Po završenom Poljoprivrednom fakultetu Dejan Gligorijević se, sa devojkom, sada suprugom, vratio u rodne Radanovce, kosjerićko selo, nastavljajući porodičnu tradiciju bavljenja mlečnim govedarstvom. Tržištu su ponudili i nove proizvode, poput krem sira sa voćem, kajsijom, brusnicom, ali i susamom, bosiljkom. Sve što proizvedu prodaju preko interneta.Da se vrate u Radanovce, dvadesetčetvorogodišnji Dejan i Ivana su odlučili još tokom studija, sa željom da farmu Dejanovih roditelja, sa oko 40 krava, unaprede znanjem stečenim sa Poljoprivrednog fakulteta. Do njihovog dolaska gotovo 100.000 litara sirovog mleka godisnje, išlo je u kosjerićku mlekaru."Sirovo mleko ide po onoj najjeftinoj ceni, uvek je tako bilo i to je negde bio razlog da nešto promenimo, da imamo gotov proizvod i da time ostvarimo neke malo veće prihode", kaže Dejan Gligorijević.

Sada već mlekarama predaju 70 odsto mleka, a ostatak Ivana prerađuje.Savladavši svekrvinu tehnologiju pravljenja krem sira, obogatila ga je sa pet slanih i četiri slatka ukusa.

Uz obični krem sir, sprema ga sa ukusom ljute papričice, bosiljka, peršuna, kajsije, brusnice, aronije, a leti i sveža maline i divlje kupine...

"Kod tih slatkih varijanti, tu je samo razlika u tome što je ta slatkoća, zbog čega ih i nazivamo slatke varijante, od tog suvog voća koje je dodato. Nikakvi šećeri nisu dodati, samo je smanjen procenat soli u odnosu na slane varijante", priča Ivana Gligorijević.Od prva dva kilograma prodata preko interneta, stigli su do 40 kilograma koje nedeljno isporučuju.

Za bolji plasman delom je zaslužan i Dejanov mlađi brat, učenik srednje poljoprivredne skole.

"Moja ideja je bila da počnem nešto da pravim i samim tim da objavljujem na društvenim mrežama, da ljudi vide kako sir može da se upotrebi u nekoj realnoj nameni", ističe Darko Gligorijević.Sve što su naučili o zaštiti bilja na fakultetu Dejan i Ivana primenjuju u proizvodnji kabaste hrane i žita za stoku.

"Od kvalitetne hrane za stoku dobija se kvalitetna sirovina, odnosno mleko, a takvo mleko mora dati dobar sir... Dalji plan jeste da se pravi mini mlekara, da se prerađuje celokupna količina našeg mleka", kaže Dejan.

Ako se u selu reše problemi sa putevima i strujom, zbog već sada velike potražnje za njihovim sirom, planiraju i izgradnju degustacionog centra u Radanovcima.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4159370/radanovci-kosjeric-stocarstvo-dejan-gligorijevic.html

Brži i stabilni internet dobiće 5.500 domaćinstava u 34 naselja područjima Novog Pazara, Prijepolja, Gornjeg Milanovca, Vladičinog Hana, Knjaževca, Valjeva, Loznice, Ljubovije i Bačke Topole.
Ugovori potpisani sa predstavnicima "Telekom Srbija", "Orion Telekom", "SBB" i "Sat trakt" rezultat su prvog u nizu javnih poziva operatorima koji je trajao do kraja septembra.Operatori se tada nisu prijavili za uvođenje širokopojasne mreže u 15 naselja.

Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija, posle potpisivanja prvih ugovora sa operaterima, poručila je da je izgradnja širokopojasne mreže u ruralnim područjima od ključnog značaja za uključivanje svih građana Srbije u digitalno društvo. Prema njenim rečima, postoje naselja za koje operatori nisu zainteresovani čak ni uz finansijsku podršku države, ali da će i tim porodicama biti obezmeđenjn internet.

- Na hiljade mladih dobiće mogućnost savremenog obrazovanja, dok će privrednici u tim područjima moći bolje i uspešnije da posluju -rekla je Matić. - Ovaj projekat omogućava i razvoj preduzetništva u oblasti poljoprivrede, usluga, domaćeg turizma, kulturne baštine.

Projekat zajedničke izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima, u prvoj fazi uključuje ukupno 600 naselja sa oko 90.000 domaćinstava a planirano je da bude završen u 2022. godini.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/937611/mreza-stize-sva-sela-brzi-internet-34-naselja-srbiji

U Srbiji se od aprila ove godine onlajn kupovina hrane povećala za 200 odsto, odeće za 100 odsto, a tehničkih uređaja i računarske opreme za 50 odsto, kažu u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
Istovremeno, za oko 30 odsto porastao je i broj prigovora potrošača o načinu ostvarivanja njihovih prava.

Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjane Matić rekla je za Tanjug da su tokom vanrednog stanja zbog pandemije kovid-19 poštanski operatori zabeležili rast broja pošiljki, odnosno dostava robe kupljene putem e-trgovine za 40 odsto, dok su trgovci beležili rast e-trgovine od 50 odsto do čak 300 odsto.

"I nakon ukidanja vanrednog stanja poštanski operatori beleže još veći rast od 50 odsto do 100 odsto, dok većina trgovaca beleži rast u proseku oko 100 odsto, prema podacima e-Komerc Asocijacije Srbije“, rekla je Matić.

Izrazila je očekivanje da će rast e-trgovine biti nastavljen kako zahvaljujući već redovnim e-kupcima, tako i pojavljivanjem novih kupaca koji se sada upoznaju sa sigurnošću i kvalitetom onlajn trgovine, ali i trgovcima koji sve više otvaraju onlajn kanale prodaje.

Tehnički uređaji i računarska oprema su oduvek najtraženija roba u elektronskoj trgovini, ali u vreme epidemije virusa korona, navodi Matić, ta situacija se promenila, pa su građani onlajn najviše kupovali hranu i odeću.

U aprilu se, kaže Matić, desio ekstremni porast elektronske trgovine, veliki broj ljudi je prvi put probao da kupuje onlajn i otkrio sve benefite kupovine bez odlaska u prodavnicu, ali i navodi da rast elektronske trgovine prati i povećan broj prigovora potrošača o načinu ostvarivanja njihovih prava, i to oko 30 odsto.

Matić je rekla da se građani najčešće žale po osnovu nesaobraznosti robe, izdatih garancija, roka isporuke, povraćaja novca i slično.

Navela je da novi Zakon o zaštiti potrošača jasno definiše prava potrošača iz ugovora na daljinu, odnosno u okviru onlajn kupovine, kao i obaveze trgovca o predugovornom informisanju, izvršenju i roku isporuke, i pravu potrošača na odustanak od ugovora u roku od 14 dana bez navođenja razloga, te obaveze trgovca u tim slučajevima.

"Međutim, važno je napomenuti da se ova prava mogu ostvariti samo ukoliko potrošači kupuju kod registrovanih trgovaca, što je i glavni uslov za bezbednu i sigurnu onlajn kupovinu“, naglašava Matić.

Matić je rekla da je jedna od brojnih aktivnosti Ministarstva koja se odnosi na jačanje poverenja građana u e-trgovinu i objavljivanje vodiča za e-trgovinu.

Navela je da su ti vodiči u saradnji sa USAID-om objavljeni na onlajn platformi „Pametno i bezbedno“, na adresi <https://pametnoibezbedno.gov.rs/vodic-navigator> i da oni pružaju sve neophodne informacije i savete koji otklanjaju sumnje i bezbednosne zamke onlajn trgovine.

"Između ostalog, upućuju građane na neophodne korake prilikom ovog vida kupovine, kao što su provera prodavaca, uslova kupovine, zaštita digitalnih uređaja, čuvanje podataka“, rekla je Matić.

Vodiči, kako je objasnila, pružaju i praktična uputstva o načinima onlajn plaćanja, ali i konkretna objašnjenja o pravima potrošača, odnosno obavezama trgovaca, koji su regulisani novim Zakonom o trgovini i izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini. Vodiči podsećaju i na mogućnost da se građani u roku od 14 dana predomisle i vrate robu uz povraćaj novca, kaže Matić i navodi da Ministarstvo trenutno radi na donošenju vodiča za e-trgovce i njihovo objavljivanje se može očekivati u trećem kvartalu ove godine.

Paralelno sa ovim aktivnostima, dodaje Matić, sprovodi se javna edukativna kampanju u oblasti e-trgovine. Rast elektronske trgovine u Srbiji beleži se od početka godine, i pre uvođenja vanrednog stanja, a prema podacima Narodne banke Srbije u prvom kvartalu ove godine broj dinarskih e-transakcija karticama i e-novcem beleži rast za 82,19 odsto u odnosu na isti period 2019. godine.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/899979/Onlajn-kupovina-hrane-od-aprila-povecana-za-200-odsto/

U prvom tromesečju 2020. godine, zabeleženo je 3,98 miliona transakcija preko interneta, što je 48,13 odsto više nego u istom periodu 2019, izjavila je viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Dragana Stanić.Ona je naglasila da je značaj elektronske trgovine posebno došao do izražaja u vreme pandemije korona virusa. Vicerguvernerka je istakla da je NBS intenzivno promovisala različite oblike bezgotovinskog onlajn plaćanja.

Ona je naglasila da je u kupovini preko interneta kod domaćih prodavaca u prvom kvartalu ove godine zabeleženo oko 2,54 miliona transakcija u dinarima, što je za 82,19 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Takođe je ukazano da su rastu onlajn trgovine doprinele i regulatorne izmene, ali i unapređena infrastruktura. Dragana Stanić je naglasila da je za dve godine broj virtuelnih prodajnih mesta povećan za 77 odsto, dok za plaćanje DINA karticom postoje 443 virtuelna prodajna mesta.

Posebno je ukazano na činjenicu da je NBS uvela i instant platni sistem, koji je bio prvi takav sistem u regionu. Isto tako je naglašeno da sada oko 1,7 miliona građana Srbije može da koristi instant plaćanja, koja su jeftinija od klasičnog plaćanja platnim karticama.

O perspektivi onlajn plaćanja govori o sve veće interesovanje za otvaranje novih internet prodajnih mesta, naglasila je viceguvernerka NBS Dragana Stanić. Istraživanje o internet trgovini, koje je krajem februara sprovela agencija Smart plus Research, pokazalo je da je 75 odsto ispitanika kupilo nešto preko Interneta u proteklih 12 meseci.

Kako je naglasila Jovana Dukić-Vasić iz agencije Smart, ispitanici koji su kupovali preko Interneta kao pogodnosti ove vrste trgovine naglasili su isporuku na kućnu adresu, uštedu vremena, ali i na mogućnost da se kupuje sa stranih sajtova.

Sa druge strane, učesnici istraživanja su ukazivali da mnogo ljudi nema naviku da kupuje preko Interneta i da žele da vide proizvod koji kupuju.

Istraživanje je pokazalo da žene češće kupuju preko Interneta, a da polovina ispitanika onlajn kupovinu obavlja preko mobilnih telefona, a oko trećine sa svojih desktop računara. Uglavnom se kupuje na sajtovima pojedinih prodavnica, na domaćim sajtovima, kao i na stranim sajtovima, pokazuje ovo istraživanje.

Najčešće se kupuju obuća i odeća, knjige, mali kućni aparati, nakit i kozmetika.

Interesantno je da oko 13 odsto ljudi hranu i piće kupuje preko Interneta. Najveći broj ljudi - njih 47 odsto plaća gotovinom po dospeću, prilikom isporuke. Istraživanje je pokazalo da je prosek kupovine oko 17,5 hiljada dinara godišnje.

Većina građana očekuje isporuku do pet dana od narudžbe. I naravno, očekuje se da isporuka bude besplatna, pokazalo je istraživanje agencija Smart plus Research. Učesnici na onlajn konferenciji istakli su da je pandemija korona virusa doprinela rastu onlajn trgovine, ali da "e-commerce" ima tendenciju rasta duži niz godina.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/247800/Onlajn-trgovina-u-Srbiji-50-odsto-veca.html

Fejsbuk grupa "Mali proizvođači hrane u Srbiji" već nekoliko meseci izaziva veliku pažnju... I pomaže da domaći proizvodi stignu do kupaca širom zemlje.Lenka Dmitrović je iz Beograda i ima 28 godina.

Ana Karanović je iz sela Rudnica kod Kopaonika i ima 30 godina.

Njih dve su odrasle u drugačijim okolnostima, imaju različita interesovanja i nimalo slična zanimanja, ali univerzum ih je nedavno spojio.

Na koji način? Pa, preko sira.

Dobro, preko sira i Fejsbuk grupe Mali proizvođači hrane u Srbiji."Valjda kako sam starija imam više osećaja za ljude oko sebe, pa volim da podržim lokalno i koliko god je to moguće izbegavam markete", kaže Lenka za BBC na srpskom.

"Poručila sam sir od Ane i veoma smo zadovoljni i ja i dečko i porodica. A još se vežem i za ljude, priču…

"Devojka sama sve radi, a živi sa roditeljima blizu Kopaonika, u delu Srbije koji i nije baš toliko razvijen kao Beograd i gde je za sve potrebno mnogo više truda i rada, što treba podržati", dodaje.

Fejsbuk grupa Mali proizvođači hrane u Srbiji je za kratko vreme okupila više od 35.000 članova i mnogi sad nabavljaju domaće namirnice direktno od onih koji ih gaje i prave.

Ana je završila biologiju i nema posao, tako da preko interneta prodaje Ukuse Kopaonika.

"Na početku sam pravila i prodavala kilogram sira dnevno, a sada napravim i desetak… Ne mogu da postignem koliko ljudi traže i žele da kupe", navodi uz osmeh.

Jer ko može da odoli domaćem siru? A tek slaninici…Grupu su na jesen 2019. godine pokrenuli Ana i Veljko Nešić.

"Internet pijaca, to jest platforma na kojoj se mogu poručivati domaći proizvodi je na neki način moja životna želja, dugo sam razmišljao kako da spojim male proizvođače i kupce", kaže Veljko za BBC na srpskom.

Kako navodi, sve funkcioniše na obostranu korist - proizvođači dobiju tržište na koje mogu da plasiraju proizvode, a kupci "proverenog čoveka sa sela".Na njihovoj internet pijaci se tako svakodnevno kupuje i prodaje sve i svašta, ali samo domaće - sir, rakija, vino, kolači, med, ajvar, sokovi, voće, povrće, jaja…

U trgovini učestvuju ljudi iz cele Srbije - pa i dijaspore - postoji baza od (trenutno) 280 proizvođača i svi proizvodi kupcima stižu na kućnu adresu.

"Fantastično je to što se najviše kupuje ono u čemu je trenutno sezona, baš kako i treba da bude", ističe Ana Nešić, inače autorka portala Ručak za 200 dinara.

"Sireva, vina i slatkog ima uvek, ali sok od zove treba da pijemo u maju, a paradajz da jedemo u avgustu".

U poslednjih nekoliko meseci grupa je naročito aktivna. Razlog je jednostavan - korona virus.

"Kada je proglašeno vanredno stanje, moram da priznam da sam mislio da će svi pohrliti u supermarkete i da se neće mnogo brinuti o tome od koga kupuju. Međutim, desilo se upravo suprotno - grupa je buknula", navodi Veljko.Ana dodaje da je kriza oko korona virusa naterala ljude da promene neke životne navike.

"Nisu mogli više da uživaju u čarima udobne, lake i jednostavne kupovine u supermarketima - umesto da samo uđu, izađu i gotovo, sad mora da se čeka u redovima, nema hrane na rafovima, a pijace zatvorene.

"I onda se pojavljuju mali proizvođači sa svežim sirom, pršutom, salatama, rumenim rotkvicama, zlatnim medom i ljudi odluče da batale sve one konzerve koje su nagomilali i kažu deder daj taj kajmak da zamezimo ko ljudi", dodaje uz osmehAna iz Ukusa Kopaonika ne prestaje da pravi sir.

Specijalitet su joj, kaže, dimljeni kačkavalj od kravljeg mleka sa začinima i to nekoliko kombinacija - ljuta tucana paprika i beli luk, bosiljak i beli luk, origano, susam i kačkavalj bez dodataka.

A grupu je ušla potpuno slučajno, kaže.

"Kada sam videla šta se dešava i ja sam počela da proizvodim sir. Do tada sam prodavala samo domaće pečurke.

"Gajim šitaku pečurke i bukovaču. A i skupljam samonikle… Kod mene je sve to sasvim prirodno, nema veštačkih uslova", dodaje uz osmeh.

I kako ide? Može li da se preživi?"Još sam na početku, pa imam velika ulaganja… Znate kako je, ako nemate budžet, a krećete od nule, onda nije lako.

"Sve što zaradim, moram da uložim. Dobro je, skromno, nadam se da ću uskoro početi da više zarađujem", ističe ona.

Ipak, ona ističe da se ljudi sve više okreću domaćoj hrani.

"Vidimo i sami kakva je situacija - možda je nešto u radnji lepo zapakovano, ali kada kupujemo domaće znamo šta je to i znamo koliko je u to uloženo truda", ističe.Tako što je Ana Nešić, kako kaže, imala neprijatno iskustvo prilikom kupovine mesa u jednom beogradskom marketu.

Evo šta se dogodilo:

Znaš kako ima onih nekih marketa gde uđeš i sve je štrokavo, ali iznova i iznova iskuliraš i kažeš sebi - nema veze, siromašna smo zemlja, rade ljudi za 30.000 dinara, a i sve je to upakovano u plastiku, skuvaću ga na 100 stepeni…

I onda se dogodi da kap prelije čašu, da ti se baš creva prevrnu jer na svoje oči vidiš kako radnica prljavim rukama gacka piletinu pre nego što je izmeri, a oko nje krvave daske, krvavi noževi…Sve štrokavo, pa i onaj papir na kojem piše "operite ruke pre nego što uslužite mušteriju".

Tako nešto se meni desilo, i toliko sam bila zbunjena da sam zaboravila da reagujem. Uzela sam to meso od tete koja ga je ispipala i nisam ništa rekla, jer sam sebi u glavi smišljala razloge zbog kojih ne treba da me brine to što sam videla.

Onda sam i platila, i izašla napolje. Pozvala sam mamu, koja je biotehnolog, i bavila se kvalitetom hrane celog života.

"Mama, šta da radim ja sad s ovim mesom", pitala sam je. Mislim, znam za tih 100 stepeni, ali meni je gadno…

"Sine, 'leba ti, baci to pored nekog kontejnera, možda se neko kuče ovajdi", odgovorila je.

Ispostavilo se da je to nešto prilično često, a da je zapravo mnogo gore ono što se dešava dok ne gledamo taj štrokavi pult sa svežim-smrduckavim mesom.

Podelila sam tu priču na Ručku za 200 dinara, blogu na kojem me prati skoro 40.000 ljudi i dobila još mnogo, mnogo priča od kojih se želudac prevrće.

Zato danas ćevape ne kupujem više u supermarketu.

Ubrzo se stvorio impuls da se napravi grupa, iako sam ja planirala da platformu Mali proizvođači pravim malo duže, malo detaljnije i natenane.

Kad sam je napravila, ušlo je u nju odmah nekih hiljadu-dve ljudi i sve se zarolalo.Ana i Veljko rođeni su 1991. godine, u razmaku od samo nekoliko dana - on u Beogradu, ona u Kraljevu.

Prošle godine su se venčali, a oduvek se znalo šta od hrane valja.

"Nedeljom sam se kao studentkinja vraćala u Beograd sa crvenom kariranom torbom u koju su spakovane namirnice koje su proizveli moji u baštici", kaže Ana uz osmeh.

"Ili mi je poslao ujka Pero iz Rtiju, ili teta Milanka iz Viče, ili je kupljeno od komšije koji ima svoje piliće, a moja baba Rosa iz Dragačeva je imala ruke otekle, potamnele i očvrsnule od rada, da bi proizvela sir, maline i krompir, i da bi ih prodala budzašto, da zaradi koji dinar.

"Domaća hrana je nešto na čemu sam odrasla, i što sam naučila da bezrezervno cenim", dodaje ona.Kada si student, onda ti je i jogurt na akciji pred istek roka kao nektar bogova, kaže, ali kada su ona i Veljko počeli da zarađuju, malo po malo su birali domaće proizvode.

"Danas ozbiljan deo namirnica poručujemo od malih proizvođača. Pre svega zbog kvaliteta proizvoda, ali i pomoći malom poljoprivredniku", kaže Veljko.

Ana dodaje da je sve mnogo lakše kad si u paru sa nekim ko razmišlja kao i ti.

"Međusobno smo se gurali da da izađemo iz zone komfora, to jest, supermarketa", priseća se.

"Budemo pored marketa i ja kažem 'joj nemamo jaja, aj da kupimo ovde, nema veze', a onda Veljko kaže 'evo idem ja - do prodavnice koja nikako nije usput - koja ima domaća jaja, nije mi teško'".Koliko u svemu ima i patriotizma?

"Pa ja mislim da je ovo prilično patriotski akt", kaže Veljko.

"Ako uspemo da za jedan pedalj pomognemo ljudima sa sela da ponude neki dobar proizvod i da od toga mogu da žive i izdržavaju porodice, uradili smo veliku stvar. To bi mi bilo veoma, veoma drago.

"Naravno, sva zasluga za to ide proizvođačima, jer bi bez onoga što oni nude sve ovo bilo samo trubljenje po društvenim mrežama".Pa, voće se bere, domaći sir se maže na hleb, a ajvari nestrpljivo čekaju njihov red na jesen.

"Ukusi Kopaonika su jedini koje sam naručila za sada, ali pravim listu šta je sledeće - čekam platu, korona me sprečila", kaže Lenka uz osmeh.

"Svakako mi je plan da u budućnosti, kada budem imala svoju porodicu, napravim malu mrežu ljudi kod kojih bih kupovala sve te domaće stvari. Porodično smo takvi, imamo našu slaninu, buđolu, kobasice, a jaja od strine uzimamo", dodaje.

Ana i Veljko za to vreme šire njihovu priču.

"Dostava je ozbiljan izazov za proizvođače - jer se mi kao administratori grupe ne bavimo time - i nadam se da bi ovo pitanje moglo biti rešeno na neki način u budućnosti", kaže Veljko.

"Postoji prostor na tržištu dostave hrane iz sela u grad i nadam se da će ga neko popuniti", ističe.

A koliko je moguće promeniti svest ljudi kada je hrana z pitanju?

"Ljudskim bićima je kroz evoluciju prioritet bila i ostala ušteda energije", kaže Ana."Zbog toga ne možemo da kažemo da su bezosećajni, nezainteresovani, glupi ili ludi jer se odlučuju za kupovinu u supermarketima, iako možemo da nabrojimo mnogo razloga zbog kojih bi trebalo prioritet dati malim proizvođačima.

"Ljudi su samo ljudi, biraju ono što im je lakše i za šta im treba manje truda", ističe.

Veljko dodaje da ljudi danas ipak sve više žele da znaju šta jedu i od koga kupuju.

"Živimo u skladu sa onim što nam je dostupno, a realno nam je dostupno to da 24/7 možemo vrlo širok spektar proizvoda da pronađemo u krugu od 200 metara od kuće", navodi on.

"Zato je cilj naše grupe da i domaće proizvode učini što dostupnijim kupcima, u skladu sa onim što moderan način života omogućava i podrazumeva".

A na nama je samo da seckamo i mažemo.

Jer ko može da odoli domaćem siru?

Izvor:https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-52762767

Onlajn prodaja hrane u Srbiji u poslednjih nekoliko nedelja u vreme vanrednog stanja zbog epidemije koronavirusa raste.Ali pitanje je da li će ipak uticati na promenu navika kupaca i da li će posle krize nastaviti rast.

U onlajn panel diskusiji "Onlajn prodaja hrane: nužda ili budućnost?" o porastu onlajn prodaje hrane, problemima u logistici i potrebi da se odgovori na povećanu tražnju, govorili su danas predstavnici Privredne komore Srbije, velikih i malih proizvođača, kao i jednog od velikih trgovinskih lanaca.Sekretar Udruženja za trgovinu PKS Žarko Malinović rekao je da se na početku krize zahvaljujući dobroj organizaciji s trgovcima uspelo u stabilizovanju lanca snabdevanja i da je taj udar koji je izazvala velika tražnja u prvoj nedelji bio ublažen.

On je ukazao da je to što je u prehrambenim prodavnicama više od 80 odsto proizvoda domaćeg porekla razlog stabilnosti snabdevanja u uslovima kada je tražnja bila izuzetno povećana, i kada je 14. i 15. marta prevazišla čak i "pikove" pred novogodišnje praznike kada je uobačajeno najveća tražnja za prehrambenim proizvodima."Kada govorimo o onlajnu, imamo ogroman rast, 100, 200 i 300 odsto, međutim, ako je činjenica da neko ima 150 porudžbina nedeljno i vidite da je taj rast 200 odsto, tu ne možemo govoriti o igri velikih brojeva“, rekao je Malinović.

Naveo je da se taj kapacitet nije umnogome povećao, već promenio u smislu razvijanja saradnje s kurirskim službama i onim sistemima koji su već definisali svoju platformu kao sisteme dostave (diliveri).

Njima je, naveo, omogućeno ubrzano dobijanje dozvola zbog ograničenja kretanja i optimizacija njihovih kapaciteta.

Malinović kaže da veliki broj malih i srednjih prozvođača hrane nije radio na razvoju onlajn kanala prodaje, ali i navodi da krizu ne treba posmatrati kao nuždu za razvijanje takve vrste prodaje.

Objasnio je da je za proizvođača važno i da omogući prvi kontakt potrošača s njegovim proizvodom na polici u prodavnici, a da paralelno sa tim razvija onlajn prodaju koja je mnogo jeftinija i efikasnija za nekog malog proizvođača.

"Polica je ograničen resurs i kao takvu je treba posmatrati. Mnogo je važnije da napravimo ceo kanal snabdevanja efikasnijim, to je ono što je problem malih prozvođača“, rekao je Malinović.

Naveo je primer proizvođača kozjeg sira, kao visokokvalitetne hrane, za koga je ključni kanal bio usmeren pre krize na horeka sektor, odnosno na prodaju restoranima i hotelima, a na tržištu ima ukupno manje od 100.000 zainteresovanih potrošača.

Za takvog proizvođača je rekao da će shvatiti da mu je mnogo jeftnije da uspostavi direktne kanale prodaje ka potrošačima, a to je upravo onlajn prodaja, te da prodavnice služe isključivo za promociju, a ne kao mesto prodaje.

Malinović je rekao da je PKS sa Ministarstvom poljoprovrede aktivno radio na razvijanju platforme za poljoprivredne proizvođače i plasman njihovih proizvoda.

Miloš Pejčinović iz Asocijacije za promociju srpske hrane kaže da će proizvođačima viskokvalitetne hrane biti potrebna najveća pomoć, jer će mnogi od tih prozvođača i poljoprovrednih gazdinstava biti ugroženi.Maja Marković, rukovoditeljka službe za medije kompanije Merkator S, rekla je da je broj njihovih novoregistrovanih onlajn kupaca i do 10 puta veći, da je usko grlo logistika, te da su u pregovorima s raznim kompanijama koje rade dostavu.

Ivan Minić, osnivač stranice Mojapijaca.rs, koji se u konferenciju uključio iz SAD, kaže da Moja pijaca postoji već četiri godine, a da se u poslednje vreme zbog krize javljaju razni portali koji zapravo imaju problem s dostavom.

"Zato limitiramo broj porudžbina koje možemo da realizujemo“, rekao je Minić i poručio da su izazovi jako veliki i pojačani celokupnim trenutnim stanjem.

Ksenija Perčić, suvlasnica Granum brenda, kaže da prodaja raste i u prodavnicama i onlajn i navodi da je u martu prodaja njihovih brendova u trgovinama porasla za 20 odsto, a onlajn prodaja za 32 odsto.

Marija Slović, vlasnica Domaćini.rs, kaže da na padinama Ovčara proizvodi sir i kajmak i navodi da se beleži bum u njihovom onlajn šopu koji postoji od 2016. godine.

"Ko danas nije na interentu, taj je zaista ovu priliku propustio“, kaže Slovićeva.

Navela je da je prodaja hrane preko interenta "živa muka“ jer, kako je objasnila, ljudi su na hranu posebno osetljivi i vrlo će se teško odlučiti da probaju nešto preko interneta, osim u slučaju kada je kanal nabavke sužen.

Prednost malog proizvođača vidi u tome što ima mogućnost da se lakše prilagodi novonastalim okolnostima.

"Prednost kad ste mali jeste to što možete brzo da se reorganizujete, dodatno smo zaposlili tri nova dostavljača, iskoristili sva vozila da odgovorimo na sve zahteve, uspeli smo da se u ove dve nedelje prilagodimo“, rekla je Marija Slović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=04&dd=07&nav_id=1673311

Lila i Čaba Holo iz Kanjiže proizvode stotinak sorti povrća, a neguju i sezonsko začinsko, aromatično i lekovito bilje u saksijama. Sve je u postupku sertifikacije organske proizvodnje.

Poljoprivredno gazdinstvo zasnovali su pre 12 godina i imaju 1.200 m2 pod plastenicima i 7.000 m2 na otvorenom. Lila je inženjer hortikulture, i njoj je vođenje gazdinstva osnovno zanimanje, dok se Čaba, po struci informatičar, povrtarstvom bavi po završetku obaveza u firmi.

- Prvo smo počeli sa proizvodnjom začinskog i lekovitog bilja u saksijama, ali posle izvesnog vremena mušterije i poznanici su se sve više interesovali da li proizvodimo i povrće, pa smo odlučili da proširimo proizvodnju. Začinsko i lekovito bilje i dalje proizvodimo i sezonski isporučujemo od kraja aprila pa do septembra iz manjeg plastenika u dvorištu, uglavnom na veliko u prodavnice. Povrćem snabdevamo više restorana i prodavnica u okolini, ali i sve veći broj mušterija kojima po porudžbini robu isporučujemo direktno na kućnom pragu - kaže Lila Holo.

Povrtarsku sezonu počinju zelenom salatom. Sade je u novembru, a isporučuju od februara i marta, na veliko. Uzgajaju i šargarepu i peršun, kelerabu, razne kupusnjače, sedam sorti paradajza, tri sorte krastavaca, ali i hokaido tikvice, rukolu.

- Praktikujemo direktnu prodaju kupcima na kućnu adresu, tako što svake nedelje imamo različitu ponudu povrća u našoj korpi. Uz ono što kupci poruče besplatno ponudimo nešto od povrća iz naše proizvodnje, koje oni verovatno ne bi probali ako treba da ga posebno poruče ili kupe na pijaci, jer nisu upoznati sa tim vrstama povrća koje se kod nas ne koriste svakodnevno. Ovako, malo ga stavljamo gratis u našu povrtarsku korpu i ako se mušterijama dopadne, bude i porudžbina. Tako je počelo sa rukolom i sada je ona kao salata pravi hit - objašnjava Čaba Holo.

Ponuda u povrtarskoj korpi porodice Holo se tempira tako da je dovoljna za jednu porodicu za nedelju dana i da nije skuplja od 500 dinara, a za taj iznos važi i besplatna dostava. Kupaca ima iz Kanjiže, ali najviše isporuka imaju u Senti i Adi.

- Ponudu svake nedelje reklamiramo preko interneta, obavezno sa fotografijama povrća i detaljnim obrazloženjem ponude i cena, tako da zainteresovani mogu da prave i sopstvene kombinacije. Ovakav način prodaje je praktičniji za nas jer ne moramo da stojimo za pijačnom tezgom, a kupci uvek dobijaju sveže povrće, ubrano svega nekoliko sati pre isporuke - kaže ovaj par.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2604588/od-interneta-do-kucne-adrese-lila-i-caba-holo-prodaju-sveze-povrce

Razvojem modernih tehnologija i interneta mnoge stvari postale su dostupnije. Danas iz topline svog doma možete naručiti i kupiti bilo šta. Isto važi i za poljoprivrednike koji sada putem interneta mogu da kupe seme iz Brazila, ili lukovicu holandske lale, direktno iz Amsterdama. Plaćanje karticama olakšalo je ne samo kupovinu putem interneta već i u inostranstvu. Dovoljno je da sa sobom ponesete to „dragoceno parče plastike“ i bilo gde možete kupiti bilo šta od traktora do priključnih mašina, naravno pod uslovom da na računu imate dovoljno novca. Međutim, mnogi od nas ne znaju na koji način i koje kartice građani Srbije mogu da koriste u inostranstvu, ili prilikom kupovine na internetu. Odgovor na ova i slična pitanja vezana za kupovinu van granica naše zemlje potražili smo u NLB Banci u kojoj su posebno ponosni na uspešnu saradnju sa poljoprivrednicima.

- NLB Banka je svojim klijentima omogućila korišćenje debitnih kartica VISA Electron i VISA Classic za plaćanje robe i usluga u inostranstvu. Kada su van zemlje, naši klijenti mogu da koriste i kreditne kartice VISA Credo i Gold. Kada klijent u inostranstvu koristi debitnu karticu, sredstva se realizuju prioritetno sa njegovog deviznog računa. S obzirom na to da se debitne kartice koriste za plaćanja do iznosa koji klijent poseduje na računu, ukoliko na njemu nedostaje sredstava za realizaciju transakcije, zadužuje se njegov dinarski račun, po prodajnom kursu NLB Banke za transakcije u inostranstvu – kaže za Agrobiznis magazin Biljana M. Petrović, direktor odeljenja za upravljanje prodajom agro biznisu u NLB Banci.

Slično je i sa kupovinom preko interneta, a u ovoj banci posebno vode računa o bezbednosti online kupovine.- Sve veći broj klijenata NLB Banke se opredeljuje za „kupovinu iz fotelje“ i plaćanje preko interneta je sve zastupljenije. U ovom trenutku, u ove svrhe naši klijenti mogu da koriste debitnu VISA Classic karticu, kao i kreditne kartice VISA Credo kreditna i VISA Gold. NLB Banka konstantno unapređuje svoje proizvode i usluge, posebno u sferi digitalnih tehnologija, kako bi se prilagodila potrebama savremenog klijenta, pa ćemo u predstojećem periodu ponuditi dodatne pogodnosti u ovom segmentu – ističe Biljana.

Ljudi se najčešće plaše da će im sa kartice biti skinuto više novca nego što treba. Da li možete da zaštitite svoje klijente od eventualnih zloupotreba i kome mogu da se obrate ukoliko dođe do problema?

- Sa ciljem da svojim klijentima omogućimo što bezbedniju kupovinu preko interneta, predvideli smo dodatni sistem autentikacije korisnika putem jednokratne lozinke. Uvek sugerišemo klijentima da poštuju osnovna pravila za korišćenje platnih kartica, da ne čuvaju karticu i PIN zajedno, da vode računa o bezbednosti kada ukucavaju PIN, bez obzira na to gde koriste svoju karticu. Takođe, preporučujemo klijentima da za kupovinu preko interneta koriste samo sigurne sajtove, čije stranice najčešće imaju adresu koja počinje sa https:// . Nikako ne treba kupovati na sajtovima koji prilikom plaćanja ne zahtevaju popunjavanje CVV2 - to je broj koji je odštampan na poleđini kartice, sa desne strane trake za potpis njenog vlasnika. Nikada ne treba pisati broj kartice u mailovima i tekstualnim fajlovima – savetuje Biljana.

Da li i koliko se naplaćuje kamata, odnosno usluga banke za kupovinu u inostranstvu ili preko interneta?

- Ukoliko se klijent odluči da u inostranstvu koristi našu kreditnu karticu, plaća naknadu u iznosu od 1% transakcije.

Pod kojim uslovima poljoprivrednici mogu da uzmu kartice vaše banke za plaćanje u inostranstvu ili za kupovinu putem interneta?

- Poljoprivrednicima su za plaćanje u inostranstvu i preko interneta na raspolaganju iste platne kartice kao i drugim fizičkim licima. Ukoliko se poljoprivrednik opredeli za korišćenje VISA Classic debitne kartice, potrebno je da prethodno otvori devizni račun u NLB Banci, dok za ostale debitne kartice može da se koristi i dinarski račun – objašnjava Biljana i ističe da se limit po kartici definiše na osnovu prihoda njegovog poljoprivrednog gazdinstva.

- Za VISA Classic debitnu karticu je obavezno otvaranje deviznog EUR računa, a alternativno u zavisnosti od želje klijenta može otvoriti i dinarski tekući račun. Debitne kartice može da koristi do iznosa sredstava koje ima na računu, a za kreditne kartice limit se određuje na osnovu finansijske analize klijentovog poslovanja.

Platne kartice koje se koriste u inostranstvu i za plaćanje preko interneta mogu da se koriste i na prodajnim mestima i bankomatima u Srbiji. Koja je razlika između plaćanja karticama vaše banke u Srbiji i u inostranstvu?
- Plaćanje debitnim karticama u Srbiji obavlja se bez naknade, dok ta naknada za kupovinu u inostranstvu iznosi 1% ukupne transakcije.

Koje kartice za plaćanje u inostranstvu ili za kupovinu putem interneta vi koristite, da li biste ih preporučili poljoprivrednicima i zašto?

- VISA Classic debitna kartica je najbolje rešenje za plaćanje u inostranstvu, jer klijent samostalnom uplatom određuje visinu raspoloživih sredstava koja su mu neophodna dok je na putu – zaključuje Biljana M. Petrović, direktor odeljenja za upravljanje prodajom agro biznisu u NLB Banci.

Izvor: Agrobiznis magazin

Razvojem modernih tehnologija i interneta mnoge stvari postale su dostupnije. Danas iz topline svog doma možete naručiti i kupiti bilo šta. Isto važi i za poljoprivrednike koji sada mogu da kupe seme iz Brazila, ili lukovicu holandske lale direktno iz Amsterdama. Plačanje karticama olakšalo je ne samo kupovinu putem interneta već i u inostranstvu. Dovoljno je da sa sobom ponesete to "dragoceno parče plastike" i bilo gde možete kupiti bilo šta od traktora do priključnih mašina, naravno pod uslovom da na računu imate dovoljno novca. Međutim, kako i kod svake kupovine treba biti oprezan posebno preko interneta.

Koje kartice mogu da koriste poljoprivrednici i pod kojim uslovima? Kako bezbedno kupovati na internetu? Koji su saveti bankara? Odgovor na ova i sva druga pitanja dobili smo iz prve ruke od Biljane M. Petrović, direktorke odeljenja za upravljanje prodajom agro biznisu u NLB Banci u kojoj su posebno ponosni na uspešnu saradnju sa poljoprivrednicima.

Opširnije u Agrobiznis magazinu.

 

Izvor:Agrobiznis magazin  

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30