Nakon decenija propadanja srpske industrije hmelja, taj neizostavni sastojak svakog kvalitetnog piva, sve više raste na vojvođanskim njivama, zahvaljujući odluci pojedinih pivara da otkupljuju domaći hmelj, da kvalitet piva stave ispred kvantiteta i posvete se zanatskoj proizvodnji.Uzgajanje hmelja na ovim prostorima prati tradicija duga više od 250 godina. I dalje se najviše gaji u Bačkoj, u okolini Bačkog Petrovca, gde je pre više od veka bilo preko osam hiljada hektara pod tom kulturom, i kako kažu stručnjaci, da bi hmelj opstao, važno je širenje malih pivara, kao i traženje novih kupaca na tržištu."Mi smo počeli 2014. sa revitalizacijom hmeljarstva, jer smo videli šansu da sa razvojem kraft pivara da postoji šansa da se i domaći hmelj vrati, na, na tržište i kroz te kraft pivare da mi plasiramo svoje. Mogu reci da smo zadnjih godina uspeli da izvezemo određene količine i u Hrvatsku i u Mađarsku, Slovačku, Italiju i u Nemačku, bez toga da domaće velike pivare ako ne počnu koristiti naš hmelj ozbiljnijeg povratka hmelja u Vojvodini nema", kaže Rastislav Struhar, tehnolog.

Pivari se slažu sa izjavama stručnjaka da je duša svakog piva upravo hmelj, a da opstanak hmeljarstva leži u malim pivarama, i naravno ukoliko je od autohtonih sorti, to mu daje aromu kakvu ne može da ima nijedno pivo brzo proizvedeno.

"Komercijalna piva se prave kao lageri, a mi većinom u kućnim uslovima pravimo ejlove, znači to su različiti tipovi. Teško je uporediti, naravno ejlovi su puniji, punijeg ukusa bogatiji nego lageri. Kraft pivare kućne, sigurno imaju šta da ponude pitanje je šta su očekivanja vlasnika tih malih pivarstva", kaže Jan Jovankovič, privatnik.

Ove godine Pokrajinski sekretarijat za privredu potpisao je sa uzgajivačima hmelja sporazum za dobijanje finansijskih sredstava. Ipak, od velike važnosti je da domaće pivare prepoznaju domaće proizvođače, kaže Struhar.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/opstanak-hmeljarstva-lezi-u-malim-pivarama_1044261.html

Poljoprivrednik iz Bačkog Petrovca Rastislav Struhar koji se bavi proizvodnjom hmelja kaže da je sve veća tražnja za ovom biljkom, jer su i najveći svetski trgovci počeli da ih konktaktiraju zbog zahteva ovdašnjih pivara za hmeljom.Ove godine je petrovački hmeljar konkurisao kod Pokrajinske vlade za stubove za podizanje novih zasada, a plan mu je da sa sadašnjih osam hektara, proširi proizvodnju na 20 hektara.

- Cena hmelja zavisi od količine i sorte i kreće se od 10 do 25 evra po kilogramu - kaže Struhar. - Kada je reč o malim pivarima oni stavljaju od 0,5 do 1 odsto hmelja, u kom slučaju jedan posto je jako začinjeno, dok je 0,5 neki prosek. Poređenja radi, velike industrijske pivare na količinu od sto flaša stavljaju 0,1 odsto hmelja. Da bi mali kućni pivar napravio 50 litara, njemu je potrebno 350 grama, i on od toga napravi sto flaša, ali to je jako malo za nas proizvođače.

Struhar je ove godine sklopio trogodišnju saradnju sa Beogradskom industrijom piva, koja će od čistog domaćeg hmelja iz Bačkog Petrovca začiniti 6.000 hektolitara, odnosno 600.000 litara piva.

- Moguće je da će sorte domaćeg hmelja BIP stavljati i u druga svoja piva, ali to je već njihova tajna receptura koji odnos sirovina stavljaju u svoje proizvode- kaže Struhar i pojašnjava da su velike pivare danas kod nas deo velikih svetskih lanaca i imaju centrale u Švajcarskoj, Amsterdamu, NJujorku i tamo se odvijaju nabavke od velikih trgovačkih firmi hmelja, koje su ove godine kontaktirale i Struhara.

- Iako mnogi smatraju da je „Zaječarsko pivo” domaće, ustvari je to „Hajneken” i kada pričamo o lager pivima apatinsko i čelarevsko su po meni lakša piva i više su za letnje vreme, dok će novo BIP-ovo pivo pod nazivom „Naše domaće pivo” biti malo teže, jače i ima 5,2 odsto alkohola, dok je neki prosek 4,5 odsto. Kada poredimo kraft piva ona imaju sedam procenata alkohola, i to je belgijski stil proizvodnje- kaže Struhar, koji pažljivo prati gde završava njegov hmelj.

Malih pivara je sve više, a pošto je Struharova firma „Petrovec” jedina u Srbiji koja gaji i prodaje hmelj, oni nabavku obavljaju baš u Bačkom Petrovcu.- Naši kupci su godinama kraft pivara „Razbibriga” iz Bukovca, zatim pivara „Zbir” , ali je veliku količinu hmelja od nas kupila i Osječka pivara, koja je takođe napravila novu vrstu piva, iako velike pivare ne vole da menjaju recepturu koja je proveren recept i imaju stalne mušterije- kaže Struhar i dodaje da njihov hmelj uglavnom završi u novim recepturama i pivima.

Izvesnu količinu su prodali i mađarskim kraft pivarama, ali pazarile su i tri pivare iz Slovačke, a manja količina otišla je u Italiju. Osim pivare iz Osijeka, hrvatske kraft pivare dolaze po hmelj u Bački Petrovac, kao i najveća među njima „Medvedgrad” iz Zagreba.

- To su tek počeci, najviše nas je ohrabrila saradnja sa Beogradskom pivarom, jer će ipak od nove berbe kupiti veći deo, ali i Osječka pivara koja je ipak industrijska, velika pivara, a počeli smo razgovore i sa velikim svetskim dobavljačima kao što sam napomenuo, od kojih i nabavljaju „Apatinska pivara”, „Karlsberg Srbija” Čelarevo i „Hajneken”- kaže Rastislav.

Od 200 američkih sadnica koje je uvezao, danas na njegovoj zemlji može se videti 30.000 ovih biljaka. Po hektaru ima 6.000 sadnica, te Struhar danas ima nešto manje od 50.000 sadnica.

-Hmelj je najlepši u avgustu, stubovi imaju po sedam metara, on izraste više od šest, te imate utisak kao da ste ušli u šumu- kaže Rastislav Struhar i dodaje da mu pivari koji prave pivo sa njegovim hmeljom često donesu pivo na probu i degustaciju.

Rastislav se osim hmelja ozbiljno bavi poljoprivredom, a hmelj mu je tek mali deo gazdinstva.

- Kada je reč o ratarstvu gajimo soju, kukuruz i pšenicu, dok od intenzivnih kultura gajimo krompir, malo jabuka, i hmelj. Imamo dugododišnju saradnju sa institutima u Novom Sadu i Zemunu, s kojima radimo osnovno, prvo seme, kojem je potrebna i izolacija- kaže Struhar i dodaje da imaju i silose za skladištenje, ali i dobru saradnju sa kooperantima u Bačkom Petrovcu, Kisaču i Pivnicama, a kao nastavak lanca i pšenični mlin, u kom se pravi brašno iz kog se snabdeva dosta pekara iz okoline, kao i peletaru.

Struhar koji vodi firmu sa suprugom ima i pekaru, maloprodajne objekte, dve poljoprivredne apoteke u Bačkom Petrovcu i Pivnicama, kao i televiziju „Petrovec”, ali napominje da je poljoprivreda ovoj porodici ipak osnovna delatnost.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/vojvodina/prica-o-nasem-hmelu-sve-zanimlivija-i-strancima-15-05-2019

Nakon decenija propadanja srpske industrije hmelja, ova zelena "šišarka", neizostavni sastojak svakog kvalitetnog piva, sve više raste na vojvođanskim njivama zahvaljujući odluci pojedinih pivara da otkupljuju domaći hmelj, da kvalitet piva stave ispred kvantiteta i posvete se zanatskoj proizvodnji ovog omiljenog pića na svim meridijanima planete. Pivari kažu da je duša svakog piva upravo hmelj, a ukoliko je domaći, od autohtonih sorti, to mu daje aromu kakvu ne može da ima ni jedno pivo brzo proizvedeno, napravljeno "preko noći".

Srpski hmelj, čija tradicija uzgoja na ovim prostorima traje 250 godina, i dalje se najviše gaji u Bačkoj, u okolini Bačkog Petrovca, a nekada se izvozio širom sveta, od Nemačke, Engleske, do Amerike, a zabeleženo je da je stigao i do Japana.

U okolini Bačkog Petrovca bilo je pre jednog veka više od osam hiljada hektara pod ovom kulturom, kaže direktor "Petrovec" d. o. o. Rastislav Struhar, koji je jedan od najvećih uzgajivača hmelja u našoj zemlji.

"Tokom 250 godina duge tradicije, bilo je raznih uspona i padova kada je reč o hmeljarstvu", kaže Struhar, ali ističe, ipak, da je na srpskim njivama, zahvaljujući uzgajivačima i stručnjacima, sačuvana čuvena autohtona sorta "Bačka".

Devedesete godine u Srbiji, gotovo potpuno su uništile nadu da će na našim njivama, ova biljka penjačica, nastaviti da raste te je postojala bojazan da će hmelj zauvek nestati sa naših polja.

Međutim, proteklih godina, kaže Struhar, rastom potražnje i proizvodnje u malim zanatskim pivarama kao i pivarama koje imaju dugu tradiciju proizvodnje kvalitetnog piva, sve je više i površina pod hmeljom.

"Ove godine, berbu ćemo imati na oko osam hektara".

Još su to, dodaje, počeci u obnavljanju nekada velikih površina u Srbiji pod ovom kulturom, a želja Struhara je da se hmelj "vijori" na njegovim njivama na još 20, 30...i više hektara.

Inače, duga biografija gajenja ove biljke govori da ju je grof Andraš Hadik, austrijski feldmaršal i predsednik dvorskog ratnog saveta u Beču, doneo u Futog 1770. godine, a u to vreme, na svega 15 kilomatara u Bačkom Petrovcu, već je postojala mala pivara.

Akademik Jan Kišgeci, vodeći strucnjaka za hmeljarstvo, podseća da je oduvek sudbina piva vezana sudbinu hmelja, bez koga nije moguće napraviti ovaj napitak.

Danas, sav hmelj uvozimo, osim onog koji se proizvodi već četvrt milenijuma u Bačkom Petrovcu.

"Upravo je ta tradicija doprinela da naučimo da stvaramo nove sorte, a srećom, sačuvan je sadni materijal, genetika", kaže Kišgeci.

Profesor navodi da je reč o sortama hmelja namenjenim za proizvodnju visoko kvalitetnog piva, a kvalitet, kaže, danas nauka lako meri, a kupci ga prepoznaju.

Bitno je, napominje, da se obnovi tradicionalno hmeljarstvo u Srbiji jer postoje pivare koje zanima isključivo kvalitet.

Stručnjak za proizvodnju piva, dr Dimitrije Aranđelović, konsultant u kompaniju "M6 Eden", preduzeću koje je zakupilo i oživelo proizvodnju u čuvenoj Beogradskoj industriji piva (BIP), objašnjava da je pivo jedinstven proizvod u svetu jer ni jedan drugi prehrambeni proizvod na svetu ne sadrži hmelj.

A hmelj je, kaže, prestao da postoji na našim njivama dolaskom na tržište velikih multinacionalnih kompanija koje se snabdevaju ovom biljkom iz svojih centrala.

"Preuzimanjem poslovanja BIP-a, od strane makedonske firme M6 Eden, došlo se na ideju da se napravi domaće ''Naše pivo'' sa isključivo domaćim sirovinama", kaže Aranđelović.

I upravo tada, kaže, logičan korak je bio da se kontaktira uzgajivač iz Bačkog Petrovca kao i preduzeće za proizvodnju slada iz Bačke Palanke, a kako bi se napravilo prvo domaće pivo proizvedeno isključivo od sirovina sa srpskih polja.

U eri kada se proces proizvodnje piva sve više skraćuje na uštrb kvaliteta a zarad profita, kada hektolitri piva svakog minuta izlaze iz fabrika velikih međunarodnih "igrača", Aranđelović navodi da je "Naše pivo" iz BIP-a, nastalo tradicionalnim metodama izrade, ali uz korišćenje savremenih naučnih saznanja u proizvodnji piva.

U proizvodnji se, kaže, koriste niske temperature kako bi se očuvao kvalitet sirovina, pivo "leži" dugo, prirodno se bistri.

"Sve to traje dosta dugo, ali bez toga, nema kvaliteta, a kvalite se sastoji u dobrom balansu nusproizvoda", kojih, kaže, u pivu ima nekoliko stotina pa i hiljada.

Koliko je hmelj važan u proizvodnji piva možda najbolje govori podatak da se na 100 litara dodaje svega stotinjak grama ove zelene "šišarke", kaže šef službe za kontrolu kvaliteta u BIP-u Tanja Nikić.

Voda, ječmeni slad i kvasac, kao i tri vrste aromatičnog hmelja iz Bačkog Petrovca, domaći su sastojci bez kojih, ističe, ne bi bilo moguće napraviti prvo srpsko domaće pivo od 100 odsto sirovina iz naše zemlje.

Zaljubljenici u ovo penušavo piće, čiji se koreni ispijanja vezuju za period od pre 6. 000 godina i stari Egipat, mogu "Naše pivo" izrađeno po domaćoj recepturi naći na rafovima marketa "Maksi" i "Tempo".

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nase-pivo-od-srpskog-hmela-novi-temel-domaceg-pivarstva-29-04-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30