Konačno je Srbija dobila pravi med, nudi ga firma HONEY MED iz Vučaka kod Smedereva! I to ne samo što je pravi, on je, o zamislite „čuda“ i PRIRODAN, kako suprotno zakonu piše na kutiji! I takođe ne samo što je pravi, on je, zamislite i to „čudo“, 1000% MED, opet suprotno zakonu! Ovu bruku je SPOS odmah po saznanju prijavio veterinarskoj inspekciji, očekujemo brzu reakciju inspektora.

Podsećamo, MED MOŽE BITI SAMO MED. Ne postoji prirodan med, jer je svaki prirodan, veštački med ne postoji, sem u žargonu. Takođe je zakonom zabranjeno stavljati na etiketi da je neki med 100% med, ili 1000% med. Takođe, treba reći da 1000% u stvarnom svetu ne postoji, sem u žargonu, nešto može biti samo 100%, ali je za med zabranjeno stavljati da je 100% med, jer je med po svojoj prirodi već sam po sebi i prirodan i 100% a zabranjeno je stavljati odrednice koje to potenciraju, jer su to opšte poznate činjenice.

Pozivamo još jednom sve potrošače pčelinjih proizvoda, kao i sve pčelare, da čim primete ovakve „bisere“ ili postave opravdanu sumnju da neki med na tržištu nije ispravan, to odmah prijave veterinarskoj inspekciji, a ako se plaše iz ne znamo kog razloga, neka prijave SPOS-u, a SPOS će obavestiti inspekciju ne spominjući njihovo ime.

Izvor:http://spos.info/1000-med-svetsko-cudo-u-srbiji/

Za novembar najavljeni početak izvoza svinjskog mesa i mlečnih proizvoda za Kinu odlaže se najmanje do decembra.

„U prvoj nedelji decembra u Srbiju dolazi inspekcija iz Kine koja bi trebalo da odobri objekte koji mogu da izvoze“, kaže za Danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Srbija je sa Kinom potpisala sve što je neophodno i usaglasila sertifikate, napominje ministar Nedimović, a tek kada kineski inspektori pregledaju sve objekte znaće se i ko od proizvođača može da izvozi na njihovo tržište.

Ministar poljoprivrede je tokom juna, kada je sa predstavnicima kineske carine potpisao ugovore koji će omogućiti proizvođačima svinjskog mesa i mlečnih proizvoda iz Srbije da izvoze na tržište Kine, najavio početak izvoza za novembar, potom i do kraja godine. On je tada sa kineskim kolegama razgovarao, kako je rekao i o izvozu kukuruza i jabuka.

Nedimović je tokom avgusta rekao da kvota za izvoz neće biti, ali i da očekuje da za početak iz Srbije put Kine ide nekih 50.000 tona svinjskog mesa. On je podsetio da proizvodimo četiri miliona svinja, da kapaciteta ima dva ili tri puta više i da otvaranje kineskog tržišta za naše proizvode neće izazvati nikakve poremećaje na domaćem tržištu.

Za agroekonomskog analitičara Milana Prostrana izlazak na kinesko tržište, bar kada se radi o svinjskom mesu je ambiciozan plan jer mi sada proizvodimo, kako kaže, 2,7 miliona svinja, a stočarstvo je u velikoj krizi.

„Treba potpisivati sporazume i izlaziti na nova tržišta, to ne može da se izbegne, ali mislim da bismo morali da se okrenemo našem tržištu i zemljama CEFTA jer nemamo kvantitet za tako velika tržišta kao što je kinesko“, napominje Prostran.

Sadašnjom proizvodnjom Srbija može, ističe Prostran, da šalje u Kinu eksperimentalne količine, ali ako želimo da sarađujemo sa ovako ozbiljnim partnerima moramo da oživimo stočarsku proizvodnju.

„Mislim da je najbolje da sačuvamo partnere u okruženju, a ako hoćemo da sarađujemo sa Kinom ozbiljnije onda bismo morali proizvodnju da povećamo za bar dva miliona grla. Ono što, međutim, možemo u toj saradnji jeste da ih pozovemo da ulažu ovde kod nas“, ističe Prostran.

Da je stočarstvo u velikom problemu ističe i novinar i analitičar Branislav Gulan, koji podseća da je Srbija početkom ove godine, pre pojave svinjske kuge, imala 2,7 miliona grla, a da sada ima još manje.

„Toliko svinja smo imali 1955, što znači da smo sada ispod tog nivoa, a ne treba da govorim da se bogatstvo jedne zemlje meri i količinom svinja. Mi proizvedemo godišnje 270.000 tona svinjskog mesa, a uvezemo 600.000 tona svinjskog mesa“, napominje Gulan. On kaže da je jedna svinja po stanovniku pokazatelj normalnog razvoja stočarske proizvodnje, ali i bogatstva jedne zemlje i navodi primer Danske u kojoj na jednog stanovnika idu čak četiri svinje. U slučaju Srbije imamo jednu svinju na tri stanovnika.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/kasni-izvoz-svinja-u-kinu-novi-rok-decembar/

Tržišni inspektori odnedavno imaju mogućnost da kao tajni kupci obilaze radnje i beleže uočene nepravilnosti. Od toga da li je radnja pravno registrovana do neizdavanja fiskalnih računa. Prema najavama, ovaj sistem kontrole verovatno će najviše efekata imati u elektronskoj trgovini, jer je inspekciji sada na raspolaganju mnogo više oruđa za kontrolu – otvaranje fiktivne adrese, kupovina robe, snimanje razgora…

Mogućnost kontrole bez najave, koja je preuzeta iz mađarskih propisa, pruža novi zakon o trgovini, koji je stupio na snagu 30. jula ove godine. Očekuje se da će uvođenje „tajnog kupca” („misteri šoper”) dati rezultate ne samo u domenu suzbijanja sive ekonomije već i zaštite prava potrošača.

Kako je za „Politiku” rekao Dejan Stanojević, koordinator Sektora za kontrolu prometa robe i usluga pri Tržišnoj inspekciji ovaj institut već postoji i u mnogim razvijenijim državama ali i zemljama u okruženju. Kao primer navodi Sloveniju, gde se taj metod pokazao kao uspešan u borbi protiv sive ekonomije.

– U naš sistem kontrole uveo ga je najpre Zakon o inspekcijskom nadzoru, a sada je sa tim propisima usaglašen i novi zakon o trgovini – objašnjava Stanojević. Takozvana prikrivena trgovina primenjuje se u dva slučaja. Kada postoji sumnja da trgovac obavlja delatnost a nije registrovan ili da ne izdaje račun. U ta dva slučaja, kaže, može da se, radi dokazivanja, koristi prikrivena trgovina. Taj izuzetan metod, ističe, ne treba da bude pravilo ali se primenjuje ako inspektor na drugi način ne može da pribavi potrebne dokaze ili bi to bilo značajno otežano. Šta to zapravo znači i koje mogućnosti inspektor sada ima?

– Daću primer elektronske trgovine, koja ima rastući trend. Inspektor je sada ovlašćen da putem neposrednog opažanja prikuplja dokaze. Pretvarajući se da je zainteresovan kupac može da naručuje robu preko sajtova i otvori lažni profil preko koga će stupiti u kontakt s prodavcem. Može da snima kadrove čak i razgovore. Sve ovo može da mu koristi kao dokaz – objašnjava naš sagovornik i dodaje da u običnim trgovinama tržišni inspektor sada ima mogućnost da bez prethodne najave obavi kupovinu i ne pokazuje legitimaciju. Ukoliko ne dobije račun – trgovac je u prekršaju. Ali tek po završetku kupovine inspektor se legitimiše i izdaje nalog za inspekcijski nadzor.

U većim gradovima tajna kupovina neće biti problem, ali bi u manjim sredinama gde se ljudi bolje poznaju taj metod mogao da bude otežan. Naš sagovornik kaže će se ovakve akcije nadzora detaljno planirati i da inspektori „naravno neće ići kod svojih komšija”.

– Ovde nije reč o tome da će samo određeni broj inspektora obavljati takve kontrole već su svi ovlašćeni da rade po ovom metodu– ističe Dejan Stanojević.

Inače, velike svetske kompanije odavno su uvele metod tajne kupovine u kontroli poslovanja posebno u sektoru usluga. Korišćen je još pre pedesetak godina kao delotvoran način za kontrolu rada zaposlenih. Može da se koristi u bilo kom segmentu tržišta, a najčešće se primenjuje u radnjama, hotelima, restoranima, lancima brze hrane, kod medicinskih usluga... Sve veći broj kompanija specijalizovan je za obavljanje tajne kupovine, a ova industrija po poslednjem istraživanju u Americi procenjena je na oko 600 miliona dolara.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/434885/Trzisni-inspektori-krecu-u-tajne-kupovine

 

U okviru pojačanog nadzora veterinarske inspekcije u Gradu Beogradu u opštini Obrenovac obavljena je kontrola mesara na zelenoj pijaci.

U mesari „Vlada 1“, zatečeno je 76 kilograma svinjskog mesa sa isteklim rokom kao i 50 kilograma junećeg mesa bez deklaracije i veterinarskog žiga a sve u ukupnoj količini od 126 kilograma što je proglašeno nebezbednim za ishranu ljudi, stavljeno van prometa i poslato na neškodljivo poništenje u prisustvu veterinarskih inspektora. Protiv subjekta u poslovanju hranom biće preduzete dalje upravne radnje.

Urađena je i kontrola klanice „Stojić“, i utvrđen je veći broj nedostataka koji se odnose na opšte uslove higijene hrane životinjskog porekla pa je subjektu u poslovanju hranom doneta privremena zabrana korišćenja opreme, prostorija i objekta do otklanjanja nedostataka.

Na teritoriji opštine Surčin, urađena je vanredna kontrola objekta za klanje i preradu mesa papkara (goveda i svinja) klanica sa preradom „Barba DOO“ pri čemu su uočeni nedostaci vezani za opšte uslove higijene hrane (neispravni sterilizatori), te je doneta privremena mera zabrane klanja do otklanjanja nedostataka. Kod istog subjekta primećeno je klanje većeg broja životinja od odobrenog kapaciteta što direktno dovodi u pitanje bezbednost hrane pa je istom naređeno da kapacitet klanja uskladi sa odobrenim od strane Uprave za veterinu, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Takođe, primećeno je da isti subjekt vrši klanje jagnjadi i ovaca a za navedenu delatnost nema rešenje nadležne uprave, pa je istom izrečena mera zabrane klanja pomenute vrste životinja do dobijanja odgovarajućeg rešenja Uprave za veterinu.

Izvor: Agrobiznis magazin i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

U proteklih godinu i po dana poljoprivredni inspektori su u Srbiji oduzeli i uništili više od 560 litara rakije u rinfuzu vredne oko 1,1 milion dinara.Ona nije imala deklaraciju i nije prošla proveru bezbednosti po zdravlje ljudi.

"U cilju praćenja bezbednosti i kvaliteta proizvoda na tržištu, tokom 2018. i prvom polugodištu, poljoprivredni inspektori su sproveli ukupno 2.266 kontrola na pijacama i u ugostiteljskim objektima", rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede. Kontrolisan je promet jakih alkoholnih pića koja su stavljena u promet u rinfuznom stanju, bez deklaracije i provere bezbednosti.

Kontrole su usledile nakon monitoringa i rezultata prethodnih kontrola, te analize rizika, objašnjavaju nadležni i dodaju da su ovakve kontrole nenajavljene, a mogu biti redovne prema definisanom planu i vanredne, odnosno, akcijske po osnovu zahteva drugih državnih organa, krizne situacije kao i kontrole po žalbama potrošača.

Podaci pokazuju da od 2.266 kontrola izvršenih za godinu i po dana, 1.753 su u ugostiteljskim objektima, gde je oduzeto i uništeno 457 litara rakije u rinfuznom stanju bez deklaracije i provere bezbednosti proizvoda, čija je vrednost 1.063.000 dinara.

Otkriveno je 168 prekršilaca protiv kojih je podneto 168 kaznenih mera. Na pijacama je obavljeno 513 kontrola, oduzeto je i uništeno 105 litara rakije u rinfuznom stanju bez deklaracije i provere bezbednosti proizvoda, a vrednost oduzete robe je 93.000 dinara.

Otkriveno je 17 prekršilaca protiv kojih je podneto 17 kaznenih mera, a u resornom ministarstvu dodaju da je donet isto toliko upravnih mera.

Obavljena je i 91 kontrola jakih alkoholnih pića sa uzorkovanjem, a ispitivani su brojni parametri, sadržaj etanola, ekstrakta, ukupnih kiselina, metanola... "Neispravnost deklaracija kod rakija u poslednjih nekoliko godina, prvo je pokazala rastući trend, da bi potom blago opala i zadržala tu tendenciju. U ovim kontrolama pokazuje se pad i to najmanji broj u poslednjih pet-šest godina", ističu nadležni.

Neispravnost kvaliteta je, dodaju, nešto manja u odnosu na poslednjih pet-šest godina, dok je količina etanola, koji nije poreklom iz voća, najniža u poslednjih pet do šest godina. O tome svedoči i podatak da je od 91 analiziranog uzorka, samo u dva pronađen etanol koji nije poreklom iz voća.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=07&dd=15&nav_id=1566652

Inspekcije će od naredne sedmice na terenu kontrolisati kako ide otkup, prodaja, uvoz i izvoz maline, dogovoreno je juče na sastanku proizvođača ovog voća sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem.O otkupnoj ceni ovog voća, što je svake godine pred berbu jedan od glavnih problema na relaciji proizvođači – otkupljivači, nije se razgovaralo na sastanku, jer će ona biti formirana, kako je rečeno, na tržištu.

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je nakon sastanka da je krajnji cilj da se uredi tržište maline. On je objasnio da je država formirala dva tima – jedan u kom su predstavnici struke i drugi u kom će biti inspektori iz MUP-a, Ministarstva poljoprivrede, finansija i trgovine.

Tek kada se uredi tržište, kako je rekao Radović, moći će da se računa na adekvatnu cenu proizvoda, a upravo bi kontrola otkupa dovela do boljih uslova i tržišne utakmice, što bi trebalo da utiče na postizanje cene koju malinari očekuju.

Proizvođač maline iz ariljskog sela Trešnjevica Milan Radojičić kaže za Danas da već godinu dana postoji tim koji je trebalo da radi na kontroli tržišta maline, ali da je njegov rezultat nula. Zato, kako kaže, ne veruje da će sada biti nešto drugačije.

– Država je sve to trebalo ranije da radi. Ne očekujem nikakve rezultate – kaže Radojičić, u čijem je malinjaku berba upravo počela, ali neće biti laka, jer, kako kaže, ima velikih problema zbog nedostatka radnika.

U slučaju da dogovor ne bude ispoštovan malinari neće blokirati puteve, rekao je juče Dobrivoje Radović, već one koji prave probleme – hladnjačare i izvoznike. On je podsetio da se od malina godišnje slije u budžet i do 300 miliona evra i apelovao da upravo država treba da uredi tržište.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/inspekcije-od-naredne-sedmice-kontrolisu-otkup-maline/

Masovni pomor pčela registrovan je u četvrtak u delu atara Kikinde, što je ojadilo veći broj pčelara nanevši im velike gubitke.Predsednik udruženja pčelara Kikinde Saša Čolak izjavio je za kikindski portal www.gradski.online da je do sada 15 pčelara prijavilo totalnu štetu u svojim pčelinjacima, a da je više stotina košnica ostalo bez pčela.

- Strahujemo da to neće biti konačan crni bilans. Trovanje je zabeleženo kraj bašaidskog, novomiloševačkog i iđoškog puta, a nadležne službe obavljaju uviđaj na Vodicama. Alarmirali smo policiju, tužilaštvo, Gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, veterinarsku i sanitarnu inspekciju. Oni će uzeti uzorke uginulih pčela na svim lokacijama - rekao je Čolak.

Do pomora pčela dolazilo je i prethodnih godina. Slična nevolja pčelare Kikinde je zadesila 2015. godine. Tada je, kako podseća Čolak stradalo ukupno 3.509 košnica, a materijalna šteta procenjena je na čak 700.000 evra. Tada je do pomora pčela došlo zbog tretiranja semena suncokreta neadekvatnim hemijskim preparatima.Pomora pčela, takođe, bilo je prošle i pretprošle godine, ali prema mišljenju Čolaka, do ovog masovnog trovanja došlo je najverovatnije nakon tretiranja pšenice insekticidom i fungicidom.

- Bruka i sramota. Opšti pomor pčela. Neko je očigledno za pčele napravio smrtonosan koktel. Uviđaj je u toku. Tražimo sumnjive parcele i pribojavamo se da će šteta biti još veća, jer neke kolege još nisu obišle svoje pčelinjake - rekao je Čolak.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/pomor-u-pcelinacima-stotine-kosnica-bez-pcela-u-okolini-kikinde-24-05-2019

U vreme nastupajućih uskršnjih i prvomajskih praznika usled povećanog prometa hrane životinjskog porekla veterinarski inspektori Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pored redovnih, sprovode i pojačane, takozvane, akcijske kontrole na teritoriji Republike Srbije.

Pojačane kontrole rade se u skladu sa analizom rizika i na mestima gde se u praznične dane očekuje veća ponuda, ali i potražnja.

Veterinarska inspekcija obavlja stalni nadzor u objektima koji proizvode, skladište i izlažu u promet hranu životinjskog porekla. Kontrole bezbednosti i kvaliteta hrane u prometu sprovode se kontinuirano, kroz samostalne, organizovane i kontrole po prijavama potrošača. Kontrolišu se svi subjekti koji stavljaju hranu životinjskog porekla u promet – specijalizovani maloprodajni objekti (mesare, ribarnice, prodavnice mlečnih proizvoda), prodavnice delikatesa, samoposluge, megamarketi, restorani, kiosci brze hrane i zelene pijace.

Apelujemo na potrošače da se ponašaju sa „pažnjom dobrog kupca“ odnosno da se upoznaju sa svim svojstvima hrane pre odluke o kupovini i da hranu koja je propisno deklarisana kupuju na mestima koja su za to registrovana.

Svaku sumnju na bezbednost ili kvalitativnu ispravnost hrane, građani bez odlaganja mogu prijaviti nadležnoj veterinarskoj inspekciji, kako bi inspektori u toku vanrednog nadzora mogli preduzeti zakonom propisane korektivne mere kao i sankcionisati subjekte u poslovanju hranom koji nesavesno posluju.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/pojacane-kontrole-veterinarske-inspekcije-pred-praznike/?script=lat

Poljoprivredna inspekcija najavila je da će vanredno kontrolisati namaz od šljiva srpskog proizvođača „Polo” iz Čačka, koji je povučen iz više prodavnica na hrvatskom tržištu. Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske povuklo je ovaj namaz, kako je saopšteno, zbog povećane količine sorbinske kiseline, odnosno aditiva koji se koristi prilikom konzerviranja hrane. Ovaj proizvod na hrvatsko tržište uvozi DIV „Promet” iz Donje Zeline, a reč je o robnoj marki „alga“ koji je srpski proizvođač proizvodio za „Kaufland” iz Zagreba i KTC iz Križevaca, preneli su hrvatski mediji.

Cane Jovanović, suvlasnik čačanske kompanije „Polo“ kaže za „Politiku” da je prilikom redovne kontrole na hrvatskom tržištu u 120 pakovanja džema pronađeno neznatno više sorbinske kiseline.

– U toku su redovne kontrole na hrvatskom tržištu ne samo namaza nego i drugih prehrambenih proizvoda zbog evropskih propisa. Trenutno se kontroliše prisustvo aditiva i, eto, dogodilo se da je nepravilnost zabeležena i na proizvodu „alga“, privatnoj robnoj marki koju proizvodimo za „Kaufland” poslednje dve godine – kaže Jovanović za naš list. Nezadovoljni što je, kako kažu, ova vest predstavljena senzacionalistički, a njihova firma postala tema u regionalnim medijima, dodaje da ne veruje da će posle ovog slučaja biti problema sa „Kauflandom” za koga proizvode namaz od šljiva.

– Ne bi trebalo da bude problema. Dešava se, reč je o aditivu koji se dodaje proizvodima koji se ne pakuju u staklenu, nego plastičnu ambalažu. Već 28 godina smo na tržištu i nismo imali problema – kaže naš sagovornik iz čačanske firme. Na pitanje kako su uspeli da sa svojim proizvodima preko „Kauflanda” izađu na evropsko tržište, budući da je to neostvaren san mnogih domaćih kompanija, Jovanović objašnjava da su na tome zahvalni svom dugogodišnjem kupcu iz Hrvatske firmi DIV „Promet“ koja ih je preporučila velikom maloprodajnom lancu. Firma „Polo” iz Čačka osnovana je 1991. godine i na početku se bavila proizvodnjom i distribucijom sirćeta i sirćetne kiseline (esencije). I danas se time bave, ali su u međuvremenu proširili proizvodnju i počeli da se bave i preradom i konzerviranjem voća i povrća. I na domaćem tržištu prodaju konzerviranu papriku, cveklu, krastavce kornišone, džemove i marmelade, sušeno voće i povrće, kakao i krem proizvode i čokoladu za mešenje.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/424903/Inspekcija-u-vanrednoj-kontroli-namaza-od-sljiva

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović izjavio je da je cilj da se u naredne dve godine ojačajaju inspekcijske službe u oblasti poljoprivrede i da inspektori imaju odgovarajuće alate i uslove za rad kako bi nadzor bio efikasniji.
"Uloga naših inspekcijskih službi bila je jako zapostavljena posle 2000. godine, sada imamo novi Zakon o inspekcijskom nadzoru i to je dobar alat, kao i nove tekovine koje će se koristiti za procene rizika gde ćemo pristupati drugačije", rekao je Nedimović na skupu "Dani poljoprivredne inspekcije" u Privrednoj komori Srbije (PKS).Cilj je, kako kaže, da se tokom 2019. i 2020. godine "inspekcija učini dostojnom državnog aparata", odnosno omogući da inspektori imaju valjane alate za rad i tehnička sredstva i sve ono što je neophodno da bi nadzor bio efikasan.

"U budžetu za 2019. predvideli smo ove alate, ne samo za poljoprivrednu već i za veterinarsku i fitosanitarnu inspekciju, jer je cilj da se ojača ceo sistem koji predstavlja državu bez obzira da li je reč o poljoprivrednim gazdinstvima, pravnim licima ili uvoznicima", rekao je Nedimović.

On je istakao da je uloga inspekcije važna, jer sprečava negativne efekte koji se mogu pojaviti, i ima preventivu ulogu.

Sada se, kaže, mogu koristiti savremena tehnička pomagala, koja značajno olakšavaju posao i sam nadzor.

Nedimović je istakao da se moraju koristiti sva znanja koja su stručnjaci stekli, naročito u sektoru hrane.

"U toj oblasti se stvari jako brzo menjaju i najviše propisa ima baš ta oblast", rekao je ministar poljoprivrede.

"Nije džabe poglavlje 12 (u pregovorima o pristupanju EU) najzahtevnije i najproblematičnije, a neke stvari o kojima smo sanjali pre dve tri godine, sada su realnost", rekao je Nedimović i istakao da se o IPARD-u dosta govorilo ranije a da je sada to realnost, kao i Laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka koja je dobila akreditaciju.On je rekao da je plan države da do aprila naredne godine u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji uspostavi kontrolu za više od 95 odsto proizvoda koji se koriste u ishrani stanovništva.

Veljko Jovanović iz PKS rekao je da zajednička edukacija i saradnja mogu da doprinesu unapređenju stanja u ovoj oblasti.

Direktorka Projekta USAID za bolje uslove poslovanja Dragana Stanojević rekla je da je cilj projekta koji je USAID pokrenuo 2011. godine pokušaj da se inspekcijski nadzor reformiše i ojača njegova glavna uloga.

Inspekcija, ocenila je, ima veliku ulogu kada je u pitanju zaštita od rizika i kada je u pitanju bezbednost hrane, lekova i drugih namirnica.

"Postojala je šuma propisa koja je regulisala različite aspekte sektorskih inspekcija, a danas imamo krovni zakon koji daje regulatornu i pravnu osnovu za savremene principe u obavljanju nadzora i da se on obavlja u skladu sa principom procene rizika da inspekcije svoje resurse usmeravaju tamo gde postoji istinska opasnost", rekla je Stanojevićeva.

Ona je rekla da se projekat USAID-a bavio jačanjem malih i srednjih preduzeća i da je uloga inspektora da pomognu svima onima koji čine većinu male i velike privrede i posluju s propisima.

Stanojevićeva je istakla da nove tehnologije značajno mogu da pomognu da inspekcijski nadzor bude efikasniji.

Ona je navela da je saradnja inspektora s privredom veoma važna, jer je bez toga teško funkcionisati kako treba i ostvariti rezultat.

Nezavisni međunarodni konsultant za sprovođenje propisa Rob Velders rekao je da je saradnja inspekcija važna i da se mora definisati šta je dobar inspekcijski nadzor.

On je naveo da su među važnim načelima inspekcijskog nadzora dugoročna vizija, profesionalizam, koordinacija, selektivnost, podsticaj poštovanja propisa...

"Takođe je važno transparentno upravljanje, pravičan pristup i poštovanje propisa", podvukao je Velders.

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/u-poljoprivredi-uloga-inspekcije-vazna-kao-i-efikasan-nadzor_977186.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30