Agrobiznis magazin već nekoliko nedelja radi istraživanja o tome kakve sokove pijemo,od čega se oni prave i kako se deklarišu. Manje ili više nailazimo na otpor kod velikih proizvođača sa prilično nekorektnim zahtevima. Tako smo pre nekoliko dana kontaktirali i jednu od najvećih kompanija na svetu koja proizvodi i u Srbiji. Zanimalo nas je od čega se prave NEXT sokovi i  gde se nabavljaju sirovine. Umesto odgovora dobili smo pitanja. Kako ne bismo prepričavali najbolje pogledajte sami ilustraciju.

Naravno da smo odbili da se na takav način odnose prema medijima i umesto da odgovaraju na naša pitanja oni zapravo postavljaju pitanja. Zbog toga smo rešili da sa ovom pričom idemo dalje i uputili zahteve za vanredni inspekcijski nadzor nad proizvođačem NEXT sokova. Kada budemo dobili odgovore i informacije mi ćemo vas o tome obavestiti.

Redakcija Agrobiznis magazina 

 

 

 

 

Redakcija Agrobiznis magazina 

Veterinarski inspektori Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede planiraju pojačan nadzor nad prometom hrane životinjskog porekla u vreme nastupajućih praznika. Pojačan nadzor u prometu se obavlja u skladu sa principima analize rizika (rizična mesta, rizični načini poslovanja, nedozvoljena trgovina i sl.) a u svakom slučaju na mestima gde se u praznične dane očekuje veća ponuda ali i potražnja.

Veterinarska inspekcija, u skladu sa podelom nadležnosti i ovlašćenjima koja poseduje, obavlja stalni nadzor u objektima koji proizvode, skladište i stavljaju u promet hranu životinjskog porekla. Kontrole bezbednosti i kvaliteta hrane u prometu sprovode se kontinuirano, kroz samostalne, organizovane i kontrole po prijavama potrošača. Kontrolišu se svi subjekti koji stavljaju hranu životinjskog porekla u promet – specijalizovani maloprodajni objekti (mesare, ribarnice, prodavnice mlečnih proizvoda), prodavnice delikatesa, samoposluge, megamarketi, restorani, poslastičarnice, pekare, kiosci brze hrane i zelene pijace.

Veterinarska inspekcija koja vrši nadzor nad proizvodnjom i prometom hrane životinjskog porekla u svih 25 upravnih okruga, je u periodu od 01. januara 2018. godine do 30. novembra 2018. godine,kroz 7.359 redovnih i vanrednih službenih kontrola u specijalizovanim maloprodajnim objektima (mesare, ribarnice, prodavnice mlečnih proizvoda) kao i samoposlugama, prodavnicama delikatesa, ugostiteljskim objektima, objektima brze hrane, pijacama i drugim objektima, utvrdila 1.302 neusaglašenosti.

Tom prilikom naređeno je 1.231 korektivnih mera, izdato je 1.039 rešenjai podneto je 232 prijave nadležnim prekršajnim i privrednim sudovima.

Razlog povlačenja hrane je najčešće nedostatak sledljivosti u proizvodnji i prometu, nepostojanje propisane deklaracije na proizvodima, istek roka trajanja proizvoda, ali i mikrobiološki parametri iznad referentnih vrednosti za određenu hranu.

Navedeni efekti službenih kontrola hrane predstavljaju rezultat povećanog obima vanrednih nadzora u prometu koji su izvršeni, naročito sa uzorkovanjem radi kontrole bezbednosti hrane.

Visina kazne za subjekte u poslovanju sa hranom, bilo da se radi o proizvodnji ili prometu, su propisane Zakonom o bezbednosti hrane. Iznos kazne zavisi da li se radi o privrednom prestupu, prekršaju ili fizičkom licu, odnosno o vrsti učinjenog kaznenog dela, a konačnu kaznu propisuje nadležni Sud. Iznos kazni je predviđen Zakonom o bezbednosti hrane i za pravna lica i iznosi od 300.000 – 3.000.000 dinara, za preduzetnike od 250 - 500.000 dinara, a za fizička lica od 30 - 50.000 dinara.

Skrećemo pažnju potrošačima da hranu životinjskog porekla kupuju na mestima koja su pod nadzorom veterinarske inspekcije, kao i da obrate posebnu pažnju na označavanje i deklarisanje hrane u prometu, kao i da ne kupuju hranu životinjskog porekla na neregistrovanim mestima odnosno da se u potpunosti ponašaju sa pažnjom dobrog kupca, te da svaku uočenu nepravilnost bez odlaganja prijave nadležnom veterinarskom inspektoru.

U vreme sezone svinjokolja, apelujemo da se bez izuzetaka pregledaju uzorci zaklanih svinja na prisustvo trihinele, kako bi se izbegle neželjene posledice po zdravlje građana.

Redovnom kontrolom u magacinu proizvođača, koji posluje u okviru grupacije Swisslion-Takovo, inspektori su ustanovili ovu nepravilnost i naložili toj kompaniji povlačenje kompletne serije mlečne čokolade sa visokim sadržajem mleka (u pakovanju od 90 grama).
 
Poljoprivredna inspekcija povukla je sa tržišta 4,3 tone mlečne čokolade Banat zbog plesni. 
 
Kompanija je ovu informaciju već objavio na svom sajtu i pozvala potrošače koji su kupili proizvod iz serije (L 21. 10. 2018) da ga zamene u njihovim radnjama.
 
Nenad Vujović, načelnik poljoprivredne inspekcije, potvrdio je za Politiku da je ova nepravilnost uočena tokom redovne kontrole pogona konditorske industrije, koja i dalje traje.
 
- Uzorkovanje je rađeno u magacinu fabrike Banat. Kako smo obavešteni, povučena je sva čokolada, a deo ove serije, po našim saznanjima, izvezen je i u Makedoniju. Pojava plesni verovatno je posledica dužeg stajanja u magacinu - rekao je Vujović.
 
On ističe da je proizvođač postupio po zakonu, objavivši ovu informaciju na svom sajtu. Opoziv proizvoda uobičajena je praksa svuda u svetu, ali i obaveza po domaćim propisima, mada proizvođači to često izbegavaju.
 
Swisslion-Takovo, u vlasništvu Rodoljuba Draškovića, fabriku čokolada Banatu iz Vršca kupio jesredinom prošle godine od požarevačkog Bambija. Time je Drašković prošiorio asortiman u svom lancu prodavnica Slatka kuća. Ova fabrika mesečno proizvodi oko 2.000 tona čokolade, a toliko i proda, i to oko 40% na domaćem, a ostalo na izvoznim tržištima, piše Politika.
 
 

Ovo će šokirati ljubitelje kroasana!

 
 

Srbija će od Evropske komisije tražiti da se preispita odluka Hrvatske o vancarinskim barijerama za uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije i drugih zemalja koje nisu članice EU, izjavio je 1. avgusta ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić. Ministar je agenciji Beta rekao da Hrvatska tom odlukom krši Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji Srbija ima s EU. "Ovde se očigledno radi o drastičnom kršenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Evropske unije od strane Hrvatske, i to u članu 36. stav 1. u kome se kaže da od dana stupanja Sporazuma na snagu neće biti uvedene nove carine ili dažbine koje imaju isto dejstvo, niti će one koje se već primenjuju biti povećane", naveo je Ljajić. On je najavio da će Srbija kontaktirati i zemlje regiona koje su takođe pogođene hrvatskom merom, u cilju zajedničkog nastupa pred Evropskom komisijom radi zaštite ekonomskih interesa. Potvrdio je da se povodom odluke Hrvatske već sprovode neke mere koje su vezane za pojačan fitosanitarni nadzor.

"Odluka Hrvatske predstavlja i drastično kršenje pravila i principa Svetske trgovinske organizacije koja govore o tome da ne sme biti diskiriminacije između domaćih i uvezenih proizvoda u pogledu dažbina", istakao je Ljajić.

Kako je dodao, Srbija ne želi nikakav trgovinski sukob sa Hrvatskom "jer on nije u interesu ni jedne ni druge zemlje".

"Najbolje bi bilo da to pitanje rešimo na bilateralnoj osnovi, ali ukoliko to ne bude bilo moguće, onda ostaje da problem internacionalizujemo i tražimo rešenja u okviru Evropske komisije", kazao je Ljajić.

Hrvatska je proširila spisak voća i povrća koje mora da prođe fitosanitarni nadzor na granici ako dolazi iz trećih zemalja, u koje se ubraja i Srbija, i odredila takse koje su 22 puta više od dosadašnjih. Tako se taksa umesto dosadašnjih 90 kuna (12 evra) sada naplaćuje 2.000 (270 evra). Hrvatske vlasti su odluku obrazložile namerom da zaštite domaće poljoprivrednike od prekomernog uvoza.

Izvor: http://www.euractiv.rs/ 

Poljoprivredni inspektori Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sproveli su kontrolu bezbednosti jakih alkoholnih pića, vina, piva i osvežavajućih bezalkoholnih pića u prometu i doneli 256 rešenja o povlačenju iz prometa iz maloprodaje i veleprodaje 1.477 litara vina i 5.344 litara rakije, dok je na pijacama oduzeto i uništeno 71 litar rinfuz rakije i vina.

Kontrolom je bilo obuhvaćeno 1.823 pića: na pijacama 484, u maloprodajnim objektima 1.034 i u veletrgovinama 305. Kod 503 proizvoda utvrđeni su nedostaci: kod 140 je konstatovan istekao rok upotrebe, 279 nije imalo deklaraciju usklađenu s tehničkim propisima, dok kod 84 proizvoda kvalitet nije odgovarao. Protiv prekšilaca su podnete 63 prekršajne prijave i devet zahteva za privredni prestup.

U akciji Poljoprivredne inspekcije na pijacama u Srbiji obavljeno je 448 kontrola. Zatečana su 22 lica koja stavljaju u promet vino i rakiju u rinfuznom stanju. Od njih je oduzeto 43 litra rakije i 28 litara vina i naloženo je njihovo uništavanje. Protiv 18 prekšilaca podnete su prekršajne prijave, dok su četiri lica, ostavivši svoje proizvode, nestala.

Doneto 256 rešenja o povlačenju iz prometa iz maloprodaje i veleprodaje
U čak 207 maloprodajnih objekata konstatovane su nepravilnosti koje su se odnosile na 134 proizvoda s proteklim rokom, kod 261 deklaracije nisu usaglašene s tehničkim propisima i 78 proizvoda po kvalitetu nije zadovoljavalo norme. Doneto je 207 rešenja o zabrani prometa neodgovarajućih proizvoda, a iz prometa je povučeno 1.095 litara rakije, 1.749 litara vina i 840 litara piva. Podnete su 44 prekršajne prijave i šest zahteva za privredni prestup.

Kod veletrgovaca sokovi problem
Kontrolisano je 305 objekata veletrgovine i doneto 27 rešenja o povlačenju proizvoda, i to šest s isteklim rokom, 18 s neodgovarajućom deklaracijom i pet zbog toga što nisu odgovarali kvalitetu. Zabrana prometa data je za 383 litra rakije, 3.595 litara vina, 104.144 litara osvežavajućih bezalkoholnih pića i 45 litara piva.

Podnete su tri prekršajne prijave i jedan zahtev za privredni prestup.

Takve akcije se, inače, organizuju u periodima intenzivne sezonske proizvodnje i sezonske potrošnje pića.

Izvor: www.dnevnik.rs

Uskoro se navršava godinu dana otkako je počeo sa primenom Zakon o inspekcijskom nadzoru ( „Službeni glasnik RS” br. 36/2015). Cilj usvajanja ovog zakona bio je postizanje bolje koordinacije i usklađivanje inspekcijskog nadzora koji vrše različite inspekcije kao i ujednačavanje postupka inspekcijskog nadzora. Do donošenja ovog zakona u Republici Srbiji nije sprovedena suštinska sveobuhvatna reforma inspekcijskog nadzora, što je podsticalo nepredvidivost poslovnog ambijenta, visoke troškove poslovanja, rast sive ekonomije i korupcije. Kako bi se stanje u ovoj oblasti popravilo i uspostavio stabilan i održiv sistem primeren tržišnoj ekonomiji, kroz otvoreni dijalog javnog i privatnog sektora postignuta je saglasnost da je potrebno doneti savremen i efikasan Zakon o inspekcijskom nadzoru. Donošenju zakona prethodile su brojne i detaljne analize stanja u oblasti inspekcijskog nadzora i sive ekonomije i sprovedena je široka javna rasprava. Novine koje je ovaj zakon doneo su značajne i njime se menja odnos između inspekcija, način njihove saradnje, unapređuje se planiranje njihovog rada i koordinacija a unapređuje se kvalitet znanja i informacija na kojima se njihov rad zasniva. Takođe se promenio i odnos između inspekcija i subjekata nadzora a to znači promenu odnosa između države, privrede i građana, čime državna uprava i privreda postaju partneri u izgradnji zdravijeg i naprednijeg društva. Ovim zakonom se naglasak stavlja na preventivne mere ali i na povećanje odgovornosti svih subjekata u tom procesu. Uspostavljanjem sistema procene rizika umanjuje se neujednačenost, koruptivnost i druge moguće negativne pojave u postupku inspekcijskog nadzora, što vodi do eliminacije ili bitnog smanjenja primedbi na učestalost i trajanje inspekcijskog nadzora kod jednih a izostanak kod drugih privrednih subjekata. Stvoreni su uslovi da se inspekcijski nadzor planira i da se usmerava na one subjekte koji su većeg rizika. Novim pristupom bolje se koriste resursi inspekcijskih službi, koji su inače nedovoljni i menja se privredni ambijent u pravcu podsticanja preduzetništva. Značajna novina je obrazovanje Koordinacione komisije koja ima zadatak da usklađuje inspekcijski nadzor i sprečava nepotrebno preklapanje i ponavljanje inspekcijskog nadzora. Ovim zakonom inspekcije su dobile jasna ovlašćenja u kontroli neregistrovanih subjekata, svih onih koji čine „ sivu ekonomiju”, koja do sada nisu bila dovoljno jasna i precizirana te se javljao negativni sukob nadležnosti tj. odricanje nadležnosti. U toku je uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema, uspostavljen je sistem obuka i kontinuiranog unapređenja znanja i veština inspektora kao i obaveza polaganja Ispita za inspektore koji pored provere znanja iz oblasti inspekcijskog nadzora i opšteg upravnog postupka predviđa i poznavanje privrednog i kaznenog prava kao i tehnike i veštine komunikacije inspektora i nadziranog subjekta. Nakon godinu dana primene Zakona o inspekcijskom nadzoru može se reći da su postignuti planirani ciljevi zakona a to su povećanje zakonitosti i bezbednosti, bolja zaštita građana i privrede, bolje poslovno okruženje kao i modernizacija i unapređenje rada inspekcije. - Inspekcija pokreće inspekcijski nadzor po planu koji se zasniva na proceni rizika osim u slučajevima kada se zbog zaštite javnog interesa, života i zdravlja ljudi i zaštite životne sredine, biljnog i životinjskog sveta, komunalnog reda i bezbednosti pokreće vanredni inspekcijski nadzor - Inspekcijski nadzor po vrsti može biti: redovan, vanredni, dopunski i kontrolni a po obliku : terenski i kancelarijski - Inspekcijski nadzor se pokreće na osnovu naloga za inspekcijski nadzor, osim u posebnim slučajevima - Uspostavljene su kontrolne liste kojima je osiguran ujednačen pristup inspektora prema subjektima u nadzoru i za koje postoji obaveza objavljivanja na internet stranici - Inspekcijski nadzor se najavljuje najkasnije tri radna dana pre početka nadzora sa obaveznim dostavljanjem informacije o kontrolnim listama koje će biti korišćene u toku inspekcijskog nadzora, osim u posebnim slučajevima - Uviđaj u stambenom prostoru po nalogu suda kao i fotografisanje i snimanje predmeta nadzora - Mogućnost službeno savetodavne posete i izdavanje akta o primeni propisa - Mogućnost davanja pismene primedbe na zapisnik pet radnih dana od njegovog prijema - Okončanje postupka bez donošenja rešenja u slučajevima kada inspektor do isteka roka datog u nalogu ne izda rešenje te se smatra da nisu pronađene nezakonitosti u poslovanju subjekta - Obaveza transparentnog godišnjeg izveštavanja - Osim predviđenih kaznenih odredbi za nadzirani subjekat, predviđene su kaznene mere za rukovodioca inspekcije kao i za inspektore.

Za samo tri meseca u Srbiji je iz prodaje povučeno 86.749 kilograma prehrambenih proizvoda biljnog porekla i 54.016 litara pića. Najčešći razlozi stavljanja tih proizvoda van prometa bili su nepropisna deklaracija i istekao rok, kao i kvalitet, rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. Zbog neodgovarajuće deklaracije, kako su naglasili, iz prometa se najviše povlačilo brašno, voćni sokovi, kukuruz kokičar, šećer, kao i duvan i duvanski proizvodi. Hrana životinjskog porekla iz prometa se najčešće povlačila jer joj je istekao rok trajanja, ili je bila bez deklaracije, neobeležena žigom, kao i zbog neadekvatnog skladištenja, promenjenih organoleptičkih osobina i mikrobiološke neispravnosti. Van prometa, zbog neodgovarajuće deklaracije ili isteklog roka, od početka ove godine stavljena su i 7.992 litra alkohola i alkoholnog pića, kao i 5.825 litara bezalkoholnog pića. - Poljoprivredni inspektori od početka ove godine obavili su ukupno 7.197 kontrola. Poljoprivredna inspekcija je donela 67 rešenja o zabrani proizvodnje, 159 rešenja o zabrani prometa, dok je zbog konstatovanih nepravilnosti po pitanju uslova za proizvodnju, uslova higijene i kvaliteta i bezbednosti proizvoda podnela ukupno 288 kaznenih mera - kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Oni podsećaju da je prošle godine u Srbiji uništeno više od 325 tona hrane životinjskog porekla, od čega 304.871 kilogram mesa i proizvoda od mesa, 1.674 kilograma mleka i proizvoda od mleka, 6.386 kilograma ribe i proizvoda od ribe, 11.602 kilograma jaja i proizvoda od jaja, 716,2 kilograma meda, a ostale hrane životinjskog porekla u količini od 196,6 kilograma. Veterinarska inspekcija 25 upravnih okruga, kako su precizirali u Ministarstvu poljoprivrede Srbije, u periodu od 1. januara 2016. godine do decembra 2016, kroz 6.200 vanrednih službenih kontrola u mesarama, samoposlugama, prodavnicama delikatesa, prodavnicama ribe, zatim ugostiteljskim objektima, objektima brze hrane, pijacama i drugim objektima, utvrdila je ukupno 1.523 nepravilnosti. Tom prilikom, kako su rekli u Ministarstvu poljoprivrede, inspekcija je naložila 1.334 korektivne mere, izdala 1.277 rešenja i podnela 365 prijava. - Sprovodeći redovne kontrole u 6.473 objekta obuhvaćena kontrolama, veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine je, u istom tom periodu, kroz 20.234 rešenja naložila mere za otklanjanje nedostataka i podnela 990 prijava. Izvršeno je i 57 službenih kontrola neregistrovanih objekata - kazali su i apelovali na potrošače da hranu kupuju u registrovanim objektima i proveravaju deklaracije kako bi se izbegle posledice kupovine nekontrolisanih proizvoda. Izvor: iKragujevac

GRAĐANI Srbije nisu stigli ni da se oporave od šoka izazvanog otkrićem da je u kašicama za bebe bilo ostataka preparata za zaštitu bilja, a već je usledila nova potencijalna afera sa uvozom mesa zamrznutog 1982. godine. U toj konkurenciji, gotovo da se i zaboravila priča sa aflatoksinom od pre nekoliko godina, ili podatak da je svaka treća teglica meda "falš", a da je većina crnog hleba u stvari "obojena"...

Stručnjaci, međutim, upozoravaju kako ovi problemi neće ostati usamljeni i kako postoji mogućnost da ih bude i više, a da će građane sa rafova prodavnica vrebati "zamke" sve dok izostaje adekvatna reakcija nadležnih organa.

- Ovo pitanje se ne rešava na kratke staze, već je neophodna brza i adekvatna reakcija svih - odlučan je Branislav Gulan, agrarni analitičar, član Akademijskog odbora za selo SANU. - Tek kada neko bude zaista kažnjen zbog ovakvih propusta, koji se direktno odražavaju na bezbednost i zdravlje građana, onda će se stvari promeniti.

Uslov za promene, međutim, kako ukazuje Gulan jeste da uredbe koje se donose od slučaja do slučaja, zamene sistemski zakoni u oblasti bezbednosti hrane.

- Ovi propisi se menjaju od ministra do ministra, a mi smo, od 2000. godine, imali čak 13 ministara poljoprivrede - navodi Gulan. - Rešenje ovog problema trebalo bi tražiti u izradi Strategije poljoprivrede, koju ne bi donela Vlada, nego usvojila Skupština. Ako bi taj dokument bio donet, iz njega bi proizlazili i svi ostali propisi, pa bi, samim tim, problem bezbednosti hrane bio adekvatno rešen. Sada, kada na gotovo 1.000 preduzeća koja se bave poljoprivredom i prehrambenom industrijom, imamo jednog inspektora, jasno je da se ne može očekivati značajna akcija.

Ivana Vasiljević, direktor "Abioteh" laboratorije u Sremskoj Kamenici, objašnjava kako je za bezbednost proizvoda odgovoran isključivo njegov proizvođač, a da trgovci, koji ga plasiraju, moraju da traže analizu kvaliteta, odnosno, nalaze akreditovane laboratorije, za proizvode koje nabavljaju.

- U Srbiji se, u proizvodnji hrane od 2005. godine uvodi HASAP sistem kvaliteta, tako da bi sve kompanije koje se bave proizvodnjom i preradom hrane morale da primenjuju njegove odredbe - kaže Vasiljevićeva. - To, naravno, podrazumeva sledljivost proizvoda, sve od trpeze pa unazad do njive. Samim tim, prema ovim propisima, lako bi bilo da se utvrdi gde je u ovom "lancu" došlo do problema, a inspekcija je tu da ceo ovaj proces kontroliše. Situacija u praksi je, međutim, često drugačija...

Stručnjaci su, inače, i pre ovih problema upozoravali kako sistem kontrole hrane postoji i kako je, bar na papiru, dobro zamišljen, ali da u njegovom sprovođenju ima ozbiljnih problema. Dr Dragana Pešić Mikulec, stručnjak za kvalitet mesa i mleka, ranije je, baš preko stranica "Novosti", upozorila kako dobar deo mesa u Srbiju, posebno onog koje se prerađuje u kobasice i slične mesne prerađevine, stiže iz "neproverenih izvora, posebno kada je u pitanju uvoz".

ZA PRODAJU JEDNO, ZA KUĆU DRUGO

Povrće i voće, takođe, već se tradicionalno gaji "za prodaju" i za kuću, a sredstva za zaštitu se dodaju "još malo" za svaki slučaj.

- Nelegalan uvoz i prodaja preparata za zaštitu bilja, koji nisu sertifikovani u Srbiji jedan je od najvećih problema - ukazuje Dragana Dimitrijević, izvršni direktor udruženja SEKPA, koje okuplja najveće svetske proizvođače sredstava za zaštitu bilja, prisutne na tržištu Srbije.

KONTROLA HLEBA JEDNOM GODIŠNjE

Propisane standarde kvaliteta zadovoljava hleb koji jedu građani Srbije, ali, prema rečima dr Olivera Šimurina sa Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, problem jeste u tome što, u većini slučajeva, njegov kvalitet u pekarama kontrolišu samo jednom godišnje. U isto vreme, čak dve trećine brašna male pekare nabavljaju u "sivoj zoni", pa se ne može utvrditi poreklo, a samim tim, ni kvalitet brašna koje koriste.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30