Voćarstvo je kroz istoriju igralo važnu ulogu, a danas se ponovo vraća i zauzima mesto koje zaslužuje. Pojedine voćne kulture, kao borovnica i orah su trenutno najisplativije za uzgoj, a kod nekih voćnih vrsta postoje problemi koji mogu da se reše savremenom tehnologijom i udruživanjem.

- U Srbiji postoji veliko interesovanje za podizanje zasada voća. Kod nekih voćnih vrsta gde nismo očekivali da će biti interesovanje pre 3-4 godine, a to je borovnica, ovo je dokaz da, kada se uvedu savremene tehnologije koje su praćene fertirigacijom, dobar sortiment, znači da se može uspeti - rekao je dr Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu.

Prema njegovim rečima, sve je više interesovanja za ovu voćnu vrstu, koja je perspektivna u Srbiji. On se nada da će proizvođači borovnice shvatiti da treba da se udruže, da imaju svoje hladnjače gde će čuvati robu dok se ne proda.

Prema njegovim rečima, veliko je interesovanje i za podizanjem zasada oraha. Kako sam kaže, orah je deficitaran u Evropi, a kod nas još uvek nije dovoljno urađeno na savremenoj tehnologiji proizvodnje oraha, to jest, na inteziviranju proizvodnje, na gustoj sadnji 7 x 5m, odnosno, 8 x 4m, i uvođenju sorti koje imaju lateralnu rodnost, kao što je Čendler, Pedro Ferned i ostale sorte.

- Čak i naša sorta Rasna je jako dobra - istakao je profesor Keserović.

Takođe, veliko je interesovanje za podizanje zasada kajsije i jagode.

Međutim, kod nekih voćnih kultura postoje evidentni problemi.

- Tamo gde nismo nismo uradili dovoljno, gde postoji, zapravo, jaz između proizvođača i prerađivača - to je kod proizvodnje maline i kod proizvodnje višnje. Da nateramo male proizvođače i višnje i maline, da oni imaju svoje hladnjače i svoje prerađivačke kapacitete - ukazao nam je naš sagovornik.

Što se tiče šljive, profesor ističe da je veliki problem bio sa cenom šljive, da je bila izuzetno niska u centralnoj Srbiji, i to ne samo za šljivu već i za višnju.

- Ja sam rekao proizvođaču u centralnoj Srbiji, da bi bili konkurentni moraju povećati proizvodnju po jedinici površine i moraju smanjiti troškove proizvodnje. Ni jedan veći zasada u Vojvodini nije bez savremenih tresača za mehanizovanu berbu, čak postoje i kombajni, a oni dole pojedinačno ne mogu to uraditi, nego se moraju udružiti i nabaviti savremene tresače, koji smanjuju troškove proizvodnje - zaključio je profesor Keserović.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2707663/borovnica-i-orah-najprofitabilnije-kulture-u-srbiji

Srbija je poslednja zemlja u Evropi po količini ribe koju pojedemo. Zvanično, svega 2,4 kilograma (nezvanično četiri kilograma), dok u razvijenim državama ljudi jedu 14,5 kilograma godišnje.

Paradoksalno, uzgoj ribe u ribnjacima je poslednjih godina jedan od najprofitabilnijih poslova u Srbiji, gde se na uložen jedan zarađuje još jedan dinar, a ekspanzija ovog biznisa tek se očekuje.

- Prema podacima kojima raspolažemo, u Srbiji se godišnje pojede oko 32 miliona kilograma ribe, a domaći izlov i proizvodnja obezbeđuju po slobodnoj proceni oko 12 miliona kilograma. Tako nam nedostaje gotovo 20 miliona kilograma ribe, što znači da uvozimo blizu 65 odsto - kaže profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu Zoran Marković.
* U Srbiji je trenutno pod toplovodnim šaranskim ribnjacima oko 11.000 hektara

* Pod hladnovodnim pastrmskim ribnjacima 12 do 15 hektara

* Dodaje da je ovaj posao izuzetno isplativ u kojem se uloženi novac vraća u roku od oko četiri godine

Šaranski ribnjaci proizvedu godišnje između četiri i pet miliona kilograma konzumnog šarana, a pastrmski oko dva miliona kilograma konzumne kalifornijske pastrmke.
- Da bi Srbija mogla sama da zadovolji sadašnje veoma male potrebe za ribom, trebalo bi da četiri puta poveća površinu pod ribnjacima, za ta postoje odgovarajući klimatski i zemljišni uslovi. Prema nekim drugima autorima, Srbija se nalazi na gotovo idealnom geografskom položaju za gajenje slatkovodne ribe, koju još imaju samo Kina i Izrael. Nalazimo se na 40 stepeni geografske širine, sa identičnom klimom kao Peking, gde se proizvodi najviše šarana na svetu i u njegovoj okolini postoje na hiljade najuređenijih šaranskih ribnjaka - navodi autor teksta Branislav Gulan.Dodaje da je ovaj posao izuzetno isplativ u kojem se uloženi novac vraća u roku od oko četiri godine. Prema sadašnjim uslovima potrebno je uložiti najmanje 5.000 evra za izgradnju jednog hektara toplovodnog šaranskog ribnjaka, a za hladnovodni pastrmski potrebno je najmanje 7.000 evra za jedan ar ribnjaka.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/biznis-koji-cveta-u-srbiji-zarada-ogromna-a-ulozen-novac-vam-se-visestruko-vraca-za-samo-par-godina/264607/vest

Želja za brzom zaradom glavni je krivac što uprkos bogom danim uslovima za proizvodnju i izvesnoj, vrlo pristojnoj zaradi, nema interesovanja za gajenje oraha.Primiče se vreme slava kada naglo poraste potražnja za orahom u Srbiji, koja je inače skromna kao što je i njegova proizvodnja.

Iako smo peti u Evropi po broju stabala oraha, kojih je nešto manje od dva miliona, prinos podmiri tek polovinu domaćih potreba, od čega većina ode u konditorsku industriju.Izvoz je gotovo nepostojeći, napominje za Sputnjik sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju u sektoru za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović.

A samo Evropi godišnje nedostaje oko 100.000 tona oraha. Zašto se srpski poljoprivrednici ne opredeljuju za gajenje ove kulture koja donosi i pristojnu zaradu, u najgorem slučaju oko 4,0 evra po kilogramu, koja za uzgoj nije tako zahtevna?Srbija ima klimu koja pogoduje gajenju oraha koji ne traži toliko zahtevnu primenu agrotehnike poput drugih kultura. Orah ne traži mnogo vode, pre berbe dovoljna su samo dva ili tri prskanja preparatima, što ovu voćku čini pogodnom za gajenje na većim plantažama i s malim brojem radnika. Proizvodnja može da se odvija na različitim tipovima zemljišta i nadmorskim visinama. Orah trpi različite temperaturne intervale, zimu i do minus 25, pa nema problema sa mrazevima.

Bogunović, međutim, napominje da će proizvođači moći da računaju na zaradu samo ako samonikle orahe, kakvih je dobar broj u našim voćnjacima, zamene dobrom rodnom sortom kakve su "člendler" i "lara" i sve što treba od agrotehnike odrade na pravi način, a pre svega pripremu zemlje i sadnju. I posle svega toga treba čekati.

"Malo je interesovanje u suštini zato što je tu zarada na dugom štapu. Od podizanja zasada oraha prvi rod stiže treće-četvrte godine, a pun rod se dešava tek negde u desetoj godini. Znači, treba da budete spremni na jednu dugoročnu investiciju, prvo da ulažete, a tek u nekoj kasnijoj fazi da ubirate plodove svoga rada", kaže sagovornik Sputnjika.

To što imamo skoro dva miliona stabala oraha i što smo po tome peti u Evropi, mnogo je manje bitno i od toga koliko su stara ta stabla i koji su sortimenti u pitanju. Najbolji dokaz za to je što nemamo ustaljenu proizvodnju na koju koliko-toliko možemo da računamo.

"Nama proizvodnja oscilira od 10.000 do 25.000 tona, a to je velika oscilacija. To govori da nema toliko plantažnih zasada koliko je to više-manje proizvodnja organizovana na manjim površinama, neprimenjivanjem adekvatne agrotehnike. I prinos može da bude od 3,5 do 4,0 tone, a može i od 1,5 do 2,0 tona po hektaru. A to je velika razlika između 1,5 i 4,0 tona prinosa. Najveća razlika u ceni se ostvaruje upravo zbog sorti i onoga što tržište traži", objašnjava Bogunović.On napominje da je proizvodnja dobra kada se radi kako treba, ali da treba dosta vremena da proizvođač dočeka da stanete na zelenu granu. Orah počinje da rađa posle tri godine i to oko nekoliko kilograma po stablu, u sedmoj nešto više, a u desetoj dostigne pun rod od oko 4,0 tona po hektaru, što se smatra dobrim prinosom.

Kod drugih biljnih vrsta, kako kaže, u trećoj godini već prihodujete neka sredstva, a u sedmoj godini ste u punom rodu. I to je najveći problem što se naši ljudi ne odlučuju da uđu u taj rizik.

"Kao i u svemu, moraju da se prate trendovi i mora se biti spreman na duže čekanje, što kod nas nije baš tako česta situacija. Više se ljudi, na primer, opredeljuju za lešnik koji je zahvalniji u tom smislu. On brže dođe na rod, imate organizovanu proizvodnju, organizovan otkup", kaže stručnjak PKS.

Na napomenu da je i vek tih drugih vrsta znatno kraći od oraha, koji traje 60 godina a njegova puna eksploatacija je praktično pola veka, Bogunović kaže da je to tačno i da je na duge staze, uz spremnost da se čeka, to jako dobra investicija.

Svetska proizvodnja oraha poslednjih godina je gotovo udvostručena i u stalnom je porastu. Procenjuje se da iznosi oko 700.000 tona, a da polovinu toga proizvede Kina kao najveći proizvođač. Iza nje su SAD, a potom Iran, Čile, Turska, Ukrajina. Mesta na svetskom tržištu ima, tim pre što su Turska i još neki veći evropski izvoznici smanjili prodaju.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=27&nav_id=1608952

Proizvodnja mleka je tradicionalno zastupljena u svim delovima naše zemlje. Ipak, s obzirom na to da se obavlja u različitim uslovima na manje ili više razvijenim farmama, to se može značajno odraziti na njihovu održivost a samim tim i profitabilnost.

Dr. Vladan Bogdanović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu objasnio je koji su to faktori koji utiču na proizvodnju mleka u Srbiji i kako se može postići dobra cena ovog proizvoda.

- Povećanje proizvodnje mleka u Srbiji, a samim tim i cene mleka direktno je povezano sa veličinom farme i genotipom koji je na farmi prisutan. Veće farme sa specijalizovanim genotipovima pokazali su veću održivost u proizvodnji mleka. Ipak, mnogi naši stočari pored mleka, na svojim farmama žele da imaju i proizvodnju mesa, tako se i to treba uzeti kao prepreka u razvoju mlečnih farmi i njihovoj održivosti - objašnjava Vladan Bogdanović.

Pored toga i određeni postupci reporduktivne tehnologije takođe se pokazuju kao značajni za neku buduću održivost ove proizvodnje.Ovde postoji jedan parametar koji je vrlo značajan, a to je kontakt sa savetodavnom službom. Komunikaciju sa savetodavcima i potrebu za njihovim savetima imaju uglavnom mlađi odgajivači. Oni su ujedno i otvoreniji za određene inovacije i tehnologije u proizvodnji koje још nisu toliko zastupljene, ali koje potencijalno mogu da imaju uticaj na povećanje inteziteta i efikasnosti unutar ove grane.

- Kada posmatramo taj segment, može се reći da edukovaniji odgajivači, koji su mlađi, odgajivači koji redovno imaju kontakt sa Poljoprivrednom stručnom i savetodavnom službom, oni koji redovno posećuju različite seminare, obuke ili stručna savetovanja uvek su otovreniji za neka nova saznanja i primenu nekih novih rešenja u proizvodnji - ističe Vladan Bogdanović.Uvek postoji neki sukob između proizvođača i prerađivača. Odgajivači čak i kada su najzadovoljniji uvek bi očekivali nešto malo više, za razliku od prerađivača koji uvek očekuju nešo nižu cenu.

- Cene za proizvedeno mleko generalno se neće nešto mnogo povećavati, to nije slučaj samo kod nas. To je slučaj svuda u Evropi u industriji mleka. Međutim, ono na čemu se stavlja akcenat poslednjih godina nije povećanje cene mleka, već pojeftinjenje proizvodnje - ističe profesor Bogdanović.

Dakle, ono o čemu bi proizvođači trebalo da razmišljaju jeste kako da sa jeftinijom proizvodnjom dobiju konkurentan proizvod. Odnosno, kako da farmer uprkos pojeftinjenju bude rentabilan na tržištu mleka.Profesor Vladan Bogdanović ističe da je veoma teško odrediti koliko je tačno grla za rentabilnost proizvodnje bilo dovoljno, ali okvirno bi to bilo nekih 25 do 30 krava. To je, kako on ističe, neki minimum koji bi, jedna proizvodnja na porodičnim gazdinstvima bez angažovanja dodatne radne snage, trebalo da poseduje da bi bila rentabilna.

Što je već broj broj grla stoke, potrebno je i više radne snage, takođe i zahtevi u proizvodnji hrane su veći. Sa većim ulaganjima, ipak, veći je i ekonomski profit, kaže naš sagovornik.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2639381/da-li-mlekarstvo-moze-biti-rentabilno-kako-postici-dobru-cenu-mleka-u

Srpsko plavo zlato, kako zovu borovnice, sve više postaje popularni, ali i najtraženji srpski proizvod, pa njihova proizvodnja može da bude vrlo unosan posao.U Srbiji je uveliko počela berba borovnica. Porodica Đorđević iz Beograda podigla je prve zasade pre četiri godine, a danas imaju više od dva hektara borovnica, koje uglavnom plasiraju na inostrano tržište.

Veselin Đorđević je ekonomista. Nikada se ranije nije bavio poljoprivredom. A onda je pre četiri godine ušao u posao s borovnicama, sa idejom da se pomeri iz grada i sebi i svojoj porodici omogući boravak u zdravom okruženju i prirodi. U njegovom slučaju, zadovoljstvo i posao odlično su se uklopili."U tom trenutku smo procenili da bi borovnica mogla da bude izbor i da je borovnica nešto što će biti budućnost i budući srpski brend. U narednih desetak-petnaest godina, pošto smo po nekim procenama, na svega 1000 hektara borovnica u Srbiji, mislim da imamo veliki prostor za rast", kaže Veselin.

Borovnica je poslednjih godina doživela pravi bum u Srbiji. Iako ulaganja nisu mala, zbog dobre cene i sigurnog plasmana, sve više ljudi odlučuje se da zasadi ovo voće.

Veselin kaže da ima velikog interesovanja.

"Mislim da će se to u budućnosti još više od Srbije zahtevati, pošto mi nismo prepoznati kao zemlja koja ima borovnicu. Tako da treba raditi na toj promociji da Srbija bude sinonim za dobru borovnicu", priča on.

Sada već iskusni proizvođač borovnice poručuje da je u ovom poslu imperativ vrhunski kvalitet, za koji je potrebna maksimalna posvećenost. Samo u tom slučaju, plasman je zagarantovan. A o ukusu da ne govorimo.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=18&nav_id=1556159

Dok se domaći proizvođači jagoda tek pripremaju za berbu, na pijacama i u marketima se već nekoliko nedelja prodaju uvozne jagode iz Grčke, a cena zavisi od toga gde se kupuju. Na pijacama kilogram jagoda košta 300 dinara, dok u marketima za tu količinu treba više novca.- U našoj zemlji godišnje se proizvede oko 35.000 tona jagoda - kaže prof. dr Nenad Magazin s Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. - Svega 15 odsto ukupno proizvedenih količina je iz Vojvodine pošto ovo voće nije dominantno uzgoju na našem području.

Ipak, proizvodnja se povećava, ukazuje Magazin, a iz godine u godinu jagode se sve više sade.

- Pre deset godina proizvodnja jagoda nije bila registrovana u statistici, a još uvek nema preciznih podatka na koliko hektara se uzgajaju jagode. Ipak, danas se od zna da Srbija godišnje od jagoda zaradi oko pet miliona evra i da 40 se odsto ubranih jagoda preradi ili bude zamrznuto - kaže Magazin.

Ukazujući da gajenje jagoda može biti isplativo, Magazin poručuje da je, pre nego što krenu u posao, neophodno da se proizvođači dobro upoznaju sa svim aspektima ovog posla i, što je najvažnije, obezbede tržište jer zrela jagoda ne može dugo da stojiDakle, veoma brzo domaće jagode zameniće one iz uvoza, a to pre svega, kako proizvođači kažu, zavisi od toga koliko će biti sunca. Za sada se ne može reći kakav će biti kvalitet domaćih jagoda, a razlog je to što je u martu i aprilu bilo mraza, a zbog niskih noćnih temperature pretpostavlja se da će prinos biti umanjen za pet do 20 odsto. - Sad je teško precizno reći koliko će jagode koštati jer će se više znati kad krene branje, ali verujem da će kilogram jagoda koštati oko 300 dinara - kaže jedan od većih proizvođača jagoda iz Rumenke Milan Marinković. - Cena, naravno zavisi od više faktora, a sigurno je da će veliki uticaj imati ponuda i potražnja, odnosno to koliko će domaći proizvođači ponuditi tržištu i koliko će domaći izvoznici biti spremni da otkupe jagoda za rusko tržište potrošače.

Prošla godina bila je loša po proizvođače, a oni koji se dugo bave ovom proizvodnjom kažu da ne pamte lošiju godinu pošto su zbog velikih vrućina u aprilu domaća jagoda dospela istovremeno kada i turske i grčke. Tržište je bilo prepuno ovog voća i kupci su za kilogram jagoda plaćali oko stotinu dinara, a za to vreme proizvođači su gomilali gubitke i mnogi zbog toga ove godine nisu obnovili zasade.

–Jagoda će biti dovoljno za pijace, ali onih najkvalitetnijih ne previše jer će se ta klasa jagoda uglavnom izvoziti, najviše na rusko tržište – kaže Marinković, ukazujući da domaći proizvođači jagoda treba da se okrenu i ka tržištima drugih zemalja.
Nenad Magazin podseća da je lane kvalitet jagoda bio loš, a izvoz podbacio zbog uredbe. Naime, bilo je propisano da se izvozom voća mogu baviti samo preduzetnici koji imaju hladnjače zapremine iznad 500 tona.

– Za jagode nisu potrebne hladnjače tolike zapremine, pa se očekuje da ove godine uredba biti povučena, mada, bar za sada, o tome nema nikakvih informacija – ističe Magazin. - Verovatno zato što tek sledi branje pa će plasman ka inotržištu biti aktuelan kada voće bude trebalo prodati.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/gajene-jagoda-isplativo-ako-se-na-vreme-obezbedi-trziste-20-04-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31