Za pravilan razvoj teladi, veoma je važan način ishrane, koji se menja sa uzrastom. Kolostrum (prvo mleko krave) ima poseban značaj za uspostavljanje početnih funkcija organa za varenje teleta.

Da bi dobili vitalno i zdravo tele, važno je da u predviđenom roku, dobije što veću količinu kolostruma, koji mora da bude svež sa temperaturom 36 - 38 °C.

 

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina, koji je u prodaji od 15. septembra. 

Kao što svi znamo, kvalitetna ishrana u najvećoj meri utiče na produktivnost kod životinja. Na visokim letnjim temperaturama, najrentabilnije je napasati ovce na pašnjacima, na kojima se gaji veliki broj razičitih trava. Poželjno je vršiti prihranu koncentrovanim hranivima, kao što su kukuruz, ječam i ovas. Trajanje ispaše treba da bude oko 4-5 časova dnevno uz dodatak od 300 g do 400 g koncentrovane hrane po grlu.

Veoma je važno da ovce imaju na raspolaganju stalno dostupnu vodu, tako da je mogu piti po volji. Važno je da voda bude proverenog kvaliteta. Žedne ovce slabije konzumiraju hranu, a to nepovoljno utiče na proizvodnju. Veoma je bitno u periodu laktacije obezbediti dovoljnu količinu vode. Po rečima stručnjaka, za svaki kilogram konzumirane suve materije hrane, ovcama je potrebno oko 5-6 litara vode dnevno.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec jul.

Da li ste konkurisali za bespovratna sredstva? Koja je njihova namena i koliki je njihov iznos? Možete pročitati na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/2731-konkurisite-za-bespovratna-sredstva

 

Za ishranu ćurića u prvih par dana potrebne su male plastične tacne za spremanje hrane. Nakon nedelju dana, ćurići se hrane iz visećih hranilica. Ćurići su u početku nesnalažljivi u pronalaženju hrane i vode, pa je zbog toga nužno da unutrašnjost objekta u prvih 48 sati bude neprekidno osvetljena intenzitetom svetlosti od 80 do 100 vati, a intenzitet i trajanje osvetljenja se sa vremenom smanjuju.

Ćurići se u prvom mesecu starosti hrane predstarter smešom, koja sadrži 30% belančevina, a u drugom mesecu starter smešom koja sadrži 25% belančevina.

Gotove krmne smeše za piliće sadrže manji procenat belančevina, pa stoga nisu prihvatljive u ishrani ćurića. U slučaju da se ćurići tokom prvih osam sedmica počnu kljucati, treba ih razrediti, smanjiti intenzitet svetla, pa u smeši povećati učešće belančevina i vitamina. Ishrana ćurića mora da bude kvalitetna.

U ishrani se može kombinovati i paša. Na paši osim trave ima i dovoljno raznih insekata koji su za njih odlična hrana, tako da ćurići brzo rastu i njihovo gajenje je veoma rentabilno.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u junskom izdanju Agrobiznis magazina.

Teška hrana nakon koje osećamo težinu u želucu, pojačano znojenje i dehidraciju, u vreme letnjih vružina ne dolazi u obzir. Vrući letnji dani zahtevaju posebnu ishranu koja organizmu daje energiju i dovoljnu količinu vode. Zato birajte namirnice bogate vodom i vlaknima koje će organizam mnogo brže moži da probavi i nakon kojih ćete se osećati lakše, a pozitivno će delovati i na vašu liniju.

Sezonsko povrće i voće bi trebalo da sačinjava najveći deo svakodnevne ishrane. Lubenice, dinje, breskve, bobičasto voće, šljive i grožđe najbolji su saveznici tokom letnjih dana jer sadrže veliku količinu vode, pomažu u regulisanju probave i sadrže vrlo malo kalorija.

Voće možete da jedete u neograničenim količinama, kao i povrće koje se može jesti sirovo ili kuvano, a možete da ga dodate i u jutarnji šejk koji će organizmu dati energiju i potrebne vitamine i minerale. Ne zaboravite u obrok uključiti i zelenu salatu koja ima svega 14 kalorija, a podstiče probavu i bolji rad creva, obiluje C vitaminom te vrednim mikroelementima.

Salatu možete da pripremite i kao kompletan obrok. Lagane salate sa povrćem, posnim sirom, kozicama ili tunjevinom odlično su rešenje za letnji ručak ili večeru.

Ako ste ljubitelj obroka "na kašiku", i tokom letnjih dana bez griže savesti možete da jedete i čorbe od sezonskog povrća koje ubrzavaju metabolizam i podstiču mršavljenje. Na vašem letnjem meniju mogu da budu tople ili hladne čorbe po želji, a naša preporuka je osvežavajuća čorba od tikvica, šargarepe i krompira.

Ako ne možete da odolite slatkišima, tokom letnjih vrućina možete da uživati u voćnom jogurtu ili sladoledu koje možete i sami da napravite. U običan jogurt dodajte iseckano voće i malo meda, pa promešajte ili izmiksujte po želji. Kada je reč o sladoledima, birajte one voćne jer su manje zasitni i imaju manje kalorija.

Tri namirnice koje štite kožu od UV zračenja i popravljaju oštećenja kože


Pravilna ishrana tokom letnjih vrućina važna je i za kožu, koju treba pripremiti za izlaganje jakom suncu i UV zracima.

1. Plava riba, riba hladnih mora i riblje ulje

Ove su namirnice bogate vitaminom A, D i omega 3-masnim kiselinama, što su sve snažni nutrijenti koji štite kožu od slobodnih radikala, podstiču oporavak i epitelizaciju kože i smanjuju upalne procese na koži.

2. Crvena paprika

Crvena paprika koja podstiče topljenje masnoća u organizmu, bogata je vitaminom C, antioksidansom koji ima važnu ulogu u sintezi kolagena, a samim tim i u regeneraciji kože.

3. Orašasti plodovi

Orašasti plodovi sadrže čak 63 odsto nezasićenih masnoća koje su važne za zdravlje srca, a pomažu i u mršavljenju. Te namirnice su važne za kožu tokom letnjih meseci jer obiluju vitaminom E, također snažnim antioksidansom. Blagotvorno deluju na sve tipove kože i stoga je unos oraha, semenki, kao i kvalitetnih biljnih ulja leti veoma važan.

Tri namirnice za taman ten


Da biste bili sigurni da ćete ovoga leta imati prelanulu boju kože, hranite se namirnicama koje sadrže betakaroten.

Iako je šargarepa najpoznatija namirnica koja potpomaže u tamnjenje kože, lubenica, dinja i zeleno lisnato povrće, kao što su spanać i kelj, također su namirnice bogate biljnim pigmentima i betakarotenom, koji dokazano podstiče ravnomernu pigmentaciju kože.

IZVOR: TPORTAL.HR

 

http://www.b92.net 

 

Sirće se u ljudskoj ishrani koristi od davnina. Poznata je činjenica da su Rimljani pili jabukovo sirće kao osvežavajuci napitak, verujući u njegova lekovita svojstva. Sirće je prehrambeni proizvod, dobijen sirćetnom fermentacijom raznih voćnih vina i alkohola, ali i drugih sirovina zavisno od regije u kojoj se ono proizvodi.

Najčešće je to sirovina koje ima u izobilju, pa tako u Italiji i Francuskoj preovladava vinsko sirće, u Engleskoj sirće od ječma, u Aziji se proizvodi sirće od pirinča, a u Severnoj Americi jabukovo sirće. Široka primena Sirće se koristi u ishrani kao začin, konzervans, a odlično može poslužiti u domaćinstvu kao dezifikaciono sredstvo, s obzirom na to da usporava rast i ubija mikroorganizme, ali i kao odstranjivač mrlja, vodenog kamenca i kao odlično biorazgradivo sredstvo za pranje prozora. Takođe je poznata njegova primena u farmaceutskoj industriji i pri izradi narodnih lekova.

U našoj zemlji sirće se proizvodi od melase, koja je nusprodukt pri proizvodnji šećera. Iz nje se izdvaja alkohol etanol, od kog se sirćetnom fermentacijom dobija alkoholno sirće. Osim melase, koriste se kukuruz i druge žitarice, razne vrste vina i voća.

Alkoholno i jabukovo sirće se razlikuju prvenstveno po organoleptičkim svojstvima - po ukusu i mirisu, a zatim i po sastavu. Alkoholno sirće se najviše koristi za konzerviranje povrća, kome daje svojstven ukus i aromu, dugo čuva njegovu svežinu, kao i vitaminski sastav.

Jabukovo sirće  je vrlo rasprostranjeno u ishrani našeg stanovnistva. Dostupno je kada je cena u pitanju, a može se vrlo jednostavno napraviti i u kućnim uslovima. Najkvalitetnije je sirće od divlje jabuke. Jabukovo sirće je bogato jabučnom kiselinom, koja je prirodna organska materija, ali i svim onim materijama koje možemo naći u samoj jabuci.

Više o ovom temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina. 

Ishrana je ključ dobrog zdravlja za sve, a posebno kod ljudi sa hroničnom bolešću bubrega. Kod ljudi koji imaju hroničnu bubrežnu insuficijenciju ishrana ima veliku ulogu i može delovati terapeutski i obrnuto. Ona je za svakog pacijenta individualna. O njoj bi trebalo da odlučuju lekar i nutricionista. Dijetetski režim zavisi od stepena bubrežne insuficijencije, od telesne mase, uzrasta i individualnih potreba pojedinca. Dobro koncipirana dijeta može značajno usporitibolest dok kod pacijenata na dijalizi može u velikoj meri smanjiodi nagomilavanje toksina u krvi između dve dijalize i u velikoj meri olakšati tretmane.

Bolest bubrega često prati pojava belančevina u urinu, zadržavanje tečnosti, snižene vrednosti belančevine albumina u krvi i povišene vrednosti masnoća u krvi. Osnovu ishrane čine bečančevine, masti i ugljeni hidrati.

Telo razlaže proteine iz hrane i jedan od produkata razlaganje proteina u organizmu čini urea.Proporcionalno propadanju bubrežne funkcije urea se taloži u krvi. Ishrana sa smanjenim unosom mesa, mlačnih proizvoda i jaja koji su bogati proteinima sprečiće taloženje previše uree u krvi.

Bubrezi kontrolišu nivo tečnosti u organizmu.Ukoliko bubrežna bolest napreduje bubrezi sve više gube funkciju da eliminišu višak tečnpsti iz tela i preporuka je da se smanjenje unosa tečnosti.Višak tečnosti dovodi do oticanja, pojave kratkoh daha i visokog krvnog pritiska.Tečnost se ne nalazi samo u vodi već i u hrani koja se unosi.Radi bolje resorpcije tečnost treba unositi u više razmaka u toku dana u raspoređenim, manjim količinama.

Kako smanjiti unos tečnosti:

  • Pijte samo kada ste žedni,
  • Izbacite so iz ishrane ona pospešuje žeđ i utiče na zadržavanje tečnosti,
  • Limun smanjuje osećaj žeđ – držite krišku limuna u ustima ili dodajte par kapi limuna u vodu koju pijete,
  • Držite led u ustima,
  • Ukoliko bolujete od dijabetesa kontrolišite vrednosti šećera u krvi,
  • Žvaćite žvake bez šećera,
  • Lekove pijte uz gutljaj tečnosti,
  • Dozirajze količinu vode koju ćete piti tokom dana- odredite posudu u kojo ćete je držati i na taj način ćete dozirati i kontrolisati unos tečnosti u toku dana.

Dnevni obroci treba da budu mali i česti. Dozvoljena je sva hrana u umerenim količinama. Suhomesnato, fast food i alkohol treba potpuno izostaviti!

Najbolje je spremati hranu kod kuće radi sigurnosti na koji način je pripremljena. Najbolji načini pripreme hrane su kuvanje u vodi, na pari, dinsanje, pečenje na masnom papiru, u foliji bez dodatka ulja.

Pravilan način pripreme i izbor hrane su specifični ali imaju značajnu ulogu u terapijskom smislu.

Mart je mesec kada treba početi da se razmišlja o pomeni ishrane, treba napuniti baterije i osloboditi telo od otrova i ponekog suvišnog kilograma. Odličan je period da naše telo prođe kroz proces detoksikacije ili eliminacije otrova, koje smo nakupili tokom zime. Jednolična zimska ishrana, bogata zasićenim masnim kiselinama i termički obrađenim povrćem, tokom proleća zameni ćemo povećanim unosom svežeg povrće i voća u vidu salata, kao i uvođenjem isklijalog semenja. Jedna od dobro poznatih tehnika koja se preporučuje je proces gladovanja. Od davnina je poznato da gladovanje ima izvanredno pozitivan uticaj na opšte stanje zdravlja organizma. U različitim religijama gladovanje se se primenjuje kroz post, kao osnovni vid duhovnog i fizičkog pročišćavanja. Dobro je gladovati samo na vodi i to u vremenu od 1, 3, 5, 7 dana. Ali, za one koji nikada nisu gladovali, preporučuje se postepeno navikavanje, tako što će se odrediti jedan dan u nedelji kada će se uzimati samo voće. Treba uzimati voće koje u sebi sadrži visok procenat vode; ne uzimati banane, urme, sušeno voće i slično. Dobro je uzimati citruse (limun, pomorandžu, grejp, mandarinu, kivi), zatim jabuku, krušku, može i uz sveže povrće... Gladovanje je dobro, radi pročišćavanja organizma i jačanja duhovne, tj. unutrašnje snage volje. Agrumi ili citusi: limun, mandarina, pomorandža, grejpfrut. To je voće koje je bogato vodom 83 – 89 %. Bogati su ugljenim hidratima: glukozom, fruktozom i saharozom, brzo resorbujući šećeri.. Sadrže značajne količine biljnih vlakana., celulozu kao i pektine. Osvežavajući, kiseo ukus u limunu, grejpfrutu, i narandži potiče od limunske kiseline, dok kod narandže i od oksalne kiseline. Ovu grupu voća karakteriše visok sadržaj vitamina C i vitamina P, kao mi proitamin vitamina A. Pomorandže sadrže i nešto vitamina E. Grejpfrut je po hranljivoj vrednosti i vitaminskoj vrednosti sličan pomorandži. Ali je po ukusu nešto gorči. Izdvaja se po sadržaju likopena, antioksidansa koji učestvuje u preveniji mnogih tumora, a dobar je i u snižavanju nivoa LDL holesterola u krvi koji je jedan od uzročnka degerativnih oboljenja kardiovaskularnog sisttema. Vrlo je zdarv i hranljiv, treba ga što više koristiti u ishrani. Mandarina ima tanku koru i lako se odvaja od sočnog i jako mirišljavog mesa u pojedinim kriškama ploda ima više semenki. Mandarine su sitnije od pomorandži, sok je nešto slađi. Sadrži dosta oranskih kiselina, mineralnih materija: kalcijum, kalijum, fosfor, natrijum, magnezijum, sumpor, bor i u vrlo malim količinama gvožđe, cink, bakar, mangan,.. Imaju mnogo šećera i mnogo vitamina C, pogodan je za varenje i razmenu mateija u organizmu. Jabuka je među najrasprostranjenijim vrstama voća; osvježavajuća, kiselo-slatkog okusa i svojstvene arome. Poznate su brojne sorte (njih oko 10 000), koje se međusobno razlikuju po ukusu, slatkoći ili kiselosti, konzistenciji i sočnosti. Sadrži 3,3 g biljnih vlakana. Bogata je hranjivim sastojcima čija količina zavisi od vrste. Jabuka se najčešće jede sirova, ali se i peče, kuva, suši, prerađuje u sokove, marmelade, džemove, želee, a poznat je i vrlo cenjeno jabukovo sirće. Jabukovo sirće je proizvod dobijen vrenjem jabuka ili prevrelog jabučnog soka. Primenjuje se u tradicionalnoj medicini zbog značajnog prisustva kalijuma. Konzumira se u raznim kombinacijama, najčešće s medom i vodom. Svežu jabuku trerba jesti pola sata do sat pre jela ili 3 – 4 sata posle jela.. Jabuka treba da je svakodnevno zastupljena u ishrani pojedinca, naročito kod onih koji žele da izgube na telesnoj masi. Zahvaljujući sadržaju pektina ( vlakna koja su nerastvorna u vodi), jabuka uspeva stvoriti dodatni osećaj punoće i sitosti. Sadrži i monosaharid fruktozu, šećer koji može izazvati zadovoljenje želje za slatkim, a da ne dolazi do velikih promena u koncentraciji glukoze u krvi. Novija istraživanja pokazuju da taninska kiselina sadržana u jabuci značajno utiče na metabolizam masti i onemogućuje njihovo taloženje u jetri. Jabukom se unosi mnogo vode (što je poželjno u redukcionoj ishrani), sadržaj vitamina i minerala, kao i biljnih vlakana daje osećaj sitosti i pomažu regulaciji stolice, a pojačavaju lučenje mokraće. Keleraba je povrće koje vodi poreklo od kupusa. Dok je mlada ona je sočna, mekana i ukusna može se koristiti kao sirova u salati. Često se i priprema u termičkoj obradi u kuvanim jelima. Jede se samo dok je mlada jer stajanjem postane čvrsta, tvrda „drvenasta“, pa se kao takva ne koristi u ishrani. Visoke je hranljive vrednosti. Energetska vrednost joj je 29 kcal u 100 grama. Keleraba sadrži 11,91 odsto suve materije, 2,46 odsto proteina, 0,13 procenata biljnih ulja, 6,50 odsto šećera, 1,57 procenata celuloze i 1,25 odsto minerala. Od vitamina najbogatija je vitaminom C (61 mg%) , vitaminom B1 (0,05%). U mladom lišću i stabljici ima, više vitamina i mineralnih soli nego u “plodu - jabuci”, osobito karotina i fosfora. Keleraba sa mesom 1 kg kelerabe 400 g mlevenog mesa 100 g crnog luka 50 g maslinovog ulja 1/2 veze persunovog lista so, biber Pripremanje: Luk očistite, operite, sitno isecite istušite na malo vode. Dodajte meso, posolite, pobiberite i dinstajte petnaestak minuta. Stavite očišćenu, opranu i na rezance iscenu kelerabu, nalijte vodom da sve ogrezne u njoj i ostavite da se kuva na tihoj vatri dok keleraba ne omeksa. Povremeno promešajte.Kada je gotovo, dodati peršunovo lišće i “extra virgine” maslinovo ulje. Posluzite toplo. Keleraba nadevena pečurkama kelerabe ½ kg pečuraka 100 gr pirinča 1 pavlaka peršunov list so, Nekoliko mladih jednakih keleraba oljuštiti i staviti u slanu vodu da se upola skuvaju. Skuvane kelerabe izvaditi, ocediti od vode i ohladiti. Dok se kelerabe cede, napraviti nadev: u šerpu staviti malo maslaca, a kada se zagreje u to dodati ½ kilograma presnih, oljuštenih i sitno iseckanih pečuraka. U pečurke dodati 100 gr opranog pirinča, sitno isečenog peršunovog lista i soli. Oceđene kelerabe izdubiti i nadevati ovim nadevom. Staviti ih u posudu i naliti vodom u kojoj su se kelerabe barile. Kada su kelerabe mekane, razmutiti u kiselu pavlaku i dodati još sitno isečenog peršunovog lista. Kelerabe preliti kiselom pavlakom, na slaboj vatri još malo propeći, a zatim služiti, u istoj posudi. Lekovita svojstva šargarepe od davnina su poznata. Zbog viskog sadržaja karotina dobra deluje na želudac, creva, oči i kožu. Osnažuje organizam, jača koštano tkivo. Preporučuje se svakodnevno popiti pre jela ili u toku dana (za međuobrok) 2 dl soka sveže šargarepe. Stručnjaci sa univerziteta u Njukastlu utvrdili su da sečenje šargarepe posle kuvanja može da poveća količinu njenog prirodnog šećera koji ima antikancerogena dejstva. Međutim, ako šargarepu isečete pre kuvanja, ona gubi svoje zdrave sastojke. To se dešava zato što iz seckane šargarepe tokom kuvanja ispare sva glavna nutritivna svojstva. Namaz od šargarepe 3 skuvane sargarepe mladi luk 250 gr mladog sira pola male kasike majorana 50 g kisele pavlake sa 12%mm mleveni crni biber Oprati pod mlazom hladne vode šargarepu, oljuštiti, ponovo oprati i skuvati na vodi ili na pari. Izgnječiti je dobro (može i kroz cediljku) Dodati sir, zašine, pavlaku i ostaviti da se ohladi. Koristiti kao namaz za sendvič.Po ukusu možete dodati kisele krastavce.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30