Miloš Obrenović pre dva veka u Evropu je izvozio mangulice, a Srbi sada u velike metropole izvoze čvarke. Potvrda da se u našoj zemlji oni najbolje prave stigla je i pre dve godine sa Internacionalnog instituta za ukus i kvalitet iz Brisela.

Dok se srpskim čvarcima stranci dive, naši seljaci tvrde da pravljenje ovog delikatesa nije nikakva nauka, dovoljno je samo malo vremena i dobra, debela svinja."Mora biti puna masti koja se kasnije cedi i prži. Može se reći da postoji tri vrste čvaraka. Onaj seljački krupni, pun masti, duvan čvarci koji su skroz suvi, ali i onaj srednji ne tako masan kao seljački", rekao je Dragan Šamanović koji se već decenijom bavi preradom mesa i kaže da se ipak mora biti pažljiv u pripremanju.

"Šerpa ne sme da se ispusti iz vida ni za sekund, niti da se pretera sa prženjem, jer onda čvarci mogu postati bezukusni kao pesak da jedete, to nije to onda", kaže Dragan za RINU.

Tajna u spremanju čvaraka ne postoji, lagana vatra i višečasovno mešanje dok ruke ne zabole kako bi čvarci bili rumeni, mirisni i hrskavi."Svake zime se kod nas zna tradicija. Prvo se kolje svinja, a zatim prave specijaliteti. Čvarci su nezaobilazni i to oni duvan, koje dobro iscedimo i posolimo i budu zaista fenomenalni za jelo, mogu da ih jedu i oni koji čuvaju liniju", priča Dragoljub Nikolić iz sela Brajići.

Nema sumnje da je Srbija jedinstvena i po čvarcima, jer prevod na engleski jezik ne postoji, ali kako su potvrdili evropski stručnjaci svakako su sinonim za dobar ukus i neodoljiv zalogaj.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/stranci-odusevljeni-nasim-delikatesom-srpski-cvarci-stizu-do-svetskih-metropola/t195mz1

U poslednjih pet godina proizvodnja rakije u Srbiji povećana je za više od 25 odsto, dok je istovremeno izvoz veći za oko 42 odsto, kažu u Privrednoj komori Srbije.

Pored najpopularnije i najzastupljenije voćne rakija od šljive, popularne šljivovice, koja se izvozi i u SAD, u PKS navode da se poslednjih godina sve više proizvodi i rakija od dunje, kruške, kajsije i maline.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u strukturi izvoza prvih pet zemalja čine Crna Gora sa 19,3 odsto učešća, SAD sa 14,5 odsto, Hrvatska sa 13,5 odsto, Nemačka sa 11,6 odsto i BiH sa 10,1 odsto, dok je učešće ostalih zemalja 31 odsto.

Rakiju se iz Srbije u 2018. najviše izvozila u EU i taj je izvoz vredan 2,1 milion evra, zatim u zemlje Cefta 1,7 miliona evra i u ostale zemlje 1,7 miliona evra.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Srbiji je registrovano oko 530 proizvođača jakih alkoholnih pića, a Ivan Bogdanović iz jedne užičke destilerije kaže za Tanjug da je od ukupne godišnje proizvodnje voćne rakije, 60 odsto namenjeno za izvoz.

Destilerija, koja postoji 25 godina, godišnje proizvede 100.000 litara voćne rakije premijum kvaliteta, kaže Bogdanović i navodi da najviše izvoze u SAD, Kanadu, Australiju, Rusiju, u skoro sve bivše jugoslovenske republike, a da se njihova rakija prodaje i u Nemačkoj, Švajcarskoj, Holandiji, Danskoj, Švedskoj, Austriji i Velikoj Britaniji.

„I dalje su kupci naše rakije u inostranstvu naši iseljenici i njihovi prijatelji”, rekao je Bogdanović i naglasio da su u poslednje tri godine uvećali proizvodnju za oko 25 odsto i da su planovi da održe takav rast i proizvodnje i prodaje.

Proizvođači rakije su, kažu u PKS, veoma zainteresovani za nastup na sajmovima u inostranstvu, tako da se u PKS nadaju i povećanju izložbenog prostora na tim manifestacijama.

Najavljuju da će u narednom periodu raditi na tome da voćna rakija iz Srbije bude prepoznata i na tržištu Rusije, s obzirom da će Sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom stupiti na snagu 60 dana nakon što ga ratifikuju sve zemlje potpisnice.

Pored toga, kako kazu, pružaće pomoć proizvođačima prilikom izvoza, posebno u delu upoznavanja sa carinskim procedurama i tehničkoj dokumentaciji, koja je potrebna za to tržište.

U poslednjih pet godina industrijska proizvodnja jakih alkoholnih pića kao što su prirodna žestoka alkoholna pića od grožđa i vina, prirodna rakija, likeri i veštačka žestoka alkoholna pića je sa 58.304 hektolitara u 2014. porasla na 72.986 hektolitara u 2018. godini, što čini povećanje od oko 25 odsto, javlja Tanjug.

U tom periodu udeo proizvodnje prirodne rakije u ukupnoj proizvodnji jakih alkoholnih pića se povećala sa 27 odsto u 2014. godini na 32 odsto u 2018. godini.

Najviše šljivovice proizvodi se u zapadnom delu Srbije i to od autohtonih sorti šljive požegače i crvene ranke, a u poslednje vreme i od čačanskih sorti.

U istočnoj Srbiji dominiraju specijalne rakije tipa travarice, nanovača, menta, dok se u Vojvodini sve više proizvode rakije od dunje i kajsije, kao i rakije od grožđa.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/445818/Raste-izvoz-rakije-iz-Srbije

Proizvođači malina u Čileu ovih dana se suočavaju sa veoma nepovoljnim vremenskim uslovima, kaže dr Aleksandar Leposavić, srpski stručnjak za ovu voćnu vrstu.Do ovih saznanja naš stručnjak je došao u direktnoj komunikaciji sa predsednikom svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline (IRO) Antonijom Domingezom iz Čilea Mariom Garsesom iz kompanije "Komfrut" koja je u toj državi između Anda i Pacifika bez premca po izvozu smrznutog voća.

"Visoke temperature praćene niskom vlažnošću vazduha ovog leta su uslovi sa kojima se Čileanci do sada nisu susretali i oni izazivaju naglo skraćenje perioda berbe i smanjuju prinos maline ali i drugog voća. To predstavlja poseban problem proizvođačima koji nemaju dovoljno vode za zalivanje", kazao je dr Leposavić za agenciju RINA.Berba prvog roda najzastupljenije sorte u ovoj zemlji, sorte heritidž, veoma kratko je trajala i ubrano je malo plodova. To je prouzrokovalo rast cena sirovine za 30 čileanskih pezosa po kilogramu (jedan pezos iznosi 0,14 dinara).

Berba druge po zastupljenosti, sorte miker je takođe kratko trajala, zbog čega je i cena u nabavci kilograma ove sorte kod proizvođača bila iznad 35 čileanskih pezosa.

Trenutno je u ovoj latinoameričkoj zemlji sezona cvetanja i u toku su pripreme za drugi rod sorte heritidž, ali ako ovakvi vremenski uslovi potraju, u Čileu će se i ove godine nastaviti tendencija pada proizvodnje uz istovremeni rast cena na tržištu.

Čile je, posle Srbije, poslednjih decenija najveći proizvođač i izvoznik malina u svetu.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=01&dd=14&nav_id=1641947

Nema bolje rakije od srpske, a za to je dokaz i popularni brend "Yebiga" koji je oduševio Amerikance i popularnog Bilija Goulda, basistu grupe Fejt no mor.Tvorac ove jedinstvene ljute kapljice je dugogodišnji stručnjak Ivan Urošević.

"Ono po čemu je Srbija itekako poznata u svetu je svakako šljivovica, a rakija "Yebiga" našla je put preko Atlantika do američkog tržišta. Saradnja sa Bilijem počela je pre dve i po godine na festivalu rakije u Beogradu", kaže za Rinu Ivan.Najpoznatija srpska rakija nastaje u selu Brezna, na planini Goč. Tradicija se prenosi sa kolena na koleno i destilerija "Tok" postala je nadaleko poznata, a sve je počelo kad se Ivanov otac Veroljub kao inženjer tehnologije jakih alkoholnih pića vratio na dedovinu i posadio šljive.

"Tradiciju smo nastavili brat i ja. Proizvodimo isključivo rakiju od šljive i to isključivo od čačanske rodne i čačanske lepotice, obe sorte stvorene su u Institu za voćarstvo u Čačku, jer je dokazano da se od njih stvaraju visokokvalitetne rakije. Destilat stoji 18 meseci u hrastovoj buradi", rekao je Ivan Urošević koji je i predsednik Upravnog odbora saveza proizvođača rakija, kojeg je osnovala Vlada Republike Srbije.

Inače, ova destilerija je pobedila na takmičenju za najbolju šljivovicu u srpskim zemljama 2018. godine sa najvišom mogućom ocenom (19,71 bodova), takođe i 2015. je bila na vrhu po oceni degustatora.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=01&dd=13&nav_id=1641487

Turska je tokom 2019. godine zaradila oko 2,3 milijarde dolara od izvoza lešnika širom sveta.Iljas Edip Sevinc, predsednik Udruženja izvoznika oraha i orašastih plodova Turske (KFMIB), izjavio je da je iz te zemlje prošle godine izvezeno oko 319.772 tona lešnika.

"Ovo je najviše u istoriji Turske kada je reč o izvozu lešnika", kazao je Sevinc.Istakao je kako je to 14,5 procenata više, količinski, i 24 odsto u smislu novčane dobiti, u odnosu na 2018. godin, prenela je Agencija Anadolija (AA).

Navodeći da ovaj uspeh nikako nije slučajnost, istakao je da turski privrednici naporno rade kako bi zadovoljili enormnu potražnju za lešnicima na svim svetskim tržištima.

Naglasio je da je poslednjih godina posebno porastao izvoz lešnika na kinesko tržište.

"Samo Kina je 2019. godine iz Turske uvezla 11.180 tona lešnika u vrednosti od oko 87,2 miliona dolara. Ovim se Kina svrstala na šesto mesto najvećih uvoznika lešnika. Verujemo da će Kina narednih godina biti na trećem mestu ove liste, odmah iza Nemačke i Italije", kazao je Sevinc.

Na kraju je istakao kako svi dosadašnji pokazatelji govore da će Turska u 2020. godini dodatno povećati izvoz lešnika.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=01&dd=05&nav_id=1638268

Ako se klasična kuga svinja ne vrati, izvoz u EU za godinu BEOGRAD, 29. decembra (Tanjug) - Srbija je 15. decembra prekinula vakcinaciju svinja protiv klasične kuge, međutim, to je samo jedan od koraka ka izvozu srpskog svinjskog mesa na tržište EU i potrebno je da takav "slobodan status" zadrži i u narednih godinu dana. To je za Tanjug izjavila direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara koja je kazala da to jeste važan segment za izvoz svinjskog mesa na evropsko tržište, ali da će Srbija morati da realizuje i niz drugih mera. "Nama su bitne mere posle prestanka vakcinacije, a to su monitorinzi, mere nadzora kako kod domaćih, tako i kod divljih svinja, kontrolisanje gazdinstava, obeležavanje svinja, zatim, svako uginuće i pobačaj mora da se prijavi i ispita", navela je Milakara. Zbog toga je apelovala na sve proizvođače iz Srbije da ne beže od prijavljivanja uginuća, već da svaki slučaj prijave veterinarskoj službi. Prema njenim rečima, ako za godinu dana ne bude nove pojave bolesti klasične kuge svinja, Srbija će aplicirati za status slobodan od klasične kuge i onda ući u proceduru za izvoz. Smatra da se ta svinjska bolest neće vraćati, jer, kako navodi, monitorinzi koji su sprovođeni od 2009. godine pokazuju dobre rezultate, a na osnovu tih nalaza, podsetila je Milakara, doneta je i odluka o prestaku vakcinacije protiv klasične kuge svinja. Međutim, ako se kojim slučajem nova žarišta te bolesti u Srbiji pojave, ona navodi da će Srbija o tome obavestiti Evropsku komisiju koja će poslati svoj tim da proceni situaciju. "Prva mera je mera eutanazije, ukoliko je to imanje ili gazdinstvo, ili će se raditi vakcinacija samo u jednom delu gde je to neophodno. Međutim, kada bi nam se pojavilo više žarišta, onda se vraćamo na prvobitno stanje", objasnila je Milakara. Ako do tog scenarija ne dođe, Srbija bi za godinu dana mogla početi sa izvozom svinja i svinjskog mesa na evropsko tržište, a fond svinja sa kojim trenutno raspolaže iznosi tri miliona u 76.000 gazdinstava. "Ako se otvore tržišta, i kod nas će se povećati fond svinja, kao što je bilo i s govedima, imali smo manji fond, a kada su se otvorila tržišta Turske i Kine, broj goveda se povećao. Na primer, za Kinu sada izvozimo svaki drugi dan goveđe meso", rekla je Milakara. Iako Srbija ne izvozi svinjsko meso na tržište EU, Milakara kaže da se pojedini proizvodi svinjskog porekla već godinama unazad izvoze na evropsko tržište.

Izvor: TANJUG 

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sastao se danas sa ambasadorima Indonezije, Malezije i Irana kako bi dogovorili konkretne korake za plasman srpskih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na tržišta pomenutih zemalja, a koja ukupno broje gotovo 400 miliona ljudi.

Među brojnim poljoprivrednim proizvodima, najveće interesovanje u te tri zemlje postoji za srpskim kukuruzom, goveđim mesom i jabukom.

Osim navedene trgovine proizvodima, ministar Nedimović je sa ambasadorima razgovarao i o sveukupnoj saradnji u oblasti poljoprivrede, mogućim investicijama, ali i razmeni stručnog znanja i tehnologija u oblasti prehrambene industrije.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/nova-trzista-za-srpski-kukuruz-govedinu-i-jabuke/

Voćna rakija Srbe Josijevića iz Jagodine najbolja je na čitavom Zapadnom Balkanu. Posle degustacije, iz Australije su naručili čak 20 hiljada litara.Ako je dunjevača Srbe Josijevića iz Jagodine još u, kako kaže ovaj domaćin, probnoj proizvodnji, pa je konzumiraju samo njegovi prijatelji, njegov nastup na Velesajmu u Zagrebu nije prošao nezapaženo.

Naprotiv, u konkurenciji 120 uzoraka rakija i likera s teritorije čitavog Zapadnog Balkana, "Dunja institucija" iz grada pod Belicom zaslužila je Veliku zlatnu medalju i proglašena je za najkvalitetniju."Dunjevaču proizvodim tek sedam godina, a žiri je činilo 20 stručnjaka iz Ljubljane, Zagreba, Sarajeva i Beograda. Istine radi, među voćnim rakijama su nagrađene još dve poreklom iz Srbije", ponosan je Josijević, i ne zaboravlja da pomene tehnologa Milana Vukovića.

Inače, odlikovana rakija iz Jagodine je, zahvaljujući Srbinim već pominjanim prijateljima, stigla čak do Buenos Ajresa, Kejptauna, Tokija, Hongkonga, Moskve, Melburna... pa raste tražnja iz svih delova sveta. Uzorak je, saznaju "Novosti", poslao i u Australiju, odakle su mu odmah naručili kontingent od 20.000 litara.

"Nažalost, još nisam u stanju da proizvedem toliku količinu, jer ne želim da se širim nauštrb kvaliteta. Ali, ne odustajem od namere da, čim bude okončan postupak registracije, dunjevaču plasiram na svetsko tržište. Po interesovanju, trenutno prednjače potencijalne mušterije iz Rusije i zapadnoevropskih zemalja", objašnjava Josijević koji rakiju peče od autohtone sorte koju gaji na dva i po hektara.

Lane je ubrao 50.000 kilograma dunje i proizveo oko 4.000 litara rakije, a ove godine je posed proširio za još hektar i po. Jer, njegov voćnjak o kojem brine agronom Milorad Stevanović je i svojevrsno ogledno dobro koje su dosad posetili i stručnjaci iz Albanije i Crne Gore, ne bi li saznali koje se agrotehničke mere primenjuju, pa njegove dunje ne napada čak ni veoma rasprostranjena bakterija ervinija.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=12&dd=22&nav_id=1633781

Kako je saopšteno iz kompanije Delta Agrar oni u svojim voćnjacima koji se prostiru na nekoliko stotina hektara u Srbiji gaje između ostalog voća i klupske
sorte jabuka. To su sorte nastale dugogodišnjim ukrštanjem i radom selekcionara zbog čega imaju tačno određene osobine: boju, čvrstinu, ukus i veličinu. Mogu ih uzgajati samo oni proizvođači koji dobijudozvolu od nosioca licence. Brendirane sorte pojavile su se pre 30-ak godina. Danas ih najviše troše najbogatije zemlje: vodeća u Evropi je Velika Britanija, u kojoj samo „pink lejdi“ pokriva 12% tržišta, a sve brendirane jabuke ukupno čine čak petinu ukupne prodaje.
Presdtavnici Delta Agrar su u jednom beogradskom hotelu na moderan način predstavili četiri sorte koje se već gaje u njighovim voćnjacima, a mogu se naći na policama marketa. To su: „modi“, „kiku“, „evelina“ i „pink lady“. Uz pomoć VR naočara novinari i gosti kompanije mogli su da dožive voćnjak u Čelarevu. U sali prilagođenoj za ovaj događaj postavljeni su interaktivni paneli koji su pokazivali karakteristike sorte jabuke koja je spuštena na touchscreen
ekran, a zabavu je predstavljala VR igrica u kojoj su se gosti takmičili u hvatanju padajućih jabuka. Igrica je sem zabavnog imala i humanitarni karakter: pobednik je dobio pravo da 100 kilograma brendiranih klupskih jabuka pokloni instituciji po svom izboru. Možda količina jabuka nije bila preterano velika, ali je bitna pažnja.
Uz sorte koje su danas predstavljene tržištu, Delta Agrar ima pravo i na proizvodnju sorti „isaak“, „red mun“, „svitango“ i „rubens“. Kako su saopštili iz komanije Delta Agrar oni gaje klupske jabuke u voćnjacima u Čelarevu i Zaječaru. Zasad u Zaječaru prostire se na 200ha dok u Čelarevu voćnjak ima površinu preko 600 hektara i predstavlja najveći voćnjak u jednom komadu u ovom delu sveta.U saopštenju koje smo dobili nije bilo reči o ceni i tržištu za klupske jabuke iz Srbije ali već dve godine tržište jabuka, što se Srbije tiče, nije u dobroj situaciji. Razlog tome je velika domaća proizvodnja i smanjenje narudžbina iz Ruske Federacije koja sve više ima svoju proizvodnju jabuka u čemu joj dosta pomažu i slovenački stručnjaci. Takođe, domaći proizvođači na domaćem tržištu uglavnom plasiraju drugu klasu dok prvoklasne jabuke čuvaju u hladnjačama za probirljive strane kupce.
Kako Agrobiznis magazin saznaje Ministarstvo poljoprivrede intenzivno radi na omogućavanju izvoza jabuka iz Srbije u Kinu i Indiju. Pregovori su pri kraju i
ostalo je da se reši deo tehničkih pitanja fitosanitarne kontrole prilikom prometa voća. Delegacija Srbije tim povodom nedavno je boravila u Indiji i kako saznajemo uskoro treba očekivati dobre vesti.Jabuka se smatra jednim od najpopularnijih plodova i najviše se proizvodi od svih vrsta voća na svetu. Najveći proizvođači su Kina, SAD i Poljska. Prema USDA (američko ministarstvo poljoprivrede) Kina je najveći svetski proizvođač jabuka sa proizvodnjom 44 miliona tona godišnje. Međutim, to ne znači da Kina ne uvozi jabuke kao i druge države. Značajni proizvođači jabuke su Turska, indija, Iran, Italija, Rusija, Francuska i Čile. Zbog sezonskog karaktera, vremena zrenja i čuvanja ove zemlje su istovremeno i značajni uvoznici.Takođe, najveće količine jabuke na primer Velika Britanija uveze iz Francuske kroz distributivni lanac Tesco. i te jabuke dolaze iz doline Loare gde je poljoprivreda Francuske najrazvijenija.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. godine ukupna proizvodnja voća u Srbiji bila je 1.523.000 tona. Poslednjih godina proizvodnja jabuka je na nivou blizu 500.000 tona. Prinos na visko intenzivnim zasadima (gust sklop biljaka u špaliru) je između 50 i 70 tona po hektaru mada ima primera i sa prinosima preko 100 tona. Izvoz jabuke u 2018. godini bio je 197.602 tone a vrednost je 122,4 milona dolara. Čak 84% izvoza jabuka je u Rusku Federaciju! To je veoma loš pokazatelj koliko je naše tržište jabuka veoma ograničeno i rizično. Prema podacima EUROSTATA za 2017. godinu u Srbiji je voće
zastupljeno na 43.696 hektara, a od toga 57% je zastupljena jabuka. To je svrstalo našu zemlju na šesto mesto u Evropi. Ispred su Poljska sa 160.000 hektara, Italija 55.810 hektara, Rumunija 55.050 hektara, Francuska 38.298 hektara i Nemačka
sa 33.981 hektarom. Dve trećine zasada voća u Evropskoj uniji koncetrisano je u Španiji sa 422.809 hektara to čini 33 odsto ukupnog udela proizvodnje voća u EU. Na drugom mestu je Italijia sa 279.281 hektara na koju otpada 22 odsto i Poljska sa 167.315 hektara.

 Proizvodnja jabuke u svetu  2018/2019. godine / Država Tona (t)
Kina 31.000.000
EU 14.009.000
SAD 5.048.000
Turska 3.000.000
Iran 2.799.000
Indija 2.300.000
Ruska Federacija 1.503.000
Čile 1.264.000
Ukrajina 1.099.000
Brazil 1.049.000
Ostali 5.616.000

Izvor: Agrobiznis magazin 

Izvoz voća na osnovu desetomesečnih podataka u ovoj godini veći je za 5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kaže Zoran Keserović, predsednik društva voćara Vojvodine i dodaje da je dobro to što je jabuke izvezeno za 16 odsto više nego 2018. godine.

Takođe, najveći pomak u izvozu je ostvaren kod sveže maline i kajsije.Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu održano je savetovanje o savremenoj proizvodnji voća, a predsednik društva voćara Vojvodine rekao je da je ova godina za voćarsku proizvodnju zbog nepovoljnih vremenskih prilika bila teška, ali da je bez obzira na sve to ostvaren dobar rezultat u izvozu voćnih vrsta.

Zoran Keserović kaže da je u ovoj godini ostvaren izvoz voćnih vrsta u vrednosti od preko 600 miliona dolara.

Iz zemljoradničke zadruge Voćar iz Slankamena kažu da je godina bila dobra za jabuku i da su ostvareni dobri prinosi.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/izvoz-voca-veci-za-5-odsto-najvise-izvezeno-jabuka-malina-i-kajsija/krnfjbt

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31