Potrudili smo se da vam ukratko sumiramo šta smo dobili, a šta izbugili dolaskom LIDL-a.

Prvu nedelju nakon otvaranja diskontnog lanca LIDL počela su i  istraživanja šta je to novo što smo dobili otvaranjem ovog lanca i šta čeka sve one koji zavise od trgovine. Za sada su na dobitku, kakvom-takvom, potrošači koji su dobili jeftinije pileće meso, ne samo ono koje je bilo na akciji povodom otvaranja diskontnog lanca, već i kao odgovor na novog igrača na tržištu. Kako je primetila koleginica Mirela Belošević, dugogodišnji novinar RTS-a koja prati tržište, šest proizvoda je jeftinije u diskontnoj prodaji nego u drugim prodavnicama tako da su i ostali trgovci takođe snizili pojedine cene. Limun, umesto 99 košta 69 dinara, pileće meso je sa 299 sniženo na 219, jaja sa 14,5 na 10 dinara. Trgovci koji su već dugo na našem tržištu snižavaju cene upravo onih proizvoda koji su jeftiniji u diskontu. To se u struci zove “anti Lidl kampanja” odnosno odgovor na konkurenciju.

Nisu samo potrošači dobili, značajno su profitirali i TV mediji. Na državnoj televiziji, od početka ovog meseca, emitovano je 29 sati reklama trgovinskih kuća, a u istom periodu prošle godine 18 sati. Prvi put se dešava da ne mogu istog dana da se emituju poruke svih trgovinskih lanaca pa čekaju sledeći termin. Na komercijalnim televizijama, recimo u prvoj nedelji poslovanja LIDL-a, učešće trgovačkih reklama bilo je veće za 15%.

Međutim, kao i obično najranjiviji i nespremni su poljoprivredni proizvođači, ponajviše jer su slabo organizovani, a zadružni sistem se tek blago oporavlja od višedecenijskog propadanja. Mada oni koji nisu relani kažu kriva je država jer nije dala subvencije i u lošijem su položaju nego oni koji rade u EU. Donekle je i to istina, ali da  su subvencije  veće to ne bi bilo dovoljno da se oni udruže. Za to je potrebna volja, a ne novac.

Na skupu koji je organizovala Ambasada Španije govorilo se upravo o onome što se sada dešava na našem tržištu. Došao je veliki diskontni lanac za koji naši proizvođači nisu spremni pre svega jer ne mogu da ponude adekvatne količine kvalitenih proizvoda. Kada kažemo kvalitenih mislimo na to da mogu da kvalitet potvrde određenim sertifikatima. Što se toga tiče naš izvor kaže da u LIDL-u nema kompromisa. Njima su potrebne velike količine, dobro i redovno plaćaju nešto nižu cenu ali vam kupe sve, naravno ukoliko imate količinu koju oni traže. Tu se ne radi o dva kamiona ili pola kamiona robe već o svakodnevnim isporukama šleperima velikih gabarita. Za tako nešto retko koji srpski poljoprivrednik može da bude konkurentan. Kako smo saznali u LIDL-u, svega 25 poljoprivrednika je ušlo na listu dobavljača i 50 kompanija. Javnost u Srbiji smatra da je to malo i da se očigledno favorizuju strani proizvodi. Izgleda da je neko dobro primetio da je srpski potrošač prosečno neobrazovan po pitanju trgovine i zaštite domaće proizvodnje pa se radije odlučuje da kupi stranu robu, naročito ako je jeftinija od domaće, bez obzira na kvalitet. Da je to kojim slučajem švajcarski ili nemački potrošač, on će prvo pogledati šta ima domaće da kupi i tek onda kupovati strano, kada nema domaće robe. Dok se to Srbi ne budu naučili, našu robu ćemo davati u bescenje trgovcima, oni će je izvoziti i ješće je neko drugi dok ćemo mi jesti ono što nam serviraju kroz razne akcije i trgovačke fore. Poput kupiš dve, uzmi treću gratis, CD poznatog pevača uz loš deterdžent ili dva proizvoda po jednoj ceni koja je neretko veća nego da ste ih kupili odvojeno i slično. Kako naš narod davno reče: “Ako ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji”.

 

Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik AGROBIZN MAGAZN-a

www.agrobiznis.rs 

Postoji bezbroj, često kontradiktornih informacija o tome kako odabrati vino, kako ga spariti s hranom, a u današnje vreme postaje nužno imati bar osnovna znanja o vrstama vina, o načinu procene i ocene tj. treba znati razlikovati osrednje od izvrsnog vina.  Određena vina idu uz određena jela i donošenje odluke o uravnoteženoj kombinaciji može biti znatno lakše ukoliko znate osnovne osobine vina. 
Vrsta grožđa od kojega se pravi vino, kod nas poznata kao “sorta” je najznačajniji faktor kod ukusa vina. Ipak, na ukus utiču i drugi činioci, kao što je zemlja, izloženost suncu, klima, način rukovanja i fermentacije grožđa, vrsta kvasca, mesto i dužina odležavanja vina itd. 

Vrste vina 
Dve su osnovne vrste vina: bela vina i crna, tj. crvena vina. Sva su vina proizvedena od grožđa ali ipak, različiti ukusi su nastali kombinacijom raznih uticaja i procesa, od uticaja tokom samog uzgoja grožđa do dodavanja aditiva, načina proizvodnje i procesa odležavanja. Glavna razlika između crnog i belog vina je u tome što se kod crnog vina u proces pravljenja vina, pored voćnoga soka, uključuju i opne, peteljke i semenke crnog ili crvenog grožđa. Belo vino se može napraviti od grožđa bilo koje boje, ali se, pri proizvodnji, koristi samo pročišćeni grožđani sok. Opšteprihvaćeno je kako su crna vina teža dok su bela vina lakša, tj. slađa. 



Kada je vino napravljeno na način da pri vrenju proizvodi i ugljen dioksid onda se radi o penušavom vinu. Penušavo vino koje dolazi iz francuske pokrajine Champagne je ono vino koga svi znamo kao šampanjac. Ova vina mogu i dalje biti kategorizovana kao slatka i suva, što se obično meri po lestvici: od 00 (vrlo suva) do 6 (vrlo slatka). 

Dakle, prva stvar koju ćete uraditi pri odabiru je - suziti vaš izbor, kako bi znali na koja svojstva se usmeriti dalje.

Sadržaj Tanina u vinu 
Tanini su ključni sastojak vina, posebno izražen kod crnih vina, i predstavlja temelj svake vinske kritike. Tanini dolaze od grožđanih peteljki, opni i semenki. Tanini kod mladog vina doprinose gorkom ukusu, dok odležanim vinima daju suptilnost. Takođe, “dužina” vina, tj. količina vremena prisutnosti osećaja ukusa nakon gutanja, je stavka koju treba razmotriti. Ovo se može naučiti i razlučiti samo u praksi, nakon što probate nekoliko vina. 

Kiselost vina 
Raznovrsne kiseline su prisutne u vinu i ključne su za njegovu dugovečnost, ali i za ukus. Viša kiselost čini vino oporim; dok niža kiselost odlikuje vina koja će se, vrlo verovatno, pokvariti u kratkom vremenskom roku. Kiselost, kada se u vinu nalazi u pravoj meri, doprinosi isticanju svih ostalih aroma u vinu, uključujući i nijanse vina, začina i biljki. Ukus vina koji biste opisali kao oštro, osvežavajuće, okrepljujuće, sveže, živo..., je tu zahvaljujući njegovoj kiselosti. 



Sadržaj alkohola u vinu 
Verovatno ste čuli o vinima punoga tela, što je jednako meri njihovog alkoholnog sadržaja. Varijacije na temu "punoće" vina su učestale kao i varijacije količine masnoće u mleku. Na svakoj etiketi primetićete procenat alkohola u jedinici mere, što određuje punoću tela na sledeći način:
7.5% - 10.5% lako telo
10.5% - 12.5% srednje puno telo
12.5% i više - puno telo (vrlo visok procenat alkohola) 



Čitanje vinske etikete 
Budući da će etiketa ponuditi mnoštvo informacija, poput vrste, sorte, ukusa, regije, godišta... Isplati se pročitati vinareve preporuke na samoj boci, budući da iste često mogu biti vaš vodič, pa i kada se radi o sparivanju s hranom. Iznad svega, vino će na sebi imati oznaku kvalitete, što viša oznaka, po pravilu to je i bolje vino. Na zapadu, posebno u Americi je uvreženo bodovanje gde je 100 maksimalan broj, u ovom slučaju ne treba ići na vina koja imaju manje od 80 bodova. 

Godište vina 

Godište se jednostavno odnosi na godinu kada je vino napravljeno. Budući da u nekim godinama vreme bolje utiče na sazrevanje grožđa, te godine će doneti i bolje vino. Količina kiše u vremenu neposredno pred berbu, u pravilu određuje količinu šećera u grožđu i, stoga, utiče na ukus. Ali, imajte na umu, starije vino ne znači nužno i bolje vino. Vrlo je važno kupovati vino kod trgovaca koji vode brigu dostojnu vrhunskoga vina, ili ga kupovati izravno od vinarija. Visoke i niske tempretaure, izloženost suncu, značajna tempreaturna odstupanja nisu dobri za vino. Pre no što kupite, uverite se kako je vino napunjeno do grlića boce, da čep ne nastoji izaći van i da nema znakova curenja. Postoje brojne značajke koje utiču na odabir vina i ove navedene su samo neke od njih. Upućenost u osnove vinskih sorti, odležavanja i ukusa će svakako dodati novu dimenziju vašem vinskom doživljaju.

http://vinarija.com

Praktična nastava je najbrži put do posla što je potvrdilo i potpisivanje ugovora o radu kojima su IDEA, Roda i Mercator prodavnice, na dan podele diploma, obezbedile posao za učenike Poljoprivredne škole PK Beograd. Tim povodom je Gabrijela Grujić, pomoćnica ministra i savetnica za dualno obrazovanje u Ministarstvu prosvete izjavila: „Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja se zahvaljuje IDEA, Roda i Mercator prodavnicama koje su se među prvima priključile programima učeničke prakse i dualnog obrazovanja i koje su ove aktivnosti zaokružile zaposlenjem, upravo učenika koji su na ovaj način stekli potrebne stručne veštine za rad.ˮ

Devet učenika, od koji se pet školovalo na smeru mesara, je u biblioteci Poljoprivredne škole PK Beograd, neposredno nakon dobijanja diplome, potpisalo i ugovor o radu. Ovaj broj nije konačan, jer IDEA, Roda i Mercator prodavnice imaju potpisane ugovore sa 35 stručnih škola širom Srbije i upravo na taj način više od 400 đaka ima priliku da već tokom školovanja stiče praktično znanje i sebi na taj način poveća šansu za zaposlenje odmah nakon završetka škole. Tokom narednih dva meseca u Beogradu i Subotici biće otvoreno još 5 novih IDEA prodavnica i tom prilikom biće zaposleno još 130 novih ljudi.

„Privredna komora Srbije podržava sve kompanije koje se priključuju programima praktične edukacije i dualnog obrazovanja, a Mercator-S je kompanija koja je pokazala na delu benefite ovog programaˮ, izjavila je Mirjana Kovačević, direktorka Centra za edukaciju Privredne komore Srbije, i dodala da se radna snaga obrazuje u skladu sa potrebama privrede, zbog čega je nezaposlenost manja.

Direktor Poljoprivredne škole PK Beograd, Dragan Filipović, podelio je svoje utiske o ovoj saradnji: „Veoma smo zadovoljni i ponosni na naše učenike koji su prošli kroz program praktične edukacije i postali deo tima jedne velike kompanije. Želimo da se zahvalimo Ministarstvu prosvete i kompaniji Mercator-S koji su im to omogućili. Nadamo se da će ovaj broj u budućnosti samo rasti, jer je Poljoprivredna škola zbog ove saradnje, kao i povećane potrebe za profilima pekara i mesara, ove godine povećala upisne kvote na tim smerovima, sa 15 na 30.ˮ

„IDEA, Roda i Mercator sa zadovoljstvom podržavaju edukaciju mladih koji žele da uče i da se stručno usavršavaju. Kao rezultat te saradnje više od 400 učenika stiče praktično znanje u našim prodavnicama širom Srbije i upravo tu dobija priliku i za zaposlenjeˮ, objasnila je Marina Avram, rukovodilac IDEA akademije u kompaniji Mercator-S.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30