Dragana Bamdad , po profesiji profesorka srpskog jezika, je pre dve godine došla u Šumadiju. Kupila je kuću u selu Đuriselu, kod Kragujevca, i tako počela da se bavi proizvodnjom hleba. Banija je moj rodni kraj, rođene sam u Dvoru na Uni, priča nam Dragana.
– Istorija ovaj hleb piše malim, a ja ga slovim velikim slovom – kaže Dragana, i nastavlja Tain je ime, a sve što ima ime traje.
Tain je tradicionalni hleb napravljen od specifične mešavine raženog i belog brašna, koja je mogla da traje dugo. Ova specifična mešavina brašna davala je snagu i gipkost srpskim vojnicima u borbi, a mešana je ne sa starim, očvrslim kvascem, već sa kvasnim testom. Svojom odanošću ognjištu pokazali su nam da je Hleb svetinja u Srba, a Tain je srpski vojnički hleb.
Kada ga je bilo - jeli su ga u malim zalogajima, a kada ga nije bilo - s velikom čežnjom i željom. Zato je naša sloboda ovako skupa. Mešen je od Srpsko - turskih ratova, a najviše se pamti od 1912. do 1918. godine, a potom je izbrisan iz naše istorije i izgubljen sa naših trpeza. Karakteristika taina je da se teško kvari. U muzeju u Pirotu čuva se jedan pečen 1912, sledovanje vojnika Alekse Zdravkovića iz Pirota.
- Aleksi Zdravkoviću je majka ispekla prvi ratni hleb i zavetovala ga da ga ne pojede, verujući da će ga njen zavet u ovom hlebu sačuvati i jeste. Kuršum je završio u čututuci i više puta zviždao oko njega, ali Aleksa je preživeo i vratio, posle šest punih godina rata.
- Pravim ga ručno, svaki posebno, po starom narodnom receptu (70% raženo i 30% belo pšenično) od organskog vodeničnog brašna, a može biti obogaćen semenkama, biljem, suvim šljivama, medom, malinama i orasima, ističe Dragana.
U furuni ,u jednoj turi, može da se ispeče oko 50 hlebova ...
Tain hleb po Draganinim rečima može da traje deset dana i duže, ako se drži na hladnom mestu i ako nema direktan izvor toplote ili vlage.
"Zavičajno" nudi klasičan Tain od raženog brašna, od raženo - speltinog (70%) i potpuno (100%) integralni TAIN. Tu su i TOMIN i TOPLIČKI od starih sorti kukuruza i spelte (100% integralni) TEŽAČKI i DUKAT (40%) i KURUZA kao bezglutenski i beskvasni naš tradicionalni hleb od 100% šarenog projinog brašna.
Slatki Taini su moderan proizvod tradicionalnih sastojaka, slobodarskog duha i običaja našeg naroda koji je voleo da kombinaciju hleba i voća.
Tako SLOBODARSKI neguje maline u srpskom hlebu, kao i vrhunski KEKA ratluk od malina, takođe starinjske recepture iz 1936.
NARODNI slatki je kombinacija suvih šljiva, meda i oraha.
Proizvodi se isporučuju na adrese u Novom Sadu jednom nedeljno. Dostava iznosi 150 din. Od 9.septembra Tain možete naći u "Ateljeu Ukusa", specijalizovanoj prodavnici domaće hrane, na Karađorđevom trgu 1, u Zemunu.

Vaše "Zavičajno - hleb naš nasušni"
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Tel: 0658199989

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Drugi po redu, Festival testa, testenine i hleba Testival održava se danas i sutra u Dorćol placu. Ni epidemija korone nije sprečila ljubitelje testa i testenine da požure na svoj omiljeni festival uz poštovanje svih epidemioloških mera i obavezno nošenje maski u zatvorenom prostoru.

A na jednom mestu našlo se više od 30 izlagača iz svih krajeva Srbije koji su ponudili kupcima proizvode iz šarolike palete od mekog, domaćeg hleba koji miriše kao duša do kolača, pita savijača i taina iz srca Šumadije. Tain je hleb srpskih vojnika iz Balkanskih i Prvog svetskog rata, amajlija koju su majke brižno pripremale za svoje sinove da ih čuva dok ratuju za otadžbinu.

Za one sa probirljivijim ukusom u ponudi su različite vrste taljatelja od speltinog brašna, heljde ili one sa prirodnim bojama od sipe i cvekle. Glavna zvezda Drugog testivala bila je devetogodišnja Dragana Ocokoljić iz Ivanjice koja zajedno sa roditeljima promoviše testo za supu i taljatele od čokolade. Bez aditiva, veštačkih boja, mirisa i konzervansa. Pod veštim dečjim prstima preslatka devojčica je pokazala da ne postoji ograničenje u godinama kada su u pitanju pravljenje i priprema testa.

Na licu mesta smo se uverili i da testo može da bude umetnost. Novosađanka Danijela Gikić dobro je poznato ime među blogerima hrane, Ovog puta ponudila je interesantne ukrase za slavske kolače koji se prave samo od brašna, vode i soli, pa se mogu koristiti i za posne i mrsne slavske kolače. Ona od testa pravi ne samo dobro poznate ukrase kao što su ptice i grožđe, već i prave pravcate ikone od testa sa likovima Bogorodice.

Tokom dva festivalska dana osim uživanja u svim oblicima, ukusima i vrstama testa biće održane i radionice vrhunskih kulinarskih majstora od kojih se može štošta naučiti, ali i probati pripremljenu hranu na licu mesta.

Podsećamo, prvi festival testa Testival održan je krajem februara 2020. i tada je privukao veliku pažnju izlagača i posetilaca koji su uživali u ukusima tradicionalnih proizvoda iz svih krajeva Srbije. Festival je nastao sa ciljem očuvanja tradicije i nematerijalne kulturne baštine u koju srpski hleb nesumnjivo spada. Jesenji Testival traje do nedelje 18. oktobra 2020. kada će biti uručene nagrade najboljima. Cena ulaznice je 100 dinara, dok je za deca do 18 godina ulaz besplatan.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Hleb je osnovna životna namirnica koja se u ljudskoj ishrani koristi već 30. 000 godina. Telu obezbeđuje energiju u obliku ugljenih hidrata, a pravi se od brašna koje se dobija mlevenjem zrna žita. Osim brašna pšenice, koja se najčešće koristi za pravljenje hleba, upotrebljava se i kukuruz (proja) raž, ovas, spelta... Njegov nutritivni sastav zavisi od toga da li je brašno koje se koristi za mešenje hleba belo ili od celog zrna. Hleb je vrlo važan u ljudskoj ishrani jer je bogat hranljivim vlaknima, obezbeđuje organizmu osnovne mikronutritijente u koju spadaju vitamini B grupe (tiamin, niacin i folna kiselina) i minerale kao što su gvožđe, cink i magnezijum, ali pod uslovom da se pravi od brašna samlevenog od celog zrna žita.

Stari Egipćani koristili su kvasac
Početkom neolita oko 10.000 p. n. e i širenjem poljoprivrede, uzgoj žitarica postao je sve rasprostranjeniji. U početku hleb se pravio bez kvasca, koji su prvi počeli da koriste stari Egipćani koji su razlikovali i dva tipa brašna – meko i tvrdo. Spore kvasca su sveprisutne, uključujući površinu zrna žitarica, tako da svako testo koje se ostavi da odstoji prirodno uskisne i posle se koristi kao kvasac koji hlebu daje bolji ukus. Gali i Iberi koristili penu skinutu sa piva zvanu maja za pravljenje „lakšeg tipa hleba“, dok su delovi antičkog sveta koji su pili vino kao kvasac koristili pastu koja se sastojala od soka od grožđa i brašna kojima je dozvoljeno da započnu fermentaciju, ili od pšeničnih mekinja natopljenih u vinu koje su se potom koristile kao kvasac.
Prve pekare pojavile su se, verovali ili ne, oko 168. godine pre nove ere u Rimu i to pod okriljem države. Od devetog veka u većim evropskim gradovima pojavljuju se pekarski esnafi. Kvalitet, težina i cena hleba su propisivani gradskim statutima, a pekari koji nisu poštovali ova pravila bili su najstrože kažnjavani. Hleb ima društveni, ali i religiozni značaj i igra esencijalnu ulogu u religioznim ritualima. Po Bibliji, nakon izlaska Jevreja iz Egipta, Gospod je Jevrejima tokom njihovog puta kroz pustinju do Obećane zemlje svako jutro bacao s neba sitne komadiće hleba. Nazvali su ga mana, a oblikom podseća na naforu koja se danas dobija u crkvi na kraju liturgije. Prilikom izgona Jevreja iz Egipta žene nisu imale vremena, a ni kvasca, pa je hleb pravljen samo od brašna i vode. Nije bilo mogućnosti da se peče pa je razvijan tanko kao palačinka i pekao se na jakom suncu na sapima konja i kamila koje su bile u karavanu. Taj specijalni „hleb“ se zove „maces“ i jedu ga Jevreji tokom velikog praznika „Pasha“. Ovaj događaj opisan je u Bibliji (Stari zavet, druga knjiga Mojsijeva). Kolika je važnost hleba u ljudskoj istoriji najbolje oslikavaju reči – „Hleb nasušni“ je izraz iz molitve „Oče naš“ i označava hranu potrebnu i duši i telu.
Kvalitet hleba se značajno poboljšao početkom 15. veka, a u 17. veku u Parizu i Beču počinje proizvodnja peciva. Mehanička obrada testa počela je posle Drugog svetskog rata kada je razvijen Čolivudov hlebni proces, koji koristi intenzivnu mehaničku obradu testa radi redukovanja fermentacionog perioda, pa je
prozvodnja hleba postala brža, a troškovi niži za proizvođače i kupce. Hleb je osnovna hrana u Severnoj i Južnoj Africi, Evropi, Srednjem istoku, u Severonoj i
Južnoj Americi, Australiji, zapravo svuda osim u Azije gde je pirinač osnovna životna namirnica. Razlog? Klimatski uslovi su takvi da pririnač bolje uspeva od
ostalih hlebnih žitarica.

Reč stručnjaka
Poslednjih godina u jeku opšte pomame za zdravom ishranom hleb se (ne) opravdano našao na crnoj listi, a „okrivljuju“ ga da doprinosi gojaznosti i nastanku
dijabetesa tipa 2. Međutim, specijalista za ishranu i profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Jagoda Jorga, najpoznatiji nutricionista u Srbiji, kaže da se niko nije ugojio samo od hleba koji nikada i ni pod kojim uslovima ne treba izbacivati iz ishrane. Zašto?
- Osim što je izvor ugljenih hidrata hleb je bogat vlaknima koja su neophodna za pravilono funkcionisanje creva, a vlakn ne postoje u voću i povrću – rekla je
nedavno dr Jorga i otkrila koji hleb ona najčešće jede. - Ja najčešće kupujem raženi i beli hleb, procenjujem ga po strukturi, a nikada ne kupujem specijalizovane vrste hleba, posebno ne one na kojima piše da je zdrav – dodaje dr Jorga. Danas je postalo „moderno“ da se hleb izbacuje iz ishrane i zbog
glutena, međutim ona pojašnjava da problem sa glutenom imaju jedino ljudi koji boluju od celijaklije. U pitanju je bolest uzrokovana preosetljivošću organizma na gluten zbog koga nastaje oštećenje resica sluzokože tankog creva što dovodi do problema sa apsorpcijom hranjivih materija.

Šta je zapravo gluten? Gluten je belančevina prisutna u žitaricama: pšenici, raži, ječmu i ovsu, i doprinosi strukturi hleba. Gluteninski protein doprinosi elastičnoj strukturi hleba, a vazdušasti otvori unutar gluteinske mreže rezultat su produkcije ugljen-dioksida tokom uskišnjavanja hleba. Od davnina su Srbi znali da melju žito, a po vizantijskom caru Mavrikiju, hleb je bila glavna hrana kod Slovena koji su se doselili na Balkan. Mnogi narodi imaju svoje specifične vrste hleba od onoh sa pivom koji se pravi u Češkoj do čuvenog francuskog bageta. Malo je poznato da i Kinezi imaju hleb. U Kinu stigao iz zapadnih zemalja pre nešto više od jednog veka. U to vreme su samo vladini zvaničnici i bogataši bili u prilici da sebi priušte hleb. Ni danas hleb nije popularan u Kini, a najbolje se prodaje francuski baget.

Svetski dan hleba
Uprkos svemu hleb je i danas jedna od osnovnih namirnica, a kolika je njegova važnost za čoveka govori i podatak da se svakog 16. oktobra obeležava Svetski dan hleba. Inače, svaki iskusni pekar će vam reći da se hleb pravi od brašna, vode, kvasca i soli, sve ostalo su kolači.
I za kraj recept za pravi domaći hleb:
Potrebno je: 1 kg brašna, malo pakovanje svežeg kvasca (40 gr) pola kašičice soli i oko 8 decilitara vode Priprema: Kvasac se izdrobi i stavi u čašu, doda se kroz prste šećer i čaša nalije do pola toplom vodom. U veću posudu se sipa brašno, so, na sredini se napravi malo udubljenje u koje se sipa nadošli kvasac. Smesa se zamesi sa mlakom vodom, a testo se mesi se sve dok ne počne da se odvaja od prstiju. Potom se stavlja u kalupe ili napravite oblik kakav želite i ostavite da nadođe bar dva sata na toplom mestu. Hleb se peče u dobro zagrejanoj rerni na temperaturi od 250 stepeni, a vreme pečenja zavisi od njegove veličine. Ako su veknice manje dovoljno je i pola sata, a ako su veće onda oko 50 minuta. Da li je hleb dobro pečen, procenjuje se po izgledu i boji kore... Pečeni hleb se izvadi iz rerne i ostavi da se prirodno ohladi.

Izvor: Agrobiznis magazin

Samo za desetak dana avgusta zatvoreno je više od 350 pekara. To je rezultat pojačane kontrole koju u periodu petomesečnog odlaganja plaćanja poreza i doprinosa sprovodi Poreska uprava. Iz Ministarstva finansija podsećaju da se čitav paket pomoći privredi oslanja na planirane poreske prihode i da izbegavanje plaćanja narušava tu ravnotežu.Zatvoreno zbog neizdavanja fiskalnih računa ili neprijavljenih radnika – uz potpis poreznika najčešća je poruka na vratima zaključanih pekara. Njihovi vlasnici ne žele pred kameru, sa druge strane, na razgovor su spremni oni kod kojih inspektori još nisu bili."Izdajemo fiskalne račune, trudimo se da radimo po zakonu, imamo šest zaposlenih, svi su prijavljeni tako da nismo zabrinuti", navela je Snežana Mladenović, vlasnica "Pekare Mladenović".

Kontrolisano je više od 600 pekara, a ispostavilo se da dve trećine njih ne posluje po zakonu. Poreznici ne idu na slučajne adrese, na njih odlaze nakon temeljne analize rizika.

"Poreska uprava dobija promet preko dži-pi-esa od svih poreskih obveznika koji imaju kase. Takođe, možemo uporediti taj promet preko fiskalnih kasa i broj zaposlenih na objektu i promet, naravno i prijave potrošača da se ne izdaju fiskalni isečci, dovoljno nam govore da možemo izvršiti kontrolu", objašnjava Nenad Krtolica, pomoćnik direktora Poreske uprave.

Oglasila se i Unija pekara koja od države traži dodatnu pomoć za male pekare, čiji je promet pao i preko 80 posto.

"Ja apelujem na pekare da moraju da kucaju račune. Mislim da je nekih 60 do 70 odsto pekara na rubu egzistrencije, pred zatvaranjem", upozorio je Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije.

"Koristili smo odlaganje doprinosa, koristili smo minimalac za sve zaposlene i to je pomoglo opstanku", istakla je Snežana Mladenović.

Nadležni podsećaju da se paket pomoći privredi težak 5,8 milijardi evra velikim delom oslanja i na planirane poreske prihode.

"Veliki broj preduzetnika koristi mere koje im je omogućila Vlada, međutim u kontroli mi zatičemo nepoštovanje zakona, koji se odnosi na neizdavanje fiskalnih odsečaka i rada na crno. Moram napomenuti da je neizdavanje fiskalnih računa prošlost", zaključio je Krtolica.

Propisi su takvi da kada prvi put otkrije nepravilno poslovanje Poreska uprava firmu zatvara na 15 dana, drugi put na tri meseca, ako se prekršaj ponovi i treći put, preduzeće ne može raditi godinu dana.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4069651/pekare-zatvaranje-inspekcija-.html

rbija je u poslednjih godinu dana više nego udvostručila uvoz hleba i pekarskih proizvoda. Tako je u 2019. na tržište dopremljeno oko 6.000 tona „svežeg” hleba, peciva i tosta u vrednosti od 6,8 miliona evra. Godinu dana ranije uvoz je vredeo 3,1 milina evra.

Kako „Politika” nezvanično saznaje, vekne su najviše stizale iz Rumunije, Nemačke, Bugarske, pa čak i Hrvatske, gde je pre nekoliko dana objavljen podatak da je od ulaska ove zemlje u Evropsku uniju uvoz hleba drastično povećan. Svaka peta vekna na tržište ove susedne zemlje stigla je iz uvoza.

Zvuči neverovatno jer većini potrošača nije poznato da im trgovci i pekari uveliko prodaju vruć hleb i pecivo koji su na naše tržište stigli u šleperima – prethodno pripremljeni i zamrznuti nekada i hiljadama kilometara daleko. Ovde se pred očima kupaca samo „dopeku”, uglavnom u trgovinskim i pekarskim lancima, i prodaju kao sveže.

Ekonomija se u pekarstvu već godinama menja i hleb više nije namirnica koja se proizvodi isključivo na lokalnom tržištu. Naprotiv, naše istraživanje pokazuje da se hlebom, kao i svakom drugom namirnicom, trguje globalno. Tako se na sajtu „Alibabe” mogu naći desetine oglasa za prodaju smrznutog hleba i peciva od različitih vrsta brašna. Prednjače Kinezi, koji osim polugotovih proizvoda nude zamese, opremu i već pripremljene mešavine brašna i aditiva za bilo koju vrstu hleba. Cene variraju, recimo baget iz Perua košta oko dva dolara po kilogramu. Uslov je da narudžbina ne bude manja od jednog brodskog kontejnera – dnevno. Proizvođač, koji posluje još od 1998, navodi da je rok trajanja ovog smrznutog hleba čak godinu dana. Još neverovatnije zvuči ponuda za mešavinu brašna od celog zrna koju nudi veliki trgovac iz Turske. Minimalna porudžbina je pola tone, a cena – 0,01 dolar po kilogramu. „Alibabina” statistika pokazuje da su najčešći kupci svih ovih proizvoda iz Amerike, Velike Britanije i Novog Zelanda.Poznavaoci tržišta objašnjavaju da „parbejking”, kako se popularno naziva ova tehnika pripremanja hleba i peciva (delimično pečeni, a onda brzo zamrznuti i spremni za transport bilo gde) sve više zamenjuje tradicionalno pekarstvo.

Proizvođači na ovaj način mogu da transportuju delimično pečene proizvode van granica i da ih izvoze gde god postoji interesovanje kupaca, najčešće velikih trgovinskih lanaca. Tako se smanjuju troškovi proizvodnje i povećava asortiman, koji više nije uslovljen rokovima trajanja vekni. I trgovci imaju korist jer stiču poverenje kupaca i u svakom trenutku mogu da isporuče hleb i pecivo identičnog kvaliteta. To nije jedini interes koji ostvaruju. Oni koji u radnjama imaju i odeljenje pekare više nemaju potrebu da zapošljavaju visokokvalifikovane pekare. Svaki zaposleni može da bude osposobljen da već gotovo pripremljene proizvode ispeče i postavi na police. Za to je potrebna samo peć, što je dodatna ušteda za trgovce, koji su ranije morali da imaju i specijalizovanu opremu.

Kupci koji su navikli na domaću veknu sa jednodnevnim rokom trajanja znaju da ovaj dopečeni hleb po ukusu ne može da se poredi sa njom. Tehnolozi kažu da mu se dodaju aditivi, ali i kvasac u većim količinama kako bi se obezbedio kontinuiran standard proizvoda – veličina, tekstura... I pored toga, danas praktično ne postoji država koja nije uvoznik hleba. Statistika pokazuje da je u 2016. godini globalni izvoz hleba i pekarskih proizvoda vredeo oko 30 milijardi dolara. Godišnja stopa rasta u ovom sektoru je oko pet odsto. Do 2007. najveći dobavljači bili su Meksiko, Holandija i Amerika. Specijalizovani portal za tržište i maloprodaju „Biz komjuniti” navodi da su u ovom trenutku najveći uvoznici smrznutog hleba SAD, Velika Britanija, Francuska i Nemačka, koje uvoze trećinu ukupnih količina.

Evropski mediji su pre nekoliko godina objavili da Poljska takođe ima interes da razvija ovaj biznis i da izvozi sve više hleba, vrednosno čak više nego alkoholnih pića. Kada je reč o Srbiji, ona je peti dobavljač, odmah posle Hrvatske. Kako se navodi, pre samo nekoliko godina niko ne bi ni pomislio da izvozi hleb, a sada je poljski hleb u drugim državama sve popularniji. Kada su se granice otvorile pekari su potražili nova tržišta. Najpre su krenuli da prodaju hleb u pograničnim područjima sa Nemačkom i Češkom. Mediji ovaj uspeh pripisuju kreativnosti poljskih pekara (na tržištu je svojevremeno bilo više od 10.000 pekara), koji proizvode po starim recepturama i prave pekarske proizvode od različitih vrsta brašna. Konkurencija u masovnoj proizvodnji hleba i peciva u EU je velika, ali je Poljska zbog specifičnosti proizvoda uspela da osvoji mnoga evropska tržišta. U izvozu je dominantan upravo smrznuti hleb, jer može dugo da se čuva.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/445544/Ucili-su-nas-da-je-Vojvodina-zitnica-Evrope-a-Srbija-sada-uvozi-cak-i-hleb

Stečajni upravnik Fabrike hleba i mleka doo iz Vranja oglasio je prodaju nepokretne i pokretne imovine ovog preduzeća metodom javnog nadmetanja.

Imovina je podeljena u više delova, a najvredniju celinu čine industrijska pekara, mlekara, dva magacina, laboratorija sa garažom, magacin gotovih proizvoda, dve kotlarnice, portirnica i prodavnica. Pokretnu imovinu čine i četiri kioska i oprema i inventar prema specifikaciji iz prodajne dokumentacije. Početna cena ovog dela imovine iznosi 86 miliona dinara.

Po ceni od 34 miliona dinara prodaju se i građevinski objekti - benzinska pumpa i nadstrešnica zgrade benzinske stanice, kao i pokretna imovina koju čine oprema i inventar prema specifikaciji iz prodajne dokumentacije.

Pravo učešća na tenderu imaju sva pravna i fizička lica koja ispune tražene uslove. Javno nadmetanje biće održano 11. oktobra 2019. godine u 13 časova u Vladičinom Hanu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2622266/prodaje-se-imovina-fabrike-hleba-i-mleka-iz-vranja

Cena hleba u Srbiji, poslednjih nekoliko meseci, porasla je od 10 do 20 odsto. Bela vekna, koja je u Srbiji i dalje najtraženija, uglavnom je skuplja za nekoliko dinara.

Najveće iznenađenje za potrošače su takozvane specijalne vrste hlebova napravljene od mešavine različitog brašna. Iako se uglavnom prodaju u pakovanju od 300 do 500 grama, kada se preračuna po kilogramu, cena ovog hleba pojedinih proizvođača (od 350 do 500 dinara) dostiže cenu svinjskog mesa.

Šta je dovelo do ovakve neuobičajene pojave na domaćem tržištu?

– Uzrok poskupljenja osnovne vrste hleba od belog brašna, takozvanog „sava”, može biti aktuelna cena pšenice. U julu prošle godine bila je 17,5 dinara po kilogramu a sada je i to već dugo 23 dinara. Takođe i ponuda pšenice je mala a kvalitet problematičan – kaže za „Politiku” Zdravko Šajatović, predsednik „Žitounije” i dodaje da je normalno da se takva situacija na tržištu žitarica odražava i na cenu brašna koja je (u poslednjih desetak meseci) povećana oko 30 odsto, za brašno „Tip-500”. Objašnjava da brašno prati cenu pšenice ali da ono ima relativno mali udeo, svega trećinu u ceni hleba.

– To bi značilo da je prihvatljivo da vekna poskupi pet do šest odsto. Kod specijalnih vrsta hlebova postoji suverenitet potrošača. Imamo one koji mogu ili ne mogu da plate hleb napravljen od mešavine brašna, produžene svežine i uz to isečen, spakovan u celofan. Svakako monopol u ovom sektoru ne postoji jer imamo oko 3.000 pekara pa će tržište regulisati cenu – ističe naš sagovornik i naglašava da ne veruje da je proizvođačka cena vekne veća od 30 dinara, kod većine proizvođača, što znači da bi preostalo mogla da bude trgovinska marža.

Podsećamo, prve naznake o poskupljenju hleba krenule su u februaru ove godine kada je država, posle devet godina, ukinula Uredbu o takozvanom socijalnom hlebu. Maloprodajna cena belog hleba sve to vreme bila je ograničena na 46 dinara što je dovelo do stagnacije cena. Zbog velike konkurencije mnoge pekare u Srbiji prodavale su veknu i znatno jeftinije od toga, što je ugrožavalo celokupan sektor. Trgovinske marže su, takođe, uredbom bile propisane na 8,2 odsto (za beli hleb) ali ni ova granica više nije na snazi. Sa trgovinskim sistemima uglavnom rade veće industrije hleba, koje mahom proizvode specijalne vrste hlebova. Da li ukidanje ove uredbe i rast marži može biti uzrok poskupljenja ovih proizvoda?

Zoran Pralica, iz Unije pekara, smatra da ukidanje uredbe nema nikakve veze sa cenom specijalnih vrsta hlebova jer je ona i ranije bila slobodna. Kako objašnjava, u međuvremenu je uveden pravilnik po kome za te vrste vekni ne mogu da se koriste smeše koje u osnovi najvećim delom imaju pšenično brašno.

– To brašno, koje sada treba da bude dominantno, poput raži, heljde, spelte, ječma… jeste skuplje. I sam proces proizvodnje je skuplji a došlo je i do rasta cena drugih inputa poput energenata – objašnjava moguće razloge poskupljenja Zoran Pralica iz Unije pekara. Na pitanje da li je bilo rasta trgovačkih marži on kaže da u većim industrijama najčešće nerado govore o ovoj temi jer je smatraju poslovnom tajnom.

– Ono što mogu da kažem jeste da su previsoke trgovinske marže bile glavni povod kada smo 2009. godine inicirali uvođenje uredbe o hlebu. Tada je proizvođač zarađivao dinar do dva po vekni a trgovci od 14 do 17 dinara. Da bi cena hleba bila niža tada smo morali da sputamo trgovce – kaže Pralica.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/430600/Kilogram-hleba-kao-kilogram-mesa

Iz dana u dan specijalne vrste hleba u srpskim pekarama su sve skuplje. Uz vekne, polako rastu i cene peciva. U odnosu na početak godine, pojedine vrste hleba su poskupele za najmanje 20 odsto. Novu računicu proizvođači pravdaju poskupljenjem pšenice, brašna, ali i većim troškovima koje imaju za gorivo, vodu, struju...

Poskupljenje se najviše odrazilo na hlebove pripremljene od brašna različitih žitarica i uljarica, koji su obogaćeni raznim sastojcima kao što su celo semenje, mekinje, pahuljice, klice žitarica, začini... Najjeftinije pakovanje ovakog hleba od 300 grama doskoro je koštalo 100 dinara, a sada je cena minimum 120. Za isto pakovanje obogaćenih vrsta hleba sada se u pojedinim pekarama traži i do 300 dinara.Prema rečima Zorana Pralice, predsednika Unije pekara Srbije, poskupljenja su posledica rasta cena pšenice na berzi. Hlebno zrno je, kako kaže, sa 16 dinara poskupeo na 23 dinara.

"Tako da je moguće da je kod nekih proizvođača došlo do korekcije", ističe Pralica.

"Pšenica je berzanska roba prema kojoj se moramo upravljati. Rast od 40 odsto cene pšenice od žetve je značajan rast, a imamo i druga poskupljenja. Porasle su i cene goriva, veći su nam računi za vodu, struju, gas. To mora da se odrazi i na naš proizvod."

On kaže da uprkos svemu Srbija ima najjeftiniji hleb u regionu.

"Bela vekna hleba od 500 grama, poznatijeg kao "sava", kod srpskih proizvođača košta prosečno 35 dinara. U Bosni hleb košta 70 dinara, a plate su tamo niže nego u Srbiji. Hleb je toliko jeftin u Srbiji da je postao zabava za političare. Čak i kada bi poskupela vekna za 20 dinara, to bi se na potrošačku korpu odrazilo tri do četiri evra. Naše cene belog hleba su daleko od tržišne, koja bi trenutno iznosila oko 70 dinara", kaže Pralica.

Otkako je ukinuta uredba o ceni belog hleba "sava" kojom je država kontrolisala ne samo cenu, već i količine vekni, deluje kao da je na rafovima manje ovog jeftinog hleba. Pekari su imali obavezu da 40 odsto asortimana čini "sava". Sada ovog hleba ima samo u jutarnjim satima.

"Pekari mese po potrebama tržišta. Koliki su zahtevi, tolike su i količine. Činjenica je da je potražnja za belim veknama manja nego ranijih godina. Svi se trude da se hrane zdravije, jer lekari stalno apeluju da se izbegava belo brašno-"kaže Pralica.

Izvor: https://www.blic.rs/biznis/vesti/cene-u-pekarama-sve-vece-hleb-i-peciva-skuplji-za-20-odsto/d8924n8

Poljoprivredni inspektori obavili su u proteklom periodu kontrolu više od osam stotina pekara i proizvodnih pogona u Srbiji i utvrdili da 30 odsto njih nije radilo u skladu sa propisima, kaže pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović. Zbog toga što pojedini proizvođači hleba i peciva nisu ispunili minimum higijenskih uslova u svojim radnjama i pogonima zatvorena su 23 objekta, navodi Vujović za Tanjug.

"Izvršili smo kontrolu 865 pekara na teritoriji Srbije kako bi se proverio rad proizvodnih pogona i kako bi se proverio kvalitet i bezbednost proizvoda".

Rezultati su, objašnjava, očekivani, jer je kontrola bila planska.

"Išli smo kod subjekata kod kojih su se očekivale nepravilnosti prema proceni rizika i 30 posto subjekata nije bilo u skladu sa propisima", kaže Vujović.

Najčešće nepravilnosti, dodaje, odnose se na to što proizvođači nisu poštovali sistem bezbednosti hrane zasnovan na principima HAČP-a.

U isto vreme, navodi, podneto je 85 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka zbog utvrđenih nepravilnosti.

Vujović kaže i da je na terenu uzeto 20 uzoraka kako bi se u laboratorijama proverio kvalitet i bezbednost proizvoda.

Rezultati su, navodi, pokazali da su svi proizvodi bili bezbedni, a na jednom, deklaracija nije odgovarala proizvodu.

Vujović napominje da su hleb i proizvodi u pekarama u Srbiji bezbedni i kvalitetni za upotrebu i da je upravo ova kontrola to potvrdila.

Tamo gde je bilo, dodaje, više nepravilnosti, izdata su privremena rešenja o zabrani proizvodnje dok se nedostaci otklone.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/inspektori-proverili-865-pekara-zatvorena-23-objekta_1017887.html

Vlada Srbije nije produžila Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „Tipa 500” koja je određivala maksimalnu cenu vekne od 46 dinara. Tako je juče prestala da važi odluka doneta još 2010. godine, zbog koje je Evropska komisija često imala primedbe jer je to bilo administrativno regulisanje cene nekog proizvoda. Kako je za „Politiku” izjavio Rasim Ljajić, ministar trgovine, ne očekuje povećanje cene hleba, jer i danas u prodavnicama ima hleba koji se prodaje za 30 ili 40 dinara po vekni.

– Ukoliko ovo proizvođači iskoriste ili dođe do bilo kakvih poremećaja na tržištu, spremni smo da uredbu vratimo – izjavio je Ljajić.

Građani Srbije u ishrani i dalje pretežno koriste beli hleb. Za ovom veknom poseže čak 60 odsto kupaca, i to najviše onih iz Šumadije i zapadne Srbije, muškarci i osobe s nižim obrazovanjem.

Integralni hleb konzumira tek 8,2 odsto anketiranih odraslih i samo 3,5 odsto dece, pokazalo je istraživanje o navikama u ishrani građana sprovedenog prošle godine. Prema ovom istraživanju, zdravije žitarice češće biraju žene koje žive u gradovima, višeg i visokog obrazovanja, kao i stanovnici Beograda i oni koji najviše zarađuju. Udruženje „Žitounija” bilo je jedan od inicijatora ukidanja ove mere za koju, kako su rekli, više nije postojala ekonomska opravdanost.

Zdravko Šajatović, predsednik ovog udruženja, ne očekuje da može da dođe do poremećaja na tržištu jer je u Srbiji, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, registrovano 3.000 proizvođača hleba. Koliko njih realno košta vekna belog hleba? On kaže da je učešće brašna u proizvodnji belog hleba svega 30 odsto što za pekare u ovom trenutku znači trošak od devet dinara. Ostali izdaci su energija, aditivi, radna snaga, transport...

– Konkurencija je velika među proizvođačima. Imamo informacije sa terena da se vekna iz industrijskih pogona, u nekim gradovima Srbije, prodaje i za 22 ili 27 dinara. Jasno je da tu nema zarade. Ako je i ima, ona je skromna. Pekari to nadomešćuju kroz cene specijalnih vrsta hlebova i peciva koje nisu bile pod kontrolom – kaže Šajatović. Još neki od razloga zbog kojih hleb ne bi trebalo da poskupi su dovoljne količine pšenica i brašna na domaćem tržištu.

Pšenica je rekordno rodila i bez obzira na nešto slabiji kvalitet ima je dosta i za domaće potreba i za izvoz. Ista situacija je, dodaje, i sa brašnom. On naglašava da zakon o trgovini propisuje da se privremene mere mogu donositi samo kada postoji ozbiljan poremećaj na tržištu.

– To sada nije slučaj. Te 2010. godine uvođenje mere bilo je opravdano jer je zaista pretila opasnost da cena vekne dostigne 50 dinara. Zato se država i odlučila da cenu belog hleba propiše na 46 dinara i ograniči ukupnu maksimalnu maržu na 8,1 odsto u odnosu na proizvođačku cenu – kaže Šajatović.

Prema Uredbi o socijalnom hlebu, koja je poslednji put, pre ukidanja, objavljena u avgustu prošle godine, navedeno je da je proizvođačka cena hleba 38,68 dinara po vekni. Proizvođači su bili u obavezi da proizvedu i stave u promet najmanje 30 odsto belog hleba u odnosu na ukupnu dnevnu proizvodnju.

Naš sagovornik naglašava da je ovakvo ograničavanje bilo apsurdno jer je bilo proizvođača koji su imali veću potražnju za polubelim hlebom koji je nutritivno zdraviji, a pritom država nije propisala njegovo učešće u proizvodnji.

– Naše mišljenje je da hleb ne treba proglasiti za socijalnu kategoriju. Ako i jeste za deo stanovništva onda mere treba da donosi resorno ministarstvo, koje se bavi socijalnom zaštitom a ne da, kao do sada, sve ide na teret privrede – kaže on. Predstavnik „Žitounije” ističe da nijedna od država u okruženju ne ograničava cenu hleba koji je, po njihovim informacijama, najjeftiniji u Srbiji i Makedoniji. U Hrvatskoj je dvostruko skuplji a u Sloveniji čak četiri puta.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/421729/Koliko-pekare-kosta-bela-vekna

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31