Iako se nekada davno porodica mladog inženjera građevine, Koste Kačeva, bavila uzgojem ovaca i proizvodnjom sira, on je odlučio da otvori farmu puževa. Diplomirao je građevinu, ali se opredelio za poljoprivredu.

- Iako puževi baš nemaju veze sa klasičnim stočarstvom, odlučio sam se za njihov uzgoj, jer je to nešto zanimljivo i ne baš razvijeno u Bugarskoj. Otišao sam na jednu farmu, upoznao vlasnika koji mi je objasnio sve o uzgoju, razmislio sam i odlučio da krenem u taj biznis - rekao je Kosta za agronovinite.

Njegova farma se nalazi na istoku zemlje, u selu Sadievo, oko 30 km od Crnog mora, a uzgojna površina se prostire na 2.000 m2. Vrsta koju uzgaja je Helix Aspersa Maxima, kod nas poznata kao smeđi baštenski puž. Iako mu je kućica manja nego kod ostalih vrsta, ima više mesa. Na primer, divlji puž Helix lucorum koji je tražen u Grčkoj ima 30% veću kućicu, ali njegovo meso ima drugačiju kiselost.

Svake godine sredinom maja farmu puni malim puževima i započinje tov koji traje četiri do pet meseci. Tokom dana ovi mekušci nisu aktivni, a hrane se uveče kada ih obilazi i mladi farmer.

- Na zemljištu sam posejao belu detelinu koja im služi kao hladovina, a delimično i kao hrana - kaže Kačev i napominje kako polovinu parcele zauzima drvena površina na koju se uveče postavlja hrana pripremljena po posebnom receptu.

Početna investicija vraća se u drugoj godini uz strogo pridržavanje tehnologije uzgoja. U početku je potrebno oko 15.000 do 18.000 leva (što je od oko 900.000 do preko milion dinara).

Kačev kaže da je najviše pazio na odabir drvene podloge za hranidbu, jer ona mora da se prilagodi kretanju puževa.

Kačev uzgaja oko 250.000 ovih sitnih životinja, a ukupna investicija ne uključuje vrednost stočne hrane, već samo izgradnju farme i nabavku malih puževa.

- Za jedan kilogram puževa potrebno je 1,2 do 1,3 kg krme, a ponekad je tov sporiji i puževi moraju duže da jedu - otkriva Kačev i govori kako je dobar primer za sporiji tov godina sa puno padavina.

Tokom kišnih dana hrana se sa drvenih podloga brzo ispere, a kod takvih uslova se puževi skupljaju u novembru dok se u normalnim godinama to radi u septembru i oktobru.Puževe prodaje na bugarskom i grčkom tržištu, a u planu mu je i postrojenje za preradu u kom bi pripremao puževe po klasičnoj recepturi francuske Burgundije, prodavao zamrznute, kuvane ili samo kao meso.

Njihovo meso sadrži više proteina nego riba, blizu je govedine i piletine, a trebalo bi napomenuti da sadrži manje masti. Sa druge strane, veliki udeo su nezasićene omega-6 i omega-3 masne kiseline dok je energetska vrednost puževog mesa oko 67-81 kcal/100 gr što je znatno niže od goveđeg ili plave ribe. Puževi se smatraju jakim afrodizijakom, ne sadrže holesterol i pomažu u sprečavanju gastritisa i čireva, a zbog visokog sadržaja gvožđa pomažu i kod anemije.

Uprkos svim prednostima ovog mesa, bugarsko, kao i naše tržište, nije razvijeno, ali na primer, Italija, Francuska i Španija, pa čak i Portugal, beleže veliku potražnju i tamo se oni često uzgajaju. Francuzi konzumiraju najviše puževa u svetu, čak oko 35.000 tona godišnje od čega se samo 1.000 proizvede na 300 francuskih farmi. Dakle, ta zemlja u potpunosti zavisi od uvoza mekušaca prikupljenih iz prirode ili uzgojenih na farmama, što može da predstavlja priliku u poljoprivredi.

Kako ih tamo vlasnici farmi pokazuju posetiocima, od njih su napravili prave turističke atrakcije što u planu ima i ovaj mladi bugarski poljoprivrednik koji se osim uzgoja puževa bavi i ekološkom proizvodnjom paradajza.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2933366/uzgoj-puzeva-skupa-investicija-ali-se-ulozeno-vraca-u-drugoj-godini

Našem domaćinu voćarstvo nije bio ni hobi, ni profesija kada se upustio u proizvodnju kruške, a zatim višnje i šljive. Sa samo 24 godine, Dragomir Tulović, kupio je prve sadnice kruške, sorte SANTA
MARIA. Danas Dragomir ima 30 godina i ističe, da se nijednog trenutka nije pokajao i da je napravio odličan izbor.
„Trenutno imam pet hektara pod voćem, od čega je na tri hektara kruška, a na po jednom hektaru su šljiva i višnja. Prvo što sam nabavio od opreme i mehanizacije, jeste maska za pesticida u voćnjaku, a potom traktor, prskalicu, tarup i ostalo“, ističe naš sagovornik. Za podizanje zasada Tulovići su iskoristili nešto od podsticaja, kako lokalnih tako i državnih. Naravno, većinu troškova su sami snosili. Dragomir je zaposlen u firmi Foka, iz Gornjeg Milanovca, tako da mu ovo nije glavni posao, ali uprkos toj činjenici on svoje zasade sam orezuje uz podršku porodice, bere i prodaje uglavnom na lokalnom tržištu. Da bi obezbedio dovoljnu količinu vode, u zasadu, napravio je bazen kapaciteta 20 kubika i to je uradio sam, kao i kompletan sistem za navodnjavanje, a upravo privodi kraju i
izradu platforme za berbu za koju je potrošio svega dvadeset hiljada dinara. Uprkos činjenici da u njegovim zasadima dominira kruška, on ističe da je višnja Šumadiinka mnogo bolja i lakša za proizvodnju.

„Što se tiče višnje izuzetno je laka zaštita, a nisam imao problema ni sa prodajom. Kada je u pitanju kruška, plasman nije problem, ali je zaštita izuzetno komplikovana i zahtevna. Tokom cele godine zasad mora da se prati, toliko uredno da sam ja dan uoči svadbe morao da prskam, jer sam primetio pojavu patogena na listovima. Svi su se tada čudili, da li baš moram uoči sopstvene svadbe da radim, ali bio sam vrestan, da samo zaštita u pravom momentu koja izuzetno kratko traje, može dati očekivani rezultat.“

Uz sve poslove koje ima, mladi Tulović se bavi i pčelarstvom, a stariji ukućani stočarstvom. Da bi postigao da obradi ovako veliku površinu, nabavio je dva traktora, Rakovicu za potrebe obrade, a Tafe-a
za prskanje. Za sada ne planira da gradi hladnjaču, jer do njegove kuće nema asfaltnog puta, uprkos tome da je na samo od 3 km od Gornjeg Milanovca. Da bi došao do kuće iz zasada on i njegove malobrojne komšije i rodbina treba da pređu jedan i po kilometar makadama, koji je u zimskom periodu izuzetno teško održavati.
„Nadam se da će iz lokalne samouprave imati razumevanja za ovaj naš problem i uraditi nam put, kako bi mi mladi imali ovde dobre uslove za nastavak razvoja“.
Sadni materijal nabavio je uglavnom iz rasadnika u Kruševcu, voćnjak orezuje sam i za taj posao mu treba desetak dana. Sa rezidbom još uvek nije krenuo, jer čeka da se poboljšaju vremenski uslovi. Svu agrotehniku koju primenjuje radi prema savetima prijatelja iz Miokovaca, pa je kod kruške zastupljeno vitko vreteno.

„Kada je u pitanju rezidba višnje, kod nje moram da vodim računa, jer Šumadinka ima sklonost ka ogoljavanju grana i selidbi roda na periferiju. Zbog toga je potrebno ukloniti jedan broj dvogodišnjih grana, a istovremeno ostaviti dovoljno jednogodišnjih na kojima će se formirati rod za narednu godinu. Praktično ovde imamo rezidbu koja je nešto između šljive i breskve, ako gledamo principe“.
Sav rod iz voćnjaka Tulovića prodaje u svežem stanju, uglavnom u Gornjem Milanovcu i okolini. Cena kruške prošle godine je bila 60 dinara, što je niže nego ranijih godina. Ukupan rod na 3 hektara
je bio oko dvadeset tona, ali nije moguće utvrditi prosek jer je zasad u različitim fazama razvoja, od treće do šeste godine. Naš domaćin kaže da je bio zadovoljan ostvarenim prinosom. Za izradu bazena koristio je najlon i piljevinu.

„Najpre smo iskopali rupu, potom poravnali sa piljevinom i stavili četiri sloja debljeg najlona koji smo fiksirali za stranice bazena formirane skiperom“. Iz ovog bazena druga pumpa crpi vodu i snabdeva
zasad neophodnim količinama, a preko ovog sistema se i prihranjuje voće. Imajući u vidu da je bazen otvoren u njemu se nakupljaju padavine. Nakon četiri godine planira da zameni foliju, jer je uočio da je prilikom izrade na jednom mestu oštećena. Svakako trošak nije veći oko 200 evra, a njemu je rešio problem sa snabdevanjem vode. Da pored snage i volje treba malo i talenta, pokazuje nam i primer da je Dragomir Kruškin trips (Taeniothrips inconsequens) napada gotovo sve koštičave vrste voća, najviše krušku. Tragovi se mogu primetiti u vidu svetlo-žute ili tamno-zelene mrlje na listovima, deformitetima na listovima koji ostaju malih dimenzija. Ovaj insekt može da podseća na malu osu, jer ima trbuh prošaran svetlim i tamnim linijama. Čak postoje sa i bez krila, veoma je štetan i njegova jaja su jako teško uočljiva, ali se mogu primetiti oko plodova i listova koje napada odrasla jedinka. Ima dve generacije godišnje, prezimljava u formi lutke u starom lišću, a odrasle jedinke pojavljuju se već u rano proleće (februar, mart) i tada se hrane pupoljcima i cvetovima. Odmah potom polažu i jaja u blizini pupoljaka ili na listove. Već početkom marta razviju se prve larve i krajem meseca se zavlače u zemlju, potom formiraju kokon i miruju do septembra. Često se dešava da simptomi koje izaziva ovaj insekt liče na one koje izazivaju mraz i hladnoću. Zaštita se vrši pre i posle cvetanja.
uz pomoć prijatelja uspeo sam da napravi platformu za berbu voća, za koju je utrošio svega dvadeset hiljada dinara, koliko mu je bilo potrebno za nabavku materijala na lokalnom stovarištu. Sve delove je sam zavario, ostavio daske i ofarbao. Kaže da jedva čeka da vidi kako će se pokazati prilikom berbe, ali smatra da je napravio dobar posao. Što se tiče kruške, uprkos dobroj isplativosti i tražnji zbog borbe sa bolestima i štetočinama, citira jenog od predavača sa mnogobrojnih predavanja koja je posetio koji je rekao: „Krušku ne bih preporučio ni najgorem neprijatelju“.
Što se tiče dosadašnjeg iskustva najviše je imao problema sa Tripsom.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31