U prvom tromesečju 2020. godine, zabeleženo je 3,98 miliona transakcija preko interneta, što je 48,13 odsto više nego u istom periodu 2019, izjavila je viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Dragana Stanić.Ona je naglasila da je značaj elektronske trgovine posebno došao do izražaja u vreme pandemije korona virusa. Vicerguvernerka je istakla da je NBS intenzivno promovisala različite oblike bezgotovinskog onlajn plaćanja.

Ona je naglasila da je u kupovini preko interneta kod domaćih prodavaca u prvom kvartalu ove godine zabeleženo oko 2,54 miliona transakcija u dinarima, što je za 82,19 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Takođe je ukazano da su rastu onlajn trgovine doprinele i regulatorne izmene, ali i unapređena infrastruktura. Dragana Stanić je naglasila da je za dve godine broj virtuelnih prodajnih mesta povećan za 77 odsto, dok za plaćanje DINA karticom postoje 443 virtuelna prodajna mesta.

Posebno je ukazano na činjenicu da je NBS uvela i instant platni sistem, koji je bio prvi takav sistem u regionu. Isto tako je naglašeno da sada oko 1,7 miliona građana Srbije može da koristi instant plaćanja, koja su jeftinija od klasičnog plaćanja platnim karticama.

O perspektivi onlajn plaćanja govori o sve veće interesovanje za otvaranje novih internet prodajnih mesta, naglasila je viceguvernerka NBS Dragana Stanić. Istraživanje o internet trgovini, koje je krajem februara sprovela agencija Smart plus Research, pokazalo je da je 75 odsto ispitanika kupilo nešto preko Interneta u proteklih 12 meseci.

Kako je naglasila Jovana Dukić-Vasić iz agencije Smart, ispitanici koji su kupovali preko Interneta kao pogodnosti ove vrste trgovine naglasili su isporuku na kućnu adresu, uštedu vremena, ali i na mogućnost da se kupuje sa stranih sajtova.

Sa druge strane, učesnici istraživanja su ukazivali da mnogo ljudi nema naviku da kupuje preko Interneta i da žele da vide proizvod koji kupuju.

Istraživanje je pokazalo da žene češće kupuju preko Interneta, a da polovina ispitanika onlajn kupovinu obavlja preko mobilnih telefona, a oko trećine sa svojih desktop računara. Uglavnom se kupuje na sajtovima pojedinih prodavnica, na domaćim sajtovima, kao i na stranim sajtovima, pokazuje ovo istraživanje.

Najčešće se kupuju obuća i odeća, knjige, mali kućni aparati, nakit i kozmetika.

Interesantno je da oko 13 odsto ljudi hranu i piće kupuje preko Interneta. Najveći broj ljudi - njih 47 odsto plaća gotovinom po dospeću, prilikom isporuke. Istraživanje je pokazalo da je prosek kupovine oko 17,5 hiljada dinara godišnje.

Većina građana očekuje isporuku do pet dana od narudžbe. I naravno, očekuje se da isporuka bude besplatna, pokazalo je istraživanje agencija Smart plus Research. Učesnici na onlajn konferenciji istakli su da je pandemija korona virusa doprinela rastu onlajn trgovine, ali da "e-commerce" ima tendenciju rasta duži niz godina.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/247800/Onlajn-trgovina-u-Srbiji-50-odsto-veca.html

Sok od borovnice je među prvim voćnim sokićima koje piju bebe, nosi se bolesnicima koji su u postelji jer se veruje da borovnica okrepljuje, popravlja krvnu sliku, pojačava imunitet i ubrzava oporavak bolesnih. Poslednjih godina na svetskom tržištu vlada jagma za ovim modro – plavim bobicama, pa zasadi ovo voća niču širom sveta. Srbija se već ustoličila kao jedan od najpriznatijih uzgajivača borovnice, koju zbog isplativosti zovu i srpsko plavo zlato.

Berba u jutarnjim satima
Borovnica je žbunasta biljka iz porodice vresova koja raste od 50 santimetara do 1 metar visine sa gustim i tankim grančicama izrazito oštrih uglova i zelenim, sočnim, jajolikim listovima. Cvetovi su viseći na kratkim drškama i pojedinačni. Raste obično u kolonijama, jedna pored druge, na obroncima planina ili brda. Voli sunce ali je i vrlo otporna biljka pa uspeva da odoli suši, mrazu i vetru. Međutim, zbog plitkog korena koji je odmah ispod površine zemlje ne podnosi sušu, pa je dobra vlažnost i zalivanje tokom letnjeg perioda neophodno. Borovnica najbolje uspeva na kiselom zemljištu (PH 4 - 5,2) odgovaraju joj topliji i osunčani položaji. Za podizanja zasada najbolja su zemljišta s blagim nagibom kako bi se odvijala stalna cirkulacija vazduha.
Plod je sjajna bobica koja je na početku zelena, kasnije crvena, a pred samo branje tamno teget ili crne boje. Sazreva od jula do početka septembra, a plod je vrlo privlačan po svom ukusu i izgledu. S obzirom na to da je u pitanju žbun borovnice su prilično nepristupačne za branje. Beru se ručno uz pomoć specijalnih „češljeva“ kako bi se bobice lakše svukle sa stabljike. Prilikom branja treba voditi računa da se plod ne ošteti, a obično se bere u ranim jutarnjim satima.

Preporučuje se šećerašima
Borovnica je jedan od najvećih prirodnih antioksidanata i u svom sastavu sadrži veliku količinu vitamina, minerala i oligoelemenata. Kao voće bogato tioksidantima, borovnica usporava starenje celog tela. Razna medicinska istraživanja pokazala su da je zbog obilja blagodeti na ljudski organizam može da se svrsta i u lekovite biljke. Bogata je vitaminima C, A, E, K, B6, B3, B1, sadrži pantenolsku kiselinu, gvožđe u većim količinama, kalijum, folnu kiselinu, cink, selen… Kada su u pitanju hranjiva svojstva borovnica ima vrlo nisku kalorijsku vrednost pa se preporučuje osobama na dijeti. Osim toga, naučno je dokazano da snižava povišen šećer u krvi, zbog čega je zovu i biljni insulin pa je prava blagodet za dijabetičare. Borovnica se može koristiti kao terapija kod velikog broja oboljenja i poremećaja. Kao sok ili čaj, sveža ili sušena ima efikasnu terapijsku osnovu i pomaže u borbi protiv različitih patoloških stanja. Borovnica se pokazala kao vrlo uspešna u jačanju imuniteta i sprečavanja stanja koja nastaju kao posledica narušene prirodne otpornosti organizma. Poslednjih godina vrše
se brojna istraživanja koja su pokazala da ova malena tamno plava bobica ima antikancerogeno dejstvo, pa se preporučuju kao dodatak ishrani osobama obolelima od malignih bolesti. Za to je zaslužan anticijan koji se nalazi u borovnicama i koji se aktivno bori protiv ćelija raka, napada ih i uništava. Ovo dragoceno voće pomaže i u borbi protiv karidovaskularnih bolesti, snižava loš holesterol, sprečava zakrečavanje krvnih sudova i pojavu tromba, reguliše pritisak i sprečava moždani i srčani udar. Borovnica blagotvorno deluje na crevnu floru i ceo digestivni sistem uključujući želudac, jetru i pankreas. Bogata je vlaknima kojima se hrane dobre bakterije u crevima pa se pokazala i kao odličan probiotik. Uz to je poznata i kao diuretik pa pomaže u čišćenju mokraćne bešike, kanala i bubrega. Borovnica jača kosti, poboljšava vid, održava koncentraciju, jača mozak, regeneriše kožu pa je s pravom zovu eliksirom zdravlja i mladosti.

Kad brati list borovnice?
Borovnica svoje mesto ima i u narodnoj medici, a osim ploda u lekovite svrhe se koristi i list. Listovi se beru pred sazrevanje plodova, jer kasnije gube svoja lekovita svojstva, a suše se na suvom mestu ili promaji. Čaj od listova borovnice pomaže u suzbijanju mučnine i stomačne kiseline, povraćanja, proliva, grčeva u stomaku i kašlja. Međutim, posebno treba istaći da čaj od listova borovnice ne sme da se pije bez nadzora, pa je najbolje konsultovati lekara ili apotekara pre upotrebe ovog čaja. Bobice mogu da se jedu sveže, sušene ili natopljene u rakiji. Za ispiranje grla koristi se neobrađen sok od borovnice, dok marmelada od ovog voća rashlađuje bolne upale usta i grla. Sušene bobice se koriste i za lečenje hemoroida, jer zaustavlja krvarenje, a utiče i na poboljšanje lošeg varenja i slab apetit. Osim marmelade, soka i džemova, od borovnice se verovali ili ne pravi i vino. Dobija se fermentacijom plodova borovnice, ima nizak sadržaj alkohola, a pravi se još od antičkih vremena kada se ovo vino upotrebljavalo kao lek.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Skoro svaka deseta osoba na svetu oboli od pokvarene hrane, a oko 420.000 ljudi godišnje izgubi život od posledica konzumacije, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. Kako bi se skrenula pažnja na ovaj problem i sve veće izazove jačanja sistema bezbednosti hrane, u svetu je po drugi put obeležen Svetski dan bezbednosti hrane.

Obeležavanje je ustanovljeno 7. juna prošle godine, na inicijativu Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Svetske zdravstvene organizacije. Tim povodom u Srbiji NALED u saradnji sa USAID-ovim Projektom saradnje za ekonomski razvoj želi da doprinese jačanju svesti javnosti o kontroli i bezbednosti hrane i usaglašavanju regulatornog okvira u ovoj oblasti sa visokim standardima Evropske Unije, kako bi se očuvali i interesi potrošača i proizvođača.

Svetski dan bezbednosti hrane pod motom Bezbedna hrana, zadatak svakog od nas podseća nas još jednom da je bezbednost hrane lanac koji uključuju proizvođača, prerađivača, distributera i potrošača koji prepoznaje i vrednuje poudan proizvod i proizvođača ili prodavca.U procesu očuvanja zdravlja stanovništva, važnu ulogu imaju i sami potrošači i njihova sposobnost da razlikuju rokove upotrebe naznačene na pakovanju i kvalitet i bezbednost proizvoda.

- Trećina proizvedene hrane na globalnom nivou se baci, a procena je da je u 10% do 15% slučajeva uzrok tome način deklarisanja „najbolje upotrebiti do“. Ova roba nije nužno pokvarena kao što je slučaj sa onom na kojoj stoji oznaka „upotrebiti do“, već samo počinje da gubi na kvalitetu. Za razliku od mesa i mlečnih proizvoda koji se ne smeju konzumirati nakon označenog datuma, hranu poput pirinča, testenina i keksa moguće je, uz određene uslove i dalje koristiti u ishrani i nakon određenog roka. Zbog toga NALED duže vreme predlaže da se zakonski uredi doniranje hrane kako bi ona otišla u humanitarne svrhe umesto na otpad. Ono što bi dodatno olakšalo proces donacija hrane jeste i oslobađanje kompanija od plaćanja PDV-a na ovu robu, koje zbog visokih troškova često odustaju od akcije – kaže Tisa Čaušević, koordinatorka Saveza za hranu i poljoprivredu u NALED-u.

Važan uslov za stvaranje boljeg okruženja za plasman bezbedne hrane ostaje proces digitalizacije, u kome nove tehnologije treba da doprinesu prepoznavanju opasnosti u svakoj od faza proizvodnje hrane i proceni njihove štetnosti po zdravlje.

Do sad su novi alati obezbedili transparentniji i efikasniji nadzor, putem platforme eInspektor, a u planu je i razvoj eAgrara. Ovaj softver za poljoprivredne proizvođače doprineće efikasnijoj obradi zahteva za podsticaje u oblasti poljoprivrede, kao i kontroli usklađenosti sa veterinarskim, fitosanitarnim i standardima zaštite životne sredine.

Izvor:https://www.plusonline.rs/naled-danas-je-svetski-dan-bezbednosti-hrane-da-li-gledamo-kakvu-hranu-jedemo-

Ukoliko vas i ne dohvati koronavirus zahvaljujući merama koje uvode mnoge vlade u svetu, te mere mogle bi vas ostaviti bez sveže hrane, voća i povrća, piše RT.

Kada su ljudi pojurili da naprave zalihe toalet papira i drugih potrepština zbog izbijanja epidemije koronavirusa, neke zemlje odlučile su da uvedu protekcionističke mere, uključujući i zabrane izvoza određenih proizvoda, kako bi zadovoljile povećanu domaću potražnju."Najgore što može da se dogodi je da vlade ograničavaju protok hrane", kazao je za "Gardijan" Maksimo Torero, glavni ekonomista Organizacije za hranu i poljoprivredu UN, dodajući da bismo se ubrzo mogli suočiti sa posledicama takvih poteza, prenosi B92.

Na primer, Rusija je zabranila izvoz heljde i drugih žitarica na 10 dana počevši od 20 marta. Susedni Kazahstan uveo je ograničenja na isporuke pšeničnog brašna, heljde, šećera, nekoliko vrsta povrća i ulja od suncokreta.

Zvaničnik UN upozorava da protekcionističke mere i trgovinske barijere samo pogoršavaju situaciju, stvarajući "ekstremnu volatilnost".Poseban je problem to što nekim zemljama sada nedostaje radna snaga za žetvu zbog zatvaranja državnih granica i ograničavanja kretanja usled karantina. Dok koronavirus hara Evropom, farmeri u Francuskoj, Španiji i Italiji upozoravaju da će voće i povrće brzo sazreti i istruliti ako se situacija ne promeni, piše "Blumberg".

Uzgajivači jagoda i špargle već su sprečeni da oberu svoje plodove, dok bi sledeće u tom nizu moglo biti bilo šta, od zelene salate i paradajza do luka i graška."Logistički problemi izazvani koronavirusom postaju veoma značajni", kazao je Torero za "Gardijan".

Kako joj ne bi propale tone plodova, Nemačka, kojoj nedostaje oko 300.000 sezonskih radnika, pokrenula je poseban veb-sajt kako bi se farmeri u problemu povezali sa onima koji mogu da pomognu, studentima, onima čiji su poslovi ugašeni zbog mera protiv epidemije, naročito radnika iz uslužnog sektora.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/un-upozorava-svetu-preti-nestasica-hrane-zbog-protekcionistickih-mera/hqf1g08

Za sada ne postoje dokazi da se novi korona virus prenosi preko hrane, saopštila je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA).

Usled rastuće zabrinutosti zbog širenja zaraze virusom, EFSA je na svom vebsajtu navela da je malo verovatno da se zaraza širi preko hrane, dodajući da pažljivo prati situaciju, prenosi briselski portal Euraktiv.

Glavni naučnik agencije Marta Hugas izjavila je da "prethodne epidemije povezanih korona virusa, kao što su teški akutni respiratorni sindrom (SARS-CoV) i bliskoistočni respiratorni sindorm (MERS-CoV), pokazuju da nije bilo prenosa konzumiranjem hrane".

- U ovom trenutku, ne postoji dokaz koji ukazuje da je korona virus na bilo koji način drugačiji u tom pogledu - rekla je Hugas.

Veruje se da je životinja izvor prve infekcije, koja se pojavila u kineskoj oblasti Vuhan krajem 2019. godine.

Mada istraživači i dalje ispituju detalje kako se virus prenosi, Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti potvrdio je da se korona virus širi između ljudi uglavnom kapljičnim putem, prilikom kašljanja i kijanja.

Nemačka agencija za procenu rizika BfR saglasila se sa tim zaključcima, dodajući da "trenutno ne postoje slučajevi koji su pokazali bilo kakav dokaz da su ljudi zaraženi novim tipom korona virusa drugim putem, kao što je konzumacija zaražene hrane ili preko uveženih igračaka."

Upozorava se ipak da je moguć prenos preko površina koje su nedavno zaražene virusom, ali samo tokom kratkog perioda nakon kontaminacije, zbog relativno male stabilnosti korona virusa u spoljnom okruženju.

Uprkos tome, belgijske zdravstvene vlasti su nedavno donele odluku da se u restoranima ne služi nepečeno meso.

U kantini u Berlemonu, sedištu Evropske komisije, istaknuto je obaveštenje da se "za sada preferira da u ponudi nemaju bifteke i nepečeno meso".

Dobro kuvanje mesa, izbegavanje moguće kontaminacije izme]u kuvane i nekuvane hrane, vođenje računa o higijeni tokom pripreme hrane, neke su od preporuka Svetske zdravstvene organizacije.

EFSA, čije je sedište u Parmi na severu Italije, obuhvaćena je merama italijanske vlade u borbi protiv širenja virusa, a koje podrazumevaju i ograničenje u kretanju.

Zaposleni u toj agenciji rade od kuće, a sa stručnjacima i partnerima komuniciraju na telekonferencijama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2818894/nema-dokaza-da-se-koronavirus-prenosi-hranom

Topla zima bez snega ove godine donela je brojne probleme ratarima, voćarima, ali i pčelarima. Iako deluje nelogično pčele više jedu tokom tople, blage zime nego kad je hladno. U toplijim danima one napuštaju košnicu u potrazi za hranom i troše energiju, jer hrane u prirodi još uvek nema. Sa druge strane, kad je hladno one su zajedno u klasteru, međusobno dele toplotu i sagorevaju manje energije. Ako topli dani još potraju u kontinuitetu, pčele će trošiti sve više energije pa valja redovno proveravati da li imaju dovoljno hrane kako ne bi gladovale.
Februar je izuzetno važan mesec za pčelare, jer tada matica najviše polaže jaja. U jačim pčelinjim društvima ona dnevno polaži u proseku oko 200 jaja. U
centru gnezda, gde je leglo, u ovo doba godine temperatura je oko 35 °C, koju treba i održavati na tom nivou. Iz dana u dan pojavljuje se sve veći broj mladih pčela iz legla koje je matica položila u januaru, koje se grupišu oko nje i intenzivno je hrane matičnim mlečom. Međutim, ne valja ni kada je ima previše pčela, jer takvo društvo zahteva održavanje konstantne temperature i kvalitetnu mikroklimu u gnezdu, što dodatno iznuruje pčele i čini
ih nedovoljno sposobnim za negovanje legla tokom proleća. I dok je do januara potrošnja hrane bila ograničena, od februara postaje intenzivnija i mora da bude kvalitetnija. Neophodna je redovna kontrola pčelara, da li košnice imaju dobru ventilaciju i dovoljno hrane. Ukoliko su pčele izbile na satonoše to je znak da su ostale bez hrane i da je neophodno dodavanje pogača i ramova sa medom. Za ovaj posao treba birati lepše i toplije dane, kad temperatura dostigne 14 stepeni. Pri obavljanju ovog posla košnicu treba što kraće držati otvorenu, da ne izazovemo prehladu legla, što može usporiti razvoj.
Posebno obratite pažnju na količinu mrvica otpalog voska, jer to pčelaru govori o utrošku hrane i koliko je treba dodati. Kad dodati pogaču?
Većina pčelara smatra da je dobro u februaru dodati pogaču kako bi pčele čvršće ostale na okupu u klubetu, povezujući gornje delove ramova sa hranom. Druga polovina februara je najbolje vreme za dodavanje pogače jer stimuliše pčelinje društvo na  intenzivniji rad. Ipak, i dalje važi pravilo da društva treba što manje uznemiravati i otvarati košnicu. Iskusni pčelari kažu da je dovoljno osmotriti kako u lepim danim pčele izleću i tada već znaju kakvo je stanje unutar košnica. Naime, ako pčele hitro izleću u košnici je sve u redu. Ukoliko pak tumaraju po prednjoj strani košnice, i tresu krilima što proizvodi specifičan zvuk to je znak da je pčelinje društvo ili ostalo bez matice ili nemaju dovoljno hrane. U toku februara treba očistiti podnjače košnica. Za pčelare je to mali napor, a pčelama velika pomoć. Ako je podnjača čista sa vrlo malo ili nimalo mrtvih pčela, to ukazuje da se radi o snažnoj i zdravoj pčelinjoj zajednici sa izraženim higijenskim navikama. Ukoliko ima mnogo uginulih pčela na podnjaci (dve i više šaka) treba obavezno poslati uzorak sa pčelama u laboratoriju
na ispitivanje.
Jačina pčelinjeg društva tokom februara direktno zavisi od pripreme za zimu. U jačem pčelinjem društvu u toku avgusta bolje se neguje leglo, pa kasnije mlade zimske pčele dobijene iz takvog legla su kvalitetne, vitalne i spremnije da uspešno prezime. Februar je i pravi trenutak za tretiranje protiv varoe, a često je dovoljan jedan tretman i da se znatno smanji broj varoa u pčelinjem društvu. Treba proveriti i ventilaciju koja je u ovom periodu vrlo bitna u košnici. Naime, ukoliko je u košnici preterana vlažnost, pčele će reagovati većom potrošnjom hrane što dovodi do rasta temperature u klubetu, matica počinje još intenzivnije da polaže jaja, pa pčele troše više energije za negovanje legla. Treba podsetiti i da starije, trogodišnje matice u zimskom periodu češće
uginu nego one mlađe, a troškovi zamene stare matice mladom višestruko su manji  od troškova nastalih gubitkom starih matica.
U toku februara, za vreme relativno lepih zimskih dana, pravo je vreme da se izvrši dezinfekcija košnica i opreme, da se užice ramovi, popravi oprema, da se pripreme sakupljači polena, kao i sunčani topionik voska, postave pojilice za pčele… Podnjače koje su bile otvorene u januaru u februaru treba zatvoriti i, ukoliko je potrebno, dodatno utopliti zbog veće površine legla. Zbog uvećanja legla i mladih pčela veći je i utrošak meda koji u februaru iznosi 2,5 do 3 kg za prosečno pčelinje društvo. Lep dan u februaru pčele koriste za prebacivanje meda sa bočnih ramova i lageruju ga iznad legla kao bi održavale kontrolu visine medne kape. Pčele neće nikada napustiti svoje leglo i premestiti se na med, po ceni da uginu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Doniranje hrane u Srbiji nije zakonski definisano, zbog čega godišnje oko 247.000 tona hrane završi kao otpad, dok oko pola miliona ljudi nema za osnovne potrebe, te je u okviru "Sive knjige" jedna od preporuka NALED-a Ministarstvu poljoprivrede da donese pravilnik kojim bi se omogućilo doniranje hrane nakon isteka roka sa oznakom "najbolje upotrebiti do", kao i da se ukine PDV na doniranje hrane.

Direktorka Centra za unapređenje životne sredine Ivana Jovčić smatra da bi donošenje pravilnika omogućilo brže doniranje hrane kojoj je istekao rok, ali koja je bezbedna za ishranu, kao što su, slatkiši i grickalice, a ne mleko, meso i riba koji imaju oznaku "upotrebljivo do".

Međutim, dodaje ona, i kada bi se doneo taj pravilnik, problem i dalje predstavlja PDV od 20 odsto koji trgovci plaćaju na doniranje hrane.
- Trgovci ukoliko žele da doniraju hranu, oni na nju moraju da plate PDV kao da su je prodali, tako da se njima više isplati da tu hranu bace, nego da je doniraju - rekla je Jovčić.

Rešenje je, ističe Jovčić, usvajanje Zakona o upravljanju viškovima hrane kojim bi se, pre svega, ukinuo PDV na doniranje hrane, a zatim, regulisalo na koji način bi proizvođači, distributeri, trgovinski lanci i ugostiteljski objekti donirali višak hrane.

Jovčić navodi da je pre pet godina formirana Radna grupa koja radi na pripremi Nacrta zakona o upravljanju viškovima hrane, ali Nacrt još nije donet.

Prošle godine je i Savet za filantropiju osnovao Radnu grupu za unapređenje zakonskog okvira za doniranje viška hrane.

Prema rečima Jovčić, najviše se pregovara oko ukidanja PDV-a, jer postoji bojazan da bi ukidanje PDV-a na doniranje hrane dovelo do zloupotrebe u smislu preprodavanja te hrane.Jovčić kaže da u Srbiji u proseku jedno domaćinstvo godišnje baci oko 35 kilograma hrane, a ukupno u našoj zemlji se za godinu dana baci oko 247.000 tona.

Pretpostavlja se da još toliko hrane bacaju trgovinski lanci, ugostiteljski objekti i proizvođači.

Prema podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, oko pola miliona ljudi nije u stanju da zadovolji minimalne egzistencijalne potrebe i mesečno troši manje od 12.045 dinara.

Međutim, ni u Evopi još ne postoje sistemska rešenja za donaciju hrane, ali je EU izdala preporuke kako bi zemlje mogle da smanje bacanje hrane, međutim, te preporuke nisu obavezujuće.- Francuska je prva zemlja u svetu koja je pre nekoliko godina usvojila Zakon o upravljanju viškovima hrane, tako da su oni počeli sistemski time da se bave - ukazuje Jovčić.

Ciljevima održivog razvoja UN planirano da se do 2030. bacanje hrane u svetu smanji za 50 odsto.

Na svetskom nivou, dodaje Jovčić, jedna trećina ukupne količine hrane bude bačena, a osim velikog socijalnog, predstavlja i ekološki problem.

Za proizvodnju, preradu, pakovanje i distribuciju te hrane utroši se ogromna količina vode i energije, a ona završi na deponiji gde postaje otpad i ispušta metan - gas koji je štetan i utiče na klimatske promene.

- Ako bismo tu bačenu hranu posmatrali kao državu na globalnom nivou, ona bi bila treća u svetu po emisiji gasova sa efektom staklene bašte, odmah iza Kine i Amerike - ukazala je Jovčić.
U Srbiji hranu mogu da doniraju proizvođači, distributeri i trgovinski lanci, ali ne i ugostiteljski objekti i građani, jer ta hrana nema deklaraciju i niko ne može da garantuje da je ona bakteriološki ispravna i bezbedna za ishranu.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/vesti/drustvo/pola-miliona-ljudi-u-srbiji-nema-dovoljno-hrane-mi-jos-uvek-nemamo-usvojen-pravilnik-koji-bi-ubrzao-2020-02-12

Suncokret (lat. Helianthus annuus), potiče od grčke reči helios (sunce) i anthos (cvet). Pripada porodici glavočika. Na području današnjeg Perua i Meksika
suncokret se uzgajao još pre 5.000 godina, a hiljadama godina ga koriste i Kinezi kako u ishrani, tako i u akupunkturi. Maje su poštovale suncokret kao simbol svetlosti i plodnosti. Semenke su mlele i od brašna pravili hleb. Kada je u pitanju nutritivna vrednost suncokret je pravi eliksir mladosti, lepote i zdravlja.
Suncokret su u Evropu doneli misionari početkom 16. veka, a sto godina kasnije njegovo uzgajanje proširilo na čitavom starom kontinentu. Procvat uzgoja u
Nemačkoj dogodio se tokom Drugog svetskog rata, a danas se najviše gaji u Rusiji, Francuskoj i Južnoj Evropi. Suncokret ima čupav i vlaknast koren sastavljen od mnoštva malih korenčića i može prodreti do tri metra u zemlju. Ima veliku sposobnost upijanja vode, ali i štetnih materija iz zemlje, pa se koristi za isušivanje močvarnog i čišćenje zagađenog zemljišta. Stablo najčešće doseže visinu od 50 do 250 santimetara. Cvetovi su vrlo krupni na dugim drškama od više redova žuto obojenih listića, a cvetno dno je najčešće ravno sa manjim ispupčenjem u sredini.
Suncokret cveta od jula do septembra i spada u medonosne biljke, pa pčelarima pruža stabilnu i dobru ispašu pčelinjih društava. Godišnje u Srbiji se proizvede
oko 2.000 tona suncokretovog meda. Berba suncokreta se najčešće obavlja u prvoj polovini septembra. Seme suncokreta je prava riznica vitamina i minerala, ima kalcijuma, kalijuma, gvožđa, magnezijuma, cinka, vitaminima E i B grupe, beta karoten. Sadrži polinezasićene masne kiseline najviše linoleinsku, omega 6 masne kiseline i omega 9 mononezasićene. Prva asocijacija na suncokret je ulje i semenke koje se grickaju, ali se mogu dodavati salatama ili kao osnova za izradu biljnih pašteta u kombinaciji sa lanom, susamom i maslinovim uljem. Kada su u pitanju lekovita svojstva suncokreta spisak bolesti na koje ima pozitivan
učinak je poduži. U tradicionalnoj medicini odavna se koristi za lečenje artritisa, reume, jačanje vida ali i u borbi protiv starenja. Poslednja istraživanja su pokazala da konzumiranje semenki suncokreta deluje na funkcionisanje nervnog sistema i da pomaže kod pacijenta obolelih od multiplaskleroze. Tajna je u selenu, vitaminu E i snažnim antioksidanti kojima je suncokret bogat.
U suncokretu su prisutni fitoseroli koji utiču na snižavanje nivoa holesterola u krvi. Vitamin E, zajedno sa selenom čini snažan antioksidans, koji sprečava
oštećenje krvnih sudova. Suncokret je poželjan u prevenciji i lečenju kardio - vaskularnih i malignih oboljenja, pa ga nazivaju i super hranom.
Seme je bogato kalcijumom koji deluje na zdravlje kostiju, magnezijum sprečava grčenje mišića, dok bakar obezbeđuje fleksibilnost kostiju i zglobova. Redovna upotreba semenki može da spreči pojavu artritisa.
Suncokret je bogat i vitaminom B koji obezbeđuje obnovu oštećenih ćelija i izgradnju novih, pospešuje metabolizam i energiju tela, jača imunitet i preporučuje se trudnicama. Ovaj vitamin direktno utiče i na zdravlje kože, kose i noktiju. U kombinaciji sa vitamin E, koga ima u izobilju u suncokretu najbolji je lek protiv
starenja i sredstvo za obnovu kože. Zbog sadržaja esencijalne linolne masne kiseline, vitamina E i proteina, redovni unos semenki vlaži dehidriranu kožu i može da pomogne kod ekcema. Telo koristi bakar za proizvodnju melanina koji koži daje lepu i zdravu boju. Suncokret je bogat i dijetalnim vlaknima pa poboljšava i probavu. Ali treba napomenuti da je seme suncokreta izuzetno kalorično i dovoljno 25 grama semenki da se zadovolje dnevne
potrebe organizma za vitaminom E.
Suncokret nije samo ukusna i zdrava hrana ili lep cvet, on je i pravo matematičko čudo. Semena unutar suncokreta striktno slede Fibonačijev niz odnosno 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144. U ovom nizu svaki broj predstavlja zbir prethodna dva broja. Spirale koje se vide u središtu cveta suncokreta su generisane od ovog niza, a dve serije krivulja se odmotavaju u suprotnim smerovima počinju u centru i završavaju kod latica. Svako seme mora biti pod tačno određenim uglom u odnosu na susedno seme da bi svi zajedno uspešno stvorili savršenu spiralu. Odgovarajući ugao ili zlatni ugao u suncokretu je 137.508 stepeni. Ako bi se ovaj ugao promenio čak i za jednu desetinu stepena, savršena struktura semenki bi se potpuno poremetila. Čudesan je način kako je priroda sve to udesila i pružila čoveku biljku kao hranu i lek.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Srbija će izvoziti žitarice i mehanizaciju na tržište Angole, što će označiti tešnju saradnju sa afričkim tržištem, što u prethodnih 30 godina nije bio slučaj.

To je zaključak današnjeg sastanka u Institutu Biosens delegacije Angole, ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i predstavnika Biosensa."Poslednjih 20, 30 godina sradnja sa afričkim zemljama bila je, neopravdano, zanemarena, a prostora saradnju je mnogo. Pre svega, kada je reč o izvozu naših žitarica i mehanizacije, jer konkretno Angola je zemlja bogata naftom, ali im nedostaje kvalitetna hrana. Tu vidimo mogućnost za saradnju", rekao je Nedimović.

Predstavnici delegacije Angole kažu da su više nego zadovoljni onim što je danas dogovoreno, te da "iz Novog Sada kreću sigurni da će biti realizovana bliska saradnja sa Srbijom u oblasti poljoprivrede"."Poljoprivreda je razvijena, pogotovo kada je u pitanju mehanizacija, koja je u Srbiji izuzetno kvalitetna. Siguran sam da ćemo u tim smislu ostvariti saradnju", rekao je predsednik Skupštine Angole Fernand da Piedade Diaš duš Santuš.

Profesor i osnivač Instituta Biosens Vladimir Crnojević upoznao je delegaciju Angole sa onim šta radi Biosens u oblasti digitalne transformacije poljoprivrede.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/saradnja-s-africkim-trzistem-srbija-ce-izvoziti-zitarice-i-mehanizaciju-u-angolu/82t3e5l

Kukuruz (lat. Zea mays) je jedna od prvih žitarica koje je čovek počeo da uzgaja. Od zrelog zrna melje se brašno, dok se u ishrani najčešće koristi šećerac. Bere se kad nije sasvim dozreo, odnosno zrna nisu suva i tvrda što znači da proces transformacije šećera u skrob nije završen. Može se jesti kuvan, pečen, kako dodatak brojnim salatama ili prilog uz glavno jelo. Nekada, u Srbiji se najviše jela proja, odnosno hleb od kukuruznog brašna, dok je za doručak
bio obavezna kačamak ili cicvara, takođe napravljeni od ovog brašna.
Primitivni ratari su još pre 10. 000 godina odvajali najkvalitetnije seme kako bi poboljšali osobine teosinte, divljeg predaka kukuruza. Poreklo vodi iz Severne i
Južne Amerike, a posebno je bio cenjen među Majama koja je imala čak i boga posvećenog kukuruzu s kojim se i trgovalo. U Evropu su ga doneli Španci 1493. dok je na Balkanu počeo da se gaji u 17. veku. Kukuruz je i danas osnovna hrana u mnogim delovima sveta i po proizvodnji prevazilazi pšenicu i pirinač.
Ali valja napomenuti da nije svaki kukuruz namenjen za ljudsku ishranu. Deo kukuruzne proizvodnje koristi se kao stočna hrana, a deo za preradu u raznim
granama industrije. Postoji šest glavnih tipova kukuruza: zuban, tvrdunac, plevičar, kokičar, mekunac i šećerac.
U ljudskoj ishrani najviše se koristi kukuruz šećerac čijim kuvanjem se oslobađa ferulinska kiselina koja je lekovita. Ima 86 kalorija u 100 grama, bogat je vlaknima, prirodnim skrobom i vitaminom B1 koji je neophodan u pravilnom funkcionisanju mozga. Zato se preporučuje da kukuruz redovno jedu starije osobe kako bi sprečile pojavu senilnost. Štiti organizam od kardio - vaskularnih bolesti, čuva vid, sprečava anemiju, pomaže kod bolova u mišićima pa je redovno na meniju sportista. Osim toga poboljšava koncentraciju, jača nervni sistem, čisti krvne sudove, digestivni trakt i odličan je diuretik, pa ga naučnici svrstavaju u super - namirnicu.
Zanimljivo je da smrznut kukuruz šećerac ne gubi svojstva dubokim zamrzavanjem pa se može pripremati na isti način kao i kad je svež ili konzerviran. Za razliku od drugog povrća koje termičkom obradom gubi deo nutritijenata, kuvanjem ili pečenjem kukuruza delimično se uništava samo vitamin C, ali se oslobađaju molekuli sa antioksidativnim dejstvom, što povećava njegova lekovita svojstva. Inače, iskusne domaćice savetuju da, ukoliko sami
kiselite kupus, dodajte jednu šaku suvog, prošlogodišnjeg kukuruza. Raso će ostati bistar, lepe žute boje i neće biti sluzav.
Lekovita svojstva
Međutim, koliko god ovo povrće bilo zdravo, ono što ga čini lekovitim je kukuruzna svila. U narodnoj medicini, čaj od kukuruzne svile se koristi kao blagi diuretik, za izbacivanje kamena i peska iz bubrega i mokraćne bešike, protiv cistitisa, gihta, reumatizma, reumatoidnog artritisa…Konzumiranjem ovog čaja u toku 24 časa može se nekoliko puta povećati količina izlučene mokraće, i to bez štetnih posledica. Ovo je važno za one bolesnike koji imaju problem sa zadržavanjem vode u organizmu. Naučna istraživanja su dokazala da sveža kukuruzna svila u sebi sadrži masno i eterično ulje, smolu, gumu,
alkaloid koji ima osobinu da steže krvne sudove, hlorofil, fosfornu kiselinu i dosta kalijuma i mangana.
Da bi se koristila kao lek, kukuruzna svila se uzima sa klipova kukuruza pre oprašivanja i suši se na promaju. Priprema čaja je jednostavna: jedna kašičica dobro osušene kukuruzne svile prelije se šoljom vrele vode, ostavi da odstoji pet do deset minuta i onda se popije. Samo, kao i kada je bilo koji drugi lek u pitanju, ni sa ovim čajem ne treba preterivati.
Osim šećerca u ljudskoj ishrani koristi se i kukuruz kokičar od koga se prave kokice. Ova vrsta kukuruza u sebi sadrži malu količinu vode, koja, kada se zagreje pretvori se u paru i natera zrno na eksploziju koje nalikuje belim cvetovima. Kokice sadrže malo kalorija, a brzo zasite pa se preporučuju kod dijeta, naravno bez previše soli ili preliva poput putera i čokolade.
I za kraj za sve one koji žele da se oprobaju u pravljenju prave, domaće seljačke proje poklanjamo i recept. Proju služiti umesto hleba uz sarmu, podvarak, prebranac ili punjene paprike.
PROJA
Potrebno:
*400 gr kukuruznog brašna
* 200 ml mlake vode
* 1 prašak za pecivo
Priprema: U 400 grama kukuruznog brašna sipati oko 200 ml mlake vode sa razmućenim praškom za pecivo i jednom kašičicom soli. Sve dobro izmešati varjačom i sipati
u tepsiju podmazanu mašću. Peći u zagrejanoj rerni na 230 stepeni C oko 15 do 20
minuta. Kada je proja pečena ovlaš je poprskati vodom, prekriti je kuhinjskom krpom i ostaviti da se prohladi.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31