Izgradnja nove zgrade istraživačko-razvojnog Instituta za informacione tehnologije biosistema (BioSense) u Novom Sadu, trebalo bi da počne na jesen ove godine.Naime, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima u saradnji sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji raspisala je međunarodni tender za izgradnju nove zgrade Instituta Biosense, a za početak radova navodi oktobar.

Kako je i ranije najavljivano, nova zgrada Instituta biće jedinstvena u zemlji, jer će zahvaljujući posebnim antivibracionim karakteristikama objekta omogućiti korišćenje najsavremenije naučne opreme neophodne za razvoj mikro i nano elektronike, senzora i drugih uređaja, piše Ekapija.Na ovaj način srpski poljoprivrednici na raspolaganju će imati moćno oruđe u svom radu a uz to i zdravije i veće prinose, budući da će nova zgrada olakšati posao naučnicima.

Za ovaj projekat Srbija je od Evropske investicione banke (EIB), dobila zajam u vrednosti od 11 miliona evra, a ugovorom o finansiranju potpisanom pre tri godine, u okviru faze 2 projekta Antares, predviđeno je da država uloži tri miliona evra. Za izgradnju zgrade biće utrošeno oko 4,5 miliona evra, dok je za savremenu naučnu opremu, planirano 9,5 miliona evra.

Projekat Antares za cilj ima da razvije Biosense u Evropski centar izvrsnosti za napredne tehnologije u oblasti održive poljoprivrede i na taj način dovede do digitalizacije domaćeg sektora poljoprivrede. Inače, u novom objektu Instituta Biosense, sem sadržaja posvećenih naučnicima, poseban radni prostor biće namenjen malim i srednjim preduzećima sa ciljem ubrzanog povezivanja domaćeg IT sektora i poljoprivrede.

Kako se navodi u dokumentacijij, u Institutu, bruto površine 6.741 m2, nalaziće se laboratorije, radne stanice za zaposlene, radne stanice za spoljne korisnike, predavnice, kantina s pomoćnim prostorijama…

Takođe, zgrada Instituta imaće i poseban prostor namenjen Biosense akceleratoru i saradnji najboljih preduzetnika i inovatora sa naučnicima Instituta.

Institut će se nalaziti, kako se navodi, između đačkog igrališta, Sunčanog keja i Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF). Prema nacrtu, na prvom i drugom spratu nalaziće se laboratorije i radne stanice za istraživače, tj. uredi.

Na ovim spratovima, glavno stubište koje se povezuje s predvorjem odvojeno je od donjih spratova staklenim pregradama s opcijom kontrole pristupa, čime se osigurava kontrola pristupa i ograničenje za goste.

Na trećem spratu dizajn predviđa, takođe, laboratorije, radno područje za istraživače i upravu, dok će se na četvrtom spratu nalaziti isključivo uprava i administrativni uredi.

Rok za slanje ponuda je 17. jul do 11 sati a otvaranje ponuda održaće se istog dana u 13 sati.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2895797/u-oktobru-pocetak-gradnje-zgrade-instituta-biosense-raspisan-tender-za-izvodjaca-radova

U borbi s prirodom čovek je nemoćan ali može uticati da se posledice štetnog delovanja na životnu okolinu drastično smanje. Ako bi se poljoprivredne mašine
zamenile električnim, robotizovanim sistemima s električnim pogonom i s punjačima na solarni ili pogon na vetar mogli bismo značajno da utičemo na smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu. I ne samo to.
Doktor Aleksandar Rodić naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku u Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu smatra da roboti u poljoprivrednoj proizvodnji
mogu olakšati, ubrzati i unaprediti mnoge zadatke i na taj način omogućiti racionalnije korišćenje prirodnih resursa – zemljišta, vode i energije.
- Roboti mogu biti jedan od ključnih faktora u prevazilaženju aktuelnih problema u poljoprivredi. U Srbiji je to nedostatak sezonske radne snage na selu, problem koji je u ovom trenutku nerešiv. Međutim robotika i ovde može da pomogne – kaže za Agrobiznis magazin dr Rodić i otkriva detalje projekta koji će uskoro ponuditi tržištu, a koji će moći znatno da olakša berbu voća, posebno jagoda.
- Plodna Mačva i Posavina su veliki proizvođači jagoda gde ima veliki broj krupnih proizvođača ovog traženog voća. Oni su zainteresovani za nabavku i primenu robotizovanih sistema za branje jagoda s obzirom da im je najveći problem kako u sezoni naći radnike za berbu. Jagoda je takvo voće, koje ako ne „skineš“ s njive za 2-3 dana, ono truli i propada. Ljudi koji imaju hektare pod jagodama teško se snalaze za radnu snagu. Jedan robot mogao bi zameniti 2-3 radnika, ne oseća umor, radi i na ekstremnim temperaturama. Robot koristi energiju iz baterija koje će se puniti na licu mesta, na njivi, korišćenjem solarne
energije ili energije vetra, što dodatno afirmiše ovu tehnologiju kao ekološku – kaže nas sagovrnik i ističe:
- Realno, za „robote jagodare“ postoji tržište ali su potrebni investitori koji bi omogućili razvoj ovakvih kombajna, pokrenuli serijsku proizvodnju i dali subvencije poljoprivrednicima za nabavku ovih korisnih sistema.
Osim za berbu voća, roboti se mogu koristiti i za mnoge druge poslove na njivama, recimo, za čupanje korova što bi doprinelo smanjenju upotrebe hemijskih sredstava. Ovakva vrsta pomoći bila bi spas i za organsku proizvodnju gde nije dozvoljena upotreba bilo kakve hemije.- Mehaničko odstranjivanje korova robotima je pravo rešenje koje čuva zemljište i za naredna pokolenja. Potrebne su investicije u razvoj robota ovog tipa poput razvoja električnih automobila. U Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu možemo razviti različite tipove robota namenjene poljoprivredi ali potrebno je više podsticaja ovakvim projektima da bi za nekoliko godina na našim njivama bilo više ovakvih uređaja. Osim toga, da bi se zaustavila negativna demografska kretanja, migracije iz sela u grad, potrebno je ljudima koji žele da se bave poljoprivredom dati finansijske podsticaje ali im takođe obezbediti i savremene tehnologije da bi se lakše i
uspešnije borili s problemima nedostatka radne snage i klimatskim promena.
Na pitanje koliko Srbija zaostaje za svetom kada je u pitanju upotreba robota u poljoprivredi, dr Rodić kaže da se takvi primeri, nažalost, mogu nabrojati na prste.
- Roboti se kod nas koriste uglavnom u istraživačkim institutima i naučnim projektima. Na našim njivama i u baštama ih nažalost nema. Razlog za to je odsustvo investicija u razvoj i plasman visokih tehnologija u agraru i relativno siromašno tržište. S druge strane, imamo znanja potrebna da se razviju takvi napredni sistemi – kaže naš naučnik i otkriva koji su najveći problemi kada je u pitanju upotreba robotike na srpskim njivama.
- Problem je neznanje korisnika i nedostatak investicija. To je realnost, ali se mogu relativno brzo napraviti pomaci u dobrom pravcu jer postoje potrebna znanja i veštine. Zašto bi se isplatilo ulagati u razvoj robota namenjenih poljoprivredi?
Imamo demografski i sociološki problem opstanka sela. Aktuelan je problem odlaska mladih i nedostatka radne snage koji se može se lako nadomestiti primenom robota. Osim toga smatram da bi mladi bili više podstaknuti da ostanu na svojim imanjima ako bi im se ponudile vrhunske
tehnologije koje bi im omogućile da lakše i efikasnije ostvare prihod od svojih useva. Kada je u pitanju primena robotike u poljoprivredi najdalje su otišli Holanđani, Danci, Italijani, Austrijanci.
- Geografski i klimatski uslovi bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom nalažu i specifičnosti bavljenja ovim poslom. Zato bi za nas najbolje bilo angažovati domaće naučnike u oblasti robotike koji bi razvili specifična rešenja koja bi bila primerena našim uslovima agrarnog poslovanja. Još uvek to možemo uraditi sopstvenim snagama i znanjem a potreban je podsticaj države i veće investicije u razvoj nauke namenjene agraru.
Mnogi smatraju da je ovakva vrsta tehnologije skupa, pa samim tim i nedostupna našim poljoprivrednicima, ali uz podršku države i to bi se dalo rešiti.
- Inicijalno ulaganje u ove tehnologije je u ovom trenutku veće od platežne moći prosečnog zemljoradnika, ali ako bi se dali povoljni uslovi za nabavku taj problem bi bio rešen. Ovakvi uređaji najčešće sami sebe isplate za dve do tri godine, a kako im je radni vek višestruko veći, može se slobodno reći da bi se ova investicija višestruko isplatila. Investicija u ove tehnologije donela bi korist, kako neposrednim korisnicima (poljoprivrednim proizvođačima) tako i državnoj ekonomiji zbog većih i kvalitetnijih prinosa i bogatijeg seljaka – kaže naš sagovornik i ističe:
- Srbija ima prirodne resurse, tradiciju bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom, kvalitetne sorte, ali trebaju nam nove tehnologije pogotovo usmerene ka malim i srednjim proizvođačima koji bi trebali da garantuju stabilnost snabdevanja velikih urbanih sredina. Za ekonomiju jedne države veoma je važno da podrži i pomogne malim i srednjim porodičnim poljoprivrednim proizvođačima – zaključuje dr Rodić.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Nova sorta jabuke pod nazivom Kosmik krisp, za čije razvijanje su naučnicima bile potrebne dve decenije od danas je u prodaji u SAD.Kako se navodi, ona navodno traje do godinu dana u frižideru

Ova američka sorta jabuke nastala je na Državnom univerzitetu Vašington još 1997. godine.Lansiranje čvrste, sveže i sočne jabuke koštalo je 10 miliona dolara, preneo je portal Klix.ba. Trenutno je dostupna isključivo u SAD, medjutim, početkom naredne godine stiže i na police prodavnica u svetu. Dobijena je ukrštanjem dve vec postojeće sorte jabuka, kako bi se stvorila još sladja, hrskavija i sočnija voćka koja, ukoliko se skladišti na odgovarajuci način, može ostati sveža i do godinu dana.

Danas širom Vašingtona raste više od 12 miliona stabala ovog drveta, a voćnjaci prekrivaju oko 12.000 hektara.

Procenjuje se da će uzgajivači od prodaje ukupno zaraditi 30 miliona dolara. Sorta je prvenstveno bila poznata kao WA38, a naziv Kosmic Krisp inspirisan je raspršenim sitnim belim mrljama po njenoj tamnocrvenoj kori, koja podseća na noćno nebo. Najpopularnije sorte jabuke s ovog podneblja, Golden Delišes i Red Delišes, suocile su se sa žestokom konkurencijom Pink Ledi i Rojal Gala. Jabuke su, inače, nakon banana najprodavanije voće u SAD.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=12&dd=01&nav_id=1624996

Novo istraživanje koje kaže da crveno i prerađeno meso verovatno nije štetno za ljudsko zdravlje podstaklo je na reakciju stručnjake koji i dalje smatraju da ga treba konzumirati što manje.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) crveno i prerađeno meso klasifikuje kao kancerogeno, a zdravstvena udruženja širom sveta ljudima preporučuju smanjenje njihovog unosa kako bi smanjili rizik od obolenja od raka, javlja britanski Gardijan. Ljudi koji dnevno pojedu 900 grama crvenog ili prerađenog mesa trebalo bi da tu količinu smanje na 700 grama, smatra vodeće britansko medicinsko udruženje. Osim štetnog uticaja koji ima na ljudsko zdravlje, konzumiranje crvenog mesa direktno je povezana i sa zagađenjem životne sredine i klimatskim promenama zbog emisije staklene bašte nastalih kao posledica industrijske proizvodnje mesa.

Međutim, tim od 14 naučnika na čelu sa profesorom Bradlejom Džoanstonom sa univerzitetima Dalhauzi u Kanadi došao je do zaključka da ljudi koji vole meso ne moraju da prestanu da ga konzumiraju iz zdravstvenih razloga.

„Naše istraživanje nije pronašlo direktnu povezanost konzumacije crvenog mesa s obolevanjem od raka, dijabetesa ili srčanih bolesti”, rekao je Džonston.

Mnogi naučnici su se složili sa tvrdnjama Džonstonovog tima da su dosadašnje studije o štetnosti crvenog mesa širom sveta bile neprecizne, sa nedovoljnim brojem dokaza tako da su ostavile otvorene obe mogućnosti: da je crveno meso štetno i da nije. Drugi su pak bili kritični tvrdeći da je Džonstonov tim pogrešio što u obzir nije uzeo i štetan učinak mesne industrije na životnu sredinu. Vodeći poverenici Komisije za hranu, planetu i zdravlje, koji su se u januaru ove godine založilo za ishranu baziranu na biljkama iz zdravstvenih i ekoloških razloga, žestoko su napali istraživanje Džonstonovog tima.

„Studija je prepuna grešaka, a lično nikad nisam vidio lošiju prezentaciju dokaza u jednom naučnom radu”, izjavio je profesor epidemiologije i nutricionizma sa Harvarda Valter Vilet, koji je inače vegan.

Rekao je da su mnogi od učesnika u studiji bili mladi ljudi s puno manjom verojatnoćom da obole od navedenih bolesti u kratkom vremenskom periodu, dodajući da je smanjenje rizika od oboljevanja koje se može postići zamenom crvenog mesa zdravim izvorom proteina slično uzimanju lekova za povišen holesterol i visok krvni pritisak, a na njih se troše velike svote novaca.

Uprkos kritikama iz naučnih krugova, većina stručnjaka rekla je da je metodologija kojom se tim koristio u studiji objavljenoj u časopisu „Anali interne medicine” temeljna, hvaleći način na koji su prikupljeni i vrednovani rezultati iz dosadašnjih studija širom svijeta. Najboljim studijama pokazale su se one u kojima je određena ishrana bila nasumično pripisivana većem broju učesnika.

„U 12 testiranja koja su uključivala 54.000 ljudi nismo pronašli dokaze da su oni koji su više konzumirali crveno meso bili podložniji oboljenju od raka, dijabetesa i srčanih bolesti”, rekao je Džonston.

„U nekim studijima kojima smo se koristili primetili smo nešto manji rizik obolevanja kod ljudi koji nisu konzumirali crveno meso. Reč je bila o istraživanjima koja su uključivala milione ljudi, pri čemu je preciznost dokaza bila vrlo mala”, dodao je.

Svetski fond za istraživanje raka nije prihvatio rezultate istraživanja Džonstonovog tima, jer bi „oni mogli ljude da odvedu u krivom pravcu i uvere ih da mogu da jedu crveno i prerađeno meso u željenim količinama”.

Poruka koju ljudi moraju čuti je da ne bi trebali konzumirati više od tri porcije crvenog mesa nedeljno. Svoj stav Svetski fond za istraživanje raka potkrepljuje činjenicom da je iza njih 30 godina načinih radova i zato pozivaju ljude da smanje unos crvenog mesa.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/439084/Promenili-plocu-crveno-meso-sada-ne-skodi-zdravlju

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31