Proizvodnja jagoda jedan je od isplativijih poslova u našoj zemlji, a kažu da se početna ulaganja vrate već od prve berbe. Dodatno, da bi rodila, jagoda zahteva konstantan rad i pažnju. To vrati cenom, a naročito ona sušena.

Kao relativno nov proizod sušena jagoda kod nas nije zastupljena u marketima, tačnije, trenutno je ima u jednom, dok odlično ide u izvozu.

Postoje dva načina sušenja ovog jagodičastog voća liofilizacija i postupak osmoze, za šta je potrebna veća količina sirovine, a i sam proces je veoma skup, pa i ne čudi što se cene kreću po kilogramu od 2.000 dinara pa do 30 ili 40 EUR.

U inostranstvu se može naći jeftinija, ali i na to utiče nekoliko faktora.

- Jagoda sušena procesom liofilizacije u izvozu ima cenu u rasponu od 30-40 evra po kilogramu. Kompanije koje se bave ovom proizvodnjom ističu da cena varira u zavisnosti od zahteva kupca koji se najčešće odnosi na kvalitet, pakovanja, količine i ostalo, te se prema svakom kupcu formira određena cena - objašnjavaju za Telegraf Biznis u Udruženju za biljnu proizvodnju pri Privrednoj Komori Srbije.

Kako nam navode, liofilizacija je veoma zahtevan proces sušenja voća kako po pitanju trajanja samog procesa tako i po pitanju upotrebe plodova visokog kvaliteta.

Ovim procesom dehidratacije voće gubi i do 90% vode. Proces je dugotrajan uz korišćenje visoko sofisticirane tehnologije što znatno poskupljuje cenu gotovog proizvoda.

- Voće se prvo zamrzava od -50°C do -60°C, a zatim se vrši uklanjanje vlage pomoću vakumskog sistema u komori. Proces traje i do 40 sati. U toku procesa led sublimacijom prelazi u vodenu paru - kaže Goran Đaković, koji se bavi proizvodnjom jagoda ali on ih ne izvozi sušene, jer, kako ističe, sve proda sveže.

Upravo je to bila i jedna od tema na jednoj Fejsbuk grupi koji okuplja građane poreklom sa ovih prostora, a koji sada žive u Dubaiju. Njih je interesovalo kako je tamo ta cena niža, i otkud baš jagode iz Srbije.

Činjenica je da je Srbija priličan izvoznik jagodičastog voća, a sa UAE imamo i sporazum o saradnji. Proizvođačima se, očigledno, isplati da izvoze na to tržište, a naše i ne plasiraju jer nema potražnje.

- Dobije se malo kilograma, a suši se iz zamrznute robe, ceo postupak je skup, i rezultat toga je visoka cena kod nas. Kupac verovatno misli na sušene jagode u postupku liofilizacije, i istina je toga i nema u našim prodavnicama - objašnjava nam Radmilo Jovanović iz kompanije TEMPO foods koji u svom asortimanu ima i sušene jagode i trenutno prodaje u jednom velikom trgovinskom lancu u zemlji.

Prednosti upotrebe liofilizovanog voća su u tome što se u potpunosti zadržava hemijski sastav voća, kontaminacija proizvoda je izbegnuta, takođe hranljiva svojstva, miris, aroma, ukus ostaju očuvani te se ovo voće smatra proizvodom visoke prehrambene vrednosti, ističu u Privrednoj Komori Srbije.

Jovanović nam objašnjava da je drugi postupak, postupak osmoze u tom smislu praktičniji i dostupniji.

- Voće se suši u voćnom sirupu, praktično voda se izvlači, molekuli se izvlače, a radi se ispod 150 stepeni. Svi minerali ali i vitamini se zadrže. Radi se u vakuumu, nema ništa od aditiva. Ne koriste se aditivi kao za konezervaciju - napominje i dodaje da je sve potpuno prirodno i zdravo.

Prema njegovim rečima, sušene jagode jesu skuplje ali su počele polako i da se kupuju, dok, konkretno za njegovim proizvodom vlada i nestašica u jednom gradu.

On i izvozi u Ameriku, na Bliski istok...

- I mi se srećemo sa problemom konkurencije. Na domaćem tržištu vladaju određeni tržišni uslovi, kakvi takvi, i svako se prilagođava. Spuštanje cene dovelo bi nas u sitaciju da ne možemo da obezbdimo sredstva za razvoj, za ulaganja... Kod stranog tržišta je drugačije, ulagvnom je reč o situaciji da veliki kupac okupi nekoliko nas manjih i prodaje proizvode. Takođe, ušeće na tržište imaju i potrošači - priča.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/3094519/susene-jagode-iz-srbije-stizu-do-dubaija

Početkom 2021. godine Sirogojno Company proširiće teritoriju otkupa, priključujući kompaniji i proizvođače voća sa teritorije Bajine Bašte.

Naime, od 1. decembra krenuće sa potpisivanjem ugovora sa svojim proizvođačima, a pogon za sušenje voća u Bajinoj Bašti krenuće sa radom već od naredne godine, najavio je Rade LJubojević vlasnik kompanije. Zbog koronavirusa radovi na pogonu su prolongirani, ali će ovaj proces sušenja voća startovati već u januaru, kaže on.

Inače, firma Sirogojno Company posluje već 30 godina u oblasti prodaje zamrznutog voća i povrća, postižući veliki uspeh pre svega na svetskom tržištu. Trenutno ima oko 2.000 kooperanata uglavnom sa područja zapadne Srbije.

Od jedne male firme postali smo jedan od najvećih izvoznika zamrznutog voća u Srbiji, a od skoro i sušenog voća, kaže LJubojević i dodaje da je način na koji oni suše voće jedini u Evropi: Postoje i drugi pogoni liofilizacija u Srbiji, ali ovo je jedan veoma specifičan način sušenja voća i jedini u Evropi. Kvalitet tog voća koje mi sušimo izdvaja se od drugih po tome što kompletan ukus voća ostaje u tom sušenom voću.

Godišnje se na svetsko tržište plasira oko 20.000 tona zamrznutog voća i povrća, pre svega u zapadnu Evropu, Ameriku, Kanadu, Australiju, Japan.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/655102/-Sirogojno-Company-otvara-pogon-u-Bajinoj-Basti/

Srbija ima potencijal za još veću saradnju sa kineskim i partnerima iz Centralne i Istočne Evrope, u oblasti proizvodnje vina, žestokih pića, jagodastog voća i žitarica.
Ukupna godišnja vrednost poljoprivredne proizvodnje i prehrambene industrije, prelazi 5,1 milijardu evra.

Prema rečima Veljka Jovanovića, savetnika predsednika Privredne komore Srbije, ovaj sektor je pokazao snagu tokom krize izazvane pandemijom, kada su se mnoge zemlje suočavale sa nedostatkom osnovne robe. Srbija je, s druge strane, izvozila šećer, brašno i žitarice.

- Naša zemlja je treći proizvođač maline i soje u Evropi, drugi proizvođač šljive i deseti proizvođač kukuruza na svetu dok je jedan od vodećih regionalnih izvoznika jabuka u Rusku Federaciju - kazao je Jovanović, na onlajn poljoprivrednom sajmu Narodne Republike Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope. - Sa više od 5,1 milijardi evra i stalnim izvoznim suficitom, Srbija je snažan igrač poljoprivredne i prehrambene industrije u našem delu Evrope. Suficit u trgovini u sektoru poljoprivrede prošle godine iznosio je više od 1,3 milijarde evra.Kina poljoprivredna konferencija i onlajn sajam održani su 1. i 2. decembra u organizaciji lokalne vlade Šandong provincije. Događaju su prisustvovali predstavnici više od 200 velikih kompanija poljoprivrednog i prehrambenog sektora Šandonga i drugih kineskih provincija, kao i predstavnici poljoprivrednog sektora EU zemalja.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/941238/potencijal-lezi-malinama-srbija-predstavila-onlajn-kineskom-sajmu-poljoprivrede

Vinarstvo u Srbiji ima veliki potencijal, postaje sve prepoznatljivija grana poljoprivrede, a izvoz vina raste godišnje u proseku za 20 %. Država kroz konkretne mere pruža podrsku ovom sektoru, pre svega subvencijama usmerenim ka novim zasadima vinograda, podizanju kvalitetnih vinskih podruma, kupovinom opreme, sticanjem geografskog porekla.
Nedavno je završen značajan dokument "Strategija razvoja vinogradarstva i vinarstva za period 2020. do 2030. godine" koja predviđja da se u narednoj deceniji u ovaj sektor uloži oko 300 miliona evra.

Za Božidara Aleksandrovića, preduzetnika, renomiranog vinogradara i vinara, vlasnika vrhunskog vinskog podruma u kom se kroz finalni proizvod, vino,čuva tradicija oplenačkih vinara, ovaj dokument je od izuzetne važnosti."Vinograde ovog kraja još nazivamo srpskom Toskanom, jer su oni bogomdane oaze iz kojih potiču odabrana vrhunska vina koja se prepoznaju i u našoj zemlji ali i van njenih granica. Bilo bi dobro da iskoristimo sve prirodne blagodeti kojima raspolazemo, klimu, zemljište, povoljne vetrove, osunčane padine", kaže Božidar Aleksandrović koji uzgaja grožđe na 75 hektara. On još naglašava da vinska scena Srbije, čiji je put i licno utirao, značajno napreduje a doprinos tome daje i ministarstvo poljoprivrede.

"U poslednjih 15 godina vinogradarstvo je doživelo renesansu. U ovim krajevima, tradicija je duga, a vinogradarstvo prati i bogata istorija. Podsticaji usmereni u ovaj sektor modernizuju tehnologiju proizvodnje što rezultira vrhunskim kvalitetom. Smatram da je neophodno da proširimo zasade pod vinogradima u narednoj deceniji za najmanje 10 do 15 hiljada hektara", kaže Aleksandrović, koji se osim proizvodnjom vina izuzetno uspešno bavi i vinskim turizmom.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/izvoz-vina-u-srbiji-godisnje-raste-za-oko-20-odsto_1184313.html

Od početka godine Srbija je u Tursku izvezla oko 3.500 tona bebi bifa. U Evropsku uniju otišlo je svega 100 tona, iako je naša kvota gotovo 7.000 tona, ovog najkvalitetnijeg mesa.
Ali, na tržištu Srbije i dalje postoji između 3.000 i 4.000 junadi "viška". Država je nekoliko puta, tokom ove godine, kroz robnu razmenu, otkupljivala junad, u zamenu za merkantilni kukuruz. Deo stočara je uspeo da zameni svoja grla, ali je obećani veliki izvoz još mrtvo slovo na papiru.

Kako nam je ispričao Nenad Budimović, sekretar za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije, sa Turskom je izvoz uvek neizvestan, oni to čas obustave, pa onda aktiviraju. To zavisi od kursa lire, ali i političke situacije.

- Prošle godine merama Vlade Srbije došlo je do toga da su podsticaji povećani za utovljenu junad i umatičena grla, pa se stočarima isplatilo da gaje - govori Budimović.

- Država ih je podstakla, jer imamo dobar aranžman na papiru, međutim, realizacija nije. Za EU imamo veliku kvotu, ali je otišlo samo 100 tona. Izgubili smo trgovce u Italiji i Grčkoj i nismo konkurentni. Nekada smo mnogo izvozili meso u Grčku, sada više ne.

Srbija izvozi više žive životinje. Tako smo izvezli gotovo 10.000 komada junadi, što je za nekih 30 odsto više nego prošle godine, objašnjava Budimović. I to najviše u zemlje CEFTA. Bilo je oko 600 komada za Liban, ali junad iz Srbije najviše uzima Bosna i Hercegovina.

- June se tovi godinu dana, a naša hrana je skuplja u odnosu na onu koja se daje u zemljama EU - objašnjava Budimović. - U Srbiji se ne koristi genetski modifikovana hrana. Kina, EU, Turska, pa i Rusija, jesu zemlje gde bismo mogli da izvozimo. U Kinu idu neke zanemarljive količine, preko Hongkonga. Ni to nam ne bi bilo daleko, kada bi se radilo u kontinuitetu.POSTOJI predlog da država da podsticaje za izvoz. Bez obzira na to što EU ne dozvoljava ovakvu podršku, trebalo bi da im se potez detaljno argumentuje, smatra Budimović.

- Svi imaju cilj da se odvija biznis, a samo je EU nedavno odvojila tri milijarde evra za pomoć svojim farmerima - kaže naš sagovornik. - I to je dozvoljeno, a mi da gradimo našu poziciju - ne. Jesmo mi kandidati za EU, ali niko ne želi osiromašenu zemlju.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/940466/izvoz-junadi-umesto-bebi-bifa-nasa-zemlja-pocetka-godine-plasirala-3-500-tona-bifteka-tursku

Vrednost izvoza organskih proizvoda iz Srbije u 2019. godini je iznosila 30 mil EUR, objavila je danas svetnica za organsku proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede Srbije Jelena Milić.

Nemačka je bila najveće tržište na koje su proizvođači iz Srbije plasirali svoje poizvode.

Milić je na onlajn-konferenciji "Kako unaprediti razvoj organske poljoprivrede na lokalu?" istakla da se od ukupne organske proizvodnje u Srbiji najviše izvoze zamrznute maline i kupine, i koncentrat jabuke.

- U 2019. godini površina pod organskom proizvodnjom je iznosila 21.265 hektara, što je udeo od 0,61% ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji - navela je Milić.

Rekla je da je kontinuirano povećavanje površina pod organskom proizvodnjom, pa je tako u 2019. godini za 10,4% bila veća nego u 2018. godini.

- Najzastupljenija je proizvodnja voća, žitarica i industrijskog bilja, dok je zabeležen manji broj proizvođača koji je uključen u organsku stočarsku proizvodnju - kazala je Milić.

Dodala je i da je u prethodnoj godini broj proizvođača koji su uključeni u organsku proizvodnju iznosio 6.261, a od toga je oko 500 njih imalo sklopljen ugovor sa kontrolnim organizacijama.Kada su u pitanju podsticaji u organskoj proizvodnji, Milić je navela da ih mogu ostvariti proizvođači čija je proizvodnja u periodu konverzije i koji imaju organski status.

- Podsticaji u biljnoj proizvodnji su plaćanja po površini, od 26.000 dinara po hektaru, a oni koji ostvare podsticaje su u obavezi da naredne tri godine obavljaju organsku proizvodnju na tom zemljištu - objasnila je Milić.

Istakla je da je Ministarstvo pokrenulo izradu IPA projekta, da bi se zakonodavni okvir harmonizovao sa propisima EU, i da bi se uspostavio efikasniji sistem kontrole radi povećanja poverenja potrošača.

- U julu ove godine donet je novi pravilnik o kontoli sertifikacije i metodama organske proizvodnje i sva sredstva koja mogu da se koriste kao inputi u organskoj proizvodnji, usklađena su s poslednjim propisima EU - rekla je Milić.

Slađana Vuković Komnenović, iz Uprave za agrarna plaćanja, istakla je da je 2018. godina bilo 325 zahteva za 120 miliona dinara subvencija u organskoj proizvodnji, a 2019. se broj zahteva povećao na 400.

- Ove godine imamo 485 zahteva do danas, sa potrebom od 205 miliona dinara subvencija - navela je Vuković Komnenović.

Ona je kazala da je ove godine država namenila samo 100 miliona dinara za subvencije organskim proizvođačima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3075036/proslogodisnja-vrednost-izvoza-organske-proizvodnje-iz-srbije-30-mil-eur

Pandemija kovida-19 nije zaustavila izvoz žitarica ni uljarica. Spoljnotrgovinska razmena ide uobičajeno, s tim što se neke poljoprivredne kulture prodaju bolje, odnosno traže više nego neke druge. Vukosav Saković iz „Žita Srbije” naglašava da se kukuruz baš dobro prodaje na stranom tržištu pa smo u oktobru izvezli 460.000 tona, dok je izvoz soje solidan i mesečno granicu pređe između 25.000 i 30.000 tona.S druge strane, izvoz žita ide slabije, ali ne zato što ga nema na domaćem tržištu, već zato što ga poljoprivrednici čuvaju čekajući još bolju cenu. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu kilogram pšeničnog zrna košta 21,5 dinar, bez PDV-a. Da podsetimo, u ovoj ekonomskoj godini s prelaznim prošlogodišnjim zalihama, imamo oko 2,9 miliona tona žita.

– U oktobru smo inokupcima prodali svega 35.000 tona pšenice – kazao je Saković, navodeći da uporedo sa slabijom prodajom pšenice i inotrgovanje brašnom ide sporije. – Mesečno se izveze od 10.000 do 14.000 tona, a moglo bi više jer je domaće brašno jeftinije u odnosu na cenu te namirnice iz drugih zemalja, a po kvalitetu ne zaostaje od ostalih u okruženju, i šire.

U vezi s tim, direktor „Žitounije” Zdravko Šajatović kaže da brašna imamo napretek jer imamo i pšenice, te da je od jula, kada je krenula nova ekonomska godina, prodato 41.380 tona brašna od nove pšenice, odnosno mesečno malo više od 10.000 tona. Po njegovim rečima, prošle ekonomske godine izvezli smo 140.000 tona brašna.

– Nismo zadovoljni tim količinama jer bismo mogli strancima prodati i više brašna, ali trenutno je takva situacija na tržištu – naglašava Šajatović, i skreće pažnju na to da smo najviše brašna prodali u oktobru – 14.075 tona, što je 35 dosto više nego u septembru.

– Domaće brašno najviše ide ka Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Tona brašna košta 220 evra, a sada pokušavamo da ga prodamo i malo skuplje – 225 evra tonu – kaže Šajatović.

Po rečima direktorke Poslovne zajednice „Industrijsko bilje” Olge Čurović, izvoz šećera je znatno slabiji nego prošle i pretprošle ekonomske godine, a razlog je u tome što smo gotovo prepolovili površine pod tom industrijskom biljkom.

– Lanjske ekonomske godine izvezli smo nešto malo iznad 85.000 tona šećera, a samo pre dve godine, kada je repa bila posejana na blizu 60.000 hektara – 125.000 tona – ističe Olga Čurović.Po rečima Olge Čurović, od avgusta do kraja oktobra prodali smo 50.000 tona ulja, a u prethodnoj ekonomskoj godini 158.700 tona.

– Znatno više smo prodali zrna suncokreta od novog roda – 89.369 tona, a od toga je gotovo polovina otišla u BiH, na preradu u Brčko – navela je Olga Čurović.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/na-svetskoj-pijaci-kukuruz-dobro-ide-psenica-kaska-16-11-2020

U živopisnom selu Jazak, u podnožju Nacionalnog parka Fruška gora, preduzeće Gorski sir bavi se proizvodnjom kozjeg sira za srpsko tržište. Kozji sir je proizvod koji se, nažalost, svake godine sve ređe viđa na rafovima u prodavnicama.

Sunčanog septembarskog jutra, Ljiljana Paušić-Mojić, vlasnica preduzeća Gorski sir, dočekala je predstavnike Programa za razvoj finansijskog sistema u ruralnim područjima u Srbiji (SRFP) kako bi s njima razgovarala o proizvodnji kozjeg sira i povela ih u obilazak proizvodnih pogona. Reč je o programu kojeg finansira Nemačka razvojna banka KfW, a implementira Business and Finance Consulting (BFC). Cilj je da se unapredi pristup finansiranju i podrška konkurentnosti malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima u ruralnim područjima, a što bi rezultiralo unapređenjem mogućnosti za prihodovanje ruralnog stanovništva u Srbiji, prenosi portal Agrosmart tekst koji su predstavnici SRFP napisali nakon posete preduzeću Gorski sir.

Ova firma ima pet zaposlenih koji se bave proizvodnjom, prodajom, marketingom i isporukom sira. Zamisao o kompaniji Gorski sir nastala je 2013. godine kada se Ljiljana, inače advokatica po zanimanju, razmišljajući o pokretanju vlastitog biznisa, odlučila da otpočne proizvodnju kozjeg sira. Do ove zamisli nije došla ni brzo ni lako, pošto je najpre globalno tragala za pravom idejom pre nego što se opredelila za ovaj posao.

U Srbiji danas postoji veliki potencijal za proizvodnju hrane. Ljiljana napominje da nije sasvim sigurna kako je došla na ideju o kozama, koja joj je samo sinula jednoga dana, nakon čega je uradila istraživanje tržišta proizvoda od kozjeg mleka sa ciljem da za sebe pronađe tržišnu nišu. U principu, postoji samo nekoliko većih proizvođača kozjeg mleka i sira, ali širom Srbije postoje brojna poljoprivredna domaćinstva koja se na svojim farmama bave proizvodnjom kozjeg mleka i sira. Ljiljana je naposletku odlučila da će njihovu delatnost činiti mala firma, a ne kućna proizvodnja, koja će se baviti pravljenjem sireva vrhunskog kvaliteta koji će biti ekskluzivni proizvodi za prodaju na malo.

Najpre su počeli sa jednom kozom. Obilazili su farme koza u fruškogorskom regionu kako bi neposredno sticali praktično, a ne samo teorijsko znanje. Na taj način Ljiljana je sticala neposredna znanja o uzgoju koza. Izgradili su prvi pogon za proizvodnju sira na svega šest kvadratnih metara od montažnih panela, opremivši objekat najnovijom opremom za proizvodnju sira od nerđajućeg čelika.

Gorski sir je 2013. godine ponudio svoj proizvod jednom restoranu u Novom Sadu, gde su bili oduševljeni njihovim trudom, tako da su prvu porudžbinu dobili na licu mesta. Kad je dva dana kasnije ponovo došla, Ljiljana je videla da je sav sir otišao. Porudžbine su nakon toga neprekidno stizale.

Od stečene dobiti nabavljeno je još koza. Godine 2013. broj koza porastao je na 30, a 2018. godine na 120 koza. 2017. godine Ljiljana je shvatila da je svakodnevna briga, hranjenje i mužnja 120 koza dok se istovremeno proizvodi sir neefikasno i da iziskuje mnogo vremena. Zato su 2018. godine prodali koze, pa sada kozje mleko kupuju od četiri farme koza u okolini Jaska.

Posle pet godina gajenja i mužnje koza, Ljiljana je shvatila da neće moći da proširi posao pomoću ovog poslovnog modela. Oslobodivši se poslova mužnje, sad je u biznisu fokusirana na proizvodnju i prodaju.

Koze proizvode mleko deset meseci u godini i postepeno ga imaju sve manje u poslednjih pet meseci dok su dva meseca bez mleka. Koza će na ispaši davati 1,5 litra mleka na dan, a u ambaru dve-tri litre na dan. Kozje mleko i sir su zdraviji za piće i jelo od kravljeg mleka, jer su masne ćelije iz kozjeg mleka manje i lakše svarljive. Osobe koje imaju intoleranciju na laktozu ponekad mogu lakše da svare proizvode od kozjeg mleka.

Ljiljana se dva puta prijavila za poljoprivredne fondove koje dodeljuje pokrajina Vojvodina da bi povećala svoje pogone za proizvodnju sira, pa je prvi put dobila sredstva za izgradnju prvih 6 kvadratnih metara. Trenutno pogon za proizvodnju sira ima površinu od 120 kvadratnih metara i imaju manjak prostora. Srednjoročni planovi obuhvataju rasklapanje montažnog objekta i premeštanje na ravan teren gde bi pogon bio proširen za dodatnih 100 kvadratnih metara. Objekat se trenutno nalazi na brdu u stambenoj četvrti, što otežava isporuku mleka. Proširenje objekta bi omogućilo veću proizvodnju tvrdog sira, kome je potrebno da više vremena odstoji na polici. Zbog toga im je potreban veći prostor za skladištenje kako bi zaštitili sir koji mora biti u kontrolisanim uslovima.

Preduzeće Gorski sir godišnje proizvede svega pet do deset tona sira, koji se određuje kao luksuzni proizvod, ali se ova količina svake godine povećava. Preduzeće Gorski sir moglo bi da proizvede 20 tona godišnje, ali je, po Ljiljaninom mišljenju, bolje proizvoditi manju količinu sira koji je vrhunskog kvaliteta.

Firma Gorski sir je 2017. godine osvojila prve nagrade za kvalitet na Novosadskom sajmu poljoprivrede i u inostranstvu. Ljiljana je poslala uzorak svoga sira na svetsku smotru sireva u Londonu, gde je bila u konkurenciji sa još 3.500 izlagača, od kojih je samo 800 dobilo medalju kvaliteta, a Gorski sir je osvojio bronzanu medalju. Gorski sir redovno učestvuje na godišnjim sajmovima hrane, na Balkanskom festivalu sira (koji se održava u beogradskom Domu omladine) i na festivalu Ukusi Vojvodine.

Gorski sir je zakonski zaštićen brend. Ljiljana smatra da je važno da sir bude jasno vidljiv u pakovanju – ono što mušterija vidi to i dobije. Svo brendiranje urađeno je interno unutar preduzeća. Njihova roba može se naći u otprilike 20 maloprodajnih mesta u većim marketima.

Sirevi firme Gorski sir prave se u različitim vidovima i sastavu, a proizvode se u polutvrdom i tvrdom obliku. Od sireva sa posebnim ukusom zanimljiv je onaj sa sremušem, vrstom divljeg luka koji je nacionalno zaštićen i za čije branje i upotrebu je potrebna dozvola. Fruška gora je jedna od retkih lokacija u Srbiji gde ova biljka samoniklo raste. Ostali sirevi sa posebnim ukusom su: nana, biber, paprika, čili, mešani začini, hrastova aroma (posebna vrsta sira koji je odležao u hrastovini), voće, kozji sir koji je redovno odležao, i drugi.

Ove godine je na poslovanje uticao kovid 19, smanjivši prodaju za 50% u odnosu na 2019. godinu. Gorski sir svoje proizvode obično prodaje tako što jedna trećina ide maloprodajnim objektima, a dve trećine restoranima i hotelima. Usled pandemije nije moguće praviti bilo kakve pouzdane planove pošto se ne može putovati u Nemačku odnosno EU radi daljeg proširivanja poslovnih delatnosti.

Srednjeročno gledano, širenje poslovanja će iziskivati značajnu količinu vremena i novca, a to može da uradi samo Ljiljana. To će potrajati dve-tri godine, tokom kojih će biznis morati da se unapredi i da se fizički premesti na pogodniju lokaciju. U najgoroj varijanti, ovaj plan bi značio usporavanje poslovanja umesto povećanja prodaje. Za sada, Ljiljana je zadovoljna prodajom koja se ostvaruje preko restorana, hotela i odabranih trgovinskih lanaca u Srbiji s obzirom na to da je celokupna HoReCa (ugostiteljska) industrija ove godine doživela katastrofu.

Nažalost, tokom poslednjih 30 godina stočni fond u Srbiji polako propada, a najviše u sektoru koza. Pet godina u Srbiji nije predviđena gotovo nikakva proizvodnja koza, osim dva-tri veća proizvođača. Ljiljana se žali da je na području Jaska bilo mnogo farmi goveda, kojih danas više nema, jer im to jednostavno više nije ekonomski isplativo.

Dugoročno gledano, Ljiljani nedostaje prostor za fizičku proizvodnju i skladištenje, kao i ulaganje u stručno znanje. Kao pravnica, Ljiljana zna kako da napravi poslovni plan i koji su pravni/finansijski aspekti poslovanja. Da bi svoje poslovanje podigla na viši nivo, Ljiljana je spremna da nađe investitora koji bi doneo znanje i kapital, bilo putem investicionog fonda ili na drugi način.

Ljiljana ima više ponuda za saradnju, ali za sada joj se ne žuri. Potreban joj je konsultant odnosno stručnjak koji bi s njom radio na širenju poslovanja. U skorije vreme je imala ponudu za prodaju sira u Rusiji, ali je ustanovila da su pravila i propisi mnogo stroži nego za izvoz u EU. Ljiljana smatra da okretanje EU odnosno pristup tržištu EU ne predstavlja neki veliki problem. Gorski sir poseduje sertifikat standarda ISO 22000, prevashodno radi pristupa stranim tržištima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3059383/gorski-sir-sa-fruske-gore-osvojio-srpsko-trziste-i-spreman-za-evropsko

Dok proizvođači žitarica ovu godinu nenadano mogu smatrati i izuzetno finansijski uspešnom, pojedini izvoznici iz Srbije već su na gubitku zbog rekordnog rasta cena na svetskim berzama.

Kako saznajemo, najviše iznenađenja zdravstvena kriza donela je izvoznicima kukuruza. Prema informacijama iz udruženja „Žita Srbije”, oni će imati i najviše štete zbog takozvanih terminskih ugovora koje su zaključivali pre nekoliko meseci, kada ni najuticajni analitičari nisu mogli da očekuju ovakva kretanja na tržištu.

Produktna berza u Novom Sadu u poslednjem izveštaju zabeležila je rekordno poskupljenje kukuruza u ovoj sezoni. Ugovori su zaključivani u rasponu od 18,5 do 19,4 dinara za kilogram bez PDV-a. U odnosu na prethodnu nedelju, kukuruz je bio skuplji za 9,55 odsto, dok je u odnosu na istu nedelju 2019. cena bila veća za 36 procenata.

Početkom ove godine, kada niko nije mogao da predvidi ekonomske posledice kovida 19, Ministarstvo poljoprivrede objavilo je prognozu cena za desetak najznačajnijih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji. Prosečna procenjena cena za kukuruz tada je bila 16,45 dinara po kilogramu (plus, minus 10 odsto), pa je jasno koliko su prevaziđena očekivanja analitičara i koliko je neizvesnosti na tržištu donela pandemija.

– Što se tiče pšenice, tu je situacija dosta čista. Nije bilo mnogo terminskih ugovora, vrlo malo, a to je i realizovano. Problem je nastao kod kukuruza, jer imamo mnogo terminskih ugovora po niskim cenama – kaže za „Politiku” Vukosav Saković, direktor udruženja „Žita Srbije”.

Kako objašnjava, ti izvoznici su unapred prodali žitarice i ugovorili cenu sa rokom isporuke u utvrđenom periodu.

– Ako ste u maju dogovorili da ćete u oktobru inostranom kupcu isporučiti 1.000 tona kukuruza po 120 evra, to je ugovor koji podleže međunarodnom pravu. Tu niko neće moći da izbegne kazne iako pojedini sada, kada su cene drastično veće, odbijaju da isporuče robu – kaže naš sagovornik.

Ovakva situacija, dodaje, pravi izvesne probleme, a posebno onim firmama koje poštuju ugovore. On kaže da je „sve to trgovina koja nosi određene rizike zbog pogrešnih procena” i pita šta bi bilo da je situacija bila obrnuta i da je kukuruz u ovo vreme pao na 100 evra po toni.

Saković smatra da će, nažalost, zbog ovoga sasvim sigurno biti „mnogo sudskih sporova, određenih lomova, manjkova i gubitaka”.

Prema njegovim rečima, najveći izvoznici kukuruza u crnomorskom regionu jesu Ukrajinci, koji izvezu oko 30 miliona tona, Rumuni, između pet i šest miliona, dok Srbija izveze tri miliona tona ove žitarice.

Iako je kriza zbog pandemije i gomilanja viškova evidentna, što je uticalo na rast cena, on ističe da su ovakvoj situaciji na tržištu kukuruza pre svega kumovali Rumuni. Oni su, navodi, na račun suše na delu svoje teritorije pokušali da obustave isporuke kukuruza. Ovo im, kako kaže, naravno niko ne priznaje i o tome će se raspravljati u međunarodnoj organizaciji trgovaca žitaricama.

– Rumunija trenutno ne isporučuje kukuruz, napravili su manjak na tržištu. Veliki kupci su požurili da kupuju kod nas, cena je skočila i prodavci ga nerado prodaju i to je sad problem – naglašava direktor udruženja „Žita Srbije”.

U analizi SIDEV-a iz januara ove godine, Srbija je u poslednjih 15 godina značajno uvećala proizvodnju kukuruza, a 2018. bila je 16. svetski izvoznik. Analitičari navode da je svetska kriza cena poljoprivrednih proizvoda suštinski započeta sa kukuruzom, tako što su se spojile velika tražnja za ovim proizvodom usled visokih cena nafte, koje su kreirale potražnju za etanolom, sa nekoliko uzastopnih lošijih proizvodnih godina. Prosečna cena kukuruza 2019. bila je 128 evra po toni, a poslednjih pet 134 evra po toni.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/465578/Izvoznici-na-gubitku-zbog-rasta-cena-kukuruza

Ruska Duma ratifikovala je sporazum o zoni slobodne trgovine između Evroazijske ekonomske unije i Srbije. Kada budu i ostale zemlje članice stavile paraf na ovaj dokument, naša zemlja će početi sa bescarinskim izvozom dogovorene kvote za 2.000 tona cigareta, 87.500 litara vinjaka i 400 tona polutvrdog kravljeg sira.

Inače, ovaj sporazum, o kome se pregovaralo skoro četiri godine, potpisan je u Moskvi pre godinu dana, a u dokumentu se navodi da se liberalizuje međusobna trgovina, u skladu sa odredbama sporazuma i pravila Svetske trgovinske organizacije. Da bi bio validan, treba da ga ratifikuju sve države EAEU. Nadležni u Ministarstvu trgovine, nadaju da bi to moglo da bude tokom sledeće godine, pišu "Večernje novosti".

Dogovorom o slobodnoj trgovini, Srbija će moći da izvozi gotovo 100 odsto proizvoda bez plaćanja carina i to u Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan i Jermeniju.- Informacija koja je stigla iz Moskve je izuzetno važna, jer je Srbija to ratifikovala u februaru ove godine i ostalo je da to urade i druge zemlje članice EAEU - kazal je Jagoda Lazarević, pomoćnik ministra trgovine za bilateralnu ekonomsku saradnju. - Najbitnije da je ratifikovala Rusija, jer je ona naš partner i najvažnija država u ovoj uniji. Verujemo da će ostale zemlje uskoro potpisati, jer se čekalo na Moskvu.

Sadašnji izvoz ide na osnovu postojećeg dogovora sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom. Ali zbog olakšica koje smo dobili, bilo bi dobro da se što pre počne sa primenom, jer će to značiti i bolju mogućnost za srpske izvoznike.Sporazum podrazumeva i da će sve strane sarađivati i razmenjivati informacije o standardima, tehničkim propisima i nadzoru tržišta. To uključuje akreditaciju, ispitivanje i sertifikaciju. A sve je važno kako bi se sprečilo pojavljivanje bilo kakvih tehničkih prepreka u trovini. Osim toga, predviđeno je uvođenje elektronskog sistema za pružanje sertifikata o poreklu robe tokom carinjenja.Sa Rusijom imamo i veliki disbalans jer iz nje uvozimo cigarete, bez carine, a istovremeno naše domaće cigarete se izvoze uz visoku stopu carinskog opterećenja. To će sada biti promenjeno, a dobro će proći i proizvođači voćnih rakija i vinjaka u Srbiji.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/posle-cetiri-godine-pregovora-evo-sta-srbiji-donosi-sporazum-sa-evroazijskom-unijom/5gen8mf

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31