Poljoprivredno gazdinstvo „Panić” iz Iriga, koje se bavi uzgojem i prodajom breskvi i jabuka, u protekle četiri godine od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dobilo je subvencije u vrednosti od nešto više od 6,1 miliona dinara.Tim novcem nabavljali su opremu za hladnjače i skladištenje, pakovanje i obeležavanje proizvoda, dok su ove godine dobili nepunih 350.000 dinara za stubove i elemente za podizanje sistema za protivgradnu zaštitu.

- Znače nam ove subvencije od pokrajine jer je to dobar podstrek - kaže Mirko Panić, na čije ime su legle pomenute subvencije. - Svake godine pratimo konkurse i konkurišemo tako da smo sve opremali malo po malo.I pre nego što je pokrajina krenula dadeli bespovratna sredstva poljoprivrednicima, gazdinstvo Panić, koje sada uzgaja breskve i jabuke na dvadesetak hektara (uključujući i registrovana gazdinstva na suprugu i decu), podizalo je kredite kako bi sprovodili struju i bušili bunare za sisteme navodnjavanja na svojim voćnjacima, dok poslednjih godina najviše rade na osavremenjavanju mehanizacije.

- Sad nam još nedostaje mašina za orezivanje voća, ali prvo ću da pozajmim od jednog kolege iz Slankamena, da vidim kako to ide - dodaje gazda Mirko. - U suštini, imamo dobru mehanizaciju, ali je sve veći problem radna snaga. Od desetak radnika, većina njih je starija od 65 godina. Rade nam babe, dede, penzioneri, a mladi neće... Istu količinu robe koju sad naberemo sa deset ranika, nekad smo nabrali sa četiri-pet. Pa još kad te potrefi loša cena, pa ti i ne plate, onda je to katastrofa, moramo da dižemo kredite da bismo isplatili dobavljače... Recimo, imamo još 3,8 miliona od prošle godine što nam nisu platili robu, to je problem, moramo da obnovimo proizvodnju, a nama niko ništa ne daje bez para.

Ipak, kad se sve sabere i oduzme, od voćarstva može lepo da se živi, ali da se time bavi „kako treba”.

- Više ne može da se bude dobar voćar bez vode, mreže i hladnjače - naglašava naš sagovornik, priznajući da planira uskoro da ode u „penziju”. - Još dve-tri godine, sin i ćerka će preuzeti sav posao, a ja ću da budem savetnik. Tek od pre tri-četiri godine smo počeli da idemo sedam dana na letovanje, do tad nismo mogli da izdvojimo ni nedelju dana za odmor. Sezona nam je cele godine.

Uprkos radnom vremenu od 365 dana u godini, naš domaćin se ne kaje što je krajem osamdesetih odlučio da napusti svoj tadašnji posao i počeo da sadi voće.

- Svi su mi govorili da sam lud, ali ja se ne kajem - priznaje Mirko Panić. - Moj otac je bio siroma’ i od jednog čoveka je dobio oko dva jutra zemlje da isplati na deset godina. Onda je ’56. posadio breskve, kad sam se ja rodio.

Sad, ako je godina dobra, gazdinstvo Panić iznedri oko hiljadu tona jabuka, a sve što im rodi, uključujući i breskve, izvozi za Rusiju. Oni nude najbolju cenu, ali zato traže da voće nema nijednu manu niti flekicu.

Zato su protivgradne mreže izuzetno bitne za voćare, a Mirko Panić je od ove godine, bar što se toga tiče, miran i bezbedan.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/bez-vode-mreze-i-hladnaca-nema-vocarstva-12-07-2020

Prve količine maline ovogodišnjeg roda iz valjevskog kraja u hladnjače će stići u prvim danima naredne sedmice. Majske kiše, sneg i grad učinili su svoje pa će kako se procenjuje ovog leta biti ubrano i do 50 posto manje crvenih plodova nego ranijih godina.

- Ove godine ćemo imati možda najmanji rod malina za poslednjih tridesetak godina. Prinos će sigurno biti manji 50% u odnosu na neke ranije godine. Nekada smo brali po dve hiljade pa čak i 80.000 tona, a ove godine u celoj Srbiji je stanje šarenoliko jer je grad pogodio malinarska područja. Imamo dobrih malinjaka ali veoma mali procenat od ukupnih površina nekih deset posto su malinjaci kakvi bi trebalo da budu svi. U ostalim procenat sušenja se kreće od pet do pedeset posto, a možda i više. Uzrok sušenja se još uvek ispituje, ali jedan od glavnih razloga je prošlogodišnja nebriga od strane proizvođača odnosno nije primenjena agrotehnika u berbi i posle nje - kaže Jovan Milinković, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi Valjevo .

Dok mnogi malinari sabiraju gubitke Milovan Nikolić iz osečanskog sela Sirdije prezadovoljan je ovogodišnjim rodom. I pored vremenskih nepogoda kaže da je negova malina izuzetno dobro rodila. Očekuje da sa površine od hektar i četrdeset ari nabere dva do dva i po vagona vilameta.

- Mnogi se čude kako je moguće da bude toliki rod, a malinjak je star više od dvadest godina. Tako da sam ja pobio sve analize vezane za postizanje prinosa u kontinuitetu. Nakon skoro 50 kišnih dana ovo je jedan od malobrojnih malinjaka sa ovakvim rodom, ali je ispoštovana kompletna agrotehnika izuzev freziranja i kopanja - kaže Nikolić, koji je trenutno jedan je od najvećih proizvođača maline u Podgorini. Međutim, kao i druge njegove kolege brine ga cena.

- Struka je izračunala da proizvodnja jednog kilograma malina nas košta 140 dinara. I šta sad očekivati po pitanju cene? Iz Udruženja malinara u Arilju su tražili da otkupna cena bude 170 dinara po kilogramu, a kod nas još uvek niko ne pominje koja će cena biti, pa čak ni prosečnu. Svake godine je isto, sezona krene, cena se ne zna, a robe je sve manje - navodi Milovan.

Njegova supruga Dragica dodaje da u zadnje tri do četiri godine nema velike zarade od maline. Ako kaže otkupna cena bude 80 dinara za kilogram bolje je neulaziti u malinjake.

- Kad bi cena bila 170 do 180 dinara onda bi i mi mogli nešto da zaradimo, jer moramo da platimo i radnike. Treba nam dvadeset berača skoro svaki dan, a dnevnica je 2.500 dinara uz obroke i prenoćište - kaže Dragica Nikolić.

Otkupljivači navode da spremno dočekuju početak berbe. Mada je proteklih godina otkupljivao i do 500 tona, ove sezone iz malinjaka u selima podno Medvednika, Živan Mirković očekuje da će u njegovu hladnjaču stići između 300 i 400 tona "crvenog zlata" za koje je već ugovorio dalji plasman. S obzirom na to kakva je godina kaže da je to ipak zadovoljavajuća količina koju će otkupiti od 200 proizvođača sa kojima ima sklopljene ugovore o zajedničkoj proizvodnji.

- Što se tiče cene, mislim da će se na početku berbe za konvencionalnu malinu plaćati 120 dinara za kilogram, dok će organska kao i ranijih godina biti skuplja za 50 dinara. Kvalitet ploda zavisiće od vremenskih uslova koji su u dosadašnjem periodu izuzetno smanjili prinos. Plod može da bude dobar ako budu adekvatni vremenske uslovi, temperature do 30 stepeni bez velike količine padavina. Cena koju očekujem treba da bude pod uslovom da je plod kvalitetan, a ukoliko nastavi kiša kao prošle godine tu nema ni kvaliteta niti se može očekivati neka dobra cena - rekao je Mirković - vlasnik hladnjače na Stavama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2535978/maline-uskoro-u-hladnjacama-ove-sezone-ubrano-upola-manje-plodova

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za sufinansiranje investicija u fizička sredstva poljoprivrednih gazdinstava u sektoru voće, grožđe, povrće (uključujući pečurke), cveće i ostali usevi u Vojvodini za 2019. godinu.

Cilj ovog konkursa, na kojem mogu učestovovati poljoprivrednici sa teritorije Vojvodine, jeste, kako stoji u tekstu konkursa, podizanje tehničko-tehnološke opremljenosti poljoprivrednih gazdinstava.

Ukupna sredstva koja se dodeljuju po konkursu iznose do 133.108.869 dinara, u iznosu do 60% od ukupno prihvatljivih troškova investicije, a maksimalan iznos po jednoj prijavi je 3.500.000 dinara.

Prilikom razmatranja podnetih prijava priznavaće se samo investicije realizovane nakon 01.01.2019. godine.

Bespovratna sredstva namenjena su za sledeće investicije:

- U Sektoru voće, grožđe, povrće (uključujući pečurke) i cveće):

1.Nabavka boks paleta za transport i skladištenje proizvoda;
2.Nabavka opreme-linija za čišćenje i pranje proizvoda;
3.Nabavka opreme-linija za berbu, sortiranje i kalibriranje proizvoda;
4.Nabavka opreme-linija za pakovanje i obeležavanje proizvoda;
5.Nabavka opreme za orezivanje, drobljenje, sečenje i uklanjanje ostataka nakon rezidbe voćnih vrsta;
6.Mašine za ubiranje odnosno skidanje useva;

- U Sektoru voće, grožđe, povrće (uključujući pečurke) i cveće i ostali usevi:

7.Nabavka ostale opreme (GPS navigacija i dr.)
8.Solarni panel sistemi sa pratećom opremom za pokretanjepumpiza navodnjavanje.

Pravo na podsticaje ostvaruju pravna i fizička lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu,

Konkurs je otvoren do 26.06.2019. godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2532759/konkurs-za-opremanje-hladnjaca-u-vojvodini-bespovratna-sredstva-u-iznosu-od-133

Hladan tuš za jabuku

Kako Agrobiznis magazin saznaje iz dobro obaveštenih izvora, jabuka se  u Rusku Federaciju izvozi slabije jer je tamošnje tržište u značajnoj meri zasićeno domaćom proizvodnjom. Koliko će takva situacija potrajati ostaje da se vidi, ali ona svakako ima značajan uticaj na cenu jabuke u Srbiji. Ne treba zaboraviti da je jabuka početkom godine u Rusku Federaciju išla i po ceni od 100 dinara za kilogram. Ta situacija se sa novim rodom značajno menja.

Naš stručnjak dr Zoran Keserović, professor sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada za RTV je izjavio  da se može očekivati rod preko 420.000 tona jabuka. “To je veća proizvodnja u odnosu na prošlu godinu. Imamo veliku proizvodnju jabuke u Evropi, negde oko 35% je veća proizvodnja u odnosu na 2017. godinu i znacajno je da je ranije pocela  berba” zaključuje iskusni stručnjak i dodaje “To je možda jedan od razloga zbog čega je dosta niska cena jabuke ove godine. Sa druge strane imamo hladnjačare, koji su odredili otkupnu cenu koja se kreće u zavisnosti od sorte od 22 centa čak do 38 centi i moja preporuka proizvođačima je ako mogu  da tu da jabuku skladište a ne da je odmah prodaju jer je dosta niska cena”. Prema podacima sa inostranih tržišta u Kini je rod jabuke smanjen za skoro 30% jer je bilo izmrzavanja. “Mi znamo da je Kina jedan od najvećih proizvođača u svetu, da proizvodi preko 50% jabuke u svetu tako da mislim da će kasnije polako  cena jabuke da raste” objašnjava prof. Keserović. .Ovo je svakako “hladan tuš” za domaće proizvođače jer smo u poslednjih 10 godina imali najviše cene u Evropi i to se neće više ponavljati. Polako ćemo se približavati ceni koja je u Evropi, a koja se kreće negde od 30-40 euro centi.

Keserović savetuje proizvođače da polako menjaju strukturu sortimenta i da se okreću nekim stortama koje ne mogu da prizvode u Rusiji, a to su pre svega  kasnije sorte, sorta greni smit i fudži. Jeste i cena jabuke za preradu dosta niska ali upravo je razlog to što je jako dosta jabuke rodilo ove godine.

Kako smo se uverili na terenu, kvalitet ploda je izuzetan, ali ono što voćarima sreću kvari jeste niska otkupna cena i zastoj u izvozu na nekada najsigurnije rusko tržište. Međutim dobra vest stiže od potpredsednika Indije koji se sreo sa našim ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem koji je nedavno potpisao značajan sporazum o fitosanitarnoj kontroli koja treba upravo da omogući izvoz voća na najmnogoljudnije tržište sveta u prijateljsku Indiju.

Kako javljaju saradnici Agrobiznis magazina ovogodišnji rod proizvođači uglavnom stavljaju u hladnjače gde će sačekati bolju cenu. I ove sezone i pored dobrih dnevnica  proizvođači muku muče sa beračima koje plaćaju 200 do 250 dinara po satu.

Udruženje zadrugara Srbije, poziva malinare da učine jedino moguće, a to je da se organizuju u zadruge, i prihvate pruženu ruku ministra Milana Krkobabića.

Predsednik Udruženja zadrugara Srbije Marko Subotin, obaveštava javnost, da je država Srbija izgubila bitku sa bahatim hladnjačarima, i da je malinare svojim nečinjenjem i popuštanjem dovela do ivice ambisa.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Proizvodite kajsiju po našoj preporuci:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2905-proizvodite-kajsije-po-nasoj-preporuci

Stručnjaci savetuju kako da odaberete pravu sortu:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2906-strucnjaci-savetuju-kako-da-odaberete-pravu-sortu

 

 

NOVI SAD - Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, organizovao je dodelu nove serije ugovora ukupne vrednosti 32,5 miliona dinara, korisnicima koji su dobili bespovratna sredstva na konkursima za nabavku opreme za stočarske farme, za podizanje plastenika i opremanje hladnjača i sušara.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Mladen Petković rekao je da je u opremanje stočarskih farmi investirano ukupno 11 miliona dinara, od čega je učešće Pokrajine 5,5 miliona dinara.

"Bespovratna sredstva je dobilo 13 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, i to najviše, njih sedam, za opremanje svinjarskih farmi, četiri gazdinstva su dobila sredstva za opremanje govedarskih farmi, a dva za živinarske farme", rekao je Petković.

Naglasio je da su u budžetu za 2017. godinu za ovu namenu opredeljena sredstva u iznosu do 50 miliona dinara, te da je rebalansom budžeta obezbeđeno dodatnih 35 miliona dinara.

Za sufinansiranje nabavke konstrukcija i opreme za biljnu proizvodnju u zaštićenom prostoru, kaže, uručeno je 27 ugovora.

"Ukupna vrednost investicije je 15 miliona dinara od čega je iz pokrajinskog budžeta obezbeđeno 10 miliona dinara. Realizacija te investicije obezbediće podizanje i opremanje 32.718 kvadratnih metara plastenika", naveo je Petković.

Napomenuo je da je po toj konkursnoj liniji čak 19 korisnika ostvarilo pravo na 70 odsto povrata, što potvrđuje, kako je naveo, da mere podrške u kojima su prepoznate žene, proizvođači mlađi od 40 godina i oni koji rade u otežanim uslovima proizvodnje, daju dobre rezultate.

"Danas je potpisano i devet ugovora za opremanje sušara i hladnjača ukupne vrednosti od 38 miliona dinara, od kojih je Pokrajina obezbedila 17 miliona dinara. U budžetu za 2017. godinu za ovu namenu je planirano 135 miliona dinara, dok je rebalansom obezbeđeno još 10 miliona dinara", podvukao je Petković.

Izvor: www.rtv.rs

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu u Vojvodini Vuk Radojević potpisao je danas 58 ugovora s poljoprivrednicima o dodeli bespovratnih sredstva u ukupnom iznosu od 128 miliona dinara (oko milion evra).

Bespovratna sredstva namenjena su za nabavku opreme za hladnjače, preradu uljarica, sušare, kao i za opremanje stočarskih farmi.

Za nabavku opreme za hladnjače, preradu uljarica, sušare potpisana su 22 ugovora, a za opremanje stočarskih farmi 36 ugovora.

Izvor: www.blic.rs

Скупштина општине Ариље, очекује од Владе Србије, министарства пољопривреде и трговине, максимално ангажовање у оквиру њихове надлежности у спречавању монопола у откупу и пласману малине.

Од владе и министарства траже да организују хитан састанак са пословним удружењем хладњачара Србије и удружења малинара из целе Србије да би се постигао договор о аконтној цени малине.

"Имајућу у виду надлежност Скупштине општине и ограничене могућности да предузме одговарајуће мере у вези са проблемом око малине, предлажемо да улогу медијатора преузме Влада Србије, односно надлежна министарства, која својим ауторитетом могу допринети да се створи амбијент како би се омогућило слободно тржиште у откупу малине на територији Србије, имајући у виду да производња малине обезбеђује више од 250 милиона евра девизног прилива и један је од главних извозних производа", наводи се у закључку донетом на седници скупштине.

Према анализама стручњака из ове области, понуда малине у Србији у 2017. години је 40 до 50 одсто мања у односу на 2016. годину, а према информацијама са светског тржишта смањена је производња за 50 одсто у Пољској и 20 одсто на тржишту Америке.

"Из свега наведеног може се извести закључак да тржиште није слободно већ монополистичко, а да истакнута цена малине не покрива ни трошкове производње", наводи се у скупштинској одлуци.

Председник скупштине општине Ариље рекао је да је упућен позив свим председницима СО као и председницима општине у којима се прозводи малина да подрже напоре својих произвођача у борби против монополистичког тржишта.

Из Скупштине општине Ариље наводе да имају сазнања да се у целој Србији спремају протести произвођача малине, што није у интересу ни локалне власти, нити Владе Србије те очекују, односно траже помоћ у решавању насталог проблема.

Izvor: www.naslovi.net

Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede ne mogu da utiču na cenu maline, ali mogu da urede tržište, kaže savetnik ministra poljoprivrede Predrag Lučić i dodaje da se ispituje da li ima monopola i udruživanja hladnjačara.

On je rekao da je na jučerašnjem zajedničkom sastanku predstavnika dva ministarstva - poljoprivrede, trgovine, zatim hladnjačara i proizvođača, najviše pritužbi proizvođača bilo na udruživanje hladnjačara.

"Preko nadležnih organa - Komisije za ocenu konkurentnosti već ispitujemo da li ima nedozvoljenog udruživanja i monopola. Nadležni organi kazniće sve koji se bave nedozvoljenim radnjama kada je u pitanju uređenje tržišta", rekao je Lučić gostujući na RTS.

Govoreći o ceni maline koja je trenutno od 120 do 130 dinara, on je rekao da ministarstvo i Vlada Srbije ne mogu da utiču na cenu, ali da mogu da urede tržište i obezbede za sve iste uslove.

Kako kaže došlo je do poremećaja tržišta, ali ne samo u Srbiji, već i na evropskom i svetskom nivou.

"Pratimo svetske cene malina i sve zainteresovane redovno ćemo obaveštavati preko radne grupe", rekao je on.

Na zamerke proizvođača da hladnjačari uvoze lošiju malinu i mešaju je sa domaćom, kaže da to po zakonu nije zabranjeno, ali da ministarstvo itekako vodi računa o kvalitetu maline i da je ta oblast regulisana kroz dva Pravilnika.

Govoreći o ovogodišnjem rodu maline, on je rekao da je rod smanjen za 20 do 25 odsto i da se sada izvozi mesečno oko 8.000 tona maline, što je na nivou koji je bio prethodnih godina.

Kada je u pitanju drugo voće - višnje, jagode, šljive, kupine, Lučić kaže da proizvođači mogu računati na mnogo višu cenu od prethodnih godina.

Izvor: www.rtv.rs

Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede ne mogu da utiču na cenu maline, ali mogu da urede tržište, kaže savetnik ministra poljoprivrede Predrag Lučić i dodaje da se ispituje da li ima monopola i udruživanja hladnjačara.

On je rekao da je na jučerašnjem zajedničkom sastanku predstavnika dva ministarstva - poljoprivrede, trgovine, zatim hladnjačara i proizvođača, najviše pritužbi proizvođača bilo na udruživanje hladnjačara.

"Preko nadležnih organa - Komisije za ocenu konkurentnosti već ispitujemo da li ima nedozvoljenog udruživanja i monopola. Nadležni organi kazniće sve koji se bave nedozvoljenim radnjama kada je u pitanju uređenje tržišta", rekao je Lučić gostujući na RTS.

Govoreći o ceni maline koja je trenutno od 120 do 130 dinara, on je rekao da ministarstvo i Vlada Srbije ne mogu da utiču na cenu, ali da mogu da urede tržište i obezbede za sve iste uslove.

Kako kaže došlo je do poremećaja tržišta, ali ne samo u Srbiji, već i na evropskom i svetskom nivou.

"Pratimo svetske cene malina i sve zainteresovane redovno ćemo obaveštavati preko radne grupe", rekao je on.

Na zamerke proizvođača da hladnjačari uvoze lošiju malinu i mešaju je sa domaćom, kaže da to po zakonu nije zabranjeno, ali da ministarstvo itekako vodi računa o kvalitetu maline i da je ta oblast regulisana kroz dva Pravilnika.

Govoreći o ovogodišnjem rodu maline, on je rekao da je rod smanjen za 20 do 25 odsto i da se sada izvozi mesečno oko 8.000 tona maline, što je na nivou koji je bio prethodnih godina.

Kada je u pitanju drugo voće - višnje, jagode, šljive, kupine, Lučić kaže da proizvođači mogu računati na mnogo višu cenu od prethodnih godina.

Izvor: www.naslov.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30