Iako se mnogi stočari odlučuju za smeštaj telića u pojedinačne staje, istraživanje sprovedeno u Kanadi otkrilo je prednosti držanja u parovima. Docent sa Univerziteta Dalhouzi dr Rebeka Miger i njene kolege ispitivale su uticaj smeštaja na razvoj teladi, dobrobit i dugoročnu produktivnost. Tačnije, istraživači su želeli da vide utiče li povećana društvenost na njihovu sposobnost da istražuju svoj sredinu i uče jedni od drugih, piše dairyglobal. "Mnogo životinja od toga profitira jer se u grupama osećaju sigurnije i mogu da uče jedni od drugih", rekla je Miger. Iako su sva bila sposobna za učenje, fleksibilnost je upitna.

"Ako su se stvari promenile u njihovom okruženju, ona koja su smeštena individualno, nisu se dobro prilagodila", dodala je tvrdeći da bi to moglo da predstavlja problem na farmama na kojima su životinje izložene promenama.Istraživanje je takođe pokazalo da se telad koja se uzgaja u složenijim socijalnim sredinama manje boji noviteta. Ona koja su odrasla u društvu počela su da jedu čvrstu hranu pre nego ona smeštena pojedinačno. To se pripisuje povećanom nivou udobnosti i istraživanja socijalnog kontakta. Na primer, telići koji su dobili socijalnog partnera, ali nakon šest nedelja starosti, jeli su manje čvrste hrane od onih koji su ranije dobili društvo.Dalje, studije pokazuju da će ženska telad koja brže raste u mladosti verovatno proizvoditi više mleka u prvoj laktaciji. Iako istraživači ne znaju kada je tačno najbolje upariti mladunčad, dr Miger smatra da je to važno napraviti pre šeste nedelje starosti.Međutim, ona upozorava da prerano spajanje može predstavljati i rizik, jer je mladunčad osetljiva na bolesti. Stoga je njena preporuka okupljanje telića u vreme kada počnu da jedu čvrstu hranu, negde oko tri do četiri nedelje starosti.

I dr Mihael Šmauzer iz Freising-Pulinga je za agrarheute otkrio da je s držanjem ove mlade stoke u parovima imao samo pozitivna iskustva.

"Farma na kojoj sam odrastao već 35 godina bavi se uzgojem i drži telad u parovima. Tako držane životinje su aktivnije od onih pojedinačno smeštenih. I više piju, jer ako pije jedno i drugo će hteti", kazao je.Studije pokazuju da telići koji se drže u parovima od trećeg dana života jedu bolje i imaju veći dnevni prirast te da brže uče.

"Čim uđu u grupu, možete da vidite da se bolje slažu s drugima i novim stvarima, poput automatske hranilice, a to znači manje stresa", napominje veterinar Šmauzer .

Budući da u prostoru imate dve životinje, ne znate koliko je svaki od njih popio. Stoga im je potrebno intenzivno hranjenje. To znači da treba po dva puta dnevno da prime najviše sedam do osam litara zakišeljenog punomasnog mleka ili mlečne dohrane.

"Počnite sa dva do tri litre i čim je ispraznilo kantu, treba dobiti još 0,5 litre više. Ukupno bi ih trebalo hraniti punim kapacitetom šest do osam nedelja, a zatim ga polako smanjivati", savetuje dr Šmauzer.

Izvor:https://www.agroklub.rs/stocarstvo/zasto-je-dobro-drzati-telad-u-parovima/62921/

Mnogi stočari su već pripuštali ovnove u svoja stada ovaca, a pojedini će čekati hladniji period i kraći dan. Ukoliko ste u prvoj grupi, treba da obratite pažnju na kondiciju svojih grla najboljom i najprimerenijom ishranom njihovom stanju.

Kako smo ranije pisali, bremenitost kod ovaca traje pet meseci (150) dana. Dnevni prirast ploda je u prvim mesecima mali i tada se hrane uobičajenim obrocima. Zbog porasta ploda hrana mora biti kvalitetna jer se životinji smanjuje zapremina buraga. U prvih 3,5 do četiri meseca nakon oplodnje, ovce nemaju povećane potrebe u ishrani i obrok u ovom periodu treba da se zasniva na kvalitetnoj paši ili senu (livadsko seno 70 odsto, lucerkino 30 odsto). Seno treba pripremati od trava i leguminoza koje su košene u optimalnoj fazi razvića i sušene u povoljnim vremenskim uslovima, navodi stručnjak za stočarstvo Poljoprivredno stručne služne Knjaževac Neđeljko Pipović.Osim sena, u ishranu bremenitih ovaca treba uvrstiti i određenu količinu kvalitetne silaže. Trebalo bi koristiti 1-1,5 kg sena i tri do četiri kilograma kvalitetne silaže. Ako je seno dobrog kvaliteta, njegova količina se može smanjiti na pola do kilogram dnevno, a silažu povećati na četiri do pet kilograma dnevno.

Ne preporučuje se potpuno izbacivanje sena iz obroka. Uz silažu (uglavnom se koristi kukuruzna) ovcama treba davati i stočnu kredu (10 gr/dnevno/grlu) da bi se izbegla pojava acidoze.Kako savetuje Pipović, silaža treba da bude što boljeg kvaliteta - silirani materijal mora da bude sitniji nego za ishranu krava, i to 0,5 do jedan centimetar, kvalitetna fermentacija, ne sme se dozvoliti da silirani materijal ima primesa zemlje zbog buternog vrenja. Ne sme se koristiti pokvarena, plesniva i smrznuta silaža, jer može doći do poremećaja u varenju, naduna, pobačaja, uginuća i tako dalje.Ishranu treba pojačati na oko šest nedelja pred jagnjenje kada dolazi do intenzivnog razvoja ploda. Potrebno je, pored uobičajenog obroka, postepeno u isti uvoditi kukuruznu ili neku drugu prekrupu (150-300 gr) uz dodatak određene količine suncokretove sačme (15 odsto).

Izvor:https://www.agroklub.rs/stocarstvo/obratite-paznju-na-ishranu-bremenitih-ovaca/62644/

Nosilje zahtevaju sasvim uravnotežen i dobro izbalansiran obrok da bi održavale maksimalnu proizvodnju jaja. Nedovoljni ili prekomerni nivo energije u obroku će prouzrokovati veću ili manju konzumaciju hrane, ukoliko se živina ne hrani obročno, što dovodi do smanjenog ili preteranog unosa drugih gradijenata i kroz jedan duži period do problema koji organizam kokoške ne može da reši.

Prekomerno ili nedovoljno unošenje proteina, u prvom redu esencijalnih aminokiselina, ili kalcijuma može prouzrokovati smanjivanje proizvodnje. Preporuke su da smeše za nosilje sadrže 16-18% proteina i adekvatnu količinu energije, kalcijuma, fosfora i čitav niz mikroelemenata i vitamina.

Neadekvatna ishrana prouzrokuje smanjenu nosivost u prvom redu, ali i loš kvalitet jaja, posebno loš kvalitet ljuske. Česti su i prolapsusi usled nošenja krupnih jaja, gubljenje i kljucanje perja, pa čak i hranjenje uginulom kokoškom.

Voda je ta na koju kokoške skoro trenutno reaguju. Količinu i kvalitet vode treba stalno proveravati. Često se dešava, posebno u kaveznom sistemu držanja, da se zapuše pojedine pojilice ili segmenti sistema za napajanje i da to ostane za jedan određeni period neprimećeno. Higijenska ispravnost vode je primarna, ne samo po zdravlje kokošaka nego i ljudi koji konzumiraju ta jaja. Previše hladna ili topla voda značajno utiče na njenu konzumaciju, a time direktno na nosivost. Ukoliko kokoške ostanu jedan dan bez hrane, neće doći do drastičnog pada nosivosti. Ukoliko ostanu jedan dan bez vode, posebno u vreme toplih dana, značajno smanjenje nosivosti je neizbežno, ili pak ako nemaju dovoljno vode samo tri dana, počeće da mitare i u potpunosti će prestati da nose.

Dužina dana ili nedovoljan intenzitet svetla

Kokoši zahtevaju 14-15 sati dužine dana da bi održavale proizvodnju jaja. Ukoliko se kokoškama dužina dana smanji ispod 12 sati u trajanju od dva do tri dana one će vrlo brzo smanjiti nosivost, pa čak i potpuno prestati nositi i početi da mitare. Kokoške reaguju na obdanicu, pa ukoliko se kombinuje prirodno i veštačko svetlo, već od kraja jula treba da im se produžava dužina dana primenom veštačkog osvetljenja.

Pored striktnog sprovođenja preventivne zaštite i maksimalne brige odgajivača bolest može da zahvati jato živine. Postoji niz mera kojih se svaki živinar mora pridržavati da bi njegova živina bila zdrava.

Prva stvar je kupiti zdravu živinu i biti siguran da je zdrava, uveriti se da je ona propisno zaštićena od uobičajenih bolesti.

Drugi uslov je zaštita živine na sopstvenoj farmi. Ona se mora izolovati od kontakta sa drugom živinom, drugim vrstama stoke i zaštititi od ljudi (nepotrebnih poseta).

Treća stvar je besprekorno održavanje higijene u objektu i oko njega.

Sledeći važan momenat je neškodljivo uklanjanje uginule živine.

Momentu starenja jata živinari malo posvećuju pažnje. Biološki kokoške dobro nose dva proizvodna ciklusa. U prvom ciklusu intenzitet nosivosti je najveći, kokoške vrlo brzo dostignu maksimum nosivosti (za 4-6 nedelja), isto tako i odgovarajuću masu jaja.

Bilo koji stres kao, na primer, premeštanje kokošaka, druge manipulacije kokoškama, promene u uslovima ambijenta ili izazivanje panike među kokoškama, može doprineti da kokoške smanje nosivost ili potpuno prestanu da nose. Najčešće stresne situacije su:

nagla promena temperature u objektu (zahlađenje ili otopljenje),

premeštanje i manipulacija,

paraziti (spoljašni i unutrašnji često mogu biti uzrok stresa),

grabljivice (sove, mačke, psi, pacovi itd).

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/08/07/stocarstvo/kako-povecati-nosivost-jaja/

Kao i kod ljudi, i kod životinja je potrebno obratiti pažnju na izvesne detalje kako bi se tek rođeni organizam razvijao i formirao u tehnološki željenom pravcu, i kako bi se obezbedili optimalni uslovi za maksimalni rast i razviće. Često zanemarivanje ovih tehnoloških operacija može dovesti do velikih problema u rastu i razvoju , a neretko i do letalnog ishoda.
Već nakon prvih nekoliko sati života, telad se moraju napojiti kolostrumom (prvim mlekom) kako bi im se sa sigurnošću obezbedio imunitet, unošenjem imunoglobulina koji taj kolostrum sadrži. Ispitivanja na globalnom nivou, pokazala su da, telad koja u prvih 6 sati života popiju minimum 4 litre kolostruma, imaju tokom produktivnog života predispoziciju da budu otpornija na bolesti i budu produktivnija i za nekoliko hiljada litara po laktaciji.
Kolostrum mora biti odgovarajućeg kvaliteta, bez bilo kakvih drugih primesa u sebi. Ukoliko to nije slučaj, teletu se može dati i kolostrum druge majke (a koji
je čuvan u zamrzivaču), i koji se odmrzava i servira na 39-40 °C. Telad se bukvalno nasilno nalivaju pod izvesnim uglom iz cucli, kako bi konzumirala ovu količinu. Primetiće se takođe da su ta telad dosta viša i krupnija u odnosu na telad koja nisu dobila ovu količinu kolostruma. To je samo dokaz koliko je imuni odgovor organizma u kom je uvećan sadržaj imunoglobulina, superiorniji u odnosu na jedinke kojima je to uskraćeno. Ta razlika se ogleda kroz čitav produktivni život jedinke.
Već nakon 36 sati količina imunoglobulina naglo kreće da opada, i tečnost koju luči mlečna žlezda majke, poprima izgled mleka. Nažalost, neadekvatnom ishranom majki koje doje, kvalitet kolostruma i mleka je na veoma nezadovoljavajućem nivou. Iz tog razloga, mnogi tehnolozi širom sveta se dovijaju da patentiraju zamenu za majčino mleko koja će biti superiornija u odnosu na čisto mleko, i koja će nadomestiti u prvih nekoliko meseci života sve
ono što teletu nedostaje da bi se normalno formiralo i razvilo. Zamena za mleko se po pravilu uvodi od trećeg dana života u količini propisanoj od strane proizvođača.
Na tržištu se danas mogu naći velebrojne kombinacije mleka u prahu sa enzimima i zakiseljivačima, a koje su potpomognute proteinom i energijom biljnog porekla, te se takva mleka često nalaze u štali kod proizvođača koji ostavljaju žensku telad sebi za priplod. Jedna od zamena se izdvojila na tržištu, a to je DeHeusov – KALIBER MILK. Pomislio bi čovek da je u pitanju zamena na biljnoj bazi kao i mnoge druge na tržištu, međutim, Holanđani su se svojski potrudili da za najmlađe kategorije pripreme lakotopivi prah koji se ustvari sastoji od čak 85% majčinog mleka, a ostalih 15% čine kokosovo ulje i plamine
masti uz dodatak enzima i zakiseljivača.
Ovim se osigurava to da se otopina leti ne može pokvariti ukoliko ostane u kanti na visokim temperaturama, a takođe da neće izazvati dijareju ukoliko se ohladi ispod 39° C. Zamena za mleko, otapa se na temperaturama od 50 do 55° C, a servira teletu sa 39 do 41 stepen toplote. Uvtrđeno je da toplije mleko (41 stepen) izaziva ezofagijalno grčenje koje se reflektuje na samo sirište, te se i sirište grči, puštajući mnogo više enzima za zgrušavanje mleka.
To mleko brže prelazi u lako svarljivi sir. Osnovne greške koje proizvođači prave jeste napajanje hladnim mlekom, i napajanje iz kofe sa zemlje. Cucla iz koje tele sisa, mora uvek biti u visini očiju teleta, kako bi ono izduživalo grkljan dok pije i ispravljalo ezofagijalnu krivinu, a mleko prolazilo kroz sirište
umesto da odlazi direktno u burag. U suprotnom, mleko koje odlazi direktno u burag, ne biva tretirano enzimom za zgrušavanje, i vrlo brzo dolazi do njegovog kvarenja u buragu. Takva telad su osuđena na strahovito brzu pojavu dijareje, sa čestim letalnim ishodima. Apropo toga, ta ista telad bivaju tretirana antibioticima, što još više oštećuje i dezintegriše već dobro oštećenu mikrofloru buraga. Otuda mali procenat preživele teladi u ovakvim situacijama. Telad se moraju pojiti u celodnevnom obroku ove kategorije, mora znositi 18% proteina i preko 950 OHJ (ovsenih hranljivih jedinica). Peletirano pa drobljeno takav proizvod trenutno nudi samo DeHeus, i on se zove „Kaliber Start“. Zamena za mleko se obično daje u količini od 10% TM životinje. Poželjno je da jedan napoj ne bude količinski viši od 2,5 litara po hranjenju. Optimalno je da tele u toku dana popije maksimalno oko 7 litara otopine, preko toga nema svrhe ni
tehnološki a ni finansijski.

Kada se ukida zamena za mleko?
Zamena za mleko (ili mleko) se ukidaju onog trenutka kada životinja može u toku dana da pojede 2,5kg koncentrata za telad. To nam je jasan pokazatelj da se organi za varenje veoma dobro razvijaju i da je njihova funkcija spremna na sledeću fazufazu zalučenja. Kao i sve ostalo u životu jednog preživara i promena hrane izaziva neverovatno visok nivo stresa. Kako se ukida zanemana za mleko ?
Ukidanje ili zamena hrane kod preživara, izaziva neverovatno veliku pometnju među stanovnicima buraga – buražnih bakterija, i smatra se najvećim i najozbiljnijim stres faktorom kada su ova bića u pitanju. Jednom izazvan stres kod njih, ostavlja trajne posledice na životinju, iako to nama zvuči smešno. Dakle, ukidanje mleka se mora izvršiti u roku od 10 dana!!! Za vreme tog perioda , ukinućemo mleko, ali ćemo i promeniti hranu koju tele jede.
Šta zapravo radimo? Na jedan kulturan nančin ubeđujemo životinju da je sve po starom, a ustvari je varamo veoma surovo. Potrebno je pripremiti drugu hranu za starije kategorije. Ako smo u početku davali starter sa 19% proteina (Kaliber Start) i mleko, sada ćemo spremiti smešu sa 18% proteina (Kaliber Junior). Proces zalučenja bi izgledao ovako: prvog dana tele pije 7 litara Kaliber Milka, jede 2,5 kilograma koncentrata od čega 90% Starta i 10 % Juniora. Pored toga po volji seckanu slamu, ili lucerku. Drugog dana je to 6 litara Kaliber Milka, 80% Starta i 20 % Juniora……i tako sve dok ne dođemo do toga da tele više ne pije Kaliber Milk-a jede 2,5kg Kaliber Juniora sa 18% proteina.

Kada se uvodi konzervisana kabasta hrana?
Konzervisana kabasta hrana, ima osobinu da je pH kisela, i da je potrebno puno vremena da se stvori kolonija bakterija u buragu koje će variti u izvesnom
procentu takvu hranu. Velika je greška ponuditi teletu, čiji organi za varenje nisu još naučeni na takvu hranu, konzervisanu kabastu stočnu hranu pre navršenih 4 meseca života. Time će se rast i razvoj ove životinje dosta usporiti. Svetska praksa je postala veoma određena po tom pitanju jer dosadašnja istraživanja idu u prilog tome, da tele koje se zaluči sa mleka, ostvaruje dosta bolji prirast ukoliko nastavi da konzumira starter i seckanu slamu narednih mesec dana a to je period od trećeg do četvrtog meseca života. Tek pred kraj četvrtog meseca života, životinji se daje po malo konzervisane kabaste
stočne hrane kako bi se na nju naviklo u periodu od minimum 15 dana. Nakon perioda privikavanja, buražna mikroflora je spremna da u potpunosti vari kiselu kabastu hranu i tele se može polako uobročiti takvom hranom.
Naravno, nije potrebno napominjati da prvi jutarnji obrok mora biti suva kabasta hrana (livadsko seno, seno lucerke ili slama) a da se nakon toga tek serviraju silaže, senaže i koncentrovani deo obroka. U protivnom, životinja je u konstantnoj acidozi što dovodi do teških reproduktivnih poremećaja, i bolesti digestivnog trakta. Životni vek tih životinja se rapidno smanjuje usled dejstva kiselina na endokrini sistem. Tek nakon uvođenja kiselih konzervisanih kabastih hraniva, životinjama se nudi po volji kozumacija pufera (soda bikarbona, zeoliti, bentoniti), čime će ona regulisati puferske kapacitete u organizmu i inaktivisati dejstvo kiselina na žlezde i druge organe.
Ovako pripremljene životinje, superiornije su u odnosu na životinje koje su konvencionalno hranjene i odgajane, i vrlo često u pubertetu pokazuju svoju superiornost, što u visini, što u veličini okvira. Tada odgajivači počinju da uviđaju prvu pravu sliku onoga što su uložili u telad. Ova superiornost se kasnije veoma vidno odražava kroz proizvodnju.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Kopriva je bogat izvor vitamina, minerala i aminokiselina, a njen dodatak u ishrani pilića i kokošaka podstiče njihov rast i pozitivno utiče na proizvodnju jaja. U nastavku saznajte kako koristiti ovu biljku u ishrani živine, ali i kao lek za endoparazite.Kopriva (Urtica dioica) je biljka koja voli vlažno i plodno zemljište, a najčešće cveta u blizini kompostnih gomila. Često je možemo naći u hladovini ispod drveća ili pored grmlja, a njene prednosti poznate su od davnina jer sadrži važne vitamine, minerale i aminokiseline.

Bogata je kalcijumom i magnezijumom, dobar je izvor broma, kobalta, gvožđa, fosfora, kalijuma, cinka, bakra i sumpora, ali i vitamina A, C, D, K i B. Što se tiče suve materije, ova biljka sadrži 30 odsto proteina s povoljnim aminokiselinskim sastavom, a od polinezasićenih masnih kiselina omega-6 može značajno da ojača imuni sistem životinja i otpornost tela na bakterijske ili virusne infekcije.Prema ruskim stručnjacima, dodaci koprive u ishrani pilića i kokošaka podstiču njihov rast, a pozitivno utiču i na proizvodnju jaja i daju njihovu žutu boju. Međutim, domaće kokoške nikad ne biraju svežu koprivu, čak i ako na tom mestu nema drugog izvora hrane i to zato što ona sadrži žareće materije koje uzrokuje mravlja kiselina. Stoga smo pronašli način kako im dati hranljivi koktel od ove biljke koji je jeftin i koristan, a može se koristiti i tokom cele godine.Toplotna obrada neutrališe žareće materije ove biljke. Kako savetuje agroxxi, treba nabrati lišće i vrhove biljke jer tvrda stabljika nije potrebna, pa ih pravilno termički obraditi u vodi.

Nakon što je naberete, stavite u posudu i prelijte kipućom vodom te kuvajte 15-ak minuta. Nakon toga je usitnite blenderom, da dobijete gustu konzistenciju. Kokoške i pilići rado će da pojedu ovu smesu kojoj možete da dodate žitarice ili krmiva. Iako je ovaj način hranidbe teško primeniti na velikim farmama, bilo bi šteta blagodeti koprive ne iskoristiti na malim gazdinstvima.Takođe, koprivu možete da osušite i pružite vitamine i minerale pilićima i kokoškama tokom zime, a postoji više načina za ovaj postupak. Prvi je da uberete sveže biljke zajedno sa stabljikama, skupite ih u 'buket', zavežete i ostavite da se suši u senci, na prozračnom mestu. Nakon toga buketić od suvih kopriva bacite pilićima ili kokoškama po potrebi. Osim toga, možete da napravite i brašno tako da u blenderu sameljete osušene koprive, te ga dodajete u uobičajnu smesu. Od koprive može da se napravi i lek protiv endoparazita kod pilića, kao što su helmiti odnosno parazitski crvi. Sve što vam treba je 2,5 grama sušenih listova ove biljke koji se prokuvaju u litri vode zatim se pilićima da u obliku biljne infuzije.Napomena: Sakupljanje kopriva za piliće obično prestaje nakon što biljka procveta i ode u seme jer tada proizvodi veliku količinu kalcijum karbonata. Iako je kalcijum potreban za kokoške nosilje, njegov višak može da bude opasan za piliće mlađe od 18 nedelja.

Izvor:https://www.agroklub.rs/stocarstvo/kopriva-u-ishrani-zivine-podstice-rast-i-utice-na-proizvodnju-jaja/60558/

Insekti, posebno larve crnih vojničkih muva, mogu da budu alternativa soji i to zbog njihove velike hranjive vrednosti i jer je potreban veoma mali prostor za njihov uzgoj.

Ove larve su odličan izvor energije i proteina (37% do 65% proteina), a utvrđeno je da je njihov profil aminokiselina pogodniji za živinu (Barragan-Fonseca i sur., 2017; Schiavone i sur., 2017). Međutim, u istraživanju je takođe utvrđeno da te larve sadrže hitin, koji može negativno da utiče na varenje proteina i, samim tim, u određenim količinama može biti štetan za performanse životinja, piše holandski sajt Allaboutfeed, a prenosi Agromedia.

Dabbou i njegove kolege sproveli su istraživanje 2018. godine, kako bi utvrdili na koji način ove larve utiču na rast brojlera, a merili su krvne parametre i gledali crevnu morfologiju. Rezultati ovog istraživanja sugerisali su da uključivanje dijetalnog obroka larvi do 10% povećava težinu brojlera i povećava unos hrane, međutim, samo u početnom periodu (prvi dan do 10. dan). Pretpostavljeno je da sadržaj hitina u obrocima sa 15% larvi negativno utiče na varenje proteina kod živine (Dabbou i sur., 2018).

Altmann i njegove kolege analizirali su 2018. godine promenu kvaliteta i ukusa mesa pilećeg filea pakovanog u skladu sa trenutnim industrijskim pravilima. Pileći file pilića koji su dobijali odmašćene larve za obrok kao zamenu za 50% soje (ukupno uključivanje larvi u obrok pilića u početnom periodu je bio 19,5%, a tokom perioda uzgoja 16%) činilo se da ima intenzivniji ukus od pilića koji nisu bili hranjeni larvama. Međutim, intenzitet ukusa smanjio se tri dana nakon pakovanja, a zatim sedam dana nakon pakovanja još malo i došao gotovo do nivoa ukusa filea od pilića koji nisu hranjeni larvama.

Sa druge strane, intenzitet ukusa filea grudi kontrolne grupe (koja nije hranjena larvama) se takođe smanjio za tri dana nakon pakovanja, ali, otkriveno je da se ponovo povećao nakon sedam dana.

Daljom analizom utvrđene su stabilniji nivoi pH u pilećim fileima iz grupe koja je hranjenja obrocima sa larvama, na osnovu čega se zaključilo da uključivanje larvi u ishranu brojlera može da produži svežinu pilećeg mesa dok stoji u prodavnicama.

Uključivanje larvi u ishranu takođe ima uticaj na proizvodnju jaja. Rezultati su pokazali da je 7,5% larvi u obrocima dalo sličnu proizvodnju jaja, prosečnu masu jaja i prosečan kvalitet u poređenju sa jajima kontrolne grupe koja nije hranjena larvama. Međutim, 5% larvi u obroku je imalo kao rezultat nižu proizvodnju jaja. Masa i kvalitet jaja su takođe bili znatno niži nego kod jaja kokošaka koje nisu konzumirale larve.

Takođe, istraživanja su pokazala da su se boja žumanceta, čvrstoća i debljina ljuske značajno povećali kod grupa koje su hranjene larvama.

Iako su rezultati delimično nedosledni, moglo bi se reći da uključivanje odmašćenih larvi u obroke u količini od 10% do 16% kao zamena soje ne utiče negativno na živu težinu i dnevni unos hrane muških brojlera barem tokom početnog perioda razvoja. Tokom perioda rasta i završetka preporučuju se niže količine. Zdravstveno stanje živine, utvrđeno analizom krvnih markera, ne zaključuje štetno delovanje larvi na njihovo zdravlje.

Za proizvodnju jaja, 7,5% brašna od odmašćenih larvi, kao zamena za soju može biti razumna odluka, koja će za rezultat imati ujednačena jaja sa taminijim žumancetom i jaja koja su otpornija na fizička oštećenja, što kao rezultat ima manje gubitke tokom lanca proizvodnje i snadbevanja krajnjih potrošača.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2714752/larve-crnih-vojnickih-muva-mogu-da-budu-alternativa-soji-u-ishrani-zivine

"Jedna jabuka na dan, lekar iz kuće van", dobro je poznata misao u kojoj i te kako ima istine. Znamo da je jabuka dobra za naše zdravlje, ali šta je sa dve i više jabuka?Tačnije, koliko voća treba da se unese u organizam od propisane količine koja je potrebna našem organizmu na dnevnom nivou?

Postavlja se pitanje da li previše voća može da bude nezdravo i da šteti organizmu. Definitivno može. Voće sadrži fruktozu, zato i jeste tako ukusno i slatko, ali previše fruktoze može da napravi probleme organizmu.

Jedna jabuka doprinosi zdravlju, dok na primer tri jabuke često rezultiraju masnom jetrom.

Kada jetra postane masna, većina pretpostavlja da je to zbog alkohola. Lekari kažu da u 20 do 30 posto slučajeva to nema veze sa alkoholom, nego je posledica previše fruktoze.

Da li to znači da bi trebalo da jedemo samo povrće? Ne, rekao je nemački lekar Karsten Lekutat. "Bio bih srećan kada bi moji pacijenti jeli više voća" jer ga ljudi jedu premalo.Ali treba razmisliti koju vrstu voća jedemo i koju količinu jer ne sadrži sve voće istu količinu šećera.

Banane, jabuke, šljive imaju mnogo više šećera u odnosu na narandže ili šumsko voće. Preporuka nutricionista je pet porcija voća i povrća na dan. Povrće pritom ima prioritet. Primera radi, dva komada nekog voća, i tri povrća.

Nije nevažno ni kako se voće jede. "Sveže voće je bolje od fabrički obrađenog voća", napominje doktor Lekutat i dodaje da je u voćnom soku šećer dosta prisutan i brže dospeva u krvotok, zbog čega nije pobornik soka od narandže ujutro.

Mnogi stručnjaci nisu oduševljeni ni popularnim smutijima - mešavinama od sveže ceđenog voća.

Kada pogledate sve sastojke, verovatno ne biste pojeli toliku količinu voća u jednom obroku. Ali u obliku tečnosti to se dogodi veoma brzo.

Da li to znači da treba odustati od soka od narandže ili smutija za doručak? Odgovor je opet - ne.Drugim rečima, treba prilagoditi životnom stilu količinu voća koje jedete. Ko želi da započne dan sokom od narandže, trebalo bi i da vežba kako bi potrošio šećer koji je uneo u organizam.

Izvor:https://www.b92.net/zdravlje/ishrana.php?yyyy=2019&mm=08&dd=05&nav_id=1574090

Pored visokokvalitenih priplodnih i mlečnih grla, koja se nalaze na našim gazdinstvima, jedan od uslova za ekonomski isplativu proizvodnju u govedarstvu, a naročito u proizvodnji mleka je korišćenje mahunarki u ishrani goveda. Mahunarke su visoko kvalitetno hranivo bogato proteinima, koji su neophodni u ishrani goveda. U plodoredu se koristi najviše kao prethodni usev, pošto utiče na visinu prinosa naredne kulture. Ulaze u sastav travno-leguminoznih smeša povećavajući sadržaj proteina u njima, a takođe i prinos. Veliki značaj imaju i kod ispaša pčela. Mora se reći da većina mahunarki izazivaju naduv kod preživara, i to treba imati na umu. Takođe se i slabo siliraju u odnosu na trave i kukuruz. Prilikom izbora krmne kulture treba izabrati one koje odgovaraju agroekološkim uslovima koji vladaju na vašem gazdinstvu.

Opširnije o važnosti mahunarki možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor:Agrobiznis magazin

Koza je preživar i hrani se isključivo grubom voluminoznom hranom. Pravilnom i dovoljnom ishranom može se značajno istaći genetski potencijal životinje, kao i nivo njihove proizvodnje. U odnosu na krave i ovce, koze u u svojoj iskrani koriste više različitih biljaka, tako goveda koriste svega 17 biljaka, ovce 20 a koze čak 90. Najveći deo obroka je paša, seno, senaža, silaža i različite drvenaste vrste koje koze brste. Koze najviše vole lišće, pupoljke, cvetove i ukoliko ih pustite u voćnjak može se desiti da ga celog obrste, pa čak i da pojedu koru s drveta. Iako tako ne izgleda na prvi pogled koze su u stvari vrlo probirljive, vole netaknutu hranu i itekako umeju da procene koja je biljka jestiva.

Sve o ishrani koza možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin  

Stočna hrana koja se koristi za ishranu živine sastavljena je od žitarica, proizvoda industrije ulja, alkohola i vrenja, mlinske industrije, kao i vitaminsko - mineralnih materija. Potrebe živine u hranljivim materijama zavise od vrste, rsae i kategorije živine. Koju ćete smešu za ishranu pilića koristiti zavisi pre svega od uzrasta živine. Ishrana kokoški nosilja konzumnih jaja u periodu produkcije usmerena je na obezbeđivanje uzdržanih i produktivnih potreba kokoši.

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30