Drugo izdanje Belgrade Food Show sajma i konferencije visokokvalitetne hrane (specialty food) u Jugoistočnoj Evropi, održaće se 10. i 11. oktobra, od 9 do 20 sati u Belexpocentru u Beogradu.

Ulaz na sajam za sve posetioce je besplatan.

Asocijacija za promociju srpske hrane, uz podršku USAID Projekta za konkurentnu privredu organizuje ovaj dvodnevni događaj sa tendencijom da Srbiju pozicionira kao lidera u regionu Jugoistočne Evrope u ovoj industriji, navodi se u saopštenju USAID-a.

Događaj će okupiti domaće i strane kupce, regionalne proizvođače i distributere visokokvalitetnih prehrambenih proizvoda. Na konferenciji će, kroz učešće eminentnih evropskih i domaćih stručnjaka i kompanija, moći da se sazna više o novim svetskim i regionalnim trendovima i načinu poslovanja na različitim tržištima.

Detaljnije možete pročitati na sledećem linku:http://belgradefoodshow.rs/

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2649811/belgrade-food-show-po-drugi-put-u-belexpocentru

Pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović otvorio je danas 45. međunarodni sajam pčelarstva u parku Tašmajdan. U narednih pet dana, do 6. oktobra, sugrađanima će svoje proizvode predstaviti 145 izlagača pčelinjih proizvoda, kao i 105 izlagača pčelarske opreme. Otvaranju sajma prisustvovali su i gradski sekretar za privredu Milinko Veličković, podsekretar ovog sekretarijata Radenko Durković i predstavnici pčelarskih organizacija Srbije.

Otvarajući Sajam pčelarstva, pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović ukazao je da je pčelarstvo veoma značajno za eko sistem Beograda, zdrav život i ambijent u kome živimo, prenosi Beoinfo.

– Društvo pčelara postoji veoma dugo i jedno je od prvih udruženja koja su formirana u Beogradu, na šta smo veoma ponosni. U narednom periodu nastavićemo da zajednički unapređujemo funkcionisanje i rad pčelara, a dokaz je to što se svake godine za tu delatnost povećavaju sredstva. Nekada je ta pomoć iznosila dva miliona dinara a danas 35, što jasno govori da se radi o velikom pomaku i razumevanju. Pčelare posmatramo kao partnere i nadam se da će sajam svake godine imati sve više učesnika. Važno nam je i da se veliki broj mladih uključio u ovaj posao, za šta su zaslužne starije kolege pčelari. Nadamo se da će i druge lokalne samouprave u Srbiji razumeti kolika je važnost pčelarstava i da će sa svoje strane pomoći, baš kao što to radimo i mi u Beogradu. Naša uloga i jeste da damo primer i zato pozivam predstavnike opština u Srbiji da posete ovaj sajam i u svojim budžetima planiraju sredstva i za ovu namenu – kazao je Andreja Mladenović.

Gradski sekretar za privredu Milinko Veličković je izrazio zadovoljstvo masovnošću sajma i istakao da Sekretarijat za privredu želi da što više pomogne razvoj pčelarstva na teritoriji Beograda.

– Sekretarijat za privredu 2013. godine imao je 20 miliona dinara za podsticaje poljoprivredi, a ove godine iz gradske kase opredeljeno je 200 miliona dinara. Prvi put smo podsticaje za pčelarstvo uveli 2015. godine i svake godine izdvaja se sve više da bi ove godine suma dostigla 35 miliona dinara, jer je interesovanje za pčelarstvo i nabavku opreme veliko. Na teritoriji grada živi 751 registrovani pčelar, a mi smo subvencionisali njih više od trećine. Mogu da obećam da iduće godine ove subvencije neće biti manje, a potrudićemo se da budu i veće – kazao je Veličković.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović izrazio je poštovanje za činjenicu da se beogradski sajam pčelarstva održava 45. godina bez ikakvih prekida.

– Ova manifestacija je još jedan simbol glavnog grada, a podrška Grada Beograda koja je sve veća iz godine u godinu je za svaku pohvalu. Podsetiću da smo prošle godine na ovom mestu pričali o početku gradnje pogona za plasman meda svih pčelara Srbije, a danas vas obaveštavam da je pogon građevinski završen i da je u postupku kupovina opreme. Tako ćemo biti u mogućnosti da započnemo sa plasmanom na veliko, a nadamo se da ćemo uskoro krenuti i sa plasmanom na malo. Otvaranje pogona će biti u februaru i svi ste dobrodošli – kazao je Živadinović.

Direktor Tašmajdanskog sajma i predsednik Društva pčelara Beograd Slobodan Čumić istakao je da je svaka prva nedelja u oktobru smotra svih pčelara Srbije, kao i da je svake godine sve veći broj učesnika iz zemalja regiona, Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Slovenije i drugih zemalja. On je istakao da je u pčelarskom svetu ovaj sajam je najveći u Evropi, a tokom njegovog trajanja održaće se predavanja za pčelare, građane i učenike, a sutra u okviru Dana evropske baštine biće održano predavanje na temu "Gde su pčele tu je i zdravlje".

Prema najavama organizatora, u narednih pet dana očekuje se da sajam obiđe 150.000 posetilaca.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2646600/otvoren-45-medjunarodni-sajam-pcelarstva-na-tasmajdanu-250-izlagaca-do-6-oktobra

U beogradskoj Kombak dvorani danas u 11 sati svečano je otvoren jesenji "Ukus fest". Tokom dva dana na ovoj jedinstvenoj manifestaciji koja se održava pod sloganom "U službi zdravlja" predstavlja se široka lepeza sa više od 2000 proizvoda iz cele Srbije i regiona.

Posetioci „Jesenjeg ukus Fest-a“ imaju jedinstvenu priliku da probaju rapsordiju najrazličitijih ukusa, da degustiraju najkvalitetnije sireve, suhomesnate proizvode, domaća vina, likere, rakije i zaslade se džemovima i kolačima po bakinim receptima.

Uz aromu jeseni koja je pred vratima proizvođači nude i neke potpuno drugačije ukuse kao što je francuska salama ili kulen sa bademima! Ako biste radije stari, provereni ukus tu su peglane pirotske kobasice "Deda Mile" od tri vrste najkvalitetnijeg mesa sa prirodnim začinima i bez trunke veštačkih boja ili aroma koje se stavljaju u industrijske proizvode. Uz to se najbolje slaže domaće vino ili tradicionalni ajvar iz Vranja koji svojim bogastvom ukusa nudi neponovljivi doživljaj za svakog posetioca.

Ukoliko više preferirate zdraviju ishranu onda je za vas paleta proizvoda od spelte od kora za gibanicu, lazanje do beskvasnog hleba od spelte, heljde sa semenkama suncokreta. Hoćete nešto potpuno drugačije? Onda morate da probate veganske ćevape od proklijale pšenice. Ako vam pak želite da malo ojačate svoj imunitet pored soka od arnije, ali i namaza i džema koji savršeno ide u bilo koje kolače i palačinke, tu je i imuniser, jedinstvena i nadasve zdrava mešavina domaćeg lipovog meda i šipka koji garantovano podiže energiju kompletnog organizma. 

Želite da se podsetite detinjstva i kolača koje su vam pravile mame i bake ? Onda nikako nemojte da preskočite štand "Bakina vanglica" gde ćete se podsetiti ukusa detinjstva kroz pomalo zaboravljene kolače kao što su salčići. Na "Ukus festu" ima i mladih, preduzimljivih domaćica koje će vam ponudi savremene slatkiše kao što su kapkejkovi, ali i magiju zalogaja kroz jedinstvene, prirodne i neponovljive džemove. U ponudi je pekmez od šljiva sa mentom, džem od borovnica sa lavandom i prirodni džem od bundeve sa đusom u koji ćete se zaljubiti na prvi zalogaj.

"Ukus fest" je prilika za male prroizvođače da kroz direktan kontakt sa kupcima pokažu da imaju izuzetno kvalitetne proizvode koji nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Za najbolje izlagače predviđene su nagrade, manifestacija traje do nedelje uveče, a ulaz i degustacija je besplatna. 

Izvor: Agrobiznis magazin

Međunarodni sajam poljoprivrede Agrilevante održava se u izložbenom centru Bari od 10. do 13. oktobra 2019. godine a prema najavama organizatora, posetioce očekuje veoma bogat program jer će se predstaviti 330 izlagača sa specifičnim tehnologijama za glavne poljoprivredne kategorije. Izlozložbeni prostor ovog međunarodnog sajma čini 55 hiljada kvadratnih metara izložbi sa preko 5 hiljada vozila i opreme: Sajam je prethodni put 2017. godine posetilo 70.700 profesionalaca, od čega je bilo 3.200 stranih delegacija iz 30 zemalja. Ovu sajamsku manifestaciju organizuje FederUnacoma - Federacija koja
predstavlja italijanske proizvođače mašina za poljoprivredu, baštovanstvo i srodne komponente - u saradnji sa Nuova Fiera del Levante. Jedan od glavnih ciljeva ovog šestog izdanja sajma je dodavanje dela rezervisanog za stočarstvo, koji upotpunjuje spektar zastupljenih sektora (sektori žita, voća i povrća, vina, maslinovog ulja i bioenergije, kao i tehnologije za hortikulturu. Sa preko 500 odabranih goveda, konja, ovaca i koza očekuje se dobra prezentacija stočarstva. Organizovana u saradnji sa AIA (Udruženje italijanskih uzgajivača) i UmbriaFiere, nova sekcija sajma će zauzeti ukupnu površinu od 6 hiljada kvadratnih metara i obuhvatiće izložbeni prostor rezervisan za kompanije čija je proizvodnja usko povezana sa sektorom, kao što su hrana za životinje i oprema.
„Prostor biomase“, koji je organizovala Itabia u saradnji sa FederUnacoma, vraća se u Agrilevante, sa dinamičnom izložbom glavnih mašina koje se koriste za
žetvu, kondicioniranje i rukovanje biomasom poljoprivrednog i šumarskog porekla za proizvodnju energije. Na paviljonu 20 biće prikazan i mali izložbeni deo
posvećen sektoru biomase. Pored sajam predviđen je i veliki broj seminara koje je možete pratiti u Konferencijskom centru 5, posvećenom prilikama i kritičnim
pitanjima inovativnih poljoprivredno-industrijskih sektora u mediteranskom području. „Zeleni“ prostor debituje u paviljonu 20, koji će ove godine biti posvećen
i mašinama i opremi za baštovanstvo i uređenje prostora.
Sajam Agrilevante se oslanja na aktivnu saradnju ICE Agenzia, italijanskog instituta za spoljnu trgovinu, koji promoviše tehničku i komercijalnu saradnju između
Italije i zemalja koje imaju za cilj dosledan tehnološki razvoj poljoprivrede. U Bariju će, stoga, biti mnogo delegacija ekonomskih predstavnika iz Severne Afrike i
iz Mediteranske Evrope, koje će organizovati ICE i FederUnacoma, a predviđen je veliki broj B2B sastanaka. Ulaz na ovaj događaj je besplatan, uz on line registraciju na sajtu www.agrilevante.eu. Ceremonija otvaranja događaja zakazana je za 9:30 u četvrtak 10. oktobra.
Vidimo se u Bariju!

 

Izvor: Agrobiznis magazin

Međunarodni poljoprivredni sajam počinje u subotu, 11. maja. Prvi put u istoriji ima i Zemlju partnera i Zemlju prijatelja, to su Italija i Tunis. Nastupiće 1.518 firmi, institucija i organizacija koje dolaze iz 32 zemlje, a donose proizvode i usluge iz 61 države, najavljeno je na konferenciji za novinare na Novosadskom sajmu.
Prvi put ćemo u okviru Nacionalne izložbe stoke imati Izložbu genetskih potencijala u okviru koje će biti predstavljene autohtone rase, neophodne za održanje biodiverziteta. Posle više od 20 godina imamo 17 kolektivnih izložbi. Prvi put ćemo imati i Dan voćara, u sredu, 15. maja. Izložbom hrane uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, resornog Pokrajinskog sekeratrijata i Grada Novog Sada promovisaćemo potencijale naše zemlje, a Izložba poljoprivredne mehanizacije organizuje se na čak 35.000 metara kvadratnih – istakao je Cvetković.Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede podržava Nacionalnu izložbu stoke, Izložbu hrane u okviru koje predstavlja organsku proizvodnju, proizvode sa oznakama geografskog porekla i "Srpski kvalitet", kao i zanatske pivare. Uz to, na štandu u Hali "Master", posetioci će iz "prve ruke" moći da dobiju sve informacije. U Kongresnom centru će svakodnevno organizovati, konferencije, panele i edukacije.

Nastup oko 30 italijanskih kompanija najavila je Marina Skonjamiljo, direktor Italijanske agencije za spoljnu trgovinu. Prema njenim rečima očekuje se i dolazak oko 45 privrednika koji će imati direktne B2B susrete sa izlagačima. Među izlagačima su zastupljeni proizvođači i prodavci poljoprivredne opreme i mehanizacije. Biće i kompanija sa sistemima za tretman voća i povrća posle berbe i proizvođača opreme i mašina za prehrambenu i mlekarsku industriju. Od 11. do 17. maja, na novosadskom sajmištu biće i predstavnici sajma u Veroni, kao i agencije za promociju italijanske regije Veneto.

U Poklon-igri za posetioce su dva traktora i sejalica. Agropanonka poklanja "belarusa", KITE d.o.o. će nekog od posetilaca obradovati "John deere-om", a pneumatsku sejalicu pripremio je VGP Ozdoken.

Zlatni sponzor Poljoprivrednog sajma je Aldahra koja će u Hali "Master" predstaviti svoj proizvodni program iz 15 zemalja.

Dan stočara je u četvrtak, 16. maja na Manježu, a Bečejka i Likra su sponzori.

Porodični dan je sreda, 15. maj.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/sve-je-spremno-za-otvaranje-poljoprivrednog-sajma_1015205.html

Kada poljoprivrednik uzme u zakup prodajni prostor u vlasništvu države na pedeset godina, to govori o najmanje dve stvari – da je njegova proizvodnja predvidiva i strateški osmišljena i da ga država vidi kao ozbiljnog partnera. Naravno, i o tome da je reč o uređenom sistemu u kojem može da se razmišlja i ide ne korak unapred, već vizionarski, onako kako zahteva preduzetništvo da bi bilo uspešno.

Nažalost, ovo nije slučaj u Srbiji, već u Evropskoj uniji, u Španiji. Njenu najveću veletržnicu – madridski “Merkamadrid” pre par dana, u organizaciji Ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Španije u Beogradu, posetili su novinari “Agrosmarta”.

Utisak da na pijaci koja je grad za sebe, na kojoj radi 8.000 ljudi, a svakoga dana pazari oko 25.000 kupaca, sve funkcioniše savršeno, potisnulo je razočarenje što poljoprivrednih proizvoda iz Srbije na njoj nema. Jer, uverili smo se, naše voće i povrće ovde ne bi imalo premca s obzirom na ukus i kvalitet, a prodavalo bi se po cenama višestruko višim nego na srpskim pijacama i u radnjama.

Kako nam rekoše u upravi „Merkamadrida“, to ne bi bilo neizvodljivo jer je dovoljno da proizvođači i trgovci iz Srbije sklope posao sa nekom od 800 firmi prisutnih na madridskoj veletržnici. I bilo je, čusmo, izvoznih poduhvata naših voćara pre par godina kada je iz Srbije na „Merkamadrid“ dolazila šljiva, a potom se prodavala po španskim ostrvima za deset evra kilogram. Dakle, izvodljivo je, a da su kojim slučajem na madridske tezge dospele maline,  prodavale bi se i po osam evra i više, borovnice bi išle i do 16, a kupine po 14 evra. Ali...

Pijaca za 12 miliona ljudi

„Merkamadrid“ je javno preduzeće, 48 odsto udela u vlasništvu pripada pijaci, odnosno ministarstvima poljoprivrede i finansija, a 52 odsto pripda Gradu Madridu. Do ove veletržnice, na kojoj se prodaje riba, meso, voće i povrće, svakoga dana dođe 800 kamiona, ima ogromne pomoćne hale za distribuciju i pakovanje, rashladne prostorije... Dobro je infrastrukturno povezana sa susednim provincijma pa snabdeva čak 12 miliona stanovnika Madrida i okolnih regija.

Kamioni stižu oko ponoći, oko dva sata ujutru se namešta roba na tezge, u pola pet se otvara ribarnica i tada na pijaci sve vrvi, kao u sred velegrada. Cene su stvar dogovora, nisu nigde istaknute, utvrđuju se na dnevnom nivou, tačnije – cenkanjem. Kod ribe, u sedam sati ujutru sve je već privedeno kraju, restorani i radnje su se do tada snabdeli, a ono što je od robe ostalo prodaje se jeftinije. Kod voća i povrća nije tako, te cene se drže do kraja pijačnog dana.

Izlagači plaćaju zakup, tezge se izdaju na najviše pet decenija, a kirija se koristi za održavanje, čistoću i ostale potrebe zajedničkog prostora. I zaista, sve je čisto i uredno, po najvišim standardima, a interesantno, na ribljoj pijaci, koja je uz tokijsku najveća na svetu sa asortimanom od više od 350 različitih riba i morskih plodova, nema jakog mirisa, gotovo da se i ne oseti jer su ventilacija i hlađenje na najvišem nivou. Svaki zakupac uređuje štand o svom trošku, a za bezbednost se brine veterinarska inspekcija koja nije u nadležnosti preduzeća Merkamadrid.

Maline kao suvo zlato

Na „Merkamadridu“ razgovarali smo sa Andresom Alvaresom, mladim poljoprivrednikom i trgovcem iz Ekstremadure koji, zajedno sa sestrom, nastavlja s uspehom posao koji je ovde započeo njihov otac, zajupivši tezge na 33 godine. Na imanju Alvaresovih, nadomak Portugala, uzgajaju se maline, jagode i trešnje, a ova familija izveštila se i u proizvodnji kestena. Tezge njihove firme Valgren na najvećoj madridskoj pijaci prepune su voća i povrća iz svih delova sveta jer dobar deo robe kupuju pa preprodaju, a s druge strane, voće i povrće koje proizvedu na imanju u Ekstremaduri prodaju na veletržnici, u marketima i izvoze.

-Maline gajimo na dva hektara, delikatan je proizvod pa površina nije velika. Sezona im je od maja do oktobra, a kutija od 150 grama je oko 1,2 evra – ispričao nam je Andres dodajući da je njihova firma razvila različite brendove i da posebnu važnost pridaju ambalaži i marketingu, a to rade u zavisnosti od profila i potreba supermarketa kojima robu prodaju.

Na „Merkamadridu“ posetili smo i glavne dobavljače mesa i mesnih prerađevina za ugostitelje u Madridu i okolnim mestima – Grupu Nortenos. Kako nam je rekao jedan od menadžera kompanije Konstantino Gonzales, iza ovog velikog proizvođača i prerađivača goveđeg mesa su više od dve i po decenije iskustva u pružanju usluga i posvećenosti svakom kupcu.

-Jedan smo od najvećih proizvođača mesa u Španiji, sa proizvodnjom od 2.000 tona na dan. Na farmama u Španiji i Poljskoj imamo 10.000 grla, a meso kupujemo i od drugih ovdašnjih i stranih proizvođača. Jedna od naših pet klanica je u Maroku. Na „Merkamadridu“ imamo centralni štand, a prodajemo meso i prerađevine i u supermarketima u Španiji i Portugaliji, u lancu veleprodaje koji je prisutan svuda po Evropi – kaže Gonzales pokazujući nam moderne i prostrane objekte Grupe Nortenos na „Merkamadridu“ u kojima se meso tranžira, zamrzava, suši...

Kako smo čuli od njega, meso teleta od četiri meseca prodaje se po 7,8 evra kilogram, a govedinu koju uvoze plaćaju oko četiri i po evra.

Inače, kako smo primetili obilazeći mnoge plantaže voća i povrća, mahom po Andaluziji, trgovci u Španiji znaju da skinu dobar sloj kajmaka otkupljujući robu od poljoprivrednika. Otkupne i prodajne cene često se dobrano razlikuju, od plantaže do tezge narastu nekoliko puta. U Španiji, kao i u drugim EU zemljama, jako je osetljivo pitanje slobode tržišta, pa Agencija za hranu u ovoj zemlji AICA (Information Agency and Food Control), zadužena i za praćenje marži, ne interveniše ako se trgovci drže podnošljivih marži. Uglavnom,  Agencija ima pravo da sankcioniše one koji su zloupotrebili tržišnu poziciju i odredili jako visoke marže, ako za to ima potrebe.

Veletržnica poput „Merkamadrida“ u Španiji je 23. Svima su u vlasničkoj strukturi opština i ministarstva poljoprivrede i finansija. Pijace su ovoj zemlji počele da se razvijaju krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kada se krenulo sa njihovim izmeštanjem iz gradova zbog logistike, bezbednosti hrane...

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31