Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici istakli su danas da Srbija u oblasti poljoprivrede beleži odlične rezultate, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.Od ukupne poljoprivredne trgovinske razmene Srbije 75 odsto je sa EU, a izvoz Srbije u EU je u 2020. dostigao blizu dve milijarde evra.

Nedimović i Fabrici su na sastanku razgovarali o daljem toku evropskih integracija i reformama potrebnim za napredak u pregovorima o poljoprivredi.

Kako se navodi, Srbija ispunjava brojne uslove iz pregovaračkih poglavlja koji su glavno merilo uspeha pregovora o članstvu u EU i koji su svakako među najzahtevnijim.

Ambasador Fabrici je ohrabrio Srbiju da nastavi sa reformama i usvoji pravne tekovine EU.

Šef Delegacije EU je saglasan i da Srbija beleži pozitivne rezultate u regionu po pitanju pristupa novim sredstvima iz fondova EU, te ohrabruje Srbiju da u potpunosti i brzo iskoristi sredstva u okviru programa IPARD 2.

Ministar Nedimović je naveo da je za program IPARD 3 Srbija prva u regionu izradila svoj predlog, poštujući u potpunosti sva pravila i uputstva Evropske komisije.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nedimovic-i-fabrici-odlicni-rezultati-srpske-poloprivrede-02-03-2021

Jedanaest domaćih proizvođača hrane koji su se ove godine predstavili na 26. prehrambenom sajmu „Gulfud“ u Dubajiu imali su izuzetno zapažen nastup. Kako se radi o tržištu koje je relativno novo za nas, a koje uvozi preko 80 odsto prehrambenih proizvoda, jasno je koliko su Ujedinjeni Arapski Emirati veliki potencijal za domaće proizvođače hrane. Osim ostvarenih kontakata sa velikim distributerima Bliskog istoka i dogovorenim poslovima, srpska delegacija se iz Dubaija vraća i sa jednim priznanjem."Kompanija koja se bavi proizvodnjom hladno ceđenih sokova i džemova uspela je da uđe u finale za jednu od najboljih tehnoloških inovacija koje su uopšte bile prisutne na sajmu među 2.850 izlagača iz 85 zemalja", ističe Marko Selaković, šef kancelarije PKS u Dubaiju.

Naš najveći adut u borbi sa velikim svetskim proizvođačima koji su odavno prisutni na tom tržištu jeste kvalitet koji, iako značajan, nije i dovoljan.

"Moramo da poradimo na marketingu, na stalnosti količina, na logistic, na većem prisustvu ovde i ukoliko ti preduslovi budu ispunjeni ja verujem da ćemo biti još prisutnji jer su ocene o kvalitetu proizvoda, ne samo sirovina, već i finalnih proizvoda, izuzetno visoke. Postajemo prepoznatljivi kao zemlja kvalitetne hrane", smatra Selaković.

Nastup na sajmu od velikog je značaja i zbog mogućnosti prodora na neka druga tržišta Azije i Afrike.

"Mi ćemo se potruditi da u nastavku ove godine pokušamo da sa tim nekim sličnim tržištima sa kojima smo već radili na nivou regionalne saradnje, organizujemo odgovarajuće misije gde bi potencijalni kupci dolazili i upoznali naše proizvođače i na pravi način se uverili u kvalitet naših proizvoda i samim tim povećali plasman naše robe na ta tržišta", kaže Zoran Trpovski iz Privredne komore Vojvodine.

Ujedinjeni Arapski Emirati uvoze više od 80 odsto odsto prehrambenih proizvoda od čega polovinu ponovo izvoze u zemlje Zaliva i istočnu Afriku, što dovoljno govori o potencijalu za našu prehrambenu industriju.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/ujedinjeni-arapski-emirati-veliki-potencijal-za-domace-proizvodjace-hrane_1213071.html

Nekada se u Šumadiji najviše gajila šljiva po čemu je ovaj region i bio prepoznatljiv, međutim poslednjih godina proizvodnja jabuke polako potiskuje šljivu. I pored toga intenzivna voćarska proizvodnja i podizanje savremenih voćnjaka dovelo je do toga da voće iz Šumadije postane konkurentno na inostranom tržištu ali i da više od 90 % proizvodnje zadovoljava standarde prve klase.
U selu Balosave kod Knića već 10 godina porodica Nikolić se bavi intenzivnom voćarskom proizvodnjom. Na skoro 12 hektara gaje jabuke, nektarine i borovnice. Nemanja Nikolić objašnjava da su prošle godine prvi put, sami bez posrednika uspešno izvezli voće na zahtevno rusko tržište i da je primetna isplativost kada proizvodite voće prve klase.

"Što se tiče jabuke tu imamo već neki kapacitet, kod zlatnog delišesa to je nekih 80 tona godišnje u zavisnosti od godine do godine sa 90 % i više prve klase. Što se tiče greni smita slobodno mogu da kažem da prelazimo i 100 tona. Bilo kakvo odustajanje i minimalnog odstupanja od kvaliteta se automatski odražava na prihod i na zaradu i to je pogotovu izraženo u voćarstvu. Ako bilo ko ko se bavi time ide na proizvodnju prve klase manju od 85 % pa i 90% iskreno, iz našeg iskustva, to nije rentabilno i nije isplativo. Mi idemo na 90 % i više prve klase na svim kulturama koje imamo" kaže za RTV Nemanja Nikolić, voćar, iz ,,Gruža agrara’’, u selu Balosave opština Knić.

Moderne voćnjake karakteriše gusta sadnja sa obezbeđenim sistemom zalivanja ali i protivgradne mreže koje ne štite samo od grada već i od jakog sunca. U Srbiji su najviše zastupljene sorte jabuka, greni smit, zlatni delišes, crveni delišes, gala i ajdared.

"Mi smo od 2006. godine krenuli sa inteziviranjem proizvodnje jabuke. Uglavnom su primenjena iskustva iz Italije, Nemačke i Holandije. To je sličan sistem gajenja koji podrazumeva gustu sadnju sa nekih 4000 pa i četiri i po hiljade stabala po hektaru, sa vrlo interesantnim sortama koje inostrani kupci prihvataju. U periodu od 2000. do 2005. godine prosečna godišnja proizvodnja je iznosila negde oko 170 000 tona a sada je na nivou od oko 450 000 sa tendencijom daljeg povećanja tako da je ta proizvodnja utrostručena faktički u nekih 15, 16 godina" potvrdio je Dragan Radivojević, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu

Knić je pravi primer poljoprivredne opštine koja ima 36 sela i oko 4000 registrovanih domaćinstava. Proizvodnja u ovoj opštini većinom je okrenuta ka izvozu.

"Sve su uradili u ovoj opštini, sve aspekte poljoprivrede i osnivanje zadruga i kooperativnih centara i imaju saradnju sa poljoprivrednom stručnom službom, dobru lokalnu samoupravu i saradnju sa ministarstvom i ovde su poljoprivrednici koji prate subvencije i mere kako ministarstva poljoprivrede tako i lokalne subvencije. Mislim da je veoma dobro da su sve grane u poljoprivredi objedinili i napravili jednu jaku poljoprivrednu opštinu a to je dovelo do toga da imaju mnogo jake poljoprivrednike koji su sada postali i ozbiljni privrednici" kaže za RTV Aleksandar Bogićević, pomoćnim ministra poljoprivrede za ruralni razvoj

Upravo je porodica Nikolić sa svojom voćarskom proizvodnjom u okviru firme ,,Gruža agrar’’ vodeći izvoznik u opštini Knić a uvođenjem novih tehnologija više od 90 % njihovog voća je prve klase što je glavni uslov za izvoz na zahtevno inostrano tržište.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/vocarstvo-bez-posrednika-moze-doneti-profit-proizvodjacima_1211911.html

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović razgovarao je danas sa delegacijom Irana na temu saradnje u poljoprivredi. Kao glavne tačke moguće saradnje istaknut je izvoz kukuruza i drugih žitarica, goveđeg i junećeg mesa, ali i plasman srpskog semena i semenskog materijala.

Iranska delegacija koju su činili predstavnici iranske Vlade i privatnih kompanija predložila je i zajedničke investicije u oblasti proizvodnje mehanizacije i semena, kao i proizvodnji stočne hrane. Osim navedenih proizvoda, dve strane su razgovarale o mogućem izvozu lekovitog bilja i saradnji naučnih instituta i fakulteta.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/iran-zainteresovan-za-srpsko-meso-kukuruz-i-seme/

Od svečanog otvaranja Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo u Rači prošlo je 8 meseci. U tom periodu uspeli smo da sistemskim merama dovedemo svetsko tržište i svetsku cenu meda u Srbiju, što obezbeđuje budućnost i sigurnost i onom pčelaru sa najmanjim brojem košnica.

Cena bagremovog meda je posle 8 meseci veća za 56% i na apsolutnom je istorijskom maksimumu, cena šumskog meda je veća za čak 241%, cena suncokretovog meda je veća za 23-59%, cena planinskog livadskog meda za 100%…

Uvedeni su HACCP i HALAL sistem, pripremamo se za dobijanje BRC sertifikata, radi nastupa u marketima na inostranom tržištu. Kupljena je privremena punilica za med u tegle. Nemačka agencija za međunarodnu saradnju GIZ odobrila je naš projekat i isporučila donaciju opreme za laboratoriju i proizvodni deo Pogona u vrednosti od 16.300 evra.

Dok većina smanjuje broj radnika, Pogon je povećao broj zaposlenih za 40%. Jedan od zaposlenih primljen je u okviru programa Vlade Srbije „Moja prva plata“.

Trenutni povoljni tržišni uslovi su takvi da je bilo moguće postići odlične cene meda. Ipak, najveći benefit Pogona je sigurnost pčelara u svakom pogledu u svim narednim godinama. Više nema rizikovanja, nema neplaćanja meda, zakidanja na merenju meda, ucenjivanja sa klasama meda i slično, što se događalo proizvođačima proteklih godina.

Pogon med namenjen izvozu u otkupu plaća unapred, pre preuzimanja meda iz dvorišta pčelara. Med se meri odmah na terenu. Rad Pogona je potpuno transparentan i u svemu javan za sve članove Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Cilj Pogona bio je razvoj poverenja sa pčelarima, taj je cilj ostvaren, sada ostaje da se do kraja razvije poverenje sa potrošačima, ali ne praznim floskulama, već analizama meda i drugim dokazima.

Za maloprodaju su u prepoznatljivu teglu SPOS-a spakovane 4 vrste meda iz standarda kvaliteta SPOS-a “Dobra pčelarska praksa”: planinski livadski, bagremov, cvetni i lipov med. Uskoro pakujemo i šumski med. Stavili smo na tržište i teglu od 0,4 kg meda.

Izvezen je jedan šleper šumskog meda (20.880 kg) preko posrednika iz BiH, koji će završiti na tržištu Saudijske Arabije. Direktno od pčelara, bez posrednika, izvezen je i prvi šleper meda u istoriji Srbije za Italiju (takođe 20.880 kg)! Plaćen je med za još dva šlepera, tako da je ukupno otkupljeno i plasirano je ili se plasira na tržište preko 85.000 kg meda. Kupac je prezadovoljan analizama meda, koje su perfektne (procenat polena bagrema je do 43%).

Deo kontigenta bagremovog meda spremljenog za Italiju kupila je vinarija Status iz Svrljiga kako bi napravila jabukovo sirće sa medom, i to će biti prvi proizvod na tržištu sa medom iz našeg Pogona.

Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo u Rači, započeo je sa maloprodajom meda pokretanjem svog prvog maloprodajnog objekta u Beogradu na vodi, odnosno Tržnom centru Galerija, počev od 4. januara 2021. godine.

Svi potrošači sada mogu nabaviti med direktno od pčelara, bez posrednika, jer su vlasnici ovog Pogona sami pčelari.

Pozivamo potrošače da med kupuju direktno od Pogona, preko maloprodajnog mesta u Beogradu na vodi. Kao što vidite, pravi med se najvećim delom izvozi, zato iskoristite do skoro retku priliku da nabavite med sa apsolutnom garancijom kvaliteta. U čitavoj Srbiji isti taj med možete nabaviti direktno kod pčelara Saveza pčelarskih organizacija Srbije, koji oni sami pakuju, jer je standard kvaliteta Saveza “Dobra pčelarska praksa” to omogućio.

Nadamo se da smo već za ovako kratko vreme opravdali poverenje kako pčelara i potrošača, tako i opštine Rača i Vlade Republike Srbije, posebno predsednika Srbije, predsednice Vlade, potpredsednika Vlade i ministra poljoprivrede, i savetnice u Jedinici za implementaciju strateških projekata kabineta predsednice Vlade, koji su verovali u nas i značajno nam pomogli finansijski i organizaciono da dođemo do ovog nivoa razvoja. Posebno im se zahvaljujemo na intenziviranoj borbi protiv falsifikatora meda i na vrhunskim prvim postignutim uspesima, čime država štiti pčelare i omogućava im da konačno mogu da žive od svog rada.

REKORDAN IZVOZ MEDA IZ SRBIJE U 2020.

Iako je pčelarska sezona bila loša, zalihe meda iz prethodne dve godine su zbog dobrih cena od jula 2020. godine, praktično skoro u potpunosti izvezene, te će 2020. ostati zapamćena kao godina sa najvećim izvozom meda u istoriji Srbije gledano u novčanom iznosu, jer je ukupni izvoz iznosio čak 15.133.300 dolara (13.096.048 evra). Ukupno je izvezeno 2.701.204 kg meda.

Najviše izvozimo u Italiju, Norvešku, Nemačku, Bosnu i Hercegovinu i Poljsku.

Izvor:https://spos.info/8-meseci-od-otvaranja-pogona-sta-je-uradjeno/

Povećana potražanja žitarica i uljarica, dovela je i do skoka i rekordnih cena gotovo svih poljoprivrednih kultura. Prema podacima Udruženja "Žita Srbije", prošle kalendarske godine izvezli smo rekordnih 3.638.000 tona kukuruza. Očekuje se i najveći izvoz soje do sada, koja beleži najveći rast cene.Dobar rod i visoka otkupna cena proizvoda, želje su svakog poljoprivrednika. Ratari koji su kukuruz uskladištili posle žetve zadovoljno trljaju ruke, jer je cena te žitarice sada znatno veća.Đorđe Šivoljski, poljoprivrednik iz Stejanovaca kod Rume kaže da je cena kukuruza krenula sa 16 dinara a da je danas 23 dinara plus PDV.

"Bilo bi dobro da smo sav kukuruz sačuvali ali nismo. Jedna druga stvar je vrlo važna, što terminiski ugovori na berzama koje pratimo govore da cena neće padati, nego će samo malo rasti'', ističe Šivoljski.

Prošle godina dobro su rodile gotovo sve poljoprivredne kulture. Kukuruz je oborio rekorde i roda i izvoza.

Sunčica Savović iz Udruženje ''Žita Srbije'' naglašava da je postavljen ubedljiv rekord sa osam miliona i sto hiljada tona roda. Rod je bio za oko pola miliona tona veći u odnosu na prethodnu godinu.

"Kada govorimo o izvozu, prošle ekonomske godine izvezli smo rekordnih tri miliona pedeset hiljada tona kukuruza, i ove godine za izvoz imamo najmanje toliko'', ističe Savović.

Znatno veći prinos pšenice
Za oko 100.000 tona veći je i prinos pšenice u odnosu na prethodnu godinu, ali je njen izvoz do januara išao sporije nego što se očekivalo.

"Od početka ekonomske godine za pšenicu, odnosno jula prošle godine, do kraja 2020. godine, izvezeno je samo 400.000 tona pšenice. Prema našim saznanjima u Udruženju, prodaja je nešto bolja počev od Nove godine, i ukoliko bismo nastavili tempom od 100.000 mesečno, izvešćemo do kraja ove ekonomske godine oko milion tona, što apsolutno ne ugrožava naše tržište'', smatra Sunčica Savović.

Na skok cena uljarica i žitarica, najviše je uticala velika potražnja za tim proizvodima iz Kine, kažu na novosadskoj Produktnoj berzi.

Miloš Janjić, direktor Produktne berze Novi Sad, kaže da soja beleži najveći skok. Ona ima čak za 50 odsto višu cenu, u odnosu na isti period prošle godine, i poslednje što se trguje je 60 dinara bez PDV-a.

Očekuje se izvoz 300.000 tona soje
Sledeći po redu je kukuruz, sa preko 40 odsto rasta cene u odnosu na isti period prošle godine, i sa najvećom cenom od početka 2013. godine. Poslednja cena je 22,10 dinara bez PDV-a.

Tu sledi pšenica, u odnosu na ove dve kulture stabilnija, međutim, i ona preko 20 odsto beleži rast cene i na rekordnom nivou takođe od početka 2013. Sa nivoom od 23,30 dinara bez poreza.

Od uvoznika, za nekoliko godina, postavli smo izvoznici soje. U Uduruženja ''Žita Srbije'' očekuju da na svetskom tržištu prodamo rekordnih 300.000 tona te uljarice.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4258596/zitarice-izvoz-soja.html

Sporazum o trgovini sa Velikom Britanijom prestao je da važi njenim izlaskom iz EU 31. decembra, a novi još nije potpisan. O njemu se, kako RTS saznaje u resornom ministarstvu, i dalje razgovara. A dok pregovori traju, privrednici kažu da trpe štetu – uvećani su troškovi izvoza i to do nekoliko puta, a usporen je i protok robe. Automobilske gume, maline i sladoled – glavni srpski proizvodi na britanskom tržištu uskoro bi mogli da postanu deficitarni. Razlog – višestruko veća carina na srpsku robu od 1. januara.

"Recimo za izvoz smrznutog voća, carina je sa dva praktično otišla od 12 do 20 odsto. Ako zamislite da tu postoji neka marža, marža i od pet odsto na tom tržištu. U trenutku kada promenite carinu sa dva na 12 odsto vi ste praktično ubili svaku šansu za zaradu i nemogućnost da budete konkurenti", kaže Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije.

To drastično poskupljuje trgovinu i vrednost robe na tržištu, kaže Vesović i ističe da je to problem za naše izvoznike koji već imaju ugovorene poslove pod određenim uslovima.

O uslovima u novom sporazumu dve delegacije razgovarale su dva puta - pred kraj prošle godine i pre nedelju dana. Deo sporazuma koji se odnosi na trgovinu, u resornom ministarstvu kažu - gotovo spreman. Ostalo je otvoreno samo jedno pitanje.

"Ja sam uveren u moguće je već i u trećoj rundi našeg razgovora da to otvoreno pitanje bude usaglašeno i onda ćemo čekati realizaciju ovog drugog dela, odnosno ta druga pitanja, koja su opšte političkog karaktera i regulišu ukupne odnose dve zemlje", kaže Stevan Nikčević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

Upravo ta politička pitanja su, čini se, glavna kočnica. Šta ona tačno podrazumevaju iz Ministarstva spoljnih poslova nisu želeli da komentarišu. Detalje iznose mediji - prema navodima, među zahtevima je npr. obavezivanje na "punu saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju" u Hagu, kao i sprečavanje i kontrola ilegalne imigracije. O toku pregovora, ambasadorka te zemlje u Beogradu oglasila se na Fejsbuku.

"Pregovore o sporazumu Ujedinjenog kraljevstva i Srbije je prekinula epidemija kovida 19, kao i uvođenje vanrednog stanja u Srbiji, u martu prošle godine. Dalja odlaganja su usledila zbog junskih parlamentarnih izbora u Srbiji i pet meseci formiranja Vlade. Razgovori sa Srbijom i dalje teku i napreduju", napisala je Šan Maklaud, ambasadorka Velike Britanije u Srbiji.

Prema njenim rečima, nacrt sporazuma je zasnovan na postojećem Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU.

"Od Srbije nije traženo da preuzme bilo kakve nove obaveze. Nacrt sporazuma ne sadrži nikakva iznenađenja", kaže Maklaudova.

Veza trgovinskog sporazuma sa političkim
Ne iznenađuje ni što Velika Britanija insistira na vezivanju trgovinskog sporazuma sa političkim, kaže bivši ambasador Srbije u Londonu.

"Bregzit je, pored ostalih stvari, podrazumevao i jednu novu, globalnu ulogu Velike Britanije, gde je ona izašla iz EU sa namerom da ona igra ulogu sličnu onoj koju je imala ranije, iz nekih drugih vremena. I u tom smislu ako je tačno ono što vidimo u medijima, treba gledati i na te njene zahteve da se potpiše nekakav politički deo", kaže Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Ujedinjenom Kraljevstvu i Nemačkoj.

Ovo područje, kaže, nije područje velikog interesa Velike Britanije, ali ona kao velika sila želi da zadrži politički i vojni uticaj, a sa druge strane mi imamo interes da sa tom zemljom bez obzira na sve razlike imamo dobre političke odnose, i iznad svega dobre trgovinske i ekonomske odnose.

Na regulisanju bilateralnih odnosa sa drugim državama Ujedinjeno Kraljevstvo je ubrzano radilo posle izlaska iz EU. Do sada je zaključilo 63 sporazuma, između ostalog i sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4255758/britanija-carine-maline-sladoled-gume.html

Srbija je izvezla 2.701 tonu meda u 2020. godini, a najviše za Italiju, Norvešku i Nemačku, saopštila je danas Privredna komora Srbije (PKS).Vrednost izvezenog meda je 13.096.000 evra, što je za 46 odsto više nego 2019. godine.

Uvoz meda, za razliku od prethodnih godina, raste, pa je u Srbiju prošle godine stiglo 548 tona meda iz Moldavije, Ukrajine, Grčke i Novog Zelanda."Sve veća potražnja meda otvara velike mogućnosti za ozbiljniji razvoj pčelarstva u Srbiji. Indirektne koristi od pčelarstva u oprašivanju biljaka u voćarstvu, povrtarstvu, ratarstvu i drugih, od velikog su značaja za povećanje prinosa i za ekosistem. Tehnologija u pčelarstvu i dalje napreduje u Srbiji što se vidi iz rasta broja košnica po gazdinstvu, a i u izvozu meda na platežna tržišta", kažu u Udruženju za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS, preneto je u saopštenju.

Prema Uredbi o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. za sve pčelare određeni su podsticaji u iznosu od 800 dinara po košnici.

Srbija raspolaže prirodnim resursima koji su osnov razvoja pčelarstva, što ukazuje na ogromne potencijale za dalji razvoj ove privredne delatnosti, navode u PKS.

Od osnivanja Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda PKS 2003. počinje rast izvoza meda u zemlje EU, a pčelarstvo i proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda postaju sve interesantnije privredne delatnosti.

Ukazuju da je, prema podacima Uprave za veterinu, do sada registrovano 90 objekata za pakovanje meda u Srbiji, a osnivanjem i registracijom objekata za izvoz meda u zemlje EU (do sad je registrovano sedam objekata), stekli su se uslovi za veću proizvodnju i izvoz meda.

Srbija je u 2019. raspolagala sa 977.000 košnica, što je za sedam odsto više u odnosu na 2018, podaci su Republičkog zavoda za statuistiku (RZS), a procene pčelarske privrede su da će broj košnica i dalje rasti.

Podsećaju, da je Grupacija za pčelarstvo i proizvodnju meda uputila dve inicijative Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Prva se odnosi na izradu Strategije razvoja pčelarstva i formiranje Instituta za pčelarstvo, a druga za izradu Pravilnika o pčelinjem otrovu, što bi omogućilo legalnu trgovinu i izvoz ovog značajnog proizvoda koji je izuzetno skup na stranim tržištima.

Pčelari bi na taj način mogli da prebrode kišne godine koje nisu povoljne za sakupljanje meda, navedeno je u saopštenju.

Da podsetimo, Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih udruženja Srbije, juče ja rekao da je na našem tržištu preko 90 odsto meda falsifikat, kao i fasifikatori uvek iskoriste lošu pčelarsku sezonu.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=02&dd=11&nav_id=1809769

Suficit Srbije u izvozu poljoprivredne proizvodnje poslednjih godina dostiže i milijardu i po dolara. Istovremeno, plasman tih proizvoda u Kinu za 11 meseci 2020. vredeo je samo oko 50 milona dolara.

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Veljko Jovanović smatra da nije iskorišćen ni deo potencijala za saradnju Kine i Srbije u ovoj oblasti.

“Ono što je srpska velika prednost je pristup mnogim tržištima, što bi trebalo više da se koristi nego do sada. Imamo kvalitet, znanje, iskustvo na najzahtevnijim tržištima. Potrebni su nam, naročiti firmama srednje veličine, investicioni partneri koji bi pokrenuli celu priču”.

Kina je postala vodeće svetsko tržište hrane, a Srbija već ima dozvole za izvoz junećeg, jagnjećeg i svinjskog mesa i mlečnih proizvoda na to tržište, ali trenutno se plasiraju male količine, pa je tako vrednost najizvoženije govedine 2020. dostigla tek tri miliona evra. Ipak, stvari se pomeraju i Kina je iz Srbije pošle godine prvi put uvozila stočnu hranu, sokove, jagnjetinu.

“Ono što je dobro je da su naše najveće kompanije iz ovih oblasti same došle do nekih partnera u Kini i do značajnih kontakata i time potvrdile svoj kvalitet, a i kredibilitet zemlje iz koje dolaze. Reč je o velikom i zahtevnom tržištu na koje nije lako ući, a kada uđete onda možete svoje mesto da pomerate. Ta saradnja je obostrana", istakao je Jovanović.

Jovanović je ocenio da je budućnost u ulaganju kompanija iz Kine u poljoprivredne potencijale Srbije, kao i zajedničke investicije u ovu oblast. Podsetio je da je Srbija poljoprivredna zemlja, te da je pored ostalog treći proizvođač maline i soje u Evropi, drugi proizvođač šljive i deseti proizvođač kukuruza na svetu, dok je jedan od vodećih regionalnih izvoznika jabuka u Rusiju.

“Interesovanje kineskih firmi za tu saradnju je veliko, ali još nije bilo značajnijih pomaka u smislu konkretnijih investicija. U Komori imamo razgovore na nedeljnom nivou sa kineskim partnerima koji se interesuju za mogućnost investiranja u oblasti poput prerade voća, alkoholnih pića", kaže Jovanović.

Srbija i Kina su 4. februara potpisale i dva protokola o fitosanitarnim uslovima za izvoz sušenog rezanca šećerne repe, kao i za izvoz kukuruza.

Izvor:https://naslovi.net/2021-02-11/beta/srbija-ima-potencijal-za-vecu-saradnju-u-poljoprivredi-i-prehrambenoj-industriji-sa-kinom-video/27272633

Proizvodnja hrane za pse i mačke postala je unosan biznis poslednjih godina. Samo u 2020. Srbija je izvezla 39.118 tona ove robe, vredne 89,5 miliona evra. U 2012. godini, vrednost izoza bila je gotovo deset puta manja - 7,1 milion, a količina 8.280 tona.
Da je ovaj posao u usponu i dobar za ulaganje nedavno je pomenuo i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Kako je rekao, proizvodnja hrane za kućne ljubimce iz četiri fabrike u Srbiji, beleži značajan rast izvoza.

- U Srbiji se prave gotovi i poluprerađeni proizvodi, ali i klanični otpad treće kategorije, koji se obradi do nekog nivoa i tako izvozi - objašnjava Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočnih proizvoda u Privrednoj komori Srbije. - Najviše izvozimo u Rusiju, Poljsku, Italiju, Grčku, Češku, Švajcarsku, Francusku, Izrael, Bosnu i Hercegovinu, Veliku Britaniju i Albaniju.

Zvanični podaci pokazuju da smo prošle godine uvezli 39.520 tona hrane za pse i mačke. Vrednost ovog uvoza bila je 37,5 miliona evra. Ovakva cenovna razlika između uvoza i izvoza, iako su slične količine u pitanju, kako objašnjva Budimović, može biti ta, jer imamo fabrike koje prave i pakuju jednokratne kesice hrane za upotrebu, koje prodajemo, a s druge strane, nabavljamo u džakovima od po 25 kilograma, pa je to jeftinije. Hranu za pse i mačke uvozimo, osim iz EU, iz SAD i Velike Britanije.- Najveću razmenu ovih proizvoda imamo sa zemljama EU i to je postao izuzetno isplativ posao u Srbiji - objašnjava Budimović. - Ne govori se mnogo o ovom poslu, pa se ni ne zna koliko je unosan. Imamo četiri fabrike za proizvodnju hrane za pse i mačke, ali i firmu u Bačkoj Topoli, koja pravi poluproizvode koji se izvoze i dalje obrađuju. Ovim poslom u Srbiji uglavnom se bave naše, domaće, kompanije.

Značajna vrednost izvoza hrane za pse i mačke beleži se u 2018. godni, kada je ona iznosila 48,5 miliona evra. Godinu dana pre toga izvezli smo robu vrednu 34,1 milion. Srpske fabrike su, inače, duplirale izvoz ove robe, u 2020. godini, u odnosu na 2017. kada je on bio 20.227 tona.
KONCENTRAT ŠALJEMO U PERU
SRBIJA je prošle godine izvezla i 247.000 tona hrane za životinje. Osim one za pse i mačke, tu spadaju i druge komponente koje se prave i ubacuju u stočnu hranu. Vrednost ovog izvoza bila je 167,6 miliona evra i četiri puta je veća nego u 2012. godini. Izvoz je pre devet godina bio 103.098 tona.

- U hranu za životinje spadaju razne smeše, mineralno-vitaminske ili biljne komponente, suncokretova i sojina sačma - objašnjava naš sagovornik. - Sve su to smese koje se pre hranjenja životinja mešaju sa kukuruzom, jer se on ne stavlja u njih. Ovu hranu za životinje izvezli smo u ViH, Veliku Britaniju, zemlje EU, Severnu Makedoniju, Kinu, Albaniju i u Peru.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/963817/hranimo-ljubimce-citavoj-evropi-proslogodisnji-izvoz-obroka-pse-macke-vredan-89-5-miliona-evra

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31