Poljoprivreda regiona je, prema podacima Regionalne privredne komore Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga, u prvih sedam meseci ove godine, u spoljno-trgovinskoj razmeni, ostvarila suficit u iznosu od 20,2 miliona evra, što je više nego u istom periodu prošle godine.

Od početka godine, do avgusta, zabeležen je veći izvoz mlečnih proizvoda, jakih pića i destilata, ali i mesnih prerađevina, a najviše se izvozilo u Rusiju, države Evropske unije i područje CEFTA zemalja.

Komentarišući izvoz agrarnih proizvoda za prvih sedam meseci ove godine na području koje pokriva Regionalna privredna komora Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga, Dušan Petković, koordinator poljoprivrede, je rekao da je od početka godine, do avgusta ostvareni izvoz u regionu nešto veći od 31 miliona evra, dok je uvoz iznosio oko 11 miliona.

Posmatrajući strukturu izvoza, značajnije je porastao izvoz mlečnih proizvoda – veći je za 15,8 % u odnosu na prošlogodišnji, izvoz jakih pića i destilata za 7,8%, a evidentan je i značajniji izvoz mesnih prerađevina nego što je to bilo u 2018. godini.

U Regionalnoj privrednoj komori Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga kažu da je prošle godine ostvaren izvoz junećeg mesa od preko tri miliona evra, a da je ove godine bilo zastoja. Više od šest miliona evra iznosio je izvoz voća za prvih sedam meseci ove godine.

Najviše su se, u ovom periodu izvozile višnje, šljive i jabuke. Od početka godine do avgusta, skoro da je dupliran izvoz voćnih rakija, što samo potvrđuje da pojedini proizvodi polako pronalaze put do kupaca.

U posmatranom periodu, najviše se izvozilo na područje CEFTA država – 44 odsto, u Rusku Federaciju – 25 procenata, dok ostatak čine zemlje Evropske unije.

U Komori tvrde da sezona još uvek traje i da je nezahvalno davati prognoze, ali da se očekuju rezultati na nivou prošlogodišnjih, imajući u vidu da je za nama teška godina u pogledu klimatskih uslova.

Izvor:http://rtk.co.rs/za-prvih-sedam-meseci-suficit-u-poljoprivredi-202-miliona-evra/

Za novembar najavljeni početak izvoza svinjskog mesa i mlečnih proizvoda za Kinu odlaže se najmanje do decembra.

„U prvoj nedelji decembra u Srbiju dolazi inspekcija iz Kine koja bi trebalo da odobri objekte koji mogu da izvoze“, kaže za Danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Srbija je sa Kinom potpisala sve što je neophodno i usaglasila sertifikate, napominje ministar Nedimović, a tek kada kineski inspektori pregledaju sve objekte znaće se i ko od proizvođača može da izvozi na njihovo tržište.

Ministar poljoprivrede je tokom juna, kada je sa predstavnicima kineske carine potpisao ugovore koji će omogućiti proizvođačima svinjskog mesa i mlečnih proizvoda iz Srbije da izvoze na tržište Kine, najavio početak izvoza za novembar, potom i do kraja godine. On je tada sa kineskim kolegama razgovarao, kako je rekao i o izvozu kukuruza i jabuka.

Nedimović je tokom avgusta rekao da kvota za izvoz neće biti, ali i da očekuje da za početak iz Srbije put Kine ide nekih 50.000 tona svinjskog mesa. On je podsetio da proizvodimo četiri miliona svinja, da kapaciteta ima dva ili tri puta više i da otvaranje kineskog tržišta za naše proizvode neće izazvati nikakve poremećaje na domaćem tržištu.

Za agroekonomskog analitičara Milana Prostrana izlazak na kinesko tržište, bar kada se radi o svinjskom mesu je ambiciozan plan jer mi sada proizvodimo, kako kaže, 2,7 miliona svinja, a stočarstvo je u velikoj krizi.

„Treba potpisivati sporazume i izlaziti na nova tržišta, to ne može da se izbegne, ali mislim da bismo morali da se okrenemo našem tržištu i zemljama CEFTA jer nemamo kvantitet za tako velika tržišta kao što je kinesko“, napominje Prostran.

Sadašnjom proizvodnjom Srbija može, ističe Prostran, da šalje u Kinu eksperimentalne količine, ali ako želimo da sarađujemo sa ovako ozbiljnim partnerima moramo da oživimo stočarsku proizvodnju.

„Mislim da je najbolje da sačuvamo partnere u okruženju, a ako hoćemo da sarađujemo sa Kinom ozbiljnije onda bismo morali proizvodnju da povećamo za bar dva miliona grla. Ono što, međutim, možemo u toj saradnji jeste da ih pozovemo da ulažu ovde kod nas“, ističe Prostran.

Da je stočarstvo u velikom problemu ističe i novinar i analitičar Branislav Gulan, koji podseća da je Srbija početkom ove godine, pre pojave svinjske kuge, imala 2,7 miliona grla, a da sada ima još manje.

„Toliko svinja smo imali 1955, što znači da smo sada ispod tog nivoa, a ne treba da govorim da se bogatstvo jedne zemlje meri i količinom svinja. Mi proizvedemo godišnje 270.000 tona svinjskog mesa, a uvezemo 600.000 tona svinjskog mesa“, napominje Gulan. On kaže da je jedna svinja po stanovniku pokazatelj normalnog razvoja stočarske proizvodnje, ali i bogatstva jedne zemlje i navodi primer Danske u kojoj na jednog stanovnika idu čak četiri svinje. U slučaju Srbije imamo jednu svinju na tri stanovnika.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/kasni-izvoz-svinja-u-kinu-novi-rok-decembar/

Rakija ne samo od šljiva nacionalni je brend Srbije čiji je kvalitet prepoznat u svetu, pa je neophodna još bolja saradnja proizvođača i države kako bi svi zajedno od proizvođača voća do ljubitelja rakije imali više koristi i zadovoljstva, konstatovano je u Beogradu na skupu koji je organizovao Savez proizvođača rakije Srbije.
U Srbiji se godišnje proizvede do 800.000 tona šljive od čega 70 odsto završi u rakiji čija je produkcija 30 miliona litara godišnje, a pod dunjama je 5.000 hektara po čemu smo drugi u Evropi, dok registrovanih proizvođača rakija ima 530, a postoji i dvadesetak udruženja, objavljeno je na skupu. Predsednik novoformiranog Saveza proizvođača rakije Ivan Urošević kaže da su se konačno za sada tri udruženja udružila da probleme u oblasti prerade
voća u rakije reše u boljoj koordinaciji sa Ministarstvima. „Nagrade koje su rakije iz Srbije dobile u Kini potvrda su da proizvodimo jako kvalitetne rakija kojima treba prilika da dožive svetsku slavu“, rekao je Urošević i dodao da moramo da opšti kvalitet rakije dignemo na viši nivo. „Procene su da se godišnje proizvede i preko 50 miliona litara, pa je najbitnije da naučimo da proizvodimo kvalitetnu rakiju i da je kvalitetnu pijemo kod kuće, a samim tim će onda biti bolji i opšti kvalitet rakije“, kaže on i navodi da je najveći problem jako veliki udeo nelegalnog tržišta.
Kao osnovnu prednost srpske rakije spominje vrlo kvalitetnu sirovinu „jer se kod nas rakija pravi od voća prve i druge klase“.

„Naših rakija ima na svim kontinentima ali u zanemarljivim količinama u odnosu na druga svetska pica, moramo proizvodnju rakije u Srbiji mnogo bolje  da uredimo da bi mogli da globalno nastupamo“, smatra on i dodaje da bi uz pomoć države trebalo da se stvori klima da se međusobno konkuriše kvalitetom i ferplejom. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević, ocenio je da je ključno uvođenje nelegalnih proizvođača rakija u sistem preko
registracije, kako bi inspekcije i druge nadležne službe mogle da ih kontrolišu.
„Registracija je najbitnija da bi koristili sredstva od Ministarstva poljoprivrede za recimo opremu za destileriju, i burad za odležavanje rakije“, rekao je on i dodao da je bitno da postoji nacionalna krovna organizacija koja će sa državnim organima rešavati probleme u sektoru koji napreduje. Ministarstvo, ističe on, podsticajnim merama pomaže proizvođačima u proizvodnji kvalitetnih pića, kao i na podizanju višegodišnjih zasada.

„Imamo predviđena i projektna sredstva za nastup, marketing i pojavljivanje na međunarodnim sajmovima“, rekao je on i dodao da se radi na klonskoj selekciji odnosno na očuvanju autohtnonih sorti šljiva. Gvozden Kovačević je iz užickog sela Karan, četvrta je generacija koja proizvodi rakiju a sada
je za dunju dobio svetsku zlatnu medalju.
„Najčuveniji smo po šljivi, potražnju za rakijom ne možemo da zadovoljimo ali trudimo se da kvalitet ostani isti“, kaže on i dodaje da je ukupna proizvodnja Zlatne doline oko 20.000 litara rakije.
„Za dobru rakiju tri stvari su bitne: odlično voće, poštovanje svih faza destilacije, i gde se rakija čuva - šta kvalitetno bure može da doda rakiji da bi postala vrhunsko piće“, kaže on. Miroslav Knežević iz destilerije „Hubert 1924“ iz Banatskog Velikog Sela, koja je dobila svetsko zlato za kajsijevaču, kaže da se priznanja ovog nivoa značajna za srpsku rakiju kao nacionalni brend. Kao ciljeve zacrtali smo propagandu naše rakije u svetu kako bi bio veći izvoz, i borbu sa sivim tržištem, što lažno deklarisanih, sto neregistrovanih proizvođača“, kaže on i dodaje da bi proizvodnja rakije mogla bi da bude i motor oživljavanja sela i
vraćanja ljudi na selo. Na značaj rakije kao dela turistickog gastro utiska koji ponesu turisti iz Srbije pažnju je skrenuo državni sekretar u Minstarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Miroslav Knežević koji je kao prostor za bolji plasman naveo i ponudu turistima u Srbiji kao i organizovane posete destilerijama. Rakiju kao nacionalni brend Milan Zarić, iz destilerije Zarić iz Kosjerića koja je u Kini osvojila zlatnu medalju za šljivovicu i srebrnu za rakiju od malina, a nedavno sklopila i ugovor za izvoz u tu zemlju, uporedio je sa nacionalnim brendom Škotske - viskijem.

Izvor: Agrobiznis magazin

Više od trećine srpskog izvoza u Rusiju čine poljoprivredni proizvodi, a među njima prednjače sveža jabuka, jagoda, soja u zrnu, mladi sir, breskva, višnja, trešnja, zamrznuto povrće. Izvoz robe biljnog porekla u Evroazijsku ekonomsku uniju sada je definisan Fitosanirnim sporazumom koji je bio jedan od uslova za potpisivanje novog Sporazuma o slobodnoj trgovini sa tom ekonomskom zajednicom.

Slađana Lukić iz Uprave za zaštitu bilja objašnjava za RTS da će Fitosanitarni sporazum o izvozu srpskih proizvoda, u okviru sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom, imati zakonsku snagu i obavezivati proizvođače – od bezbednosti do kvaliteta proizvoda.

Lukićeva ukazuje da je važno da srpski proizvođači budu edukovani i da znaju šta sme a šta ne sme da se radi.

– Na primer, postoje štetočine koje su kod nas široko rasprostranjene, a ne smeju biti prisutne u izvozu. Na primer, Cydia molesta (breskvin smotavac). Ukoliko se primene pravilni tretmani i zaštiti voćnjak, ona neće biti problem – objašnjava Lukićeva.

Predstoji, kaže, uvođenje novih tehnologija, izgradnja novih skladišnih kapaciteta. – Važno je da se taj prirodni kvalitet očuva do plasiranja robe na tržište – napominje Lukićeva.

Ona objašnjava da je jedan od bitnijih elemenata sporazuma elektronska razmena podataka putem državnih informacionih sistema.

– Mi se sad integrišemo sa ruskim sistemom. Onog momenta kad ubacimo podatke u Srbiji o toj pošiljci, ti podaci će odmah biti vidljivi i ruskoj strani. To će pojednostaviti postupke tamo, uvoz, ubrzaće se protok robe. Eliminisaće se mogućnost falsifikovanja naših dokumenata sa čim smo imali velike probleme – napominje Lukićeva.

Izvoz rakije je, ukazuje, izuzetna šansa za Srbiju. – Treba organizovati sastanke rusko-srpskih izvoznika da se brendira vrhunski srpski proizvod – navodi Lukićeva.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2673157/elektronska-razmena-podataka-sa-rusima-eliminise-mogucnost-falsifikovanja-dokumenata

Ministarstvo poljoprivrede najavilo je izmene i dopune Ugovora o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom, kojima bi se omogućio veći plasman ovčjeg i kozjeg sira, kao i voćne rakije. Da li u Srbiji ima dovoljnih količina ovčjeg i kozjeg sira za izvoz?Pirotski kraj, nekada prepoznatljiv po proizvodnji ovčjeg sira i kačkavalja, već decenijama ima problem sa smanjenjem broja ovaca.Početkom dvadesetog veka, godišnje iz Pirota je put Bliskog istoka i Amerike išlo dvadesetak vagona kačkavalja. Danas količine ovčjeg sira nisu dovoljne da podmire ni lokalno tržište.

"Proizvedem za sezonu po 20, 30 kilograma, ništa više. Malo je ovčjeg mleka, ovca ne daje više od pola litre mleka", kaže proizvođač sira Svetlana Denčev.

Pomoćnik gradonačelnika Pirota Goran Popović navodi da sa oko 10.000 ovaca na teritoriji grada ne mogu biti ozbiljni proizvođači proizvoda od ovčjeg mleka. Viška ovih proizvoda u Pirotu nema, kaže Popović.

Aleksandar Jovanović iz Raške napustio je posao u gradu i sa porodicom se vratio u selo Korlać kod Raške. Ima farmu koza, a investirao je u opremu za mlekaru. Perspektivu vidi u proizvodnji kozjeg sira.

"Sada imamo preko 100 grla u muži. U međuvremenu smo krenuli sa formiranjem te mini-mlekare. Potencijala ima, tržišta ima, prodaje ima. Naravno, fali milion stvari, što kroz finansije, što kroz opremu", ukazuje farmer Aleksandar Jovanović.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da će Ugovor o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom biti zamajac za povećanje broja ovaca i koza, a garantuje i siguran plasman sira.

"Sa ovim se stiču uslovi da dajemo posebne subvencije za izgradnju kapaciteta koji će se baviti preradom tog mleka. S druge strane, dali smo malim poljoprivrednim proizvođačima pravo da na kućnom pragu registruju malu preradu sira i da mogu da ga prodaju", naveo je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

O isplativosti ovog posla govori i podatak da su kilogram ovčjeg i kozjeg sira dvostruko skuplji od kravljeg. Za ovaj posao potreban je obrnuti proces migracije – iz grada u selo.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3712589/imamo-li-ovcjeg-i-kozjeg-sira-za-izvoz.html

Neuobičajeno lepo vreme za ovo doba godine pogoduje ratarima da pozavršavaju jesenje radove na njivama. Još samo ponegde se može videti neobran kukuruz, dok je žetva soje i suncokreta završena.

Istovremeno ističe optimalan rok za setvu pšenice – kraj oktobra – i u tom pogledu ima dve grupe poljoprivrednika: ratarima koji su je posejali već je nikla, dok drugi čekaju kišu pa da polože seme u zemlju.Podaci Udruženja "Žita Srbije" kažu je od početka oktobra pšenicom već posejano između 250.000 i 300.000 hektara.

Direktor Udruženja Vukosav Saković navodi da se očekuje da ove jeseni pod žitom bude između pola miliona hektara i 550.000, što je manje u odnosu na lanjsku setvu, kada smo pod pšenicom imali 570.000 hektara. Kukuruza smo ovog proleća posejali na 970.000 hektara i, po podacima Udruženja "Žita Srbije", prosečan domaći prinos je osam tona po hektaru, što je isto kao i lane.

Saković kaže da je kukuruz obran sa više od 90 odsto površina i da ćemo ove ekonomske godine imati 7,7 miliona tona kukuruza. Kada se oduzme 4,5 miliona tona, koliko nam treba za domaće potrebe, imaćemo da prodamo na inotržište tri miliona tona kukuruza, kazao je Saković, i naveo da je izvoz već dobro krenuo, pošto je van granice prodato 700.000 tona.Ovogodišnji prinos soje manji je nego lanjski. Pod sojom smo imali 230.000 hektara i po jednom u proseku dobili tri tone, a u prošlogodišnjoj žetvi soje prosečan prinos je bio 3,5 tone.

Sojom ćemo trgovati cele godine, rekao je Saković, i pomenuo da nam je ostalo soje od prošle žetve pa su očekivanja da ćemo imati bar 500.000 tona za izvoz. Sada je izvoz solidan, mesečno se inotržištu proda 20.000 tona.Suncokreta smo požnjeli sa 220.000 hektara i dobili tri tone po hektaru. Lane smo te uljarice imali na 245.000 hektara, a prinos je bio 3,1 tone po hektaru. Izvoz je krenuo odmah po ulasku kombajna u njive, kazao je Saković.

Po njegovim rečima, već je na inotržište otišlo 60.000 tona suncokreta, a u septembru i 20.000 tona ulja. Najviše domaćeg ulja prodato je u BiH, Hrvatsku i Makedoniju, ali se 2.000 tona našlo i među turskim potrošačima, kazao je Saković.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/psenica-na-300000-hektara-kukuruza-soje-i-suncokreta-i-za-izvoz/c6djghv

Najveća plantaža divljih ruža u Srbiji i okruženju već se prostire na 30 hektara u Novom Kneževcu, a radi proizvodnje šipuraka, ili šipaka, diplomirani inženjer agronomije Karolj Fekete podiže još veću. On će u ataru ovog severnobanatskog mesta ove jeseni zasad povećati za još 20 hektara, jer je zacrtao da proizvodnju šipuraka ima na 50 hektara.

Za razliku od malog broja gazdinstava koja uzgajaju šipurak i beru ga ručno, prvu berbu šipuraka, na 10 hektara pod divljom ružom ove jeseni već obavlja na svom gazdinstvu mašinski. Karolj Fekete se do sada bavio semenskom proizvodnjom, lekovitim i začinskim biljem, što je uvek davalo veće efekte od klasičnog ratarenja.

Fekete je odlučan da sve raspoložive površine zasadi divljim ružama i ubira šipke, jer smatra da je to lepa i isplativa proizvodnja, ne iziskuje puno radne snage, nego jedan čovek sa neophodnom mehanizacijom može komotno da opsluži svih 50 hektara. Sav ulog za stare dane Fekete je stavio na šipurke, uveren da pravi dobar posao.

– Trećina do sada podignutih zasada zasada je ove godina došla na rod, jer šipurak rodi treću godinu od podizanja plantaže. Imena tri tipa šipurka koje uzgajam su "laksa", "šmit ideal" i "inermis". Nazivi su im fantomski da bi se mogli razlikovati po osnovnim karakteristikama. Prva dva su počela da rađaju, a berbu trećeg imaću prvi put iduće sezone. Upravo pripremam zemljište za sadnju, da zaokružim plantaže na planiranoj površini – priča Fekete, koji pored proizvodnje šipaka, ulazi i u proizvodnju sadnog materijala divlje ruže, očekujući da će njegovim stopama krenuti i druga gazdinstva u našoj zemlji.

Fekete je uveren da je proizvodnja šipuraka vrlo zahvalna, jer nisu potrebna velika ulaganja u odnosu na ostale kulture, međutim, u našoj sredini to nije tradiconalna kultura, nego predstavlja novost i retko ko ima zasade.

Do sada se, dok je bilo više vrednih ruku, šipurak uglavnom ubirao kao divlji plod, međutim, kako je onih koji šipke beru sve manje, a ima potražnje na inostranom tržištu, Fekete odlučio da na severu Banata podigne veliku plantažu šipurka.

– Bio sam u Budimpešti na stručnom skupu o organskoj proizvodnji gde su partneri insistirali da uđem u organsku proizvodnju šipurka. Šipurak sam, dok se nisam posvetio proizvodnji, znao kao divlju biljku koja raste samoniklo. Prihvatio sam da uđem u ovu proizvodnju jer su partneri obezbedili tržište, sve ide za izvoz u obliku voćne kaše, za Austriju i Nemačku – otkriva naš sagovornik.

Tehnologija uzgoja divlje ruže je vrlo jednostavna, jer se na plantaži ponaša baš kao divlja, a u organskoj proizvodnji ne sme se prihranjivati veštačkim đubrivom, nema tretiranja pesticidima, ali i nema posebnih štetočina i bolesti koje je odviše napadaju. Lisna rđa i pepelnica ako se i pojave ne utiču toliko na rod, jer se pojavljuju u kasnijoj fazi vegetacije kada je plod formiran.

– Vrlo je jednostavna proizvodnja, ali se ulazak u proizvodnju teško prihvata, jer posle zasnivanja plantaže na prvi rod treba čekati tri godine, mada ljudi ulaze u podizanje zasada na kojima plodove berbe treba čekati i duže. Ulaganje u podizanje zasada prve godine je oko 1.000 EUR, naredne dve za negu je potrebno po 500 EUR, međutim, nakon toga sve ide sa minimalnim troškovima za negu. Najvažniji posao je rezidba, jer se njome utiče na biljku da se regeneriše novim izdancima i više rađa. Nije reč o klasičnoj rezidbi kao kod drugog voća, nego treba odstraniti sve izdanke deblje od dva centimetra, jer se berba obavlja mašinski pa deblji izdanci jako utiču na kvalitet berbe – objašnjava Fekete.

Ima velike potražnje za šipurkom na evropskoj i svetskoj pijaci, jer plodovi šipurka su veoma bogati vitaminom C i drugim sastojcima, pa je izuzetne vrednosti kao antioksidans, tako da ima široku primenu. Šipurak, recimo, čak deset puta ima više vitamina C nego limun.

– Svetsko tržište upravo traži šipurak sa ovog podneblja iz Srbije i okruženja jer ovde imamo pogodne zemljišne i klimatske uslove koji utiču na kvalitet i unutrašnju vrednost plodova. Može šipurak da se uzgaja i na kvalitetnijem zemljištu, ali vrlo dobro uspeva i na nekvalitetnim, što nije slučaj sa durgim kulturama. Najbolje uspeva na blago kisleim zemljištima PH vrednosti 5,5 do 6,5, a takvog zemljišta je puno u Srbiji. Međutim, ljudi se teško odlučuju da podižu zasade šipurka jer ne poznaju proizvodnju i zbog toga što treba duže čekati da se dođe do finansijskih efekata. U Srbiji je mali broj gazdinstava koja se bave proizvodnjom šipurka, uglavnom na manjim površinama, gde se berba obavlja ručno, ali berbu šipurka na velikim površinama nemoguće je obaviti ručno. Dosta sam putovao i obilazio proizvođače u inostranstvu, da se upoznam kako to ljudi rade u Poljskoj i Bugarskoj gde ima proizvodnje na većim površinama. Ušao sam u ovu proizvodnju zato što sam odmah u startu računao na mehanizovanu berbu za koju ima izuzetno dobrih rešenja, ali to zahteva dosta ulaganja. Nadam se dok svi zasadi dospeju na rod, da ću uspeti da nabavim francuske mašine koje su pogodne i za berbu grožđa, koje sam bio da vidim kako rade – pojašnjava Fekete.

Za početak on je nabavio polurednu mašinu, iz kategorije vučenih mašina, ali za plantažu kakvu je zasnovao ima izuzetno mali učinak pošto za dan rod može da ubere sa svega hektar i po, a u poslu kojeg se latio treba voditi računa i o daljoj manipulaciji rodom.

Fekete napominje da ima još dosta stvari koje treba da reši, ali veruje da dok svi zasadi na 50 hektara stignu na pun rod, da će opravdano biti ulaganje u veće mašine za berbu. Prerada u kašu koja ide u izvoz, radi se u specijalizovanim pogonima za preradu voća, registrovanim za organsku proizvodnju, pa isporuka ide u kamionskim cisternama do krajnjeg kupca za dalju preradu.

Fekete se odlučio za podizanje plantaža divlje ruže po uspostavljanju saradnje sa partnerom iz Nemačke koji je u vreme bivše Jugoslavije , sa područja Srbije uvozio 5.000 do 10.000 tona plodova divljeg šipurka godišnje. Oni se sada bave šipurkom iz Čilea, jer šipurak iz ove južnoameričke zemlje je dominantan na svetskom tržištu, ali kvalitet nije takav kao što je šipurak sa ovih prostora, pa su zainteresovani za plantažnu proizvodnju u Srbiji.

Divlje ruže cvetaju krajem maja tako da izbegava mrazeve i uvek rađa. Fekete veli da nikada se žbun divlje ruže kraj puta ili na pašnjacima ne vidi bez roda, rađa u svim vremenskim prilikama, čak i u sušnim sezonama. Na plantaži se obavlja međuredna obrada, da ne bi preovladao korov, ali pošto je u pitanju divlja biljka nije zahtevna, pa joj ne treba puno nege.

Najveći problem, napominje Fekete, je divljač, jer zečevi i srne rado jedu mladice, nove izdanke divlje ruže, pa bilje kada ih obrste zastaju u razvoju, zbog toga je i zasad na plantaži dosta neujednačen. Ipak, Karolj smatra da ga to ne sputava da proizvodnju zaokruži na planiranoj površini. Bilo bi bolje da je zasad ograđen, ali pošto nije u jednoj parceli, nego na više mesta, na manjim parcelama kod naselja Filić, na Krsturskom putu i drugim lokacijama u ataru.

– Jako sam zadovoljan prvom berbom šipurka. Po hektaru imam zasađeno 2.500 biljaka, sa međurednim razmakom od četiri metra, a u redovima razmak između biljaka je metar. U prvoj berbi ubrao sam u proseku oko 800 grama plodova po biljci, što je oko dve tone po hektaru. Kada dospeju na pun rod svaka biljka daje u proseku oko tri kilograma šipuraka, a znaju da rode i do pet kilograma. Kilogram šipuraka može se prodati za 1 EUR, ali je isplativije prodati bar poluproizvod u vidu kaše za koju mi kupci plaćaju 1,3 EUR za kilogram. U preradi u poluproizvod se obezbeđuje veća rentabilnost. Kod kaše masu povećava voda koja se koristi u preradi, u postupku pretkuvanja do 40 stepeni Celzijusa, odnosno blanširanja, u kome posle ide u specijalnu pasirku gde se odvajaju peteljke, koža, seme i vlakna tako da se dobije kaša od čistog mesa šipurka, koji ima 12% suve materije – objasnio je Fekete.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2669608/u-novom-knezevcu-nice-najveca-plantaza-sipka-sa-50-hektara-sve-ce

Dogovoreni su detalji Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i zemalja članica Evroazijske ekonomske Unije, koji će u petak biti potpisan u Moskvi. Koje su novine u odnosu na prethodne bilateralne sporazume koje je Srbija imala sa svakom zemljom članicom Unije?

Novina je to što u sporazumu osim Rusije, Belorusije i Kazahstana sada učestvuju i Kirgistan i Jermenija. Lista za bescarinski izvoz se u odnosu na prethodne sporazume proširuje za kozje i ovčije sireve, kao i za visokokvalitetne voćne rakije. Za ove proizvode nema ograničenja. Kvote smo dobili za kravlji sir, cigarete i vinjak.Jagoda Lazarević, šef pregovaračkog tima sa carinskom unijom, kaže za RTS da su pregovori bili tvrdi, ali da veruje da će se obim trgovinske razmene povećati. Prema njenim rečima, Srbija je veliki izvoznik sireva – od ukupne količine koja se izveze dve trećine su namanjene Ruskoj Federaciji, što je, kaže, nekih 10.000 tona.

"Zato je naš prioritet tokom pregovaranja bio da sirevima koji su bili izuzeti damo pristup ovom velikom i značajnom tržištu i Rusiji i celoj Evoazijskoj ekonomskoj uniji", kaže Lazarevićeva.To su visokokvalitetni sirevi koji donese veću dodatu vrednost – tvrdi, polutvrdi, kozji, ovčiji. Tu vidimo šansu za naše proizvođače, kaže Lazarevićeva.

Ističe da je država obezbedila pravni okvir da naši proizvođači rakija uđu i budu konkurentni po cenama i da ponude nešto što u Rusiji nema.Očekuje da dosadašnji investitori povećaju obim proizvodnje, kao i da dođu novi.

"Struktura našeg izvoza je manja iz godine u godinu, proizvod koji najviše izvozimo su automobilske gume", rekla je Lazarevićeva.

Prema njenim rečima, Rusija će imati iste koncesije kao i do sada, a što se tiče novih članica u ovom sporazumu (Kirgistana i Jeremenije) sa njima je dogovorena trampa – kvota za kvotu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nove-pogodnosti-za-srpske-izvoznike-kozji-i-ovciji-sirevi-iz-srbije-na-ruskoj-trpezi/76ennq6

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović potpisaće danas u Palati Srbije poseban Sporazum o fitosanitarnoj zaštiti sa Ruskom Federacijom.
Taj sporazum na drugačiji, odnosno nov način reguliše slanje voća i povrća ka Rusiji.Sve informacije o pošiljkama srpskog voća i povrća naći će se u zajedničkom informacionom sistemu Srbije i Rusije.

Na taj način kamioni sa pošiljkama neće morati još nekoliko puta dodatno da se pregledaju dok stignu u Rusku Federaciju.

To je znatno bolji i sigurniji način funkcionisanja, smanjena je birokratija, rekao je Nedimović za TV Prva i istakao da ono što je najvažnije za srpske proizvođače je to što će ceo proces biti jeftiniji.

"S druge strane, mi ćemo sad moći naše propise na osnovu ovog Sporazuma da uprostimo i pojednostavimo da naši proizvođači, izvoznici, imaju bolji tretman", ukazao je Nedimović.

On je podvukao da su tokom njegovog nedavnog boravka u Rusiji rešeni i problemi koji su se ticali izvoza mesa iz Srbije i da je "ta stvar završena i stavljena ad akta".

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/sporazum-sa-rusijom-o-regulisanju-slanja-voca-i-povrca_1058680.html

Od 25. oktobra Srbija će imati bescarinski izvoz rakije u Rusiju, najavio je ministar poljoprivrede, šumarsta i vodoprivrede Branislav Nedimović.Ministar je za televiziju "Hepi" rekao da su jabuke dominantan proizvod koji se izvozi na rusko tržište ali i da je naša zemlja otvorila alternativna tržišta, poput Indije.

"Što se tiče ruske robe, ima pilećeg mesa koje se uvozi, ima dosta poluproizvoda koji se uvoze. Jabuke su dominantan proizvod koji se izvozi na rusko tržište. Od 25. oktobra Srbija će ima bescarinski izvoz na rakije. Vremenske prilike mogu često da naprave kuršlus, zato mi tražimo alternativno tržište, otvorili smo tržište Indije", rekao je Nedimović. Kako kaže, proizvodi sa Kosova zbog sertifikacije ne mogu da prođu administrativnu linju, tako da su oni vrlo često suočeni sa barijerama, ali se dobro prodaju voće i povrće na pijacama u Prištini.

"Čujem da jako dobro prodaju voće i povrće na pijacama u Prištini. Srbiji najviše odgovara otvoreno tržište, imate uvek problem da nemate gde da plasirate robu", kazao je Nedimović.

Obilazeći sela u Srbiji primećuje da se sve više uzgaja dunja, kao i da je primetna velika količina tovnog govedarsta u opštinama nadomak Rumunije.

Ministar dodaje da Srbija izdvaja 7.000 dinara za subvencije po ovci, dok EU, kaže, daje mnogo manje. On je izneo zapažanje sa terena i rekao da država treba da pomogne uzgoj teladi, jer su uvezena telad, kaže, često bolesna.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=16&nav_id=1604494

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30