Najupečatljiviji simbol Holandije svakako su lale – prebogata prostrana polja ovog cveća neverovatan su prizor. Dok ih gledate, učinilo bi vam se da je bezmalo svih 1,5 milion hektara obradivih površina u ovoj zemlji prekriveno njima pa ne čudi to što svaka veća plantaža ima svoje „dane cvetnih polja“, festivale i slične manifestacije u čast lalama, te najveću cvetnu baštu na svetu, Kukenhof u Lisu, gde se zasadi više od sedam miliona vrsta cveća godišnje.

Impresivni su i podaci o tome koliko Holandija, sa manje obradivih hektara od Vojvodine, zaradi na izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Prodaja na svetskoj pijaci, naime, dostiže i 75 milijardi evra, a dobar deo toga donesu lale. Zasluženo, one su dobile i muzej, u srcu Amsterdama, pa eto, i na taj način pune nacionalnu kasu.  

Muzej je posetila i grupa novinara iz Srbije, predstavnici portala Agrosmart, Agropres, Domaćinska kuća, te TV „Vujić“ Valjevo, koji su učestvovali na Kongresu IFAJ-a, međunarodne novinarske asocijacije.  

Muzej lala u Amsterdamu upoznaje posetioce sa posebnom i uzbudljivom istorijom ovog cveta. Dok šetate muzejom, čini se kao da putujete kroz vreme, prateći avanturistički put ovog cveta. Saznaćete nešto više o mestima odakle potiče lala i kako je završio u Holandiji. Zahvaljujući verodostojinim fotografijama u ovom muzeju, imaćete utisak da ste i sami deo tog fantastičnog putovanja.

U muzeju ćete provesti najmanje 20-25 minuta, a oni koji se odluče da detaljno pregledaju sve slike i video snimke, zadržaće se i oko sat vremena. U obilasku muzeja će uživati i deca. Puno boja i zanimljivih opisa će podstaći njihovu maštu.

Dok se lale obično povezuju sa Holandijom, ovaj cvet nije autohtona vrsta ove zemlje. Najvažnije stanište lala je u centralnoj Azije, ili tačnije, severno podnožje Himalaja. Odavde potiče ne manje od 60% svih divljih lala.

Stručnjaci danas raspoznaju oko 100 različitih vrsta divljih lala. Brojevi na mapi pokazuju regije u kojima se i dan danas mogu naći divlje lale.

Prvi fanatici kada su u pitanju lale su bili sultani Otomanskog carstva, čiji je zenit bio tokom 16. i 17. veka, i prostiralo se od Kavkaza do Maroka. U svojim raskošnim palatama duž Bosfora u Istanbulu, sultani su skupljali i prikazivali velike količine lala.

Trud da se sakupe nove lale iz divljina počela je tokom vladavine Sulejmana Veličanstvenog. (needle – igla, needle tulips – lale u obliku igle, duguljaste i slično??) (duguljaste)Lale bademastog oblika su bile omiljene su istaknute kao motivi u rukopisima i na pločicama i keramici iz tog perioda.

Lale su došle u Holandiju oko 1600. Holandska trgovina je procvetala i Holandija je bila jedna od najbogatijih zemalja u Evropi. Od početka, lale su bile popularne među bogatima. Ovaj cvet je izazivao divljenje svojim varijacijama (svojom raznolikošću) u boji i obliku.

Ljudi su pokušavali da nadmaše jedni druge prikupljajući najneobičnije oblike. Kuća bogatih trgovaca ne bi bila kompletna bez kolekcije lala i umetnosti povezane sa lalama.

Ljudi radničke klase su na lale gledali kao na priliku za lak profit. Oni koji su imali sreće da prikupe izvanredne sadnje su mogli da naprave mnogo novca. Ubrzo se trgovina pretvorila u čisto nagađanje. U zimu 1637 pomahnitala trgovina je podigla cene lala do vrtoglavih visina. To nije potrajalo.

Nakon kolapsa tržišta, proizvodnja lala se većinom krenula od stanovnika u gradovima ka poljoprivrednicima na selu. U ranim godinama 20. veka, moderni načini transporta su omogućili izvoz lukovica lala širom sveta. Lala postaje najpoznatiji izvozni proizvod Holandije.

Uzgajivač lala iz 17. veka bi bio zadivljen veličinom holandske industrije lala i stotinkom varijacija koje su danas dostupne.

Iskorišćavajući prednost savršene kombinacije klime i zemlje, Holandija je lale pretvorila u svetsku ikonu. Pogledajte neke od mnogih sorta lala koje se danas uzgajaju u komercijalne svrhe.

(Agrosmart)

http://www.agrosmart.net 

Projekat „Učešće na svetskom kongresu novinara koji prate poljoprivredu“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Selo za primer

sep 18, 2018

Imajući u vidu, da je vićini nas poznato da je Holandija svetska sila u proizvodnj hrane i cveća, svako od nas, se barem jednom zapitao kako može da izgleda život na selu u ovoj zemlji. Zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja, četiri novinara je u okviru projekta koji sprovodi Agropress, posetilo Holandiju, i iz prve ruke vam prenosi utiske. Kao što se moglo predpostaviti, prvo selo koje smo posetili, zove se Gardenren, i u svakom smislu ovo selo ima puno pravo da nosi ovo ime. Svaki metar kvadratni u svakom dvorištu, uređen je tako kao da ovo selo uređuju nabolje pejzažne arhitekte. Pogled prosto ne znate, da li da uperite ka hortenzijama, čiji su cvetovi veličine, rukometne lopte, prelepih boja, ispunile ispunile brojne kutke ovdađnjih dvorišta, ili da se možda zadržite kod stabala duda, čije grane formiraju različite oblike, koje vešti holanđani, dobijaju zahvaljujući specijalnih konstrukcija za razvođenje grana.

Da bi došli u Gardenren, bilo nam je potrebno 24 h vožnje kroz, Mađarski, Austriju, Nemačku. Poput Srbije i ove zemlje nisi u pri kraju sa žetvom, jer ih je omela žetva. Uprkos činjenici da je u Garderenu sve pod konac, nije nam promakla ni poneka njiva koja odudara od savršeno uređenih sela, pa i korov na njoj. Takođe smo primetili da u selu ima značajan broj radnji u koji se mogu kupiti proizvodi,, sa kućnog praga“. Isprd pojedinih kuća nalaze se tezge sa kojih se možete poslužiti proizvodima i za njih ostaviti novac.

U selu se mogu kupiti raznorazni specijaliteti od mesa i mleka, ali i pekarski proizvodi, što je zanimljivo za pekaru da u njoj nema veliki izbor slanih proizvoda, kako što se kod nas može kupiti, već najviše ima različitih vrsta kolača. Od slanog programa jedino možete kupiti zemičke, hleb i kroasane. Dok će vam na usta poći voda kada vidite šta je to sve od kolača u ponudi, pažnju nam je privukla i kigla napunjena vanil kremom. Međutim, našem oku nije promakla ni činjenica da je prodavačica usluživala kupce bez upotrebe rukavice, tačnije svojim rukama je dodirivala svaki proizvod, a potom i naplaćivala. Za ovakav postupak u Srbiji, bi reagovale inspekcija, i to sve po propisim EU, gde je Holandija punopravna članica, a i jedna od najuticajnihih zemalja kada je u pitanju kada je u pitanju vođenje poljoprivrede.

Interesantan je i koncept koji nudi turistima mogućnost da uzivaju u ovakvim ambijentima, naime u selu postoji nekoliko kampusa, koje čini nekoliko stotina kuća. Svaka od tih kuća može se iznajmiti po ceni od oko 300 evra za proženi vikend, četvoročlane porodice. Ovakve kuće su potpuno opremljene za život, imaju sve što je potrebno, čak i nešto što nema svaka kuća u kojoj se živi. Putevi su uređeni, a staze su popločane ciglom. Na samom ulazu nalazi se recepcija, kroz koju se može proci ako posedujete kodirani ključ. A posetiocima se na početku posete naglašava da su došli u mesto mira i tišine, te u skladu sa tim tako treba i da se ponašaju. U selu se nalazi savremljeno opremljenja vatrogasna stanica, a posetiocima se pruža mogućnost da šetaju uređenim šumskim stazama, ili se provozaju biciklom. Na ovakvom mestu odmor će vam sigurno trajati i duže jer u letnjem peridu, mrak neće pasti pre 22 i 30.

Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije – Common Agricultural Policy (CAPjedna je od najstarijih najznačajnih politika EU, i u po broju propisa koji regulišu ovu oblast i po udelu koji poljoprivreda i ruralni razvoj imaju u ukupnom evropskom budžetu. Međutim, ona je ujedno i najkompleksnija politika čiji su se prioriteti menjali u dugogodišnjoj istoriji, a kao i u ranijem periodu, tako je i danas pred njom veliki izazov jer je njen zadatak da pomiri interese poljoprivrednika i tržišta, potrošača i proizvođača, industrije i primarnog proizvođača, te da doprinese što kvalitetnijem životu u ruralnim sredinama.

Ovo je naglašeno na prvom danu kongresa Međunarodne federacije agrarnih novinara (International Federation of Agricultural Journalists IFAJ), koji se od 11. do 15. jula održava u Holandiji. Godišnjoj skupštini ove, najveće svetske asocijacije novinara iz oblasti agara, prisustvuju i predstavnici Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, koje je punopravan član IFAJ-a. Među učesnicima skupa u Vageningenu su novinari Agrobizis magazina, portala Agrobiznis, Agrosmart i Domaćinska kuća, te televizije „Vujić“ iz Valjeva.

Prvog dana posete Holandiji novinari su probali domaće specijalitete

-Veći deo subvencija iz CAP-a ide ka velikim industrijskim farmama, zagađivačima životne sredine, što je suprotno stavu Evropske komisije i prioritetu Zajedničke poljoprivredne politike da bi podsticaji mahom trebalo da budu usmereni ka zelenoj poljoprivredi u ruralnim područjima, ocenjeno je prvog dana kongresa u Vageningenu.

Toj problematici posvećena je široka debata koju je vodio Luuk Sengers, nezavisni novinar i istraživač čije je fokus novinarskog istraživanja bio upravo na koleraciji između CAP-a i zagađenja životne sredine prouzrokovanog proizvodnjom na farmama. Segers, inače univerzitetski profesor, trener u civilnom medijskom sektoru i u organizacijama poput „Grinpisa“ objasnio je novinarima principe istraživačkog novinarstva u ovoj branši i ukazao na najveće probleme i načine na koji se oni mogu predstaviti u medijima.

Pitanjem da li i u kojoj meri novac iz Zajedničke poljoprivredne politike pomaže njenim osnovnim principima bavili su se danas, prvog dana međunarodnog kongresa novinari iz više desetina zemalja, članica IFAj-a.

Kongres je započeo u Vageningenu, jednom od vodećih univezitetskih centara u Holandiji, čiji Poljoprivredni fakultet ove godine obeležava stotu godišnjicu postojanja, što je samo godinu dana više od Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Nakon plenarnog dela konresa novinari su obišli nekoliko ovdašnjih farmi, a stručni deo nastavlja se i u naredna tri dana.

Na Kongresu se gorilo i o novinarskoj etici, izveštavanju sa terena i organziaciji narednih događaja. 

Novinari AGROPRESS-a učestvuju na ovom događaju zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović, sastao se sa ambasadorom Holandije u Beogradu Henkom Van Den Dolom, sa kojim je razgovarao o saradnji dve zemlje u oblasti inovacija i tehnološkog razvoja.

Popović je poručio da Srbija želi da se osloni na iskustva Holandije u digitalizaciji i izgradnji inovacionog ekosistema, jer je ona jedan od lidera EU u tom polju, posebno kada je digitalizacija poljoprivrede u pitanju. 

"Holandija je drugi izvoznik poljoprivrednik proizvoda u svetu, odmah posle SAD, a pre svega zahvaljujući stalnom razvoju i primeni inovacija u poljoprivredi. Tu vidim veliki potencijal za saradnju dve zemlje, jer u toj oblasti i Srbija ostvaruje zapažene rezultate", rekao je Popović. 

Takođe, dodao je da je naša zemlja upoznata sa iskustvima Holandije u razvoju inovacione infrastrukture, istakavši da Naučno-tehnološki park u Amsterdamu predstavlja izvanredan primer spoja industrije, nauke i inovacija. 

On je podsetio da se u ovom trenutku u Srbiji grade dva naučno-tehnološka parka, u Novom Sadu i Nišu, a da ukupna vrednost investicije prelazi 30 miliona evra. 

"Želimo da stvorimo najbolji ambijent za saradnju nauke i privrede, za razvoj srpske industrije i ostanak mladih u Srbiji", poručio je Popović. 

Kako je saopšteno, ambasador Van Den Dol saglasio se sa srpskim ministrom inovacija da postoji veliki potencijal za saradnju Srbije i Holandije u razvoju inovacija u poljoprivredi. 

"Holandija je mala zemlja koja hrani ceo svet i koja je postala generator poljoprivrednog napretka u Evropi", istakao je ambasador. 

Za to je, prema njegovim rečima, zadužen "zlatni trougao" - država, privatni sektor i akademska zajednica. 

Ambasador Holandije poručio je i da je ta zemlja spremna da podrži srpske institute u istraživanjima koja mogu da donesu obostranu korist za dve zemlje.

 

Izvor:B92

Život u Londonu ili Amsterdamu je neostvareni san za ljude širom sveta. Međutim, da nije zlato sve što sija potvrdio nam je mladi par, Engleskinja Vivien von Abendorff i Kalki Aporia, iz Holandije. Oni su pre 4 godine kupili kuću u selu Bešenovački Prnjavor, nedaleko od Sremske Mitrovice. Renovirali su je, uredili i odlučili da svoj dom i porodicu stvaraju na južnim padinama Fruške Gore. Tako je tradicionalna sremska kuća počela da odiše holandskim šarmom i pleni britanskom harizmom.
Tridesetjednogodišnja Vivijen rođena je u Londonu. „Moj rodni grad se sa pravom ubraja u jednu od najpoželjnijih svetskih metropola.

Ipak, prestonica Engleske, nije mesto gde čovek može da pronađe mir, tišinu i uslove da se bavi kreativnim poslom“, rekla je ona. Okruženi hiljadama automobila i zgrada, ljudi tamo maštaju o lepotama koje su oni pronašli baš u malom srpskom selu. „Moja majka je iz Vršca, pa sam često dolazila u Srbiju. Uvek su mi se dopadali srpski običaji, gostoljubivost i bliskost među ljudima. Međutim, nisam ni slutila da bih ovde jednoga dana mogla da živim“, dodaje ona. Napuštenu kuću u selu Bešenovački Prnjavor, voćnjak i plac od četrdesetak
ari, Vivien i Kalki su pronašli na internetu. Takvo imanje bi, kažu, u nekom selu u Engleskoj ili Holandiji koštalo više stotina hiljada evra. Zato su se samo jednim radosnim pogledom dogovorili da je kupe što pre.

Kada smo kupili imanje mislili smo da nam to bude kuća za odmor u letnjem periodu, kada nemamo posla u Engleskoj i Holandiji. U međuvremenu smo celoimanje uredili po našem ukusu i doneli na njega sve što nam je potrebno za život kakav želimo. Upoznali smo ovde mnogo dobrih i zanimljivih ljudi, pa smo počeli da dolazimo sve češće. Na kraju smo u maju prošle godine odlučili da se potpuno preselimo u Srbiju“, objašnjava tridesetpetogodišnji Kalki.

 

U ovo doba godine se obično prave planovi za nadolazeće praznike. Ukoliko se još niste odlučili kuda ćete otići za prvi maj evo predloga koji vam će se sigurno svideti. Posetite jednu od najlepših bašta i najvećih atrakcija Holandije - park Kajkenhof (Keukenhof).

Cene karata za ulazak u Kajkenhof se kreću od 5 do 135 evra, u zavisnosti da li se kupuju onlajn ili na šalteru, ili da li su grupe u pitanju, deca, odrasli i slično. Na šalteru se takođe mogu dobiti informacije, mapa i vodič za Kajkenhof park. Postoji i dosta mapa označenih širom parka, kao i onlajn mapa da turisti mogu kod kuće pripremiti svoj obilazak.

Ova manifestacija traje od 22. marta do 13. maja 2018. godine, od 8:00 do 19:30, a karte se na šalteru mogu kupiti od 8:00 do 18:00 časova. Wi-Fi je dostupan u paviljonima u parku. Takođe su dostupni ormarići, blizu ulaza u park, u kojima posetioci mogu ostaviti svoje stvari. Posetioci mogu povesti svoje pse u Kajkenhof park, ukoliko su na povodcu, ali ne mogu ulaziti u paviljone i restorane, osim psa vodiča.

Park je pogodan i za osobe sa invaliditetom, pristupačan je. Toaleti su takođe prilagođeni kolicima. Mogu se iznajmiti i skuteri po ceni od 10 evra dnevno, sa depozitom od 20 i mogu se rezervisati.

Ukoliko se desi da posetilac izgubi nešto, na iLost dugmetu mogu pogledati izgubljene stvari i da li je njihova pronađena.

U okolini Kajkenhofa na 15 – 30 km  postoje mesta u kojima turisti mogu i prenoćiti sa velikom brojem hotela (Leiden, Den Haag ili Hoofddorp).

Tema 201. ove manifestacije u Kajkenhofu je ,,Romantika u cvetovima''. Ovaj, najlepši park na svetu, će svakoga staviti u romantično, prolećno raspoloženje.

Bašte ove godine nose sledeće nazive : Kupidonova bašta, Romantični odmor, Robova orijentalna  romantika, Bašta pobunjenika, Plava delft bašta, Hipsetrska bašta, Bašta čaja i Bašta zdravlja.

Ove godine će biti sledeće predstave :

22 mart - 13 maj: Anthurium show - Beatrix Pavilion

22 mart - 13 maj: Orchid show - Beatrix Pavilion

22 mart - 27 mart: Tulip and Lisianthus show - Oranje Nassau Pavilion

29 mart - 03 april: Freesia show - Oranje Nassau Pavilion

05 april - 10 april: Gerbera show - Oranje Nassau Pavilion

12 april - 17 april: Roses show - Oranje Nassau Pavilion

19 april - 23 april: Daffodils and Exceptional Bulbs show - Oranje Nassau Pavilion

25 april - 30 april: Alstroemeria show - Oranje Nassau Pavilion

02 maj - 07 maj: Chysantheum and Callashow: Oranje Nassau Pavilion

09 maj - 13 maj: Carnations and summer flower show - Oranje Nassau Pavilion

22 mart - 13 maj: Amaryllis show - Willem-Alexander Pavilion

22 mart - 13 maj: Potted Bulb show - Willem-Alexander Pavilion

22 mart - 13 maj: Pot plant show - Willem-Alexander Pavilion

24 april - 13 maj: Tulip show - Willem-Alexander Pavilion

02 maj - 13 maj: Lily show - Willem-Alexander Pavilion

 

Takođe, i sledeći događaji :

  1. 24/03/2018 - 25/03/2018

Hello Spring!

  1. 28/03/2018 - 13/05/2018

Fairytale festival

  1. 30/03/2018 - 02/04/2018

Dutch heritage Weekend

  1. 06/04/2018 - 08/04/2018

Keukenhof Flower market

  1. 12/04/2018 - 15/04/2018

Romantic Roses festival

  1. 21/04/2018

Flower parade

  1. 28/04/2018 - 29/04/2018

All you need is love

  1. 03/05/2018 - 06/05/2018

Blooming Romance festival

  1. 12/05/2018 - 13/05/2018

Romance at Keukenhof

 

Turisti mogu prisustvovati sledećim aktivnostima :

  • Vođeni put kroz Kajkenhof
  • Obilazak brodićima kroz Kajkenhof
  • Biciklizam kroz okolinu
  • Razgledanje letom Royal DC-3 Dakota letelicom preko Kajkenhofa što je jedinstveno iskustvo

 

U parku ima restorana, aktivnosti za decu i slično kako bi cela porodica uživala u odabranom danu!

Predstavnici holandske firme MAAZ Dairy Foods posetili su Mlekaru Valletta u Vučkovici, u okolini Guče, i razmatrali mogućnosti zajedničke saradnje u proizvodnji tvrdog sira.
 
Prema rečima načelnika Moravičkog okruga Slobodana Jolovića ova holandska kompanija želi da svoje poslovanje iz Ukrajine premesti u Srbiju.
 
- Moravički okrug ima oko 20.000 grla stoke, od čega nešto više je od 50% muznih krava, što je jedan značajan potencijal za ovaj deo Srbije. Saradnja sa najvećim proizvođačem sira u Evropi sigurno bi doprinela da se unaprede naši potencijali, kako proizvodni, tako i preradni. U pregovorima smo istakli da smo zainteresovani da se 3.000 krava izmesti iz Ukrajine za Srbiju, kao i da obezbedimo ulaganje u farme i u kooperativnu proizvodnju. Negde oko 50 proizvođača na ovom području ima kapacitete da prihvati između 10 i 50 muznih krava - objašnjava Jolović.
 
Sa druge strane MAAZ Dairy Foods bi proširila svoje preradne kapacitete, jer bi prozvodila u mlekari Valletta sir sa geografskim poreklom, koji je nešto skuplji i izvozno orjentisan. Njihova obaveza će biti ulaganje u proširenje i izgradnju preradnih kapaciteta.
 
- Morali bi da sagrade i jednu fabriku za proizvodnju mleka u prahu, što bi mnogo značilo ljudima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom na teritoriji Moravičkog okruga - navodi Jolović.
 
Vlasnik mlekare Valletta Radiša Čubrić istakao je da je saradnja sa holandskom kompanijom važna kako bi se zadržao ceo asortiman, a i dodala proizvodnja najkvalitenijeg sira koji bi se izvozio u Rusiju i evropske zemlje.
 
Meine Haringsma, predstavnik firme MAAZ Dairy Foods kazao je da je ovo njihova treća poseta Vallette, gde su došli sa ekspertima koji su odradili profesionalnu analizu kapaciteta i opreme.
 

U svetu je sve više tehnološki naprednih staklenih bašti u kojima paradajz i jagode dozrevaju bez pesticida u uslovima koje kontroliše kompjuter. Mogu se naći u australijskoj pustinji ili Hirošimi, na jugu Francuske ili Meksiku, a u njima raste voće i povrće budućnosti. Postavljanje takvih staklenika zahteva, međutim, dosta para.

Bez energije iz fosilnih goriva, hemijskih pesticida i vode za piće, na solarnoj farmi Sandrops farm u Australiji, koja je otvorena 2016, počeo je da u pustinji rađa paradajz u čijem uzgoju se koriste dva besplatna prirodna resrusa - Sunce i morska voda. Holandska firma Van der Heven, koja je izgradila farmu, predstavila je svoj projekat početkom februara na sajmu voćarstva u Berlinu. Ta kompanija je zajedno sa danskim Alborgom napravila kompleks staklenika površine 200.000 kvadratnih metara koje okružuje 22.000 ogledala. Sunčevi zraci se odbijaju o ogledala i usmeravaju ka vrhu tornja, neke vrste džinovskog kotla. Na 800 stepeni morska voda se desalinizuje, dok se vodena para koristi za pokretanje turbine koja proizvodi struju potrebnu za osvežavanje staklene bašte i irigaciju. Biljke rastu na supstratu od kokosovih vlakana ili vulkanskog stenja obogaćenog hranljivim materijama. Van der Heven u čijem obrtu vrednom 70 miliona evra izvoz učestvuje sa 95%, trenutno pregovara o sličnom projektu u Saudijskoj Arabiji, rekao je za AFP komercijalni direktor kompanije Peter Spams. Jedini problem može biti cena: 100 miliona evra.

Investitaori, da bi osigurali uspeh projekta, morali su da od jednog od klijenata Sandrop farmi dobiju obećanje da će bruto cena kilograma paradajza biti tri dolara u periodu od 10 godina, rekao je izvor upućen u pregovore. To je nezamislio u Evropi u kojoj je osnovna cena između 1 i 1,5 evra. Druge staklene bašte koje takođe koriste visoku tehnologiju ali ne i solarnu energiju, prodaju se na svim geografskih širinama: od stepi u Kazahstanu do Hirošime u Japanu, gde bi u septembru trebalo da bude realizovan projekat na 12 hektara. "Tamo je cilj da se smanji vlaga pomoću upijajućih materijala, neke vrste sunđera", rekao je Spams.

"U Meksiku, u tropskoj zoni gde zbog vlage i pratećih bolesti usevi na otvorenom moraju da se svakodnenvo hemijski tertiraju, staklene bašte su omogućile da se učestalost tretmana smanji na jedan mesečno!", rekao je za AFP Antoan Lepjer, predsednik vodećeg francuskog proizvođača staklenika Rišel ekipman.  "Zbog klimatskih promena sve je više ekstremnih događaja", rekao je Lepjer i naveo pojavu kiša u sred sušne sezone u oblastima u kojima nikada ne pada kiša. On je upozorio  da se u takvim okolnostima ceo sistem proizvodnje iznenada urušava.

 Na jugu Francuske Vensan Kleman, mladi proizvođač paradajza u ekološkom uzgoju za liniju proizvoda Ružlin, prešao je na sistem kompanije Van der Heven po imenu "eko-staklenik".  "To je revoluciju kakvu nismo videli u posledmjih 25 godina i kakve neće biti u narednih 25", rekao je on za AFP. U takvom stakleniku biljke se ne tretiraju insekticidima, pošto je gotovo hermetički zatovren, a unutrašnjost je pod visokim pritiskom, što štetnim insektima onemogućava da uđu spolja. Upotreba fungicida je smanjena jer temperaturu u stakleniku održava kompjuter na 10 stepeni, a po potrebi se koristi i kotlao na biomasu. Korenje se ne tretira jer se biljke kaleme.

Ružlin koji će do kraja 2017. moći da računa na 90 hektara pod eko-staklenicima kod svojim članova na jugu Francuske, ove godine ponudiće prvi paradajz koji će biti bez tragova pesticida. Saveol, konkurentska zadruga u Bretanji, isto to radi. Predsednik Ružlina Bruno Vila je rekao da se u staklenicima stvara složen ekosistem jer se puštaju na desetine korisnih inskeata. Pčele i bumbari obezbeđuju oprašivanje, a stenice roda Macrolophus štite od paukova. Postavlja se pitanje da li se to isplati ako mora da se uloži milion evra po hektaru.

"Još nam je teško da objasnimo koncept potrošačima i obezbedimo prihod od prodaje našeg paradajza", rekao je Bruno Vila i dodao da pritom tako proizveden paradajz ima manje  pesticida nego španski i ukusniji je od holandskog zbog kvalitetnog semena.

Izvor: AFP euroactiv.rs 

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević razgovarao je s atašeom za
poljoprivredu u ambasadi Kraljevine Holandije u Republici Srbiji Martenom Vehenom. Na sastanku se razgovaralo o unapređenju saradnje koju Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu ima s Holandijom, a koja je definisana Protokolom o saradnji koji su taj sekretarijat i ambasada Kraljevine Holandije potpisali u decembru 2014. godine. Cilj tog protokola bio je intenziviranje saradnje u poljoprivredi, razmena znanja i iskustava u oblasti savremene poljoprivredne proizvodnje i na planu rada poljoprivrednih stručnih službi, te saradnja relevantnih naučnih i proizvodnih institucija da bi od toga najveću korist imao krajnji korisnik, poljoprivredni proizvođač.

– Na nama je da postojeću saradnju proširimo i intenziviramo, da učinimo korak napred i razmenom znanja omogućimo unapređenje proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda, da povežemo individualne proizvođače, kao i da radimo na motivaciji i privlačenju domaćih i stranih investicija u ovoj oblasti – rekao je sekretar Radojević.

Ataše Vehen je naveo pozitivno iskustvo holandskih kompanija koje posluju u Vojvodini, u Kuli i Rumi, i najavio stručno savetovanje za kompanije i poljoprivrednike iz oblasti mlečne industrije, koje će holandska ambasada organizovati u Novom Sadu u septembru.

– Mogućnosti saradnje su neverovatne, a izazov je ostvariti taj potencijal – rekao je ataše.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu je tokom razgovora naglasio značaj mogućnosti koje otvara intenzivnije uključivanje Republičkog ministarstva poljoprivrede u postojeću saradnju, kao i značaj ideje da se dosadašnja saradnja proširi programima razmene studenata i programima usavršavanja stručnjaka iz poljoprivrednih savetodavnih službi boravcima u Holandiji, gde bi oni kroz direktni kontakt s vodećim holandskim stručnjacima u oblasti poljoprivrede doprineli ostvarenju krajnjeg cilja, a to je podizanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda i njihov bolji plasman.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30