U Hrvatskoj su poljoprivredna zemljišta zapuštena, tek se retki odlučuju za proizvodnju koja beleži veliki pad, pa nije dovoljna za podmirenje domaćih potreba. Zato Hrvati jedu uvozne šljive koje uglavnom stižu iz Srbije, Moldavije, Makedonije i BiH, piše Slobodna Dalmacija.

Iako šljiva predstavlja sve traženije koštunjavo voće na tržištu EU, posebno skandinavskih, Nemačke i Velike Britanije, Hrvatska ni u ovoj proizvodnji ne uspeva da postigne dobre proizvodne rezultate, a poslednjih godina, zbog različitih tržišnih poremećaja, pojedini veći proizvođači odustali su i prestali da uzgajaju šljive.

Trenutna ponuda konzumne šljive, koja je velikim delom zamena za nektarine i breskve koje imaju vrlo visoku cenu, ove je godine dobra. Međutim, na tržištu dominira uvozna konzumna šljiva čija se cena kreće od sedam do deset kuna za kilogram - pokazala je analiza "Smartera", konsultantske firme za poljoprivredu i prehrambenu industriju.

- Za razliku od Hrvatske, čija proizvodnja šljiva ne pokazuje znakove oporavka i rasta, susedne zemlje poput Srbije, BiH, pa i Severne Makedonije, ali i Rumunije uspešno razvijaju svoju proizvodnju, te osim konzumne šljive sve više plasiraju i izvoze različite proizvode na bazi ovog voća - od rakije, sušenih šljiva, kompota do pekmeza. Susedna Srbija proizvodi oko 500.000 tona šljiva, proizvodnja u BiH se kreće od 150.000 do 200.000 tona, dok je Rumunija takođe na 500.000 tona - ističe za stručnjak "Smartera" Miroslav Kuskunović.

Svi podaci pokazuju da je proizvodnja voća u Hrvatskoj u strukturnim problemima, koji su uslovljeni neinvestiranjem u nove tehnologije, sorte, moderne nove voćnjake, kao i u pokušaj da se kroz osmišljavanje i proizvodnju proizvoda više cenovne kategorije ova proizvodnja pokuša da revitalizuje.

Jedan od ključnih problema je i to što se verovatno jedan veliki deo ove proizvodnje i prerade (posebno u rakiju i pekmeze) odvija u sivoj zoni koju je teško kontrolisati.

Prema službenim podacima, šljiva se uzgaja na 4.500 hektara, uglavnom u Slavoniji i Baranji. U prošloj godini Hrvatska je uvezla svežih šljiva u količini od 2.535 tona vrednih 1,5 miliona evra, dok je izvoz bio 845 tona za samo 540.000 evra.

Najviše šljive stiglo je iz Srbije - 913 tona, Moldavije - 619 tona, Severne Makedonije - 427 tona.

Osim u svežem stanju, Hrvatska uvozi i ogromne količine osušene šljive. Tako je prošle godine stigla količina od gotovo 1.000 tona, vredna više od dva miliona evra, od čega dve trećine dolazi iz Čilea i Srbije. Hrvatska je prošle godine 389 tona konzumne šljive izvezla u Sloveniju, gde je završilo i 57 tona osušene šljive.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/svet/hrvati-jedu-sljivu-iz-srbije-veliki-pad-hrvatske-poljoprivrede/nke74gb

Hrvatska izgleda mora da vrati tri milijarde kuna (396,8 miliona evra) podsticaja dobijenih od EU.Naime, kontrola iz Brisela utvrdila da je samo dva odsto podsticaja isplaćenih za ekološku poljoprivredu opravdano, piše Večernji list.

Hrvatska je u proizvodnji hrane pala ispod 40 odsto potreba. U krizi se već sada pojavljuju razni nakupci i prekupci, a sve na štetu seljaka, kaže Antun Vrakić, vlasnik poljoprivredne firme Agro-palm i član predsedništva Hrvatske poljoprivredne komore, navodi Večernji list.Vrakić upozorava na pogrešan smer hrvatske agrarne politike, koju vode interesne skupine.

"Podižu se podsticaji na puste njive na kojima niko ništa ne proizvodi. Kontrola iz Brisela utvrdila je da je samo dva odsto podsticaja isplaćenih za ekološku poljoprivredu opravdano. I sad traže da se novac vrati za tri godine unatrag, milijardu kuna po godini. Predlog je da taj povrat snosimo solidarno, ali to ne dolazi u obzir", odlučan je Vrakić.

Dodaje da je Poljoprivredna komora početkom koronakrize tražila od Ministarstva poljoprivrede da se popiše koliko čega ima na skladištu i da se vidi koju proizvodnju povećati. Ali odgovora nema.

"Nekad smo imali ratne, sada ćemo imati koronaprofitere", kaže Vrakić.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2020&mm=04&dd=25&nav_id=1678237

Privredna komora Vojvodine (PKV) u saradnji sa Hrvatskom privrednom komorom-Županijskom komorom Rijeka, sa kojom je potpisala ugovor o saradnji, održala je promociju i degustaciju hrane i vina iz svojih regiona.

Predstavljene su novostvorene vojvođanske sorte grožđa (probus, sila, neoplanta, petra, panonija, kosmopolit) i njihovi proizvođači: Institut za vinogradarstvo i vinarstvo iz Sremskih Karlovaca, kao i vinarije iz istog mesta vinarija Živanović, vinarija Mrđanin, vinarija Petrović, vinarija Bajlo i vinarija Kurjak.

Iz Surduka je došla vinarija Milanović, iz Ledinaca vinarija Antonijević, iz Čerevića vinarija Kuzmanović, iz Male Remete vinarija Deurić, iz Banoštra vinarija Šijački i iz Temerina vinarija Vindulo, a specijalni gost bio je najpoznatiji kuvar nekadašnje Jugoslavije Stevo Karapandža.

AP Vojvodina učestvuje sa 22,7% u ukupnoj površini pod rodnim vinogradima u Srbiji, odnosno sa oko 4.614 hektara, navodi se na sajtu PKV.

- Na osnovu podataka iz Vinogradarskog atlasa RZS, na teritoriji AP Vojvodine, registrovano je 5.055 gazdinstava koji imaju vinograde u okviru sedam rejona. Najveći broj gazdinstava sa vinogradima je u Sremskom rejonu (2.200), a u ovom rejonu se nalaze i najveće površine pod vinogradima (2.215 hektara) - rekao je predsednik PKV Boško Vučurević.

Dodao je da prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, registrovano je 139 tržišno orijentisanih vinarija u vinogradarskom regionu AP Vojvodine. Treba napomenuti da, pored komercijalnih vinarija, postoji i veliki broj proizvođača koji proizvode vino za sopstvene potrebe.

Siniša Ostojić sa Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu sa Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu govorio je o sortama koje je predstavio Institut za vinogradarstvo i vinarstvo iz Sremskih Karlovaca:

- Od sorti u prvoj fazi razvoja, tu je bila sila, koja je nastala iz ukrštanja šardonea i kevidinke, jedne autohtone lokalne sorte i cilj je bio da se poboljša kvalitet tih svih vina koja su u to vreme nastajala. U nekim sledećim fazama razvoja novih sorti, išlo se na otpornost na niske zimske temperature, pošto se u Vojvodini često dešavalo da izmrznu sorte vinove loze. Tada su nastale i petra, bačka i kasnije panonija, koja je nastala u tom trećem segmentu kada su se razvijale sorte koje su otporne na bolesti vinove loze.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2649849/u-vojvodini-najveci-broj-gazdinstava-sa-vinogradima-u-sremskom-rejonu-uzgoj-novih

 

Proizvođači organske hrane iz Srbije i Hrvatske, njih 70, boravili su od 3. maja do danas, 6. maja, u Beču i okolnim mestima u studijskoj poseti tamošnjim poljoprivrednim gazdinstvima. Stručna ekskurzija, u kojoj su učestvovali i predstavnici srpskih i hrvatskih medija, realizovana je u okviru evropskog, prekograničnog projekta “Organik bridž” (Organic Bridge), kako bi se poljoprivrednici koji bave organskom proizvodnjom u Srbiji i Hrvatskoj upoznali sa principima i zakonskim rešenjima u EU, organizacijama i primerima dobre prakse u poljoprivrednim gazdinstvima, udruženjima, zadrugama i trgovinskim lancima.

Studijsko putovanje organizovao je Centar za organsku proizvodnju Selenča zajedno sa Gradom Valpovom u Hrvatskoj, organizacijom Tera Tehnopolis iz Osijeka i organizacijom Teras iz Subotice, partnerima na projektu “Organik bridž”.

Proizvođači su obišli poljoprivredna gazdinstva i markete organskih proizvoda, kako bi stekli uvid u najnovije trendove kada je o proizvodnji ove hrane reč, ali i u funkcionisanje tržišta i najbolja rešenja za plasman onoga što uzgajaju u svojim baštama i štalama.

Između ostalog, posetili su poljoprivredno dobro Adamah Biohof u mestu Glizendorf, jedno od najvećih porodičnih gazdinstava Na imanju Adamah proizvodnja povrća, voća i žitarica odvija se na oko 130 hektara, uključujući i plasteničku povrtarsku proizvodnju. Zaokružen je u potpunosti proizvodno-tržišni lanac pa proizvode sa farme vlasnici prodaju u vlastitoj Bio prodavnici „Adamah“, dok ostatak proizvoda isporučuju marketima i drugim kupcima.

Poseta Beču i austrijskim proizvođačima organske hrane deo je projekta koji se realizuje u okviru programa "Intereg IPA prekogranične saranje” (Interreg IPA Cross-broder Cooperation Programme Croatia-Serbia 2014-2020).

Reč je o najvećem projektu u branši organske proizvodnje u ovom delu Evrope, a Evropska unija ga je podržala kako bi se kroz unapređenje te vrste poljoprivrede podstakle privredne i preduzetničke aktivnosti, razvilo tržište organskih proizvoda i poboljšao život u ruralnim sredinama.

Neke od aktivnosti ovog projekta su uspostavljanje centra za ekološku proizvodnju s edukacijsko-proizvodnim poligonima za proizvodnju i preradu voća i povrća, te edukacije i savetovanja proizvođača u cilju unapređenja proizvodnog procesa, uvođenja inovacija u preradu voća i povrća, unapređenje marketinga…

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31