Bezbednost hrane je pod posebnom lupom nakon širenja virusa SARS-CoV-2, a sve se više govori o samodovoljnosti u poljoprivrednim proizvodima što podstiče inovatore i ulagače na nova rešenja u proizvodnji. Bez obzira na koronu, popularnost vertikalnih farmi godinama raste, a verujemo da će se uzlazni trend nastaviti posebno nakon kritične 2020.

Dokaz tome je nemačka start-ap kompanija Infarm, koja se bavi urbanom poljoprivredom te je razvila tehnologiju vertikalne proizvodnje, a od investitora su prikupili 170 mil USD za dalji razvoj. Cilj im je u sledećih pet godina da prošire svoju mrežu uzgoja u Evropi, Severnoj Americi i Aziji i to za deset puta, navodi Reuters.Ova firma ima sedište u Berlinu, a osnovali su je 2013. godine Osnat Mikaeli i braća Erez i Gaj Galonska. Njihove modularne farme smeštene su na raznim lokacijama u gradu, a proizvodi se mogu naći u prodavnicama hranom, restoranima, trgovačkim centrima pa čak i školama - blizu samih potrošača čime smanjuju negativan uticaj na okolinu.

Povrće koje uzgajaju pakuju dok je sveže, zajedno sa korenom umočenim u rastvor koja ga održava u takvom stanju i na taj mu način produžuju vek trajanja. Ističu kako u proizvodnji ne koriste pesticide, a pored toga, upotrebljavaju 75% manje đubriva i 95% manje vode.

Negativan uticaj na životnu sredinu smanjili su i tako što su dizajnirali sistem upravljanja pa proizvodnju nadziru i kontrolišu iz clouda (oblaka), središnjeg centra Infarma, što ovu kompaniju bitno razlikuje od konkurencije.

Planiraju da prošire područje uzgoja na 465.000 m2 do 2025. godine, u odnosu na sadašnjih 46.500 m2. Trenutno proizvode u 10 zemalja, a bave se uzgojem gljiva, paradajza, jagoda, salate i začinskog bilja. Ova investicija pomoći će nam da napravimo globalni iskorak i na kraju promenimo način na koji se ljudi hrane i razmišljaju o hrani - rekao je Erez Galonska, suosnivač i izvršni direktor Infarma. Kazao je i da njegova firma planira da ostvari dobit do 2023. godine.

Iz Infarma su poručili da u ovom, već trećem krugu ulaganja, očekuju da će prikupiti 200 mil USD. Do sada su ukupno pribavili 300 mil USD.

Do sada su sklopili ugovore vredne ukupno 400 mil USD, a kako bi snabdeli hranom velike trgovce kao što su nemački Aldi Sued, Marks i Spencer MKS.L u Britaniji i Kroger KR.N u Sjedinjenim Američkim Državama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3028472/vertikalni-uzgoj-povrca-i-voca-privlaci-investitore-nemacki-startap-sklopio-ugovore-vredne

Ijan Kofi (Ian Coffey) i Dalida Galijaš-Kofi su se iz Irske preselili u Dobraču. Selo kod Kragujevca je njihova nova adresa posle njegovog dugogodišnjeg putešestvija po svetu i njenog 15-godišnjeg boravka u Dablinu i Korku, gde su se i upoznali. Kućica na selu, cveće u dvorištu iz koga se pruža pogled na idilični šumadijski pejzaž, komšije koje ih sa traktora na putu za njivu pozdravljaju, sveža hrana i miran život su ono što je Ijan tražio. U međuvremenu, osim Irske, živeo je i radio u Parizu, Hamburgu, Melburnu….

Skoro preteći, sa "dvostrukim" iskustvom, Ijan kaže:

- Dobro je dok ne uđete u Evropsku uniju. Poznajem mnogo farmera koji i sami kažu da nisu vlasnici svoje zemlje i stoke. Kad ih pitam - da li je sve ovo vaše, oni će mi reći - pola je moje, a na pola pravo polaže banka. Ljudi su pod kreditima. Tri meseca ako ne plate ratu, sve odlazi banci. U jednom trenutku ostaju bez posla, prihoda, kuće. To je konstanta tenzija. Ovde su ljudi manje - više vlasnici svog imanja - kaže Ijan Kofi.Priznaje da ne poznaje dobro situaciju u srpskoj poljoprivredi, ali o ekonomiji zna toliko da mu se isplati da u selu drži mehaničarsku radionicu za popravku motora.

- Ovde je mirno. Nema konstantne gužve i stresa. Volim da sednem, popijem kafu na miru, pa da odem da radim moj posao. Vidim i da se meštani ovde tako organizuju. Dosta rade, ali su gospodari svog vremena. Nasmejani su, svi se pozdravljaju na seoskom putu, vole da svrate i da im odete u goste. Za ovih četiri do pet godina bio sam na više rođendana i slava nego za celi život po svetu - kaže Ijan.

Dalida je srpskog porekla, koja je iz Hrvatske devedesetih došla u Čelarevo, a potom se zaputila u Irsku u potrazi za boljim životom. Posle 15 godina ona i Ijan su doneli odluku da je bolje da žive u Srbiji. Zajedno su radnju za motore preselili u Šumadiju, koja je na sredini puta svim njihovim mušterijama iz cele Srbije.

- Još 2010. godine dok smo putovali kroz Srbiju doneli odluku da ćemo se doseliti u ovaj trougao između Kragujevca, Topole i Gornjeg Milanovca. Na proputovanju smo se obreli u Dobrači i tu zapazili kuću koja nam se svidela. Igrom slučaja, dve godine kasnije, videli smo oglas da se prodaje. Nije bila opcija da u Srbiji živimo u gradu, već samo u selu. Irska je zemlja u kojoj je život poprilično skup, poreza je mnogo, izuzetno su visoki i na kraju se život svede na put do posla i nazad. Ijan se odlično uklopio u Šumadiju. Dobio je i novo ime, jer su meštani lomili jezik. Na kraju su mu rekli - znaš šta ti ćeš da budeš Ilija - priča Dalida.Ijanu odgovara što na selu ne mora da gleda na sat. On kaže da su ljudi na u Srbiji slični Ircima, pogotovo na selu i da mu je prvi utisak bio da su pošteni, radni i žele da pomognu jedni drugima. Priroda i krajolici nisu bii iznenađenje za njega, jer, kaže, i Srbija i Irska su "zelene" zemlje. Kad ne popravlja motore Ijan obilazi mlade voćke koje je posadio. Za početak - 17 stabala šljiva, orahe... Merka gde bi mogao da podigne plastenik sledeće godine u kome će gajiti paradajz, još nešto od povrća i obavezno ljute prapričice. Jer, smatra Ijan, najkvalitetnija hrana na svetu je u Srbiji.

- Prednost života u selu je što vam je sveža hrana uvek dostupna. To deluje lakonski i nevažno, jer vam je ovde na dohvat ruke, ali verujte mi na reč da je od izuzetnog značaja. Bilo gde u Evropskoj uniji ne možete naći tako sveže i zdrave namirnice kao ovde. Upravo je takva hrana velika prednost koje ljudi nisu svesni. Prvo, zbog jurnjave i posla vi niste u mogućnosti da tragate za svežom hranom, pa vam u EU jedino preostaje da izmoždeni posle radnog vremena nabavite bilo šta prerađeno u marketu. Zato sam odlučio i sam da proizvodim povrće, a video sam da su ovde plastenici skoro obavezni u svakom domaćinstvu. Privilegija je u životu proizvesti hranu za sebe. Imam i odlične savetnike među seljanima, jer su svi raspoloženi da pomognu - priča Ijan.Sopstvena proizvodnja povrća i voća za Dalidu i Ijana nije nevažna stavka, jer su oboje vegetarijanci. Ove jeseni pripremili su 50 tegli ajvara i još toliko druge zimnice od povrća. Bilo je u početku čudno Šumadincima, kako to da ne jedu meso, prvenstveno, jer im je bilo krivo što pored bogate trpeze malo toga mogu da probaju.

- Laknulo je i njima i nama kad smo prvi put otišli na posnu slavu. A tamo posna sarma, prebranac, dimljena riba. Divota - kaže Ijan i usuđuje se da sumira svoj život pre i posle Dobrače:

- Kada uporedim život u svetskim gradovima i selu u Srbiji, moj utisak je - ni manje para, ni boljeg života!

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2655857/irac-u-sumadiji-pravi-plastenik-i-uzgaja-voce-ni-manje-para-ni

Pčelari uvek iščekuju prve izlete pčela, krajem zime i rano u proleće, da bi videli s čime raspolažu na početku sezone. Za vreme prvih proletnjih izleta, po letu pčela i njihovom ponašanju, mogu oceniti kakva je njihova pčelinja zajednica. Ako pčele brzo i živo ulaze i izlaze iz košnice i donose cvetni prah, pčelari mogu tada zaključiti da je društvo zdravo i da ima maticu. Ako pak, izvlače puno mrtvih pčela ili ako se pčele zadržavaju na poletaljci ili se tromo kreću, znak je da zajednica nije dobro zimovala. Takva društva je potrebno obeležiti i onda kada temperatura u hladu poraste do 17oC pregledati društvo.

Na početku proleća, pre nego što procvetaju voćnjaci, trebalo bi izbegavati otvaranje košnica radi pregleda jer su tada dnevne temperature vazduha nedovoljno visoke (u najvećem broju slučajeva), pa može doći do prehlade legla i uklupčavanja matice, kao i zbog nedostatka nektarne paše može doći do grabeža.

 

U ovo vreme pčele je najbolje prihraniti (ukoliko im nedostaje hrane), medno – šećernim pogačama, jer davanje sirupa nije preporučljivo zbog nedostatka pčelinje paše i može izazvati grabež.  Sirup ne treba davit takođe jer u to vreme temperatura vazduha pada nisku tako da se pčele održavaju u klubetu i sirup veoma ohladi. Kako tu tom slučaju  pčele ne deponuju u saće datu hranu desi se i da ukisne tako da je potpuno nepotrebno ovakvu hranu davatis savetuju iskusni pčelari.

Najbolje je pčelama dati pogaču spravljenu od jednog dela tečnog meda i četiri dela šećera u prahu (po težini). Med treba da bude malo zagrejan. Ne treba direktno grejati med, već treba posuda sa vodom da se zagreva do oko 50oC. Med se meša dok se ne dekristališe i zagreje toliko da se u njega može staviti prst (a da se ne opeče). Šećer u prahu treba da bude nešto topliji (držati ga u toploj prostoriji) i bez grudvica. U šećer se uspe tečan med i mesi se sve vreme dok se ne homogenizuje sa medom. Uzima se 80% šećera u prahu, 19% tečnog meda i 1% umereno tople vode (radi lakšeg mešanja). Kada je sve dobro izmešano. O smese se prave pogače veličine po želji i se potom stavljaju u najlonsku foliju.

 

 

Kada smo stigli kod porodice Despotović, u Slobomir kod Bjeljine, srdačno nas je dočekao domaćin Miko.

Do sada smo odlazili kod pčelara sa porodičnom tradicijom bavljenja pčelarstva, ali ova je drugačija. Kako ističe naš sagovornik, pčelarstvom je počeo da se bavi 1975. godine. Od tasta je dobio dve košnice, i tako su supruga Radinka i on počeli da se bave pčelarstvom.

- Počeli smo sa dve, i kako je ljubav prema pčelarstvu rasla, tako se povećavao broj košnica. Danas, broj pčelinjih društava porodice Despotović iznosi oko 350. Košnice su smeštene na dva porodična imanja. Na ušću Save i Drine u bijeljinskoj opštini, i u Novom Selu na Sokocu.

Osim njih dvoje, pčelarstvom se bave dve ćerke i zet. Ujeda ima dosta, ali pčelama treba prići bez nervoze, staloženo, one ne vole brze pokrete.

Porodica Despotović proizvodi sve proizvode: med, polen i propolis. Glavna proizvodnja je matični mleč, kojoj su se najviše posvetili ćerka Danijela i zet Bojan.

Prošla godina je bila jako loša, a i ova je slaba. Kako ističe naš sagovornik, nemaju baš neku pomoć od države. Dobijaju 4,5 maraka po košnici, što je jako malo. Po njegovim rečima, bolje je da im daju lekove, nego što im daju jako malo para. Imaju veću pomoć od opštine.

Prema Mikovim rečima, dobar deo pčelara će prestati da se bavi pčelarstvom, mnogi su nestali, i  nemaju od čega da ulože. Neću da odvraćam ljude, ko nema zaposlenja trebalo bi da počne, ali mora sve da proizvodi, mada tu nema nekih para.

Treba početi sa 5 košnica i to LR, pa onda kada se obuče može AŽ.

 

Detaljnije na video linku: https://www.youtube.com/watch?v=WkWvh9cDdKM&t=7s 

Kako se proizvode matice: https://www.youtube.com/watch?v=VUYeJLvI55w 

Proizvodnja maticnog mleca: https://www.youtube.com/watch?v=0FxrjJPlZNo&t=172s 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31