastaviti narednih nekoliko meseci jer je "došlo do budjenja tržišta".

Upitan da li će se veći izvoz odraziti i na porast cene na domaćem tržištu, Nedimović je naveo da je to kao "priča o kozi i kupusu" i da je njegov posao da brine o stočarima i poljoprivrednicima.

"Moramo da vodimo računa o potrošačima, ali moramo i ove ljudi koji se svaki dan muče na svojim poljoprivrednim posedima, moraju nekad i oni da zarade novac", rekao je Nedimović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=17&nav_id=1531329

Privremeni zastoj izvoza junećeg mesa u Tursku nije pogodio samo Srbiju već i druge države koje imaju sličan aranžman za izvoz na to tržište, piše "Politika".Kako navodi list pozivajući se na nezvanična saznanja, jedini razlog jeste taj što se čeka da Turska, na najvišem nivou parafira izmene ugovora o slobodnoj trgovini, koji je prošao skupštinsku proceduru.

Očekuje se i da će u Beograd uskoro stići ministar poljoprivrede Turske i da će jedna od tema biti realizacija ugovora koji je od značaja za domaće govedarstvo, prenosi "Politika".Srbija je i Turska su krajem decembra dogovorile bescarinski izvoz od 8.000 tona junetine za 2019. godinu, a nadležni su uvereni da posle kratkotrajnog zastoja izvoza iz proceduralnih razloga, neće biti problema da ovaj posao vrlo brzo počne da se realizuje.

Najavljeno je da će biti nastavljeni pregovori o uvećanju kvote za 10.000 tona, jer su kupci u Turskoj zadovoljni kvalitetom našeg mesa.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=13&nav_id=1529590

„Dan dobavljača“ u sferi agrobiznisa i prehrambene industrije, koji organizuje Razvojna agencija AP Vojvodine uz podršku Pokrajinske vlade održan je juče. Cilj manifestacije je okupljanje malih i srednjih preduzeća iz agrobiznisa i njihovo povezivanje sa velikim izvoznicima i trgovinskim lancima, i stvaranje mogućnosti da uđu u lanac dobavljača. Ovu jedinstvenu manifestaciju otvorio je potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević.

„Proizvođačima u sferi poljoprivrede to omogućava kontinuiran plasman proizvoda, a sa druge strane velikim trgovinskim lancima i izvoznicima omogućava kontinuirano snabdevanje proizvodima, sirovinama i repromaterijalom“, kazao je potpredsednik Milićević.

Naglasio je da se kroz ovo umrežavanje postižu dva krupna efekta - povećanje izvoza i sveukupno povećanje proizvodnje u poljoprivredi.
„Razvojna agencija Vojvodine je pronašla dobar model da napravi sponu između malih proizvođača i velikih izvoznika i trgovinskih lanaca“, naglasio je potpredsednik Milićević i dodao da će RAV u narednih nekoliko meseci predstaviti analizu uspešnosti danas održanih sastanaka.Milićević se osvrnuo i na rezultate spoljnotrgovinske razmene u prva dva meseca 2019. godine, koja je u Vojvodini dostigla cifru od 1,9 milijardi evra, odnosno rast od preko 14 odsto.

„To govori o dobrim trendovima u srpskoj ekonomiji i da smo na dobrom putu“, kazao je Milićević i dodao da je u rastu bruto domaćeg proizvoda u Srbiji od 4,4 odsto, poljoprivreda učestvovala sa trećinom.

Prema Milićevićevim rečima dobrim ekonomskim pokazateljima doprinela je i Pokrajinska vlada kroz razne podsticaje i subvencije.

„Preko Razvojne agencije Vojvodine će blizu milijardu dinara biti plasirano direktno u subvencije, što u nova radna mesta, što u nabavku nove opreme. To znači više od 2000 otvorenih novih radnih mesta, odnosno da je na taj način indukovano oko 50 miliona evra investicija u samim kompanijama“, istakao je Milićević.

Direktor Razvojne agencije Vojvodine Nikola Žeželj je naglasio da se broj učesnika na „Danu dobavljača“ stalno povećava, te da je danas za preko 130 kompanija organizovano više od 600 sastanaka.

Manifestaciji „Dan dobavljača“ prisustvovali su i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević i pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Ognjen Bjelić.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/milicevicdan-dobavlaca-doprinosi-rastu-izvoza-u-agraru-09-04-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31