Dok Srbiju očekuje potpisivanje sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom, u isto vreme naš izvoz robe u Rusiju opada i utisak je da ni postojeće sporazume nismo dovoljno iskoristili.

Sporazumi koje imamo sa Rusijom (Belorusijom i Kazahstanom) prema kojima se gotovo 95% robe ne carini, uz činjenicu da je Moskva pod sankcijama Zapada, nisu nam mnogo pomogli. Ove godine imamo smanjen izvoz u Rusiju za 8,7% u poređenju sa prošlom.

Prošle godine naš trgovinski promet sa zemljama EAEU iznosio je 3,4 mlrd USD, a većina odlazi na Rusiju, oko tri milijarde. Izvoz je iznosio 1,1 mlrd, od čega opet najviše na rusko tržište, oko milijardu dolara. To je manje nego što izvozimo u Bosnu i Hercegovinu.

- Nije slučajno zašto mi izvozimo više u Bosnu nego u Rusiju. Nemamo veliki asortiman robe za izvoz, niti imamo svetske marke, nego obratno, to su sve standardni proizvodi. A za Rusiju su potrebni logistika za transport i ispunjavanje svih procedura te zemlje, zbog čega se nije lako probiti na tom tržištu. Naročito je to teško prehrambenoj industriji. Treba investirati da se dokaže kvalitet, pa investirati da to trgovinski lanci prihvate. Niko to kod nas ozbiljno ne radi, jer su izvozna preduzeća mala - rekao je Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Ulazak u EAEU, tržište sa više od 180 miliona ljudi, podići će procenat bescarinske robe na 99,5%. Sir, alkohol i cigarete mogli bi biti pridodati listi proizvoda koji bez carinskih opterećenja ulaze u te zemlje. Moguće je i da ćemo novim sporazumom u neograničenim količinama moći da izvozimo i sve vrste rakija.

Kako je rekao Rasim Ljajić, ministar trgovine, za ruske medije, dok izvoz pada, uvoz iz Rusije porastao je ove godine za 18%, što govori da naša privreda nije iskoristila šanse predviđene već postojećim sporazumima.

- Naš plan je da za dve ili tri godine povećamo izvoz na tržišta EAEU na 1,5 mlrd USD - izjavio je Ljajić.

Robna razmena Srbije sa zemljama EAEU iznosila je svega 7,5% od ukupne razmene Srbije u 2018. godini, koja iznosi 45,1 mlrd USD. Sa druge strane, razmena sa članicama Evropske unije iznosi više od 60% ukupne razmene Srbije.

Kovačević smatra da je naš problem što se previše bavimo makroekonomijom.

- Sporazum sa EAEU može da privuče ponekog ko se snalazi na ruskom tržištu, ali on se ne uklapa u naš strateški cilj, ako je verovati politici, ulazak u EU. Uspemo li nešto da uradimo u EAEU, te sporazume ćemo na kraju morati da raskinemo - rekao je Kovačević.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2616409/izvoz-domacih-proizvoda-na-istok-u-padu-sta-bi-moglo-doneti-potpisivanje

Proizvodnja jabuka u Srbiji poslednju deceniju beleži značajan rast ali i velike promene se dešavaju na glavnim svetskim tržištima. Ruska Federacija koja je jedan od naših najznačajnijih kupaca kupovala je do nedavno velike količine rajskih plodova, međutim kupovali su i sadni materijal i zasnivali svoje zasade. Sa druge strane su i sankcije EU ka Rusiji ali i Rusije ka EU. Na kratko mi smo uspeli da još izvezemo jabuka, bilo je tu i takozvanog „reeksporta” odnosno klasične zloupotrebe što nas je svakako obrukalo pred ruskim partnerima. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede u ovoj situaciji nije imao
ništa drugo nego da krene i traži nova tržišta. Nova ili zaboravljena - možemo o tome da debatujemo danima. Svakako ništa manje značajna svetska tržišta su dve najmnogoljudnije zemlje na planeti : Kina i Indija. Kako Agrobiznis magazin saznaje postoje ozbiljne inicijative za izvoz u Indiju ali se tu mešaju i neke strane sile koje ne bi da izgube svoj deo kolača. Sa druge strane ozbiljno se okrećemo saradnji sa Kinom na svim poljima pa i u plasmanu voća. Gde smo mi u belosvetskim odnosima istraživale su kolege iz SPUTNIK-a, a mi ovom prilikom za naše čitaoce prenosimo najzanimljivije informacije koje smo
pročitali na njihovom portalu https:// rs.sputniknews.com.
Naime, kako prenosi ova agencija, Srbija će u Kinu od novembra krenuti sa izvozom prvog kontigenta jabuka, pri čemu, po rečima ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, ograničenja ne postoje. Sporazumima koje je ovih dana potpisao u Kini za izvoz više poljoprivrednih proizvoda prvi put je otvoreno to veliko tržište.I prodaćemo jabuka koliko god imamo, a on se nada da bi za sada to moglo da bude 60.000 tona.
„Najvažnije je da u jednoj proizvodnji imate više pozicija i alternativnih tržišta da možete da skočite na drugo tržište, ako dođe do problema“, objasnio je Nedimović.
Srbija, očigledno, na kineskom tržištu na vreme traži odstupnicu za slučaj sve manjeg plasmana na tržištu Ruske Federacije, koje je prethodnih godina bilo najveći kupac naših jabuka. A za to imamo valjan razlog.
Rusija će preploviti uvoz jabuka
Kako prenosi SPUTNIK Rusija je rešila da u budućnosti troši jabuku koja je u potpunosti iz sopstvene proizvodnje, zato je intenzivno krenula u podizanje
novih zasada koji već godišnje daju do 150.000 tona jabuka više. Tim tempom će do 2024. rod jabuke u Rusiji biti oko 1,3 miliona tona, što će uvoz smanjiti za najmanje polovinu, Ovu informaciju dao je predsednik Udruženja voćara Rusije Igor Muhanin.

„Pre pet godina uzgajali smo samo 500 hiljada tona jabuka, ali polovina ovog obima je bila tehnička jabuka koja je tek prerađena. Sada je udeo kvalitetne
jabuke porastao sa 50 odsto na 75 procenata“, rekao je on za ruski stručni časopis „Agroinvestor“. Srbija beleži dalji rast proizvodnje jabuka
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dugogodišnji šef Katedre za voćarstvo, dr Zoran Keserović kaže da su u poslednje vreme upravo na to upozoravali, da se posebno na severnom Kavkazu podiže puno savremenih zasada jabuke i da će Srbija za nekoliko narednih godina imati problema sa izvozom, pa da treba birati alternativna tržišta.
„Sigurno da je Kina interesantna i 60.000 tona izvoza je veoma značajna stavka. Naša proizvodnja jabuka je negde oko 400.000 tona. Kada svi naši novi zasadi stignu u pun rod, veoma brzo, za dve do tri godine mi ćemo doći do 450.000 tona, možda i više“, ukazao je Keserović za Sputnjik.
On napominje da je Kina jedan od najvećih proizvođača jabuka u svetu. Proizvede oko polovine svetske proizvodnje, što je više od 50 miliona tona godišnje.
Srbija, kaže, prosečno proizvede oko 400.000 tona. Prošla godina je čak bila rekordna sa rodom od 460.000 tona, ali razloga za brigu ima.
„Mi smo jabuke najviše izvozili na rusko tržište, preko 85, čak 90 odsto. Srbija je 2016. izvezla oko 230.000 tona, a 2018. je taj izvoz već pao na 140.000 tona i zarađeno je 101 milion dolara“, napominje naš poznati stručnjak za projektovanje i podizanje voćnjaka, po čemu je poznat i u svetu.
Zbog toga podvlači da je kinesko tržište vrlo interesantno, ali i ističe da se struktura sortimenta mora njemu prilagoditi, jer se zna da je tamo vodeća sorta jabuka fugi, a potom gala.
Očekuje se izvoz 60.000 tona jabuka u Kinu
Keserović ukazuje da od 400.000 tona jabuka, koliko prosečno godišnje proizvedemo, u izvoz ukupno ode između 180.000 i 200.000 tona, jer pored 140.000 u Rusiju, prošle godine je nešto otišlo i u Englesku, skandinavske zemlje, Ujedinjene Arapske Emirate. Zato i dodaje da mi već sada imamo prostora za izvoz tih 60.000 tona u Kinu i da ta količina neće biti problem. Samo je, kaže, pitanje koje sorte oni traže i da li imamo dovoljno jabuke fudži, da li
će ići greni smit, zlatni delišes. To je, kako dodaje, vrlo važno.
Na pitanje da li ovakav sporazum sa Kinezima ostavlja prostor da razmišljamo i o proširenju naših zasada, sagovornik Sputnjika odgovara potvrdno.
„Svakako da on ohrabruje proizvođače jabuke, jer su oni u poslednje vreme bili dosta zabrinuti šta će se dešavati, čak su mnogi i nameravali da krče zasade. Sada je ova informacija jako dobra i imajući u vidu da ove godine očekujemo dobru cenu, s obzirom na to da je u Poljskoj jabuka dosta izmrzla, to će sigurno značiti mnogo za proizvođače jabuke, koja je u Srbiji postala jedna od važnih izvoznih proizvoda“, ističe Keserović.
Među deset prvih izvoznih poljoprivrednih izvoznih proizvoda jabuka se nalazi na petom ili šestom mestu, precizirao je on, ali i naglasio da je proizvodnja jabuke, osim što je zaposlila puno radne snage, pokrenula i druge grane privrede. Odgovarajući na pitanje da li je problem usitnjen posed, on
napominje da imamo više izuzetno krupnih parcela sa zasadima jabuke od 80 do više od 300 hektara.
Dodaje da je dobro što su mali počeli da se udružuju. On navodi primer Slankamena, gde već postoje tri zadruge u kojima je od 35 do 43 kooperanta, koji su
shvatili da pojedinačno ne mogu ništa da urade i ne mogu da budu konkurentni bez udruživanja u zadruge.
Sagovornici Agrobiznis magazina pak smatraju da pored Kine hitno treba uspostaviti izvoz u Indiju i Liban gde takođe možemo prodavati svoje proizvode. Imajući u vidu sve težu bezbednosnu situaciju u Kašmiru gde se proizvode značajne količine voća možemo računati i na još veću zainteresovanost Indije za naše voće. Na sajmu održanom u Nju Delhiju pre dve godine, odakle smo izveštavali, srpska jabuka je pobudila veliko interesovanje a takođe i smrznuto jagodasto voće.

Izvor: Agrobiznis magazin/ Agencija SPUTNIK

Nagradu Radislav Rade Paunović za najbolju rakiju festivala Žestival u kategoriji destilerija osvojila je Tim iz Bajine Bašte sa rakijom Stara pesma, dok je Jovana Novaković iz Čačka dobila istu nagradu u kategoriji Poljoprivredna gazdinstva.

Na Žestivalu stručni žiri je ocenio 131 uzorak u kategorijama poljoprivredna grazdinstva i destilerije.

Marko Ilić, direktor destilerije Tim, kaže da je proizvodnja rakije porodični posao. U svom asortimanu imaju 14 vrsta rakija, od kojih je najviše zastupljena rakija od šljive, zatim od dunje, kruške vijamovke, kajsije, a imaju i specijalne rakije klekovače, travarice, medovače i neke nove vrste od malina, kupina, jabuka i tako dalje.

Pored glavne nagrade destilerija Tim je dobila nagrade za najbolje rakije od dunje, jabuke i kajsije.

- Za proizvodnju rakije registrovani smo 2004. godine, a u 2010. godini počeli smo prodaju rakije pod brendom Stara pesma. Naša godišnja proizvodnja je od oko 30.000 litara rakije. Od toga 50% ide na domaće tržište, a 50% u inostranstvo, odnosno zemlje Evropske unije, Australiju i Rusiju. To je firma u kojoj radimo mi iz kuće, imamo sopstvene zasade voća i bazirani smo na manjim serijama vrhunskog kvaliteta - kaže Marko.

Umesto Jovane Novaković nagradu je primila njena baka Gordana Minić, koja sa suprugom Stanimirom proizvodi svoju rakiju u destileriji Minićeva kuća rakije iz Donje Trepče kod Čačka.

- Moji roditelji su proizvodili rakiju, tako da sada imamo i muzejski deo sa rakijama proizvodene svake godine od 1941. godine pa do danas. Iz te 1941. godine imamo oko 120 litara rakije i ona može da se kupi u malim količinama u buteljkama. U aprilu ove godine su nas pozvali iz Etnografskog muzeja u Beograd i rakija nam je sada pod zaštitom Uneska. Od 2005. godine se takmičimo po sajmovima i do sada imamo 14 medalja sa Novosadskog sajma, a i veliki pehar iz Topole koji nam je uručila Jelisaveta Krađorđević - rekao je Stanimir.

Njegova destilerija proizvodi 31 vrstu voćne rakije, a verovatno su jedini u Srbiji koji su proizveli rakiju od kupusa. Pored unukine nagrade, ova destilerija je dobila nagradu za najbolju rakiju u grupi šljiva.

Vidoslav Krvavac iz Trnovice, kod Pljevalja u Crnoj Gori, kaže da je njegova rakija dobila ime Trnovača po mestu odakle potiče:

- Proizvodim dosta voćnih rakija, od kojih je najznačajnija rakija šljiva od autohtone vrste požegače, koja je organska, nikada nije prskana. Tu je i rakija od divlje kruške, jabuke i specijalna rakija od kleke. Osvajao sam veliki broj zlatnih medalja na Novosadskom sajmu, kao i prošle godine na sajmu šljiva u Osečini i u Vrnjačkoj Banji.

Proizvodi ograničene količine rakije. Šljive gaji na svom imanju od dva hektara i proizvodi od 1.500 do 2.000 litara rakije.

Na festivalu je bila i kompanija RB Global iz Kostojevića kod Bajine Bašte, koja proizvodi Staru sokolovu. Ivan Bogdanović, direktor kompanije kaže da kompanija proizvodi rakije od skoro svih vrsta voća, a na sopstvenom imanju gaje šljive, dunje, dok kajsiju i krušku nabavljaju od njihovih kooperanata širom Srbije.

Takođe, ova rakija prodaje se u malim pakovanjima u avionima širom sveta, a kako kaže, može se kupiti i na neočekivanim mestima kao što su Brazil i Dubai.

- Pokušavamo da uđemo i na tržište Japana i Velike Britanije - dodao je.

Karakteristično za ovu rakiju je prodaja po starosti.

- Naša najmlađa rakija je šljivovica Sokolica, koja je stara tri godine. Zatim imamo Staru sokolovu od pet godina i prodaje se u Srbiji i u zemljama bivše Jugoslavije. Tu je i rakija stara sedam godina, koja je specijalno namenjena za inostrano tržište i imamo našu najstariju i najcenjeniju rakiju, šljivovicu staru 12 godina. Ona se proizvodi u ograničenim količinama i delimo je na kaščicu, najčešće na domaćem tržištu, ali nešto ide i u inostranstvo - rekao je Bogdanović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2613677/rakije-iz-srbije-od-zastite-uneska-do-brazila-dubaija-i-posluzivanja-u

Kada pitate poljoprivrednika šta mu je najvažnije, skoro svaki će vam odgovoriti da ima siguran plasman svojih proizvoda. Svakako, njihove želje su jedno a slobodno tržište i realnost drugo. Ipak, mi smo u Kniću pronašli poljoprivredne proizvođače koji sve češće ulaze u proizvodnju kornišona. Jedan od tih je Marko Marković iz Ljubića, koji je prošle godine započeo proizvodnju kornišona na šest ari i misli da mu je od tog posla ostalo čisto oko dve hiljade evra:

„Od firme sa kojom smo sklopili ugovor (Global Sistem Kooperativa) dobili smo uputstvo kako da proizvodimo krastavac kornišon i da bismo ušli u
posao bilo je potrebno da investiramo oko šezdeset dve hiljade dinara. Od njih smo  dobili kompletnu podršku, stalno smo u kontaktu sa agronomima i moje iskustvo za ove dve sezone je pozitivno“.
Marko je sa šest ari ubrao šest tona krastavčića, od čega čak 70% je bila prva klasa. On za Agrobiznis magazin objašnjava da kornišon prve klase treba da bude dužine 3 do 6 cm, a debljine do 2 cm. Ako je dužina 6 do 9 cm, a debljina između 2 i 3 cm onda ide u drugu klasu, a dužina 9 do 12 cm sa debljinom do 4 cm u treću klasu. On smatra da za uspešnu proizvodnju kornišona treba krenuti na vreme đubrenjem u jesen i to stajskim i ovčijim đubrivom, zatim na proleće ide priprema zemljišta i sadnja koja se radi oko sredine maja. Nakon četiri do pet nedelja stiže rod i vreme je za berbu. Tada u domaćinstvu Markovića ima najviše posla jer treba brati svaki dan, do mrazeva. Otkup traje oko dva i po do tri meseca i oni svakodnevno kornišone isporučuju otkupljivaču, a
jednom nedeljno stiže isplata kada imaju i pregled stanja kvaliteta robe koju su isporučili. Dobra organizacija ovog posla i savremena tehnologija omogućavaju im da na dnevnom nivou prate kvalitet svojih isporuka, a izveštaj dobijaju sme poruka ma.

„Za uspešnu proizvodnju potrebene su značajne količine vode i da se prate uputstva agronoma. Uprkos činjenici da smo ove i prošle godine imali probleme
sa poplavama i gradom uspeli smo da ostvarimo proizvodnju jedne tone po aru što retko koja proizvodnja može da da“ kaže Marković za Agrobiznis.
Zanimljivo je iskustvo koje nam Marko prenosi iz ratarske proizvodnje. Naime, on na svoja tri hektara seje soju i kukuruz, a na osamdeset ari te površine odlučio se da isproba zajedničku setvu ovsa, ječma i tritikala. Rezultat je šezdest pet džakova od po pedeset kilograma mešavine semena ovih kultura, odnosno tri hiljade i dvesta pedest kilograma. On će ovaj miks žitarica iskoristiti za ishranu domaćih životinja koje mahom gaji za sopstvene potrebe.
Međutim, ovo je i model koji pokazuje da se i na malim površinama moše lepo organizovati posao i zaraditi. Ratarske useve će uglavnom pojesti njegove životinje od kojih će imati mleko i meso i prerađevine, stajnjak će iskoristiti za proizvodnju kornišona a od ove godine i jagode. Za početak sa
istom kompanijom ugovoriće proizvodnju sorte Zenga Zengana na deset ari. Na naše pitanje da li bi se ova proizvodnja kornišona isplatila na većoj površini za šta je potrebno angažovati radnu snagu van porodice što utiče na troškove on nam na to kaže da se i takva opcija isplati i da proračun kaže da
ostane trideset dinara po kilogramu proizvedenog krastavca.
Bili smo i u Balosavi kod Milorada Rankovića koji je proizvodnju kornišona započeo ove godine na pet ari, odnosno na 350 metara dužnih. Imajući u vidu da mu je ovo prva godina kaže da je zadovoljan jer je ovo dodatni posao koji će mu obezbediti zaradu i uposliti porodicu.

„Razmišljam da krenem sa ugovorenom proizvodnjom jagode na deset ari. Pored kornišona imam i proizvodnju paprike i bavim se ratarstvom i stočarstvom. Ukupno obrađujemo oko 8 hektara zemlje. Smatram da bi deset ari za početak bilo dovoljno da moja porodica i ja možemo da ih održavamo. Ovo bi svakako bio značajan prihod jer kako za kornišone tako i za jagode imamo ugovoreni otkup“ - kaže Milorad. On je do sada prodao tri tone kornišona i kaže da
je kvalitet za sada prva i druga klasa, pola pola. U selu Balosava gde on živi radi još tri domaćina su takođe sklopila ugovor za proizvodnju kornišona.
Da se nemcima kornišoni iz Gruže dopadaju potvrda je i stalno povećavanje površina u Kniću i okolini. Međutim, šumadinci očigledno uspešno osvajaju tehnologiju proizvodnje i sve više u proizvodnju planiraju kornišone.
Predsednik Skupštine Opštine, Miloš Sretenović posetio je ova dva mlada domaćina i sa njima razgovarao o iskustvima u proizvodnji i obećao podršku lokalne
samouprave kako bi se u Kniću još više razvila i zajedno sa voćarstvom postala okosnica razvoja poljoprivrede Knića.
„Nismo zaboravili ni na stočare tako da ćemo zajedno i sa merama resornog ministarstva usklađivati našu podršku. Važno nam je da sve potencijale naše opštine stavimo u funkciju daljeg razvoja i da imamo što više ovakvih uspešnih projekata kao što je proizvodnja kornišona“ kaže Sretenović.

Izvor: Agrobiznis magazin

Kompanije članice asocijacije Serbia Does Apples od 28. do 30. avgusta imaće priliku da se u Bukureštu sastanu sa najvećim rumunskim maloprodajnim lancima i uvoznicima voća.

U okviru trejd misije, pored predstavljanja asocijacije i njenih članova, održaće se i B2B sastanci sa potencijalnim rumunskim kupcima.

Deo posete Rumuniji podrazumeva i obilazak logističko – distributivnih centara maloprodajnih lanaca Mega Image, Profi i Romfruit, kao i distributivnog centra jednog od najvećih uvoznika Deco Frucht, gde će srpska delegacija imati priliku da na licu mesta vidi način prijema jabuka i ostalog voća, kao i traženi kvalitet i pakovanja.

Asocijacija Serbia Does Apples organizuje ovu trejd misiju, u skladu sa rezultatima makreting analize rumunskog tržišta voća koja je urađena zahvaljujući podršci USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu sa ciljem uspostavljanja saradnje sa novim, potencijalnim tržištima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2611434/maloprodaja-i-uvoz-voca-sastanak-kompanija-iz-srbije-sa-potencijalnim-rumunskim-kupcima

Fitosanitarna inspekcija Republike Srpske je zbog povećanog prisustva pesticida zabranila uvoz 20.080 kilograma svežih krastavaca kornišona poreklom iz Srbije.

Iz Inspektorata je saopšteno da je prilikom pregleda ove pošiljke izvršeno uzorkovanje za laboratorijsku analizu, radi ispitivanja ostataka pesticida.

– Na osnovu izveštaja o laboratorijskoj analizi koji je izdao Institut za vode Bijeljina, u analiziranom uzorku utvrđeno je prisustvo pesticida iznad vrednosti propisanih pravilnikom o maksimalnim nivoima ostataka pesticida u hrani, kao i hrani za životinje – naveli su iz Inspektorata.

Pošto je uvoznik zatražio superanalizu, ona je izvršena u akreditovanoj laboratoriji Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd i ponovo potvrdila povećano prisustvo pesticida, pa je doneseno rešenje kojim je naloženo vraćanje sporne pošiljke pošiljaocu ili uništavanje pod nadzorom nadležnog inspektora.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2610255/u-republiku-srpsku-zabranjen-uvoz-vise-od-20-tona-krastavaca-iz-srbije

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, koje je obradila Privredna komora Vojvodine (PKV), u periodu januar–jun 2019. u ukupno realizovanoj spoljnotrgovinskoj razmeni Republike Srbije učešće vojvođanske privrede iznosi gotovo 31 odsto, odnosno 6,2 milijardi evra.

"Ukupna vrednost spoljnotrgovinske robne razmene AP Vojvodine veća je 8,5 odsto od ostvarene u istom periodu 2018. godine, pri čemu je izvoz povećan 8,3 odsto, a uvoz 8,7", kazao je predsednik PKV Boško Vučurević.

"Iz spoljnotrgovinske robne razmene AP Vojvodine zabeležen je deficit od 327,2 mililiona evra.

"Po njegovim rečima, ostvarena ukupna spoljnotrgovinska robna razmena AP Vojvodine s inostranstvom tokom prvog polugodišta 2019. veća je od 50 odsto prošlogodišnje razmene, pri čemu, ostvareni izvoz predstavlja 51,9 odsto prošlogodišnjeg, a uvoz 50,5 odsto.

Prerađivačka industrija i u prvih šest meseci tekuće godine predstavlja sektor sa dominantnim učešćem u izvozu AP Vojvodine. U poređenju s istim periodom prethodne godine, udeo prerađivačke industrije je opao sa 91 odsto na 87,8, dok je udeo sektora poljoprivrede, šumarstva i ribarstva povećan sa 7,7 odsto na 11. Značajno je i povećanje izvoza u okviru tog sektora – više od 53 odsto.

Na uvoznoj strani, sektor prerađivačke industrije je povećao svoje učešće u ukupnom vojvođanskom uvozu za gotovo četiri procentna poena i u prvih pola godine iznosi nešto više od 69 odsto. Rudarstvo, kao i prošle godine u posmatranom periodu, zauzima drugo mesto na listi uvoznih sektora, s tim što je njegovo učešće smanjeno s 23,9 odsto na 19,4.Tokom prvog polugodišta 2019. i dalje se ostvaruje najznačajnija robna razmena sa zemljama Evropske unije (65,8 odsto), dok je najmanji obim robne razmene realizovan sa zemljama Zapadnog Balkana (8,1 odsto). U odnosu na isti period lane, uočava se blago povećanje učešća EU u ukupnoj razmeni AP Vojvodine s inostranstvom, kao posledica povećanog učešće EU i na strani izvoza i na strani uvoza.

Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri AP Vojvodine za prvih šest meseci ove godine su Nemačka, s kojom je ostvarena najveća robna razmena od gotovo 817 miliona evra, dok je na drugom mestu Ruska Federacija s blizu 814 miliona, na trećem mestu je Italija, za kojom slede Rumunija, Mađarska, BiH, Austrija, Kina, Francuska, Slovenija.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/preradjivacka-industrija-najbolji-vojvodjanski-izvoznik-najveca-razmena-sa-nemackom/jjz94hb

U 12 pošiljki nektarina, breskvi i šljiva iz Srbije tokom jula ruska Federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor pronašla je prisustvo bakterije monilinia, zbog koje nastaju braon mrlje na ovom voću, saopštila je na svom sajtu ova Služba.Svoju zabrinutost zbog ovoga su, kako se navodi na sajtu Rosselkhoznadzora, izrazili prošle sedmice u telefonskom razgovoru sa direktorom Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Nebojšom Milosavljevićem. Direktor Uprave im je tada rekao, kako se ističe u saopštenju, da će biti ispitani svi slučajevi izvoza zaraženog voća.

„Milosavljević je rekao da deli zabrinutost i da će biti sprovedena istraga u svim slučajevima izvoza zaraženog voća za Rusiju. On je rekao i da Srbija trenutno sprovodi program koji bi trebalo da osigura bezbednost proizvoda koji se izvoze u Rusiju“, napominje se u ovom saopštenju.

Rosselkhoznadzor dalje navodi da im je direktor Uprave za zaštitu bilja rekao kako je 2.000 uzoraka voća tokom ovog programa testirano i da su četiri dobavljača i 200 proizvođača isključeni sa liste izvoznika u ovu zemlju.

Ruska služba za fitosanitarni nadzor zahtevala je od Srbije da pošalje rezultate testiranog voća i detaljne informacije o testiranju i to u zvaničnom pismu Službi.

– Služba zadržava pravo da uvede privremene restrikcije na uvoz ovih vrsta voća iz Srbije ukoliko se ispostavi da se zaraženo voće i dalje izvozi za Rusiju – navodi se u saopštenju Rosselkhoznadzora.

Federalna služba za fitosanitarni nadzor Rusije podseća da je avgusta prošle godine suspendovala uvoz breskvi i nektarina iz Srbije zbog više slučajeva zaraženih voćki. Zabrana izvoza srpskim proizvođačima ovih vrsta voća ukinuta je tek krajem maja ove godine.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/rusi-zabrinuti-zbog-voca-iz-srbije/

Pre samo četiri godine u Srbiji, koja ima odlične uslove za sadnju borovnice, bilo je manje od 200 hektara pod ovom voćkom, a danas se taj broj dosta povećao, na oko 900 hektara, a možda i više. Razlog zašto se ljudi odlučuju za gajenje ove voćke, je taj što je cena stabilna, već dve godine oko
720 dinara do 800 dinara za kilogram, što privlači proizvođače. Mnogi proizvođači su videli sebe u ovoj proizvodnji, što zbog dobre cene, tako i zbog sigurnog plasmana. Svesni su da su početna ulaganja velika, ali i računica da se po ha, može zaradititi oko 5.000 evra.
Za gajenje borovnice odlučila se i Milica Milenković iz Slatine kod Čačka, sa sestrama Brankom i Ružicom. Mlada devojka, diplomirani ekonomista, a i sestre takođe, prošle godine su došle na ideju da gaje borovnicu. Zasad je star godinu dana, sadnice su kupljene kao dvogodišnje, u Holandiji, zasađene u maju prošle godine i ove godine očekuju prvi rod. Dodali su 40 ari gde imaju saksije od 113 litara.

 „Sadnice borovnice u saksijama omogućavaju da sav višak vode odnosno rastvora iscuri u zemlju. Borovnicu treba zalivati češće, a kraće. Voda se pušta pet-šest
do deset puta dnevno, ali kraći vremenski period. Borovnica može da se gaji i na zemlji, ali je potrebno mnogo više treseta. Saksija je oko 30 cm visine, pa se može tretirati herbicidom, a biljka ostaje zdrava.“

Kako nam je istakla Milica, borovnicu će izvoziti u Holandiju, zahvaljujuči braći Maksimović. Milica posećuje razna predavanja veruje u stručnost prof. dr Jasminku Milivojević, i svaka druga edukacija joj je dobro došla. Sebe kako ističe vidi u poljoprivredi, kao mladu i perpektivnu i sa puno ideja. Ima u planu da gaji i druge voćne vrste, ali otom potom, život je pred njom. Sve ovo ne bi uspela da nema pomoć sestara, Branke i Ružice.
Kada govorimo o tržištu na koje se plasiraju borovnice, Britanci su evropski lideri u potrošnji tog voća. Statistički, svaki Britanac godišnje pojede 0,86 kg ovih plodova što se značajno razlikuje od evropskog proseka koji iznosi 0,18 kg po osobi. Treba napomenuti da potrošnja borovnice raste u svim evropskim zemljama, posebno u Nemačkoj, Švajcarskoj, Belgiji, Holandiji, Luksemburgu i Skandinaviji. Prosečna potrošnja borovnica po stanovniku u tim zemljama iznosi 550 grama borovnice godišnje.

Izvor: Agrobiznis magazin

Smederevska vinarija Jeremić i vinarija Jović iz Potrkanja kod Knjaževca dogovorile su izvoz u Brazil. Priča je počela tako što je bivši ambasador Srbije u toj zemlji poneo pre nekoliko godina bocu vina Kanon 2015 Jeremić kao poklon prijatelju u Sao Paolo.

Nekoliko meseci kasnije, taj prijatelj je bocu poklonio vlasniku jedne ugledne vinske firme, koji povremeno organizuje interni skup sastavljen od somelijera, enologa i vinskih kritičara, gde se degustiraju i ocenjuju raritetna vina iz Francuske, Italije, Španije, Portugalije, Čilea.

Ovo vino našlo se na drugom mestu po kvalitetu u ovoj prestižnoj konkurenciji. Tako je privuklo pažnju uvoznika u otvorilo vrata srpskim vinima u Brazilu.

- Vina su kod njih u razvoju potrošnje, prisutni su svi svetski brendovi, a od sada će brazilska vinska karta biti pojačana smederevskim i knjaževačkim teroarom. I onda će samo vreme pokazati dalje pravce vinske saradnje - kaže Slavoljub Jeremić.

Osim Kanona, u Brazil će i Jovićeva Višnjica, za koju su u ovoj zemlji utvrdili da odlično ide uz čuveni njihov penušavac Pedrucci.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2605633/srpska-vina-i-na-trzistu-brazila-dogovoren-izvoz-kanona-i-visnjice

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30