Kukuruz (lat. Zea mays) je jedna od prvih žitarica koje je čovek počeo da uzgaja. Od zrelog zrna melje se brašno, dok se u ishrani najčešće koristi šećerac. Bere se kad nije sasvim dozreo, odnosno zrna nisu suva i tvrda što znači da proces transformacije šećera u skrob nije završen. Može se jesti kuvan, pečen, kako dodatak brojnim salatama ili prilog uz glavno jelo. Nekada, u Srbiji se najviše jela proja, odnosno hleb od kukuruznog brašna, dok je za doručak
bio obavezna kačamak ili cicvara, takođe napravljeni od ovog brašna.
Primitivni ratari su još pre 10. 000 godina odvajali najkvalitetnije seme kako bi poboljšali osobine teosinte, divljeg predaka kukuruza. Poreklo vodi iz Severne i
Južne Amerike, a posebno je bio cenjen među Majama koja je imala čak i boga posvećenog kukuruzu s kojim se i trgovalo. U Evropu su ga doneli Španci 1493. dok je na Balkanu počeo da se gaji u 17. veku. Kukuruz je i danas osnovna hrana u mnogim delovima sveta i po proizvodnji prevazilazi pšenicu i pirinač.
Ali valja napomenuti da nije svaki kukuruz namenjen za ljudsku ishranu. Deo kukuruzne proizvodnje koristi se kao stočna hrana, a deo za preradu u raznim
granama industrije. Postoji šest glavnih tipova kukuruza: zuban, tvrdunac, plevičar, kokičar, mekunac i šećerac.
U ljudskoj ishrani najviše se koristi kukuruz šećerac čijim kuvanjem se oslobađa ferulinska kiselina koja je lekovita. Ima 86 kalorija u 100 grama, bogat je vlaknima, prirodnim skrobom i vitaminom B1 koji je neophodan u pravilnom funkcionisanju mozga. Zato se preporučuje da kukuruz redovno jedu starije osobe kako bi sprečile pojavu senilnost. Štiti organizam od kardio - vaskularnih bolesti, čuva vid, sprečava anemiju, pomaže kod bolova u mišićima pa je redovno na meniju sportista. Osim toga poboljšava koncentraciju, jača nervni sistem, čisti krvne sudove, digestivni trakt i odličan je diuretik, pa ga naučnici svrstavaju u super - namirnicu.
Zanimljivo je da smrznut kukuruz šećerac ne gubi svojstva dubokim zamrzavanjem pa se može pripremati na isti način kao i kad je svež ili konzerviran. Za razliku od drugog povrća koje termičkom obradom gubi deo nutritijenata, kuvanjem ili pečenjem kukuruza delimično se uništava samo vitamin C, ali se oslobađaju molekuli sa antioksidativnim dejstvom, što povećava njegova lekovita svojstva. Inače, iskusne domaćice savetuju da, ukoliko sami
kiselite kupus, dodajte jednu šaku suvog, prošlogodišnjeg kukuruza. Raso će ostati bistar, lepe žute boje i neće biti sluzav.
Lekovita svojstva
Međutim, koliko god ovo povrće bilo zdravo, ono što ga čini lekovitim je kukuruzna svila. U narodnoj medicini, čaj od kukuruzne svile se koristi kao blagi diuretik, za izbacivanje kamena i peska iz bubrega i mokraćne bešike, protiv cistitisa, gihta, reumatizma, reumatoidnog artritisa…Konzumiranjem ovog čaja u toku 24 časa može se nekoliko puta povećati količina izlučene mokraće, i to bez štetnih posledica. Ovo je važno za one bolesnike koji imaju problem sa zadržavanjem vode u organizmu. Naučna istraživanja su dokazala da sveža kukuruzna svila u sebi sadrži masno i eterično ulje, smolu, gumu,
alkaloid koji ima osobinu da steže krvne sudove, hlorofil, fosfornu kiselinu i dosta kalijuma i mangana.
Da bi se koristila kao lek, kukuruzna svila se uzima sa klipova kukuruza pre oprašivanja i suši se na promaju. Priprema čaja je jednostavna: jedna kašičica dobro osušene kukuruzne svile prelije se šoljom vrele vode, ostavi da odstoji pet do deset minuta i onda se popije. Samo, kao i kada je bilo koji drugi lek u pitanju, ni sa ovim čajem ne treba preterivati.
Osim šećerca u ljudskoj ishrani koristi se i kukuruz kokičar od koga se prave kokice. Ova vrsta kukuruza u sebi sadrži malu količinu vode, koja, kada se zagreje pretvori se u paru i natera zrno na eksploziju koje nalikuje belim cvetovima. Kokice sadrže malo kalorija, a brzo zasite pa se preporučuju kod dijeta, naravno bez previše soli ili preliva poput putera i čokolade.
I za kraj za sve one koji žele da se oprobaju u pravljenju prave, domaće seljačke proje poklanjamo i recept. Proju služiti umesto hleba uz sarmu, podvarak, prebranac ili punjene paprike.
PROJA
Potrebno:
*400 gr kukuruznog brašna
* 200 ml mlake vode
* 1 prašak za pecivo
Priprema: U 400 grama kukuruznog brašna sipati oko 200 ml mlake vode sa razmućenim praškom za pecivo i jednom kašičicom soli. Sve dobro izmešati varjačom i sipati
u tepsiju podmazanu mašću. Peći u zagrejanoj rerni na 230 stepeni C oko 15 do 20
minuta. Kada je proja pečena ovlaš je poprskati vodom, prekriti je kuhinjskom krpom i ostaviti da se prohladi.

Izvor: Agrobiznis magazin

Med je odavnina poznat kao hrana i lek. U starom Vavilonu koristio se u verskim obrednim. O medu postoje zapisi i na klinastom pismu, dok se u Egiptu koristio prilikom balsamovanja. Proizvode ga pčele što svi znaju, ali malo ko zna kako nastaje med.
Od nektara do meda
Nektar je osnovna sirovina koje skupljaju pčele prilikom proizvodnje meda. Nektar je slatka tečnost koju izlučuju biljke. U pitanju je rastvor šećera i vode sa manjim količinama minerala, enzima, vitamina, prirodnih boja i mirišljavih supstanci koje medu daju specifičan miris, ukus i boju. Količina nektara zavisi od vrste biljke, ali i spoljašnjih uticaja kao što je temperatura, padavine … Količina šećera u nektaru varira od 20 do 55 procenata. Što je biljka slađa to je privlačnija za pčele koje nektar prikupljaju jezikom i uvlače ga u usni otvor, a potom prolazi u medni želudac, koji je odvojen od ostalih organa za varenje
specijalnim ventilom. Najveći deo nektara pčele donose u košnicu za mlađe članove pčelinje zajednice koje nektar smeštaju u ćelije gde biva oslobođen viška vode i saharoze. Pod uticajem enzima saharoza se pretvara u proste šećere - glukozu (grožđani šećer) i fruktozu (voćni šećer).
Tako prerađeni nektar pčele pokrivaju finim, tankim poklopčićima od voska. Da bi proizvele fini, zreo med koji mi poznajemo potrebno je oko 200.000 izleta pčela iz košnice. Da bi prikupila dovoljnu količinu nektara svaka pčela obiđe i po 150 cvetova. U savremenim košnicama med je smešten u okvire sa satovima od voska koji se vade kada su ćelije sa medom najvećim delom poklopljene što je znak med zreo i stabilizovan 
Okviri sa medom bez pčelinjih legla prenose se u čistu i toplu sobu u spravu za istresanje meda u kojoj se skidaju poklopci od voska. U centrifugu ili mašini za
istresanje med izlazi pod uticajem centrifugalne sile, sliva se niz zidove mašine, a potom odlazi preko slavine kroz sito i skuplja se u posebnu posudu. Dobijeni med se prekriva retkom, prozračnom tkaninom i čuva u sobi gde je temperatura oko 21 stepen i ne sme biti vlažna.
Postoje razne vrste klasifikacije, a med se najčešće razlikuje u zavisnosti od biljke s koje su pčele skupljale nektar. Tako imamo bagremov, lipov, livadski, med od suncokreta… Poreklo se utvrđuje na osnovu polena biljke koji se zadržava u medu, ali i na osnovu boje i ukusa. Čist bagremov med ima belozelenkastu boju, blag i prijatan ukus, sporo se kristalizuje i najviše ga vole deca. Lipov med je žućkast, sa promesama crvenkaste boje i miriše na lipov cvet.
Med od suncokreta je žute boje, oštrijeg ukusa i brzo se kristalizuje, dok je livadski žućkastocrvene boje i najčešće je mešavina mirisa i ukusa brojnih
livadskih trava s kojih su pčele skupljale nektar. Jedan od osnovnih fizičkih osobina meda je hidroskopnost. Naime, med na vazduhu prima
ili otpušta vlagu, što znači da ako se nalazi u vlažnoj prostoriji povećava se i količina vode u medu i obrnuto. Kada je u pitanju gustoća, što je med gušći i lepljiviji to je kvalitetniji. Kada je u pitanju hemijski sastav stručnjaci su ustanovili da med sadrži vitamine B2, B6, C, K, folnu i pantotensku kiselinu, kao i enzim invertaza uz pomoć koga pčele pretvaraju složenu saharozu u proste šećere fruktozu i glukozu koje čine osnovu svakog meda. Zreo cvetni med
sadrži vrlo malo saharoze ne više od pet procenata.
Šta kad se med ušećeri?
Prirodni cvetni med će se pre ili kasnije kristalizovati ili narodski rečeno ušećeriti. To je potpuno prirodna osobina meda koji prilikom kristalizacije ne gubi ništa
od svojih nutritivnih svojstava. I dok će bagremov med duže ostati u tečnom stanju, postoje vrste meda koje mogu da se kristališu dok su u saću. Med se lako vraća u prvobitno stanje zagrevanjem na temperaturi do 70 stepeni, ali ga nikako ne treba direktno izlagati izvoru toplote. Da biste to izbegli jednostavno stavite teglu sa kristalisanim medom u vruću vodu i on će vrlo brzo ponovo postati tečan. I dok potrošači kod nas izbegavaju kristalisani
med, on je vrlo cenjen i tražen u Americi, na Novom Zelandu i mnogim drugim zemljama.
U cilju zaštite potrošača, posebno nakon pojave „lažnog meda“ propisano je da na deklaraciji mora da piše poreklo meda, od koje medonosne biljke je dobijen, da li i u kojoj količini sadrži polen ili mleč. Srpski med je izuzetno cenjen i tražen van granica naše zemlje zbog svog kvaliteta. Med je oduvek poznat i kao lek za mnoge bolesti, a stručnjaci ističu da ima gotovo sve elemente neophodne za naš metabolizam. Kao hrana med ima ogromne prednosti u odnosu na
šećer dobijen od repe ili trske. Naime, upotrebom ovakve vrste šećera naš organizam mora da ga razlaže na proste šećere, dok su kod meda pčele to već
učinile umesto nas. Med daje energiju, zdravlje i vitalnost. Dokaz su stogodišnjaci sa Kavkaza koji ceo život redovno jedu med i tvrde da baš ovoj namirnici duguju dugovečnost.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović i gradski sekretar za privredu Milinko Veličković prisustvovali su otvaranju 14. Međunarodnog sajma etno hrane i pića, koji se održava pod pokroviteljstvom Grada Beograda i Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

Otvaranju su prisustvovali i predsednik Saveta Sajma Gavrilo Veselinović, kao i državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Senad Mahmutović.

Mladenović je istakao da je Grad Beograd do sada najviše zastupljen na ovom sajmu sa velikim štandom, prostorom i brojem izlagača, preneo je Beoinfo.

–Grad je prezentovao preduzetnike sa svoje teritorije, koji uživaju podsticaje i subvencije preko Sekretarijata za privredu. Poljoprivredni preduzetnici su to vratili sa odličnim proizvodima i vrhunskim kvalitetom i sa ponosom predstavljaju naš grad na ovom sajmu – rekao je pomoćnik gradonačelnika.

On je naglasio da se sajam iz godine u godinu razvija, te da je sve veći broj izlagača i proizvoda.

–Pratimo gazdinstva i preduzeća koji iz godine u godinu napreduju i vidimo ozbiljan pomak u prezentovanju i kvalitetu. To nam uliva nadu da će srpska poljoprivredna porozvodnja i u budućnosti biti na višem nivou i da će nastaviti sa dobrim poslovanjem – naveo je Mladenović.

Pomoćnik gradonačelnika je pozvao sve sugrađane da u nerednim danima, do utorka 26. novembra dođu na sajam u Halu 3 i uživaju u odličnim proizvodima.

Milinko Veličković je naglasio da Grad Beograd po peti put učetvuje kao pokrovitelj na Sajmu etno hrane i pića, zajedno sa Ministarstvom.

–Grad Beograd povećava subvencije za poljoprivredne proizvođače, te su tako te subvencije 2013. godine iznosile 20 miliona dinara, a ove godine su one 10 puta veće, odnosno opredeljeno je 200 miliona dinara. Sa ponosom mogu da najavim da će subvencije za 2020. godinu iznositi 240 miliona dinara – rekao je Veličković i dodao da to govori da se poljoprivreda visoko kotira na ukupnoj lestvici privrednog razvoja Beograda.

Gradski sekretar za privredu je podsetio da se Grad prostire na ukupno 327 hiljada hektara zemljišta, od čega je 277 hiljada hektara poljoprivredno zemljište.

– To nam je reper da Grad Beograd mora da vodi računa o poljoprivredi, jer je ona jako važna za naš grad – istakao je on.

Veličković je rekao da su na sajmu zastupljene sve gradske opštine koje izlažu svoje proizvode kao što su organsko povrće, voće, rakije, vina, sirevi, suhomesnati proizvodi, medovi, čajevi, zimnice i slatkiši.

–Pored poljoprivrednih proizvođača predstavili su se i Poljoprivredno-hemijska škola iz Obrenovca, Turističko-ugostiteljska škola sa Savskog venca, JKP Gradske pijace, zatim kulturno-umetnička društva i mnogi etno restorani.

Novina od ove godine je i prezentacija Sajma "Znanjem do cilja" u okviru kog se predstavljaju privrednici iz Beograda koji su koristili subvencije Grada za nabavku osnovnih sredstava, proširenje proizvodnje, inovacije i usluge – poručio je gradski sekretar.

Prema njegovim rečima ove godine biće dodeljena specijalna priznanja za postignute rezultate iz oblasti uluga, proizvodnje i inovacija, kao i priznanja za poljoprivrednike u oblastima organska proizvodnja, voćarstvo i pčelarstvo. Takođe, Grad Beograd dodeliće i priznanje za najlepši štand na sajmu.

Sajam etno hrane i pića traje do 26. novembra na Beogradskom sajmu u Hali 3.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2700366/otvoren-14-medjunarodni-sajam-etno-hrane-i-pica-u-beogradu

Međunarodni sajam hrane, pića i opreme je regionalna smotra prehrambenih proizvoda namenjenih tržištu, pripremljenih po tradicionalnim receptima, na tradicionalni način. Reč je o nacionalnim specijalitetima, proizvodima karakterističnim za uža geografska područja, najčešće ručne izrade i od organski gajenih sirovina.Manifestacija afirmiše tradicionalne proizvode kao prvorazredne tržišne i izvozne artikle, koji treba da postanu i nezaobilazni element turističke ponude. Radi se o proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom ili onima čija se zaštita preporučuje. Cilj je utemeljenje robne marke etno proizvoda, odnosno brendiranje tradicionalnih proizvoda.

Pokrovitelji sajma Etno hrane i pića su Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Grad Beograd i Beogradski sajam.

Izvor:https://studiob.rs/medjunarodni-sajam-hrane-pica-i-opreme/

Sportsko-turistički centar kao ustanova na teritoriji opštine Dimitrovgrad zadužena je za razvoj turizma, kao i za stvaranje uslova za uspešnu valorizaciju prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti na teritoriji opštine.Kako je jedan od značajnijih potencijala ruralni turizam tokom proteklih godina urađeno je dosta na tom planu, kaže za Danas direktor ove ustanove Vasil Andrejev, odgovarajući na naše pitanje kakva je sinergija poljoprivrede i turizma kao razvojne šanse.

Prema njegovim rečima, formiranjem Fonda za razvoj turizma mnoga seoska turistička domaćinstva dobila su priliku da određenim bespovratnim sredstvima unaprede svoje turističke kapacitete i poboljšaju kvalitet smeštaja.

– Takođe, kontinuirano se radi na razvoju i unapređenju infrastrukture u selima. Ove godine se završava asfaltiranje puta Dimitrovgrad- Željuša-Planinica-Poganovo. Deonica koja će umnogome poboljšati pristup selu Poganovo u kome postoji najviše kategorisanih seoskih turističkih domaćinstava. Takođe, naša opština na svojoj teritoriji ima proglašen park Agrobiodiverziteta i trudimo se da na najbolji način promovišemo i privučemo raznim manifestacijama turiste, pre svega iz susedne Bugarske – kaže Andrejev i naglašava: – Godinama smo organizovali Sajam Balkanskog agrobiodiverziteta i seoskog nasleđa na kome su posetioci mogli da vide sve one autohtone rase domaćih životinja koje postoje na teritoriji naše opštine.

Kao objašnjava, u protekle dve godine Sajam je prerastao u turističko informativnu turu.

– Ovo je tura za predstavnike medija, novinare, blogere, influensere koji u dva dana obilaze teritoriju opštine i sve farme autohtonih rasa i u njihovom prirodnom okruženju imaju prilike da se upoznaju sa životinjama i da od farmera saznaju šta je to što ove životinje čini posebnim. Turistička info-tura organizovana je i prošle godine u sklopu proslave Dana opštine. Pored info- ture u okviru proslave Dana opštine Sportsko-turistički centar je organizovao i Ulicu starih zanata, svojevrstan bazar na kome su zanatlije, poljoprivredna gazdinstva i zemljoradničke zadruge imali priliku da predstave i prodaju svoje proizvode velikom broju posetilaca koji su tog vikenda bili u našem gradu – kaže sagovornik Danasa.
– Pred nama je naša najveća manifestacija “Dani caribrodske šušenice”, koja se ove godine održava 16. i 17. novembra. Ova manifestacija iz godine u godinu sve više raste po broju posetilaca i po broju izlagača, što je još jedan podstrek razvoju poljoprivrede i turizma – kaže Andrejev.

Prošle godine više od 10.000 posetilaca degistiralo je na 350 štandova dimljeno svinjsko meso i druge tradicionalne mesne delakatese juga Srbije.Turiste koji dolaze u Dimitrovgrad najviše privlače prirodni potencijali Stara planina, Kanjon reke Jerme, Petrlaška pećina, Smilovska jezera…

Pored prirode tu je i zdrava hrana, bogata gastronomska ponuda u restoranima i kafanama i u smeštajnim objektima na selu.

Nezaobilazne su i kulturne znamenitosti, pre svega, Manastir Sveti Jovan Bogoslov u Poganovu. Pored prirodnih i kulturnih vrednosti, turiste, naročito one iz susedne Bugarske najviše interesuju manifestacije koje se organizuju tokom čitave godine, kao što su Sajam agrobiodiverziteta i seoskog nasleđa, Dani caribrodske šušenice, Turnir u malom fudbalu…

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/ozivljavanje-seoskog-turizma/

Regionalna razvojna agencija Zlatibor počela je pre tri godine otvaranje degustacionih centara u zapadnoj Srbiji. Turisti posećuju proizvođače rakije, mlečnih i suhomesnatih proizvoda i probaju namirnice. Zdrava hrana je adut kojim ekonomski mogu da se ojačaju seoska domaćinstva, ali i pospeši turizam u Srbiji.U domaćinstvu Zarića u Mačkatu ni nedeljom nema odmora. Priprema se trpeza za goste koji će degustirati zlatiborske suhomesnate proizvode.

"Hranimo stoku nemodifikovanom hranom. Tako da je to jedna ispaša, na prirodnoj travi, hrani se kukuruzom, hrani se ječmom, hrani se da li pšenicom", rekao je Miloš Zarić iz Degustacionog centra suhomesnatih proizvoda Mačkat.

Miroslav Rađen, direktor Turističke organizacije zapadne Srbije, kaže da imaju dvadeset degustacionih centara na području te turističke regije, koje posećuju organizovane turističke grupe.

"Gastroturizam je i često osnovni motiv posete našoj destinaciji", kaže Rađen.

Prethodne godine je zabeleženo oko milion i pet stotina hiljada noćenja u zapadnoj Srbiji.

Sve je više turista i u degustacionim centrima, a time se ekonomski jača selo. Širom Evrope u takvim centrima dostupni su ukusi podneblja, a Srbija je jedinstvena jer mnogo toga nudi besplatno.

"Bili smo u Austriji, Italiji, tamo nisu ljudi tako ljubazni kao ovde i priroda i sve to nas fascinira", ispričao je Dušan Polšej iz Trbovlja.

Jurka Redenšek iz Trbovlja smatra da svi dolaze na Zlatibor da se malo razdišu.

"Najlepši smo. Znači, hrana je u pitanju", kaže Miloš Zarić.

Srpski proizvođači tradicionalnih proizvoda prilagođavaju se standardima u bezbednosti hrane koji važe u Evropskoj uniji i drugim zemljama zapadne Evrope.

Zlatiborci vole da kažu da i Srbija ima zapad, koji je jedinstven po gastronomiji ne samo u Evropi već i u svetu.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3723573/zlatiborci-tvrde-imamo-jedinstvenu-hranu-u-svetu.html

Najveća smotra prozvođača tradicionalnih proizvoda namenjenih tržištu u Srbiji i regionu Jugoistočne Evrope, 14. Sajam etno hrane i pića, održaće se od 23. do 26. novembra, u Hali 3 Beogradskog sajma.

Međunarodni sajam hrane, pića i opreme, regionalno je okupljanje proizvođača prehrambenih proizvoda namenjenih tržištu, pripremljenih po tradicionalnim receptima, na tradicionalni način. Reč je o nacionalnim specijalitetima, proizvodima karakterističnim za uža geografska područja, najčešće ručne izrade i od organski uzgojenih sirovina.

Manifestacija afirmiše tradicionalne proizvode kao prvoklasne tržišne i izvozne artikle, koji treba da postanu i nezaobilazni element turističke ponude. Radi se o proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom ili onima čija se zaštita preporučuje.

Cilj događaja je utemeljenje robne marke etno proizvoda, odnosno brendiranje tradicionalnih proizvoda, zaključenje kupoprodajnih ugovora, promocija i obrazovanje poljoprivrednih proizvođača.

Učesnici sajma su proizvođači poljoprivredno prehrambenih proizvoda, opreme za proizvodnju, serviranje i pakovanje tradicionalnih proizvoda, sadnog i semenskog materijala.

Fokus ovogodišnje smotre je na zaštiti geografskog porekla, zadrugarstvu, uvođenju sistema kvaliteta, pravnoj zaštiti, zaštiti receptura, kao i na unapređenju pakovanja i metoda prodaje.

Neki od posetilaca koji su potvrdili svoje prisustvo su trgovinske radnje, restorani, hoteli, veliki trgovački lanci, kao i individualni posetioci.

Pokrovitelji sajma su Ministarstvo poljoprivrede i Grad Beograd.

 

Oko 14% sve hrane proizvedene na svetu, vrednosti oko 400 milijardi dolara, propadne svake godine pre nego što dođe do prodavnica, saopštila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

U izveštaju koji je danas objavljen, FAO ukazuje u kojim delovima lanca snabdevanja nastaju najveći gubici i poziva na efikasnija reševanje tog problema.

Analiza navodi da uprkos tome da većina zemalja sa visokim prihodima ima adekvatna skladišta i hladnjače u celom lancu snabdevanja, gubici ipak nastaju zbog tehničkog kvara, lošeg upravljanja temperaturom, vlagom ili pravljenjem prevelikih zaliha.

Najviše hrane pre nego što se nađe na rafovima prodavnica propadne u centralnoj i južnoj Aziji, Severnoj Americi i Evropi.

Ciljevi održivog razvoja UN-a na koji su se obavezali svetski lideri, između ostalog, predviđaju da se gubici hrane po glavi stanovnika na nivou maloprodaje i potrošača prepolove do 2030. godine.

Smanjenje gubitka hrane i otpada takođe može potencijalno doprineti drugim ciljevima održivog razvoja, koji podrazmevaju borbu protiv gladi, povećanja bezbednosti hrane i promociju održive poljoprivrede.

"Gubitak hrane donosi nepotreban pritisak na životnu sredinu i prirodne resurse... što u suštini znači da se zemlja i vodeni resursi troše, a da se zagađenje i gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte ispuštaju bez ikakve svrhe. Često se pitam kako možemo dozvoliti da se hrana baca kada više od 820 miliona ljudi u svetu svaki dan gladuje”, kazao je generalni direktor FAO Ku Dongiu.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-sveta/oko-14-sve-hrane-propadne-pre-nego-%C5%A1to-do%C4%91e-u-prodavnice

Proizvodi iz Vojvodine naći će se na ovogodišnjem međunarodnom sajmu hrane i pića World Food Moscow. Pod pokroviteljstvom Pokrаjinske vlаde i u organizaciji Razvojne agencije Vojvodine (RAV), svoje proizvodne programe predstaviće 10 kompanija koje će u periodu od 24. do 27. septembra pokušati da uspostave nove poslovne kontakte i plasiraju robu na nova tržišta.

World Food Moscow je vodeći međunarodni sajam iz oblasti hrane i pića na tržištu Rusije i u regionu Zajednice Nezavisnih Država, na kojem se proizvodi iz Srbije predstavljaju već tradicionalno. Ovoga puta, međutim, zahvaljujući Sporazumu o zajedničkom nastupu na sajmovima (novembar 2017.), zajedno će se predstaviti vojvođanske kompanije: Copa, Apple World, JSO, Hladnjača Voćko, Patewski, Macval Теа, Pollino Agrar, Lučić Group, Sweet Charry Lady, kao i Savez pčelarskih organizacija Srbije.

Pored zajedničkog štanda, svi izlagači predstavljeni su u zajedničkoj brošuri na engleskom i ruskom jeziku, kao i u zajedničkom promotivnom filmu.

Ovaj moskovski sajam postoji već više od 20 godina i održava se na preko 58.000 m2 u okviru sajamskog izložbenog prostora Crocus Expo. Prethodne godine posetilo ga je gotovo 40.000 posetilaca iz 98 zemalja, a svoje proizvodne programe predstavilo je više od 1.560 izlagača iz 65 zemalja sveta.

- Ukoliko budete imali sreće da prođete ove godine kroz kapije ovog velikog sajma, posetite i štand Vojvodine B577, u hali 13, u trećem paviljonu - poručuju iz Razvojne agencije Vojvodine u saopštenju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2630953/proizvodi-iz-vojvodine-na-medjunarodnom-sajmu-hrane-i-pica-world-food-moscow

Sećam se, da sam kao i sva deca, mrzela da jedem grašak i boraniju, koliko god je moja majka pokušavala da me ubedi da je zdravo. Posebno sam mrzela boraniju koja mi se uvek činila bezukusnom. Međutim, mnogo godina kasnije ukus mi se promenio, posebno kada sam naučila koliko su ove namirnice zdrave.
Grašak i boranija spadaju u porodicu mahunarki, i osim kao hrana, koriste se i kao lek za lečenje mnogih bolesti. Mladi, zeleni grašak najbogatiji je korisnim sastojcima, a najviše ga na pijacama ima tokom leta. Može da se skuva uz meso kao glavni obrok, ili kao prilog, koristi se i za pripremu pirea i kaše, jer se
tada lakše vari.
Grašak je bogat izvor ugljenih hidrata, fruktoze, bakra, belančevina, vlakana, biljnih masti, a od minerala obiluje gvožđem, manganom, cinkom, magnezijumom, folnom kiselinom. Kada su u pitanju vitamini ova biljka ima najviše A, B1, B2, B3, B6, PP, K, H (biotin) C, E koji ostaje postojan i tokom kuvanja. Zahvaljujući čvorićima u korenu se nalaze bakterije azotofiksatori koje vežu azot iz vazduha i pretvaraju ga u vredne aminokiseline i proteine. Preporučuje se za ishranu dece i trudnica, kao i bolesnicima posle dugog uzimanja antibiotika kako bi poboljšali metabolizam i oporavili
organizam. Konzumiranje graška preporučuje se i ljudima koji pate od anemije, anksioznosti, bolesti srca i krvnih sudova, kod bronhitisa, glavobolje.
Kažu neki da pomaže i kod impotencije, neplodnosti, pada imuniteta, nesanice, problema s kostima, metabolizmom i nervima.
Vršeći ispitivanje graška naučnici sa jednog kanadskog Univerziteta došli su do zapanjujućih rezultata. Naime, belančevine iz graška pomažu u borbi protiv hronične bubrežne insuficijencije koja može da dovede do otkazivanja bubrega. Stručnjaci su utvrdili ove belančevine sprečavaju oštećenje bubrega i održavaju normalne vrednosti krvnog pritiska. Grašak se jedino ne preporučuje osobama koje su alergične na ovu namirnicu, pa bi trebalo u potpunosti da je izbace iz ishrane.
Boranija vodi poreklo iz Meksika, a zahvaljujući biološkim i lekovitim svojstvima našla je zavidno mesto na trpezi. Postoje brojne vrste boranije, a kod nas se najviše uzgajaju šumadinka, zlatna olovka, kineska i italijanska boranija. U zavisnosti od boje može biti zelena, bledo - žuta, žuta ili šarena, a po obliku valjkasta, polupljosnata i srpasta. Na pijačnim tezgama može se naći od proleća do jeseni, dok se smrznuta, sušena i konzervirana u supermarketima kupuje tokom cele godine. Slično kao i grašak na žilama obrazuje mnoštvo kvržica s bakterijama koje vezuju slobodni azot iz vazduha.
Boranija je niskokalorična, a bogata vlaknima pa se preporučuje kod dijeta. Obiluje mineralima kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma i gvožđa. Sadrži provitamin A, vitamine C, E i B grupe, kao i bakar, belančevine, biljne masti, omega 3 masne kiseline biljnog porekla, folnu kiselinu koja je neophodna za pravilan razvoj fetusa, pa se preporuče u ishrani trudnica. Sadrži i značajne količine silicijuma, koji je veoma važan za zdravlje kostiju i vezivnih tkiva u ljudskom organizmu. Boraniju ne treba jesti u svežem stanju, jer tada ima štetne sastojke, već je potrebno pre konzumiranja da se obari u vodi ili na
pari. Najčešće se priprema kao kompletan obrok uz meso, ali i kao dodatak raznim salatama.
Kada su u pitanju lekovita svojstva boranije, zbog obilja vlakana reguliše varenje i rada creva, pozitivno utiče na zdravlje kostiju, jača imunitet, poboljšava vid, redukuje reabsorciju holesterola kroz žučnu kesu. U tom slučaju za postizanje najboljeg efekta potrebno je boraniju skuvati na pari. Istraživanja su pokazala da svakodnevno konzumiranje boranije može da pomogne u snižavanju holesterola za 20 odsto. Zbog bogatstva kalijuma pomaže u održavanju normalnog krvnog pritiska i štiti srce. Pojedina naučna istraživanja su pokazala da boranija, bez obzira na vrstu, oblik ili boju, ima veoma nizak glikemijski indeks,
pa se preporučuje dijabetičarima. Osim toga, boranija sadrži specifičnu neesencijalnu aminokiselinu, arginin, koji deluje slično insulinu i pomaže snižavanju nivoa
šećera u krvi, odnosno, doprinosi njegovoj regulaciji.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31