Živorad Cvetković (66) rođen je i odrastao u Krčmaru nedaleko od Mionice. Osnovnu školu je završio u devet kilometara udaljenom Rajkovcu do koga je svaki dan pešačio. Iz tog perioda, kako kaže, poneo je u glavi dovoljno znanja za dalje školovanje, a u nogama mu je ostalo 24 000 pređenih kilometara do škole i nazad. Odrastao je u zdravoj seljačkoj porodici u kojoj je naučio šta je red, rad i poštenje. Završio je Elektrotehnički fakultet i po zanimanju diplomirani inženjer elektrotehnike. U svojoj privatnoj firmi ELBI u Valjevu sa još šest inženjera 2015. napravio je prvi u svetu liofilizator sa omskom razmenom energije. U pitanju je inovativno i 30% ekonomičnije rešenje od svih do sada poznatih u oblasti prehrambene industrije. Danas su najtraženija firma koja svoje liofilizatore prodaje i na zahtevnom američkom tržištu.

Šta je liofilizacija?

- To je najsavremenija tehnologija u prehrambenoj industriji za sušenje, čuvanje i transport prehrambenih namirnica. Ovu tehnologiju je godinama koristila NASA za ishranu kosmonauta a sada je u Americi u konvencionalnoj upotrebi. Nadam sa da nam Amerikanci neće prodavati našu malinu liofilizovanu na našoj opremi i da ćemo se mi osvestiti sa upoznavanjem ove tehnologije.

Kako funkcioniše liofilizacija?

- Opšte je poznato da hrana klasičnim sušenjem ili zamrzavanjem, ima ograničen rok upotrebe. Osim toga vremenom gubi svoja svojstva i zahteva specijalan transport i utrošak električne energije. Liofilizacijom se iz hrane na - 60 stepeni sublimacijom, izvlači voda, pri čemu hrana ne gubi oblik, boju, miris i ukus. Svi sastojci ostaju u nepromenjenom obliku i sastavu kao u svežem stanju. Tako osušena hrana može da traje 10 i više godina u zavisnosti od kvaliteta ambalaže. Hrana se čuvana sobnoj temperaturi, ne troši se energija i laka je za transport.

Za koje sve namirnice se može upotrebiti?

- Liofilizovati se mogu sve vrste hrane: meso, mleko i mlečni proizvodi, voće, povrće, lekovito bilje, šumski plodovi… Liofilizovana hrana je hrskava i može da se konzumira u suvom stanju kao keks. Ukoliko je potopite u vodu vrati se u prvobitno stanje kao kad je sveža. Voće, recimo maline, imaju ukus, miris i izgled kao da su sada ubrane.

Na primeru liofilizacije komine grožđa koja se u vinarskoj industriji tretira kao nus proizvod objasniću sve prednosti ove tehnologije. Kada posle fermentacije ocedite grožđe ostanu semenke i opna od puceta grožđa što zovemo komina. Kada tu kominu zaledimo i ubacimo u liofilizator dobijemo suvu masu u prahu koja se u farmaceutskoj industriji koristi kao osnova za 80 % lekova (podatak iz farmaceutskog zavoda Kube čiji su svi lekovi biljnog porekla). Cena tog praha je nekoliko puta skuplja od vina. Ja sam sa svojim tehnolozima prvi u svetu uspeo da iz  komine izvučem 10% alkohola (rakije) što se na mikrobiološkom institutu pokazalo kao neuporedivo kvalitetnije alkoholno piće od tradicionalno destilisanog alkohola. Ovo piće sam brendirao pod imenom RASTAVA ( to je naziv brda iznad moje kuće u selu sa koga se daleko vidi.) Ali, tu nije kraj. Voda izvučena iz komine na tržištu ima cenu veću od samog vina. Slična priča je i sa preradom kozje surutke koja je takođe, tretirana kao nus proizvod. Zahvaljujući meni danas iz Srbije se uz pomoć liofilizacije širom sveta prodaje srpska kozja surutka.

Koliko je skupa ova tehnologija?

- Ova tehnologija je skupa samo zato sto troši dosta električne energije. Zato smo došli na ideju da iskoristimo solarnu energiju. Naime, važno je istaći da ELBI Valjevo proizvodi opremu-liofilizadore, a samom tehnologijom se bavi ćerka firma PVP Centar za liofilizaciju koja je koncipirana da jednog dana, a mislim da će se to desiti ove godine, funkcioniše kao Institut za liofilizaciju i to prvi u Evropi. Ovaj centar je projektovan i u svom sastavu ima 7 liofilizatora priključenih na solarnu elektranu 200kVA, na kojima edukujemo potencijalne kupce i vršimo uslužno liofilizovanje. S obzirom na to da Srbija ima dosta sunčanih dana, što nam je Bog dao, i mnogo lekovitog bilja i šumskih plodova sa ovom tehnologijom možemo da budemo lideru u svetu po proizvodnji zdrave hrane. Kada bi sakupili i liofilizovali sav sremuš prihod Srbije bi bio ravan prihodu od maline.

Ovo nije jedino po čemu ste bili inovativni. Šta još nudite  Srbiji?

 - Oduvek su me interesovale nove tehnologije iz moje struke. Posle posete sajmu tehnike u Hanoveru 1992. gde sam prvi put video kompozitni (silikonski) izolator na štandu Furukave iz Japana, napustio sam državni posao i započeo proizvodnju silikonskih izolatora. Nakon samo dve godine moja privatna firma ELBI je u svom proizvodnom programu, i to prva u Evropi, imala sve vrste izolatora od 12 do 730 kV. Danas smo prihvaćeni i prisutni na četiri kontinenta, naše izolatore koriste elektroprivrede 54 zemlje širom sveta, metroi Pariza, Londona, Milana… Jedino gde nismo prihvaćeni je Elektro-distribucija Beograd. Ovo ime izgovaram sa gorčinom, jer na njihovim tenderima, i pored činjenice da je naša oprema mnogo kvalitetnija i jeftinija, mi ne možemo da učestvujemo.

Kao čovek koji je ceo život vezan za selo, šta je po vašem mišljenju potrebno za napredak srpskog sela?

- Bitno da se vratimo tradicionalnom životu i porodici na selu. Sa sela je uvek sveža krv dolazila u grad. Pogledajte samo listu najvećih Srba, prvih sto su svi sa sela. Kada bi u svakom srpskom selu obnovili zemljoradničke zadruge i opremili ih opremom za

liofilizaciju na solarni pogon, narednih 10 godina sva srpska metaloprerađivačka industrija bi proizvodila liofilizatore, elektroindustrija bi gradila solarne elektrane a građevinska industrija renovirala objekte i prilazne puteve. Srbija bi materijalizovala svoj neuporedivo bolji geografski položaj u odnosu na srednju i severnu Evropu, a mi bismo, kao što rekoh, bili lideri u proizvodnji zdrave hrane.

Izvor: Agrobiznis magazin

Suficit Srbije u izvozu poljoprivredne proizvodnje poslednjih godina dostiže i milijardu i po dolara. Istovremeno, plasman tih proizvoda u Kinu za 11 meseci 2020. vredeo je samo oko 50 milona dolara.

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Veljko Jovanović smatra da nije iskorišćen ni deo potencijala za saradnju Kine i Srbije u ovoj oblasti.

“Ono što je srpska velika prednost je pristup mnogim tržištima, što bi trebalo više da se koristi nego do sada. Imamo kvalitet, znanje, iskustvo na najzahtevnijim tržištima. Potrebni su nam, naročiti firmama srednje veličine, investicioni partneri koji bi pokrenuli celu priču”.

Kina je postala vodeće svetsko tržište hrane, a Srbija već ima dozvole za izvoz junećeg, jagnjećeg i svinjskog mesa i mlečnih proizvoda na to tržište, ali trenutno se plasiraju male količine, pa je tako vrednost najizvoženije govedine 2020. dostigla tek tri miliona evra. Ipak, stvari se pomeraju i Kina je iz Srbije pošle godine prvi put uvozila stočnu hranu, sokove, jagnjetinu.

“Ono što je dobro je da su naše najveće kompanije iz ovih oblasti same došle do nekih partnera u Kini i do značajnih kontakata i time potvrdile svoj kvalitet, a i kredibilitet zemlje iz koje dolaze. Reč je o velikom i zahtevnom tržištu na koje nije lako ući, a kada uđete onda možete svoje mesto da pomerate. Ta saradnja je obostrana", istakao je Jovanović.

Jovanović je ocenio da je budućnost u ulaganju kompanija iz Kine u poljoprivredne potencijale Srbije, kao i zajedničke investicije u ovu oblast. Podsetio je da je Srbija poljoprivredna zemlja, te da je pored ostalog treći proizvođač maline i soje u Evropi, drugi proizvođač šljive i deseti proizvođač kukuruza na svetu, dok je jedan od vodećih regionalnih izvoznika jabuka u Rusiju.

“Interesovanje kineskih firmi za tu saradnju je veliko, ali još nije bilo značajnijih pomaka u smislu konkretnijih investicija. U Komori imamo razgovore na nedeljnom nivou sa kineskim partnerima koji se interesuju za mogućnost investiranja u oblasti poput prerade voća, alkoholnih pića", kaže Jovanović.

Srbija i Kina su 4. februara potpisale i dva protokola o fitosanitarnim uslovima za izvoz sušenog rezanca šećerne repe, kao i za izvoz kukuruza.

Izvor:https://naslovi.net/2021-02-11/beta/srbija-ima-potencijal-za-vecu-saradnju-u-poljoprivredi-i-prehrambenoj-industriji-sa-kinom-video/27272633

Proizvodnja hrane za pse i mačke postala je unosan biznis poslednjih godina. Samo u 2020. Srbija je izvezla 39.118 tona ove robe, vredne 89,5 miliona evra. U 2012. godini, vrednost izoza bila je gotovo deset puta manja - 7,1 milion, a količina 8.280 tona.
Da je ovaj posao u usponu i dobar za ulaganje nedavno je pomenuo i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Kako je rekao, proizvodnja hrane za kućne ljubimce iz četiri fabrike u Srbiji, beleži značajan rast izvoza.

- U Srbiji se prave gotovi i poluprerađeni proizvodi, ali i klanični otpad treće kategorije, koji se obradi do nekog nivoa i tako izvozi - objašnjava Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočnih proizvoda u Privrednoj komori Srbije. - Najviše izvozimo u Rusiju, Poljsku, Italiju, Grčku, Češku, Švajcarsku, Francusku, Izrael, Bosnu i Hercegovinu, Veliku Britaniju i Albaniju.

Zvanični podaci pokazuju da smo prošle godine uvezli 39.520 tona hrane za pse i mačke. Vrednost ovog uvoza bila je 37,5 miliona evra. Ovakva cenovna razlika između uvoza i izvoza, iako su slične količine u pitanju, kako objašnjva Budimović, može biti ta, jer imamo fabrike koje prave i pakuju jednokratne kesice hrane za upotrebu, koje prodajemo, a s druge strane, nabavljamo u džakovima od po 25 kilograma, pa je to jeftinije. Hranu za pse i mačke uvozimo, osim iz EU, iz SAD i Velike Britanije.- Najveću razmenu ovih proizvoda imamo sa zemljama EU i to je postao izuzetno isplativ posao u Srbiji - objašnjava Budimović. - Ne govori se mnogo o ovom poslu, pa se ni ne zna koliko je unosan. Imamo četiri fabrike za proizvodnju hrane za pse i mačke, ali i firmu u Bačkoj Topoli, koja pravi poluproizvode koji se izvoze i dalje obrađuju. Ovim poslom u Srbiji uglavnom se bave naše, domaće, kompanije.

Značajna vrednost izvoza hrane za pse i mačke beleži se u 2018. godni, kada je ona iznosila 48,5 miliona evra. Godinu dana pre toga izvezli smo robu vrednu 34,1 milion. Srpske fabrike su, inače, duplirale izvoz ove robe, u 2020. godini, u odnosu na 2017. kada je on bio 20.227 tona.
KONCENTRAT ŠALJEMO U PERU
SRBIJA je prošle godine izvezla i 247.000 tona hrane za životinje. Osim one za pse i mačke, tu spadaju i druge komponente koje se prave i ubacuju u stočnu hranu. Vrednost ovog izvoza bila je 167,6 miliona evra i četiri puta je veća nego u 2012. godini. Izvoz je pre devet godina bio 103.098 tona.

- U hranu za životinje spadaju razne smeše, mineralno-vitaminske ili biljne komponente, suncokretova i sojina sačma - objašnjava naš sagovornik. - Sve su to smese koje se pre hranjenja životinja mešaju sa kukuruzom, jer se on ne stavlja u njih. Ovu hranu za životinje izvezli smo u ViH, Veliku Britaniju, zemlje EU, Severnu Makedoniju, Kinu, Albaniju i u Peru.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/963817/hranimo-ljubimce-citavoj-evropi-proslogodisnji-izvoz-obroka-pse-macke-vredan-89-5-miliona-evra

 

Dunja (lat. Cydonia oblonga) je voće iz porodice ruža. Njeno botaničko ime potiče od grčkog grada Kydonia (danas Hanija) na severozapadu ostrva Krita. Legenda kaže da su u antičkoj Grčkoj bogovi dunjom određivali sudbinu. Smatrala se simbolom ljubavi, sreće, plodnosti, pameti, lepote, postojanosti i neprolaznosti. Zbog toga mnogi istoričari smatraju da su jabuke opisivane u drevna vremena zapravo bile dunje jer su češće bile  zastupljene u prirodi nego jabuke. Zbog svojih lekovitih svojstava  izuzetno je cenjena u Srbiji, a kao lek se osim ploda koristilo i lišće od koga se pravi čaj. Koliko je bila cenjena potvrđuje i podatak da se devojčicama često davalo ime Dunja koje je i danas popularno.

 Od kompota do rakije

Dunja vodi poreklo sa Kavkaza, raste u Aziji i Evropi, na rubovima šuma, a ima je i na primorju. I danas se u Jermeniji i Iranu se može naći u prirodi. Dunja raste kao žbunasto listopadno drvo do šest metara visine. Stablo liči na jabukovo, a slični su i listovi. Od maja do juna okićeno je belim do nežno ružičastim cvetovima, dok je plod zlatno-žute sa sitnim dlačicama i dozreva u kasnu jesen. Po obliku može podsećati na jabuku, krušku ili biti nepravilnog oblika kao da je grbav. Dunje se mogu posaditi u vinogradima ili u podnožju visokih voćaka, a počinje da rađa nakon četiri godine od sadnje, dok punu rodnost dostiže sa osam godina starosti. Seme dunje sadrži različite sluzi, ulja koja neguju i hidriraju kožu pa se sve više koriste u kozmetičkoj industriji. Dunja je niskokalorično voće koje na 100 grama sadrži samo 57 kalorija, pa dobro dođe osobama koje imaju problem sa viškom kilograma i žele da smršaju.

Plod dunje često zovu vitaminska bomba jeseni jer ima velike količine vitamina C, zatim vitamin B1, B2, ali i kalijum, natrijum, cink, gvožđe, bakar, mangan, pektin i druge organske i neorganske kiseline. Pored toga, sadrži i proteine, dijetalna vlakna i ugljene hidrate. Nažalost, dunja se sve ređe jede u sirovom stanju, već se najčešće koristi u preradi za izradu kompota, želea, sokova, kao slatko ili za pravljenje čuvane rakije dunjevače. Verovali ili ne, ali dunje su odlični prirodni osveživači vazduha, pa ne čudi što su ih naše bake nekada davno čuvale na ormanima tokom zime.

 Lekovita svojstva

Narodna medicina odavnina koristi dunje za lečenje. Zahvaljujući taninu i sluzi ova voćka povoljno deluje na rad creva i sprečava infektivne bolesti. Sadrži i dosta pektina, koji povoljno utiče na krvni sistem, pomaže u snižavanju krvnog pritiska i holesterola. Sok od dunje se preporučuje protiv kašlja, asme i dijareje, dok se pečena ili kuvana dunja posebno pogoduje anemičnim osobama, ali i za lečenje upala želudačne i crevne sluzokože. Dunja se upotrebljava i za lečenje sluzokože ždrela, krajnika, disajnih puteva kao i ublažavanje obilnih menstruacija. Čaj od dunjinih semenki leči nesanicu, ublažava napetost i otklanja neprijatan zadah, dok sluz od semenki leči opekotine i rane. Čaj od listova dunje je odličan prirodan lek za zaustavljanje proliva.

Zbog njenih lekovitih svojstava dunju u narodu često zovu „kraljica jeseni“, a čaj od ploda ove voćke blagotvorno deluje na disajne tegobe, smiruje kašalj, promuklost i ublažava simptome bronhitisa. Svakodnevno konzumiranje dunje u sirovom stanju pokazalo se kao blagotvorno pomoćno sredstvo kod tuberkuloze, problema sa otežanim radom jetre, dizenterije, čira na želucu, kao i kod bolesti očiju. Kompot od dunje preporučuje se kod problema s crevima ili želucem, dok je sok od ove voćke jedno od najboljih sredstava protiv dekubitusa (rana koje nastaju na telu usled dugog ležanja) opekotina, ispucale kože, svraba. Dunja se dobro pokazala i u jačanju imuniteta što svima nama u zimsko vreme, a posebno sada u vreme epidemije korone, dobro dođe.

Ovo voće je izuzetno cenjeno u Francuskoj gde se već vekovima, verovali ili ne, pravi sir od dunja. Ova po ukusu vrlo neobičan sir Francuzi kombinuju sa pečenim mesom, pre svega sa pačetinom, piletinom, ali i junetinom i divljači. Ovaj sir je snažan izvor energije, ali se ne preporučuje se dijabetičarima i gojaznim osobama. Za kraj vam poklanjamo recept za ovaj neobičan sir.

Sir od dunje

Priprema: Dva kilograma dunja skuvati, zajedno sa korom, dok potpuno ne omekšaju. Kada se ohlade, iseći na komadiće i ispasirati. Izmeriti dobijenu masu i na kilogram ipo pirea od dunje dodati kilogram šećera. Sve ponovo kuvati na laganoj vatri 45 minuta uz neprestano mešanje. Kada se sir skuva sipati u odgovarajuću tepsiju, plitku staklenu posudu ili u posudice. Kada se ohladi, sir iseći na kocke, uvaljati u prah šećer, i staviti na tamno i suvo mesto da se dobro ohladi i stegne.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Sušeno voće poput kajsija, brusnica, suvog grožđa, smokava ili šljiva mala su pakovanja bogata hranljivim sastojcima i vlaknima, jer uklanjanjem vode iz voća njihova koncentracija raste.

Poređenja radi, pola šoljice očišćenih sušenih kajsija sadrži 4,7 grama vlakana, dok ista količina svežih kajsija sadrži tek 1,6 grama vlakana. Pored toga, suvo voće je i bogat izvor antioksidanasa, kao i folne kiseline i B vitamina.

Istraživanje sprovedeno na 13 hiljada ispitanika pokazalo je da ljudi koji konzumiraju sušeno voće imaju bolji unos hranljivih sastojaka od onih koji ga ne jedu.

Međutim, ne treba smetnuti s uma da je u sušenom voću veća koncentracija i prirodnih šećera, što ne mora nužno uzrokovati zabrinutost. Za sportiste kojima treba brzi unos energije ovo je čak vrlo korisno, ali na oprezu moraju biti osobe koje paze na unos šećera, ugljenih hidrata i kalorija.

Primera radi, šoljica grožđa sadrži 23 grama šećera i ima 104 kalorije, dok ista ta šoljica suvog grožđa ima 116 grama šećera i 520 kalorija, što je pet puta veći iznos.

Smernice za pravilnu ishranu propisane u SAD, preporučuju potrošnju od jedne do dve šoljice voća dnevno. Ako je to sušeno voće, pola šoljice računa se kao jedna.

Dijabetičari koji kontrolišu dnevni unos ugljenih hidrata, pridržavaju se različitih pravila.

Uobičajena preporučena dnevna doza za ljude na dijeti ili dijabetičare je dve kašičice sušenog voća, koje sadrže 15 grama ugljenih hidrata.

"Dve kašičice suvog grožđa odgovara količini od 15 grama ugljenih hidrata, ali za unos iste količine ugljenih hidrata možete pojesti pola šoljice crvenog grožđa. Isto tako, možete pojesti i gotovo polovinu manje dinje, koja sadrži 18 grama ugljenih hidrata", pojasnila je CNN-u Lori Zanini, stručnjak za dijabetes i dijete.

Na kraju, sušeno voće može biti hranljiva, prikladna i prenosiva užina, posebno kada se pomeša s orašastim plodovima. Ali, ako morate voditi računa o šećerima, ugljenim hidratima i kalorijama, vodite računa o porcijama sušenog voća, kako se nekontrolisanim grickanjem ne biste doveli u nezgodnu situaciju.

Zanini upozorava i na dodatne šećere koje sušeno voće može sadržati. Najčešće je to slučaj s brusnicama, a treba paziti i sa kandiranim voćem poput kolutova ananasa. Dodatna pažnja potrebna je i kod astmatičara i osoba osetljivih na sulfite. Naime, kao konzervans se često koristi sumporov dioksid pa se preporučuje korišćenje organskih marki sušenog voća.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Bundeva (lat. Cucurbita pepo) je jednogodišnja biljka puzavica iz familije bundeva. Naše bake su znale da od bundeve naprave najukusnije čorbe, a nema ko ne pamti ukus pite bundevare.  Bundeva zri u jesen, dugo zadržava svežinu pa je nezaobilazna na zimskoj trpezi. Plod se koristi u ishrani, a seme u fitoterapiji.

 Korisna od ploda do korena

Postoje naučni dokazi da se bundeva koristila u ishrani 7.000 pre nove ere. U staroj Grčkoj i Rimu žene su pravile pomade od tucanog semena bundeve i maslinovog ulja koje su koristile za negu kože i uklanjanje pega na licu. U srednjem veku su hodočasnici nosili o pojasu posudu od tikve, umesto čuture. Pita od bundeve tradicionalni je i danas deo obroka za Dan zahvalnosti u Kanadi i SAD.

Najčešće se gaji u bašti ili na njivama međuusev u kukuruzu. Plod je loptastog ili cilindričnog oblika žute, bele ili narandžaste boje, s glatkom ili blago rebrastom korom. Unutrašnjost bundeve je intenzivno žuto - narandžaste boje sa semenkama i pulpom. Bundeva spada u lekovite biljke a od nje se može iskoristiti bukvalno sve. Nadzemni delovi biljke, stablo i listovi koriste se za ishranu stoke, meso bundeve u ishrani, dok se od semenki dobija ulje izuzetnog kvaliteta. A koren? I on se koristiti za kalemljenje lubenica i dinja. Prinos bostana je bolji jer dobija snažan i dobro razvijen korenov sistem, pa sam bostan postaje otporan na razne bolesti. Na našim prostorima se uzgaja nekoliko vrsta bundeve uglavnom u baštama ili kao međuusev  u kukuruzu. Plod tradicionalne bundeve obično je težak između 2,7 i 8,2 kilograma, dok plod krupnijih sorti može da dostigne težinu i više od 34 kilograma.

Bundeva je bogata vodom, vlaknima, proteinima i vitaminima a u ishrani se koristi za pripremu čorbi, pita, ukusnih umaka, sokova, džemova ili se jednostavno ispeče u rerni. Po hranljivoj vrednosti i dijetetskoj važnosti bundeva je vodeća biljka među povrćem. Malo je poznato da ima šest puta više vitamina nego jabuka i cvekla, bogata je vitaminima A, C, E i B, kao i gvožđe. Od minerala najviše ima kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa, kao i mnogih oligo i mikroelemenata. Bundeva sadrži više od 60 odsto nezasićenih masnih kiselina i bogato je biljnim proteinima, belančevinama, pektine, celulozu, kao i druga biljna vlakna, što je čini lako svarljivom. Masnoća gotovo da nema, jer se u 100 grama bundeve nalazi samo tridesetak kalorija, pa je idealna za sve vrste dijeta. Međutim, treba napomenuti da seme bundeve ima čak dvadeset puta veću kalorijsku vrednost od ploda, jer sadrži više belančevina, ugljenih hidrata i masti, ali i druge korisne i lekovite sastojke koje sadrži i plod.

 Lekovite semenke

Semenke su bogata masnim uljem, proteinima i mineralima i koriste se pečena kao poslastica ili za dobijanje ulja hladnim ceđenjem. Bundevino ulje je crvenkaste boje, kvalitetno, lako svarljivo. Posle brojnih izučavanja stručnjaci su došli do zaključka da bundevino ulje reguliše nivo holesterola, preventivno deluje kod funkcije mokraćne bešike i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Istraživanja su potvrdila da ovo ulje smanjuje rizik od pojave nekih vrsta kamena u bubrezima. Preporučuje se i kao efikasan i neškodljiv lek protiv dečjih glista i pantljičare. Seme bundeve mogu da jedu i trudnice, dojilje, stariji i osobe sa bolesnom jetrom, kao i muškarci koji imaju problema sa prostatom, jer zbog obilja cinka umanjuje tegobe ove bolesti.

Seme bundeve golice posebno je vredno i bogato korisnim sastojcima. Kada se ljušti seme treba da vodite računa da ne uklonite tanku sivo-zelenkastu pokožicu, jer je u njoj najviše lekovitih sastojaka. Manje je poznato da plod bundeve sadrži aminokiselinu koja podstiče izlučivanje serotonina u organizam, hormona koji stvara vedro raspoloženje i osećaj sreće. U svakodnevnoj ishrani, tvrde stručnjaci, sprečava anksioznost i pojavu depresije. Bundeva sprečava prerano starenje organizma, nastanak kardiovaskularnih bolesti, degeneraciju tkiva oka, stvaranje katarakte… Zahvaljujući cinku pruža podršku gustoći kostiju pa se preporučuje osobama koje imaju problem sa steoporozom. Osim što reguliše varenje hrane, deluje i kao laksativ pa je korisna za suzbijanje zatvora.Plod i seme su od davnina poznati u narodnoj medicini i koristili su se za izbacivanje suvišne vode iz organizma, lečenje crevnih oboljenja, prostate…

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Svetske cene hrane su u decembru 2020. nastavile rast sedmi mesec zaredom, pri čemu su poskupele sve ključne kategorije namirnica, izuzev šećera, objavila je agencija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

FAO-v indeks, koji meri mesečne promene cena u korpi osnovnih prehrambenih proizvoda, koju čine žitarice, uljarice, mlečni proizvodi, meso i šećer, iznosio je u proseku 107,5 poena prošlog meseca u odnosu na novembarskih 105,2 poena, prenosi Rojters.

Podatak za novembar je revidiran naviše sa prvobitno procenjenih 105 bodova.

Na nivou cele 2020, FAO-v referentni indeks je iznosio prosečnih 97,7 poena, što je njegov trogodišnji maksimum i rast od 3,1% u odnosu na godinu ranije, ali je ipak za preko 25% niži od istorijskog rekorda zabeleženog 2011.

Cene biljnih ulja su u decembru nastavile nedavni snažan rast, skočivši za 4,7% na mesečnom nivou, nakon što su u novembru porasle za više od 14%.

Tokom cele prošle godine, cene biljnih ulja su zabeležile rast od 19,1% na godišnjem nivou, pod uticajem smanjene ponude palminog iz zemalja proizvođača i oštrog povećanja izvoznih dažbina u Indoneziji.

Žitarice su u decembru poskupele 1,1% na mesečnom nivou, usled povećanja izvoznih cena pšenice, kukuruza, sirka i pirinča zbog slabih izgleda roda u Severnoj i Južnoj Americi i Ruskoj Federaciji. U celoj 2020, cene žitarica su porasle 6,6%.

Cene mleka i mlečnih proizvoda su se takođe uvećale u poslednjem prošlogodišnjem mesecu za 3,2% u odnosu na novembar, dok su na nivou cele godine bile za oko 1% niže nego 2019. Decemabrsko poskupljenje mleka i mlečnih proizvoda bilo je podstaknuto snažnom uvoznom globalnom potražnjom, kao i unutrašnjom tražnjom u zapadnoj Evropi.

Meso je u decembru bilo skuplje za 1,7% u odnosu na novembar, ali je na nivou cele 2020. u proseku bilo za 4,5 odsto jeftinije nego godinu ranije. Najviše je u decembru poskupelo živinsko meso zbog izbijanja ptičjeg gripa u Evropi, dok su cene svinjetine blago skliznule usled suspenzije nemačkog izvoza u Aziju nakon pojave afričke svinjske kuge.

Na kraju, cene šećera su ostale stabilne u decembru posle rasta od 3,3%u novembru uzrokovanog pogoršanim izgledima roda šećerne repe i trske u EU, Rusiji i na Tajlandu zbog loših vremenskih prilika. Šećer je 2020. u proseku poskupeo 1,1% u odnosu na pretodu godinu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3133804/svetske-cene-hrane-na-trogodisnjem-maksimumu-u-decembru

Generalna skupština UN proglasila je 2021. godinom voća i povrća. Cilj je ujediniti proizvođače i potrošače kako bi se transformisao sistem ishrane.

Prema UN-ovoj Organizaciji za hranu i poljoprivredu, IYFV 2021. je jedinstvena prilika za podizanje svesti o važnoj ulozi voća i povrća u ishrani, zanačaju zdravstvene bezbednosti hrane i zdravlja, kao i u postizanju ciljeva održivog razvoja.

- Moramo se okupiti kako bismo obezbedili da visoko vredna hrana dopre do najugroženijih, ne ostavljajući nikoga iza sebe - rekla je Marčela Vilareal, direktorka za partnerstva i UN saradnju u FAO.

Helena Leurent, generalna direktorka FAO-ovog partnera Consumers International, dodala da je važno videti potrošače ne samo kao krajnje korisnike proizvoda, već kao aktivne partnere u promeni čitavog sistema proizvodnje i snabdevanja.

Andre Leu, ambasador međunarodne organizacije IFOAM Organics International, rekao je da su s obzirom na realnost klimatskih promena, uključujući ekstreme suše i poplave, adaptacija i elastičnost proizvodnje sada od suštinske važnosti. Dobar početak, predložio je, bilo bi zemljište:

- Vraćajući organsku materiju u zemljište, možemo povećati njegovu sposobnost da upije višak vode i zadrži je.Kada uđete u sušna razdoblja, ta zemljišta su tada otpornija na sušu. U proseku će ovi usevi doneti 30% više prinosa od zemljišta sa malo organske materije. Na taj način poljoprivrednike čuvamo u budućnosti.

Prema rečima Vilareala, ključni trenutak u Međunarodnoj godini voća i povrća biće UN samit za hranu koji će se održati na jesen. Cilj događaja je ponuditi platformu za ambicioznije akcije, inovativna rešenja i planove za transformaciju prehrambenih sistema.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3129148/2021-proglasena-za-godinu-voca-i-povrca

Leblebija mala bobica veličine graška jedan je od osnovnih sastojaka kuhinje Bliskog istoka. Koristi se za pripremu različitih jela, a zbog svoje visoko vredne nutritivne vrednosti i pozitivnog uticaja na ljudsko zdravlje zovu je i super hrana. Osim ploda izuzetno su zdrave klice, a nisu zanemarljiva ni lekovita svojstva lista ove biljke. U narodu je poznata i pod imenima naut, slanutak ili slani pasulj. Iako je vrlo korisna za zdravlje, na žalost, nedovoljno je zastupljena u našoj ishrani.

Jede se od bronzanog doba   

Leblebija (lat.Cicer arietinum) je jednogodišnja zeljasta biljka iz familije bobova, otporna je na hladnoću, nije izbirljiva kada je u pitanju zemljište i jedna je od najotpornijih mahunarki na sušu, a više vodi traži jedino u periodu cvetanja. Naučnici smatraju da je jedna od najranije kultivisanih biljaka koja se u ishrani ljudi koristi još od bronzanog doba. Legenda kaže da potiče iz drevnog biblijskog grada Jerihona, koristili su je u antičkoj Grčkoj, ali i u starom Egiptu, Rimu i Indiji. Na naše prostore verovatno su je doneli Turci zbog čega se u narodu zadržalo tursko ime naut za ovu biljku.

U ishrani se koristi seme leblebije koje se nalazi u kratkoj, dlakavoj mahuni koja najčešće sadrži jednu do dve semenke. Boja semena može biti od tamno braon do bež boje. Izgledom podseća na zrno graška, osim što je leblebija malo veća i nema pravilan okrugao oblik kao grašak. Najpoznatije sorte su desi koja ima sitnije tamno-braon zrno  i kabuli koja je nešto krupnija, a zrno je bež boje.

Leblebija može da se priprema kao varivo i tada se najčešće  priprema kao pasulj ili grašak, ali je potrebno prethodno je potopiti u vodu na nekoliko sati da omekša. Bogata je gvožđem i proteinima pa može da posluži kao odlična i ukusna zamena za meso. Treba obratiti pažnju i kupovati isključivo zrele plodove. Naime, mlade mahune nisu preporučene za jelo, jer vegetativna masa odnosno stabljika, lišće i mahune imaju visok sadržaj jabučne i oksalne kiseline, što može izazvati ozbiljne poremećaje u varenju. U blisko istočnim zemljama leblebiju melju u brašno koje se zove besan. U pitanju je bezglutensko visokoproteinsko brašno od celog zrna, a može biti i u vidu ljuspica odnosno mekinja. Ipak, leblebije su najpoznatije kao osnovni sastojak  humusa, dok se kod nas najčešće jedu propržene kao zdrava grickalica. Za one koji nisu probali, ukus leblebije sličan je ukusu pečenog kestena.

 Sastav i hranljiva vrednost

Biohemijski sastav leblebije sličan je ostalim mahunarkama. Poznate su kao izvor proteina, belančevina, ugljenih hidrata. Dobar je izvor gvožđa, pa čak i kuvana leblebija sadrži duplo više gvožđa od jednake količine mesa. Količina kalcijuma u leblebiji je takođe visoka i udružena je s belančevinama koje povećavaju njegovu apsorpciju, pa se preporučuje anemičnim osobama. Ima nizak glukemijski indeks pa je dobro došla na meniju dijabetičara. Najnovija naučna istraživanja su pokazala da je i lišće leblebije izuzetno zdravo, jer  osim vitamina sadrži i značajnu količinu minerala, pa može parirati kupusu i spanaću. Sadržaj kalcijuma, magnezijuma i kalijuma u lišću leblebije veći je nego u spanaću i kupusu dok je sadržaj gvožđa, cinka i bakra približno jednak. U leblebiji ima i vitamina i to kompleks B vitamina, kao i C i K.

Konzumiranje ove namirnice ima blagotvorno dejstvo na probavu i probleme sa digestivnim traktom. Istraživanja su dokazala da može biti vrlo korisna kod snižavanja holesterola, a lekari preporučuju leblebiju pacijentima koji pate od iritativnog sindroma debelog creva zbog velike količine biljnih vlakana. Pozitivno utiče i na rad mišića, nerava, kardiovaskularnog sistema, zdravlja kostiju. Zbog manjka natrijuma a dovoljne kalijuma preporučuje se srčanim bolesnicima i utiče na snižavanje, odnosno normalizaciju krvnog pritiska.

Za one koji vole da konzumiraju klice, leblebija predstavlja odličan izbor jer se veoma lako klija. Dovoljno je potopiti je u vodi jednu noć, a nakon toga ispirati povremeno (svakih 3-5 sati) i već za tri dana klice su spremne za upotrebu. Klice od leblebije najčešće se koriste kao dodatak salatama. Treba li reći da su klice jedno od osnovnih oružja u borbi protiv teških bolesti.

U arapskom svetu leblebiji su pripisivana i afrodizijačka svojstva. O tome svedoči recept arapske kuhinje u kome se savetuje da se tokom zime, pre spavanja, koristi napitak od vode, meda, luka u prahu i mlevene leblebije. A, kad se probudi libido, ostalo je već na vama.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Tihomir Bojanić iz mitrovačkog sela Čalma, poljoporivredom se aktivno bavi  oko 35 godina i to najviše  povrtarstvom i uzgojem paradajza. Objašnjavajući zašto se posle godina rada u Sremskoj Mitrovici,  odlučio za poljoprivrednu proizvodnju,  kaže da je tu video perspektivu jer ujutru kada svane sunce bude ga ceo dan što je za povrće dobro. Ima 7000 stabala krušaka,  a pod paradajzom obično ima pet jutara zemlje. To je po njegovim rećima dosta i bila bi velika šteta da mu to strada,  zato je među prvima u selu počeo da osigurava proizvodnju. „Proizvodnju osiguravam u Dunav osiguranju. Mogu vam reći da nisam pogrešio, jedna fina uredna kuća. Na vreme izađu na teren i redovno mi isplate štetu“, priča Tihomir.

Mladi proizvođači prema njegovim rečima treba da osiguraju proizvodnju, da bi mogli mirno da spavaju. On je ističe da je ove godine osigurao kruške,  imao je baš veliku proizvodnju,  ali budući da istoga dana nije osigurao paradajz, sledeće noći nije mogao da spava i jedva je čekao jutro da ode da osigura i paradajz. „Uradio sam to da mogu mirno da spavam. Recimo, 2018. je šteta bila 100 odsto i isplatili su mi sve, a da nisam osigurao šta bi bila velika. Dao sam 1.000 evra,  ali neka sam“, kaže Tihomir Bojanić.

Tihomir je 1985. godine posadio prvo jutro pod paradajzom, da bi danas imao pet jutara i unapred prodatu proizvodnju. On od svojih plodova kojih bude i po 150 na jednom struku pravi ceđeni paradajz koji kuva i prodaje širom Srbije. Kada je sezona, po nekoliko tona dnevno ovog proizvoda ide put kupaca u Beogradu, Subotici, Valjevu... ali se i od njegovih sirovina pravi paradajz sa izvoz u London! Za svoj rad dobitnik je brojnih proiznanja i medalja što kao najbolji proizvođač, a nešto i za vrhunski kvalitet. On koristi iskuljičvo holandsko seme industrijskog pradajza uz minimalnu upotrebu hemijskih sredstava. Ostvaruje prinos i preko 70 tona. A u poslu mu pored supruge i sina pomaže i preko 15 radnika. 

Sve više poljoprivrednih proizvođača u Srbiji shvata neophodnost osiguranja svoje proizvodnje, i ulaganje u osiguranje,  ne doživljava kao trošak, već kao ulaganje, to se moglo videti na radionici održanoj u okolini Sremske Mitrovice, koju je održalo udruženje novinara za poljoprivredu Agropress, a podržala kompanija ,, Dunav osiguranje“.

Miloš Kevilj,  iz sela Divoš,  čije se domaćinstvo bavi ratarskom proizvodnjom na oko 250 do 300 hektara, a sa osiguranjem je počeo 2013. godine.

 „Maltene svake godine budu štete na nekom delu. Bile su i do 30, 40 odsto, tako da nam se osiguranje isplatilo svake godine“, kaže Kevilj, i dodaje da se u njegovom selu posledenjih godina sve više proizvođača uključuje u osiguranje, pa je pre desetak godina, jedva dva-tri čoveka u selu radilo osiguranje,  a sada je u osiguranje uključeno sigurno oko 30, 40 njih.

Miloš sarđuje sa Dunav osiguranjem i kaže da je zadovoljan brzinom procene štete i isplatom.

 

Nada Kovačević,  iz Glavne filijale Dunav osiguranja u Sremskoj Mitrovici,  ističe da je ova osiguravajuća kuća i pored teške situacije 2020. godine bila maksimalno na usluzi svojim osiguranicima prilikom ugovaranja osiguranja, proceni i naknadi šteta. Takođe i kada je reč o savetima, što je bio slučaj i ove godine uz mere zaštite. Ona naglašava da Dunav nudi osiguravajuću zaštitu za sve vrste gajenih kultura,  i to od osnovnog rizika od grada, požara, udara groma, ali i dopunskih rizika od oluje, poplave, mraza. Navodi da je glavna filijala „Dunav osiguranja“ Srem,  ove godine svojim osiguranicima isplatila oko 150 miliona dinara na ime odštete,  i to po osnovu 570 odštetnih zahteva na usevima. Ističe da i pored rasta zaključenih polisa neki proizvođači i dalje imaju stav da šteta neće baš njima da se desi,  a praksa je pokazala da su velike štete posledica takvog stava.

Objašnjavajući koliko iznose premije Kovačević navodi da za hektar pšenice sa prinosom od 5.000 kg, po ceni od 20 dinara za kilogram, sa osiguranom sumom od 100.000 dinara premija iznosi 2.195 dinara.  „Osiguranik od tog iznosa pri zaključenju plaća samo porez od pet odsto, a ostatak plaća posle skidanja useva. Kada uračunamo povrat po osnovu subvencija premija osiguranja poljoprivrednika, ovo osiguranje košta samo 1.300 dinara.

Kada je reč o paradajzu, za osiguranje jednog hektara zasejanog ovom kulturom sa prinosom od 35 tona po hektaru i ceni od 20 dinara po kilogramu, sa sumom osiguranja od 700.000 dinara, premija osiguranja iznosi 39.000 dinara,  a kada se uračuna povrat premije od 40 odsto, proizvođač za osiguranje treba da izdvoji 23.000 dinara. „ Svesni smo značaja poljoprivrede kao strateške grane privrede,  tako da planiramo da i sledeće godine radimo na edukaciji naših osiguranika i proizvođača inaće“, naglašava Nada Kovačević.

Objašnjavajući kakvo je stanje vezano za broj registrovanih gazdinstava, i šta lokalna samouprava sa svoje strane radi na pomoći proizvođačima,  zamenik gradonačelnika Sremske Mitrovice, Petar Samardžić,  kaže da je na teritoriji ovog grada registrovano oko 6.000 gazdinstava.

Navodi da kod podsticajnih lokalnih mera podrške lokalna samouprava vodi računa da ne dolazi do dupliranja mera koje već postoje na pokrajinskom i republičkom nivou.

„Prethodnih godina smo imali i podsticaje u oblasti subvencionisanja nabavke semenskog materijala u povrtarstvu.

Ove godine smo uspešno realizovali jednu meru u oblasti osiguranja stoke i useva,  i to od 20 odsto kod osiguranja umatičenih grla stoke i osiguranja ratarskih useva“.

Maksimalan iznos podsticaja bio 20.000 dinara po zahtevu, za šta je bilo opredeljeno pet miliona dinara.  Samardžić ističe da je pristiglo oko 500 zahteva,  i da se  početkom naredne godine očekuju prve isplate ovih podsticaja.

 „Sa Dunav osiguranjem smo imali dobru saradnju u oblasti zimskih prezentacija,  ili predavanja, posebno oko osiguranja stoke, voćarstva i povrtarstva, a sa tim ćemo nastaviti i ubuduće“, rekao je Samardžić.

 Izvor: TANJUG

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31