Jagode i trešnje su prvo voće koje sazreva u proleće. Jagode rastu u šumama kao samoniklo bilje, plod je manji i ukusniji u odnosu na sorte koje su
se odomaćile u našim baštama. Osim što su zdrave i slasne jagode i trešnje su i izuzetno lekovite biljke. Jagode je poštovao i Vasa Pelagić, narodni učitelj i
najpoznatiji srpski travar koji je tvrdio da je čaj od lišća jagode zdraviji od najčuvenijih kineskih i ruskih čajeva. Jagoda (lat. Fragaria), je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ruža. Zbog srcolikog oblika i jarko crvene boje stari Rimljani su verovali da jagode imaju afrodizijačka svojstva, mada to nikada nije dokazano. U Srbiji se gaji oko pedesetak sorti.
Plod jagode čini 60 odsto vode i oko 12 odsto šećera, bogate su vitaminom C, pa jedan obrok ovog voća obezbeđuje organizmu 140 odsto potrebnog vitamina C u toku dana. Bogate su vlaknima, vitaminom A i gvožđem, pa ojačavaju arterije i nadbubrežne žlezde. Samo osam jagoda ima više vitamina C od jedne pomorandže. Jagode sadrže u većoj količini i folat, prirodni oblik folne kiseline, koji je važan sastojak u stvaranju krvi i učestvuje u metabolizmu aminokiselina. Nedostatak ovog vitamina izaziva malaksalost i anemiju, a nedovoljan unos folata povećava rizik od karcinoma debelog creva. Jagode su četvrte po redu na listi namirnica sa najvećom koncentracijom antioksidanata i u ovom voću ga ima sedam puta više nego u jabukama ili bananama.
Istraživanja su pokazala da jagode mogu pomoći pri regulaciji šećera u krvi, imaju antiupalno dejstvo, čak umanjuju i bol. Jagode igraju značajnu ulogu u prevenciji nastanka bolesti srca i artritisa, sadrže antocijanine koji pomažu pri sagorevanju masnih naslaga na telu, čak povoljno utiču i na kratkotrajno
pamćenje i pomažu kod opekotina.
Jagode imaju i svojstva analgetika, pa ako vas zaboli glava ne posežite za aspirinom već pojedite jagode. Za razliku od aspirina koji sadrži acetilsalicilnu kiselinu, jagode sadrže prirodne salicilate. Najbolje je jesti ih sveže između obroka, kada su nezaslađene šećerom gase žeđ, a mogu ih jesti i dijabetičari.
Jagode su odvajkada bile poznate i kao odlično sredstvo za ulepšavanje. Nekada su se dame na dvorovima kupale u soku od jagoda da bi imale belu, meku i glatku kožu, a danas se najčešće koriste maske od jagoda za lice. Umesto skupih preparata za izbeljivanje zuba koristite jagode, kao što to čini poznata holivudska glumica Ketrin Zita Džons.
Osim ploda lekovit je koren i lišće, a Vasa Pelagić preporučuje da lišće bere mlado s proleća, da se osuši u čistoj hladovini i priprema kao i svaki drugi čaj. Koristi se kod smetnji sa probavom, leči ekceme, upale grla i prehlade, a pomaže kod kostobolje i artritisa. Pije se tri puta dnevno posle jela ili se
ispiraju usta sa ovim čajem. Prilikom kupovine jagoda birajte zrele, čvrste plodove sa peteljkom. Jedina mana jagoda je što kod određenog broja ljudi
izazivaju alergijske reakcije i tada je najbolje potpuno ih izbaciti iz ishrane

Trešnje su ljudi počeli da jedu još u bronzano doba. U osmom veku pre nove ere ova voćka je već bila pripitomljena, a smatra se da su prve trešnje gajene na teritoriji Male Azije i Grčke. Trešnjin cvet jedan je od simbola japanske kulture i predstavlja lepotu i prolaznost. Cvetanje trešnje označava početak proleća
i tada Japanci masovno odlaze u parkove da uživaju u hanami japanskoj tradiciji posmatranja nežno ružičastih cvetova trešnje koje su simbol lepote žene, ali i samuraja čiji život je kao cvet ove voćke upečatljiv, ali kratak.
Trešnja (lat. cerasia), je listopadna drvenasta biljka iz potfamilije Prunoideae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ljudskoj ishrani kao voće. Plod trešnje sadrže 82 odsto vode, 16 posto ugljenih hidrata, bogata je vitaminima A, B1, B2, B3 i B6, ima manje vitamina C od jagoda, kao i kalcijuma, gvožđa i folne kiseline.
Međutim, ono što trešnje izvaja od ostalog voća je obilje antioksidansa, kao i jaka prirodna protivupalna dejstva. Trešnje su se pokazale kao vrlo efikasno
sredstvo u borbi protiv reume, upale zglobova, gihta i artritisa, ublažavaju simptome alergija i astme. Trešnje jačaju kolagen, građevni element vezivnog tkiva
kao što je hrskavica i tetive. Najnovija saznanja moderne nauke otkrila su neke mehanizme delovanja supstanci kao što su elaginska kiselina, koje se u većim
količinama nalaze u trešnjama, višnjama, jagodama i malinama.
Upravo se ta hemijska supstanca smatra snažnim antioksidansom koji sprečava oštećenje DNK ćelije i time umanjuje mogućnosti obolevanja od raka.
Pomaže kod upale bubrega ili bešike, kao i kod pojave kamena i peska u bubrezima, a tada se preporučuje da se pije čaj od peteljki trešnje. Trešnje pomažu
i kod bolesti srca, preporučuju se za negu kože lica i vrata, kao i za otklanjanje fizičke i umne iscrpljenosti.Među, trešnje zauzimaju treće mesto po snižavanju holesterola u krvi, što ih čini idealnim u borbi protiv srčanog i moždanog udara. Zbog svog sastava pomažu izbacivanja viška vode iz organizma i samim tim se preporučuje osobama koje imaju problem s viškom kilograma. Antibakterijske supstance u trešnjama sprečavaju stvaranje zubnih naslaga, karijesa i problema s desnima poput paradentoze. Poput jagoda i trešnje imaju analgetičko dejstvo, pa je 20 trešanja delotvornije od aspirina a sa manje štetnih dejstava. U narodnoj medicini koriste se skoro svi delovi trešnjinog drveta od smole i kore, preko lista, peteljke, koštica i samog ploda.
Trešnje je najzdravija i najukusnija sirova, jer termički obrađena gubi značajan deo arome, boje i slatkoće. Trešnje nije preporučljivo jesti pre ručka, jer mogu da uspore izlučivanje sokova za varenje, što može da oteža varenje mesa. Nakon trešanja ne treba da piti vodu, a pogotovo pivo ili alkoholna pića.

Izvor: Agrobiznis magazin

Čuveni narodni učitelj i lekar Vasa Pelagić govorio je da su „biljke i hrana i lek“. Veruje se da svaki organ u čovekom telu ima svoj pandan u prirodi. Tako pasulj liči na bubrege, paradajz na srce, a orah na mozak. Ima dve polovile kao i čovekov mozak, levu i desnu hemisferu, nabori podsećaju na moždane vijuge, a nauka je potvrdila da orah stvara neuronske prenositelje moždanih funkcija. 
Orah (lat. Juglans) je biljaka iz porodice Juglandaceae. U zavisnosti od porekla i ukrštanja postoji više od dvadesetak vrsta oraha, ali je najrasprostranjeniji „karpatski orah“ tanke ljuske kod nas poznat kao domaći orah. Plod ove biljke smatra se jednom od najstarijih hranljivih namirnica, jer je rastao kao divlja biljka u vidu orahovih šuma. Ne zna se njegovo tačno poreklo, ali smatra se da potiče iz Azije, a odatle se preko Mediterana proširio po čitavom svetu.
Dugo se smatralo da nije zdrav, jer je bogat mastima, ali su naučna istraživanja pokazala da je orah u odnosu na ostalo koštuničavo voće najzdraviji, pre svega zbog velikog sadržaja omega tri masnih kiselina, ali i duplo većeg sadržaja antioksidansa. Omega tri masne kiseline imaju protivupalna svojstva, snižavaju krvni pritisak i štite kardiovaskularni sistem. Konzumiranjem samo sedam oraha dnevno organizmu se obezbeđuje dnevna doza omega tri masnih kiselina i znatno smanjuje rizik od srčanih bolesti, ali i pozitivno deluje kod dijabetesa tipa 2. Iako se orasi smatraju masnim voćem ove kiseline sprečavaju
oksidaciju „lošeg“ holesterola. Antioksidansi koji su prisutni u orasima su boljeg kvaliteta u odnosu na one koji se nalaze u ostalom koštičavom voću. Prema istraživanju Univerziteta u Pensilvaniji ovo voće je toliko bogato antioksidantima da pomaže organizmu u borbi protiv slobodnih radikala koji oštećuju ćelije što
je uzrok mnogih bolesti. Zato ne čudi što je orah proglašen za super hranu i nalazi se među prve tri najzdravije namirnice za čovekov organizam.
Orasi su bogati i zdravim vlaknima, proteinima, mineralima, a sadrže i vitamine A, B, C i E. Jezgro oraha spada među najvažnije ugljeno-proteinske proizvode.
Sadrži oko 57-60% masti i 15-18% belančevina. Energetska vrednost jezgra iznosi 2.500 kJ. Iako je kalorijska vrednost oraha velika (100 grama ima oko 650
kcal) može da podstakne gubitak težine, jer brzo zasiti. Orasi sadrže mangan, kalijum, cink, kalcijum, gvožđe, magnezijum, selen i bakar, koji služe u različite svrhe, uključujući razvoj spermatozoida, pa ne čudi što su med i orah oduvek važili i za afrodizijak za muškarce.

Lekovita svojstva oraha
Kada su u pitanju lekovita svojstva oraha koriste se listovi, zeleni plodovi, drvo, koren, sveže zelene ljuske, rese, pupoljci čak i sok ove voćke. Naučnici ističu da je najbolji način da se orasi konzumiraju sirovi, jer pečenjem se smanjuje njihovu efikasnost. Listovi se beru u junu i julu po suvom vremenu, suše u tankom sloju bez prevrtanja i moraju da budu potpuno zdravi ineoštećeni. Najčešće se koriste za čaj, a uspešno leče akutni gastritis, razna oboljenja organa za varenje, a preporučuju se i dijabetičarima. Sveži listovi, u vidu obloga leče očni katar, hronične ekceme, kraste na glavi, bubuljice i zagnojene i zagađene
rane. Lekovite su i orahove rese, koje se beru u proleće, a koriste se za pripremu raznih preparata protiv krvarenja, posekotina, hemoroida, obilnih menstruacija, proliva i dizenterije.
Mladi zeleni orasi (skupljaju se u junu i julu) najčešće se koriste za pripremu orahovače koja se preporučuje malokrvnim osobama, slabunjavoj deci i osobama sa slabim želucom. Sok od oraha skuplja se u proleće sa grana, koje se prethodno ogule, a pomešan sa šećerom koristi za čišćenje krvi. Od prolećnih pupoljaka oraha se pravi mast koja se pokazala kao veoma efikasno sredstvo protiv opadanja kose. Kora, kao i listovi oraha predstavljaju oproban lek protiv
glista.

Narodna verovanja
Osim kao hrana i lek orah ima veoma važnu ulogu u narodnoj mitologiji. Neopravdano ga „bije glas“ da se u njegovim krošnjama skupljaju zli duhovi, pa se
veruje da „ko zaspi pod orahom izgubiće snagu.“ Prema starim verovanjima orah (i drvo i plod) u vezi je sa donjim svetom mrtvih. Zato se za Badnje veče (posvećeno pokojnicima) stavlja po jedan orah u svaki ugao sobe, gde inače obitavaju duhovi mrtvih ukućana. Međutim, orasi su i simbol plodnosti, pa se do danas zadržao običaj da nevesta pre ulaska u kuću muža na krov baca orahe kako bi par imao decu.
Orah može da dostigne visinu od 30 metara i da živi 100 godina, pa se veruje da mlad čovek ne treba da sadi orah, jer će umreti čim drvo dostigne debljinu njegovog vrata. Bilo kako bilo orah je dobio svoje mesto i u „Gorskom vijencu“ čuvenog pesnika, mislioca, vladara i vladike Crne Gore Petra II Petrovića Njegoša koji kaže:„Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga al’ zube polomi“.

Izvor: Agrobiznis magazin

Surutka je odavnina poznata kao hrana i lek koji značajno doprinosi očuvanju ljudskog zdravlja. Hipokrat, otac medicine, smatrao je surutku idealnom prirodnom hranom, jer pojačava odbrambeni mehanizam organizma. Danas se ljudi sve više vraćaju starim, prirodnim i proverenim preparatima kako bi poboljšali svoje zdravlje i ojačali imunitet. Iako se surutka vekovima koristila kao lek za brojne bolesti, tek četrdesetih godina prošlog veka počela je industrijska proizvodnja ovog magičnog napitka koji je sve cenjeniji u svetu.
Šta je surutka?
Surutka je tečnost koja ostaje nakon što se mleko zgruša, nusproizvod koji nastaje kod proizvodnje sira. Verovali ili ne, surutka je po sastavu vrlo slična majčinom mleku, pa se jedan od osnovnih sastojaka kod proizvodnje mleka za bebe. Sadrži proteine koji omogućavaju lakšu i bržu resorpciju vitamina i minerala, esencijalnih aminokiselina, minerala (posebno kalcijuma, fosfora, magnezijuma, kalijuma, natrijuma, cinka i gvožđa) i vitamine iz grupe B, A i E. Proteini surutke spadaju u grupu brzih proteina, pa je lako svarljiva, a proteini brzo ulaze u krvotok. U zavisnosti od načina proizvodnje, surutka može da sadrži glikomakropeptide. Iako se nekada smatrala otpadom i bacala, naučna istraživanja su pokazala da surutka pomaže kod lečenja brojnih bolesti. Zahvaljujući svojim diuretičkim svojstvima značajno poboljšava eliminaciju toksina kroz urin. U našem narodu je oduvek bila poznata kao lek za probleme sa jetrom. Naime, sadrži specifičan protein koji je prirodno prisutan u jetri koji pomaže njenu regenareciju, pa se preporučuje obolelima od ciroze i drugih bolesti jetre koja je glavni prečišćivač u našem organizmu. Bogata je kalicijumom pa je dobra i za prevenciju osteoporoze. Istraživanja su pokazala da pomaže u regulisanju povišenog holesterola i triglicerida, ublažava ili potpuno uklanja probavne probleme, pospešuje izbacivanje viška tečnosti u organizmu, što dovodi do ujednačavanja krvnog pritiska, pomaže kod oporavka mišića posle jakih treninga, pa je rado koriste sportisti, a i odličan je saveznik u borbi protiv viška kilograma. Kao moćan antioksidant, pomaže i kod problema sa štitnom žlezdom, utiče na oporavak creva, posebno debelog creva, pomaže i kod kožnih oboljenja kao što su dermatitis, ekcem, psorijaza, alergije... Istraživači na Univerzitetu Lund u
Švedskoj su zaključili da surutka stimuliše i oslobađanje insulina, pa se kao dodatak ishrane koristi u regulisanju i smanjenju naglih povećanja nivoa šećera u krvi kod ljudi sa dijabetesom tip 2. Osim toga, surtuka ima imunoglobuline i laktoferin, koji igraju značajnu ulogu u sprečavanju upala u celom organizmu što je najčešći uzrok mnogih bolesti.

Kako se koristi surutka?
Surutka je mutna tečnost blagog ukusa. Postoje dve vrste – tečna surutka koja je može kupiti u većini prodavnica mlečnih proizvoda i surutka u prahu. Ukoliko kupite onu u prahu, jednostavno umešajte
jednu do dve kašičice surutke u 250 ml vode. Uvek treba čitati etiketu i unositi je doslovce kako je na njoj napisano. Surutka se pije pola sata pre jela, jer pomaže osobama koje su sklone gorušici, a utiče i na regulisanje želudačne kiseline. Preporučena doza je od 500 ml do jednog litra dnevno ukoliko se radi o tečnoj surutki, i najbolje je da se ova količina podeli i pije više puta u toku dana. Možete
se piti ujutru na prazan stomak, a surutku mogu da koriste svi od dece do starijih osoba. Jedino se ne preporučuje ljudima koji su alergični na mleko ili mlečnu laktozu. Međutim, ukoliko na ambalaži piše: hidrolizovana belančevina iz surutke, to znači da su belančevine razbijene zbog čega se surutka lakše vari i ima vrlo malo laktoze (oko pet odsto), pa je mogu koristiti i osobe koje ne podnose laktozu.Jedini problem koji surutka eventualno može da izazove je dijareja ukoliko se pretera sa količinom. Tečnu surutku treba čuvati od svetlosti, pa se preporučuje da flašu uvijete u foliju ili papir, da je držite u frižideru i koristite najduže deset dana.
Kozja surutka
Osim kravlje sve je popularnija kozja surutka. Prema rečima američkih stručnjaka kozja surutka je gotovo idealna hrana za ljude, jer sadrži velike količine proteina i aminokiselina. Kozja surutka može da
se koristi kao zamena za kravlje mleko, a studija američkih doktora je pokazala da osobe alergične na kravlje mleko u devedeset odsto slučajeva bez problema podnose kozju surutku. Primenu je našla i u homeopatiji gde se preporučuje za tretman kod artritisa. Naime, kozja surutka sadrži natrijum što potpomaže da telo bude savitljivije i smanjuje inflamaciju (upalu) u zglobovima. Za razliku od kravlje surtutke koja telu obezbeđuje proteine, kozja sadrži veće količine aminokiselina, ali i više vitamina A i kalijuma nego kravlja.Na sto grama kozja surutka ima samo 25 kalorija, a bogata je kalijumom, natrijumom, magnezijumom, fosforom, gvožđem, cinkom, bakrom, vitaminima B2,B6, B12, C, K, aminokiselinama i enzimima. Poput kravlje i kozja surutka pozitivno deluje na želudačne probleme, kod pada imuniteta, hroničnog hepatitisa, umora, stresa…
Međutim, naše bake su savetovale da se sveža kozja surutka dva puta skuva, tačnije da jednom provri, ohladi se i ponovo proključa čime se zapravo surutka na neki način steriliše kako bi mogla duže da se
koristi.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30