Prve količine maline ovogodišnjeg roda iz valjevskog kraja u hladnjače će stići u prvim danima naredne sedmice. Majske kiše, sneg i grad učinili su svoje pa će kako se procenjuje ovog leta biti ubrano i do 50 posto manje crvenih plodova nego ranijih godina.

- Ove godine ćemo imati možda najmanji rod malina za poslednjih tridesetak godina. Prinos će sigurno biti manji 50% u odnosu na neke ranije godine. Nekada smo brali po dve hiljade pa čak i 80.000 tona, a ove godine u celoj Srbiji je stanje šarenoliko jer je grad pogodio malinarska područja. Imamo dobrih malinjaka ali veoma mali procenat od ukupnih površina nekih deset posto su malinjaci kakvi bi trebalo da budu svi. U ostalim procenat sušenja se kreće od pet do pedeset posto, a možda i više. Uzrok sušenja se još uvek ispituje, ali jedan od glavnih razloga je prošlogodišnja nebriga od strane proizvođača odnosno nije primenjena agrotehnika u berbi i posle nje - kaže Jovan Milinković, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi Valjevo .

Dok mnogi malinari sabiraju gubitke Milovan Nikolić iz osečanskog sela Sirdije prezadovoljan je ovogodišnjim rodom. I pored vremenskih nepogoda kaže da je negova malina izuzetno dobro rodila. Očekuje da sa površine od hektar i četrdeset ari nabere dva do dva i po vagona vilameta.

- Mnogi se čude kako je moguće da bude toliki rod, a malinjak je star više od dvadest godina. Tako da sam ja pobio sve analize vezane za postizanje prinosa u kontinuitetu. Nakon skoro 50 kišnih dana ovo je jedan od malobrojnih malinjaka sa ovakvim rodom, ali je ispoštovana kompletna agrotehnika izuzev freziranja i kopanja - kaže Nikolić, koji je trenutno jedan je od najvećih proizvođača maline u Podgorini. Međutim, kao i druge njegove kolege brine ga cena.

- Struka je izračunala da proizvodnja jednog kilograma malina nas košta 140 dinara. I šta sad očekivati po pitanju cene? Iz Udruženja malinara u Arilju su tražili da otkupna cena bude 170 dinara po kilogramu, a kod nas još uvek niko ne pominje koja će cena biti, pa čak ni prosečnu. Svake godine je isto, sezona krene, cena se ne zna, a robe je sve manje - navodi Milovan.

Njegova supruga Dragica dodaje da u zadnje tri do četiri godine nema velike zarade od maline. Ako kaže otkupna cena bude 80 dinara za kilogram bolje je neulaziti u malinjake.

- Kad bi cena bila 170 do 180 dinara onda bi i mi mogli nešto da zaradimo, jer moramo da platimo i radnike. Treba nam dvadeset berača skoro svaki dan, a dnevnica je 2.500 dinara uz obroke i prenoćište - kaže Dragica Nikolić.

Otkupljivači navode da spremno dočekuju početak berbe. Mada je proteklih godina otkupljivao i do 500 tona, ove sezone iz malinjaka u selima podno Medvednika, Živan Mirković očekuje da će u njegovu hladnjaču stići između 300 i 400 tona "crvenog zlata" za koje je već ugovorio dalji plasman. S obzirom na to kakva je godina kaže da je to ipak zadovoljavajuća količina koju će otkupiti od 200 proizvođača sa kojima ima sklopljene ugovore o zajedničkoj proizvodnji.

- Što se tiče cene, mislim da će se na početku berbe za konvencionalnu malinu plaćati 120 dinara za kilogram, dok će organska kao i ranijih godina biti skuplja za 50 dinara. Kvalitet ploda zavisiće od vremenskih uslova koji su u dosadašnjem periodu izuzetno smanjili prinos. Plod može da bude dobar ako budu adekvatni vremenske uslovi, temperature do 30 stepeni bez velike količine padavina. Cena koju očekujem treba da bude pod uslovom da je plod kvalitetan, a ukoliko nastavi kiša kao prošle godine tu nema ni kvaliteta niti se može očekivati neka dobra cena - rekao je Mirković - vlasnik hladnjače na Stavama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2535978/maline-uskoro-u-hladnjacama-ove-sezone-ubrano-upola-manje-plodova

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za sufinansiranje investicija u fizička sredstva poljoprivrednih gazdinstava u sektoru voće, grožđe, povrće (uključujući pečurke), cveće i ostali usevi u Vojvodini za 2019. godinu.

Cilj ovog konkursa, na kojem mogu učestovovati poljoprivrednici sa teritorije Vojvodine, jeste, kako stoji u tekstu konkursa, podizanje tehničko-tehnološke opremljenosti poljoprivrednih gazdinstava.

Ukupna sredstva koja se dodeljuju po konkursu iznose do 133.108.869 dinara, u iznosu do 60% od ukupno prihvatljivih troškova investicije, a maksimalan iznos po jednoj prijavi je 3.500.000 dinara.

Prilikom razmatranja podnetih prijava priznavaće se samo investicije realizovane nakon 01.01.2019. godine.

Bespovratna sredstva namenjena su za sledeće investicije:

- U Sektoru voće, grožđe, povrće (uključujući pečurke) i cveće):

1.Nabavka boks paleta za transport i skladištenje proizvoda;
2.Nabavka opreme-linija za čišćenje i pranje proizvoda;
3.Nabavka opreme-linija za berbu, sortiranje i kalibriranje proizvoda;
4.Nabavka opreme-linija za pakovanje i obeležavanje proizvoda;
5.Nabavka opreme za orezivanje, drobljenje, sečenje i uklanjanje ostataka nakon rezidbe voćnih vrsta;
6.Mašine za ubiranje odnosno skidanje useva;

- U Sektoru voće, grožđe, povrće (uključujući pečurke) i cveće i ostali usevi:

7.Nabavka ostale opreme (GPS navigacija i dr.)
8.Solarni panel sistemi sa pratećom opremom za pokretanjepumpiza navodnjavanje.

Pravo na podsticaje ostvaruju pravna i fizička lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu,

Konkurs je otvoren do 26.06.2019. godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2532759/konkurs-za-opremanje-hladnjaca-u-vojvodini-bespovratna-sredstva-u-iznosu-od-133

Hladan tuš za jabuku

Kako Agrobiznis magazin saznaje iz dobro obaveštenih izvora, jabuka se  u Rusku Federaciju izvozi slabije jer je tamošnje tržište u značajnoj meri zasićeno domaćom proizvodnjom. Koliko će takva situacija potrajati ostaje da se vidi, ali ona svakako ima značajan uticaj na cenu jabuke u Srbiji. Ne treba zaboraviti da je jabuka početkom godine u Rusku Federaciju išla i po ceni od 100 dinara za kilogram. Ta situacija se sa novim rodom značajno menja.

Naš stručnjak dr Zoran Keserović, professor sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada za RTV je izjavio  da se može očekivati rod preko 420.000 tona jabuka. “To je veća proizvodnja u odnosu na prošlu godinu. Imamo veliku proizvodnju jabuke u Evropi, negde oko 35% je veća proizvodnja u odnosu na 2017. godinu i znacajno je da je ranije pocela  berba” zaključuje iskusni stručnjak i dodaje “To je možda jedan od razloga zbog čega je dosta niska cena jabuke ove godine. Sa druge strane imamo hladnjačare, koji su odredili otkupnu cenu koja se kreće u zavisnosti od sorte od 22 centa čak do 38 centi i moja preporuka proizvođačima je ako mogu  da tu da jabuku skladište a ne da je odmah prodaju jer je dosta niska cena”. Prema podacima sa inostranih tržišta u Kini je rod jabuke smanjen za skoro 30% jer je bilo izmrzavanja. “Mi znamo da je Kina jedan od najvećih proizvođača u svetu, da proizvodi preko 50% jabuke u svetu tako da mislim da će kasnije polako  cena jabuke da raste” objašnjava prof. Keserović. .Ovo je svakako “hladan tuš” za domaće proizvođače jer smo u poslednjih 10 godina imali najviše cene u Evropi i to se neće više ponavljati. Polako ćemo se približavati ceni koja je u Evropi, a koja se kreće negde od 30-40 euro centi.

Keserović savetuje proizvođače da polako menjaju strukturu sortimenta i da se okreću nekim stortama koje ne mogu da prizvode u Rusiji, a to su pre svega  kasnije sorte, sorta greni smit i fudži. Jeste i cena jabuke za preradu dosta niska ali upravo je razlog to što je jako dosta jabuke rodilo ove godine.

Kako smo se uverili na terenu, kvalitet ploda je izuzetan, ali ono što voćarima sreću kvari jeste niska otkupna cena i zastoj u izvozu na nekada najsigurnije rusko tržište. Međutim dobra vest stiže od potpredsednika Indije koji se sreo sa našim ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem koji je nedavno potpisao značajan sporazum o fitosanitarnoj kontroli koja treba upravo da omogući izvoz voća na najmnogoljudnije tržište sveta u prijateljsku Indiju.

Kako javljaju saradnici Agrobiznis magazina ovogodišnji rod proizvođači uglavnom stavljaju u hladnjače gde će sačekati bolju cenu. I ove sezone i pored dobrih dnevnica  proizvođači muku muče sa beračima koje plaćaju 200 do 250 dinara po satu.

Udruženje zadrugara Srbije, poziva malinare da učine jedino moguće, a to je da se organizuju u zadruge, i prihvate pruženu ruku ministra Milana Krkobabića.

Predsednik Udruženja zadrugara Srbije Marko Subotin, obaveštava javnost, da je država Srbija izgubila bitku sa bahatim hladnjačarima, i da je malinare svojim nečinjenjem i popuštanjem dovela do ivice ambisa.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Proizvodite kajsiju po našoj preporuci:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2905-proizvodite-kajsije-po-nasoj-preporuci

Stručnjaci savetuju kako da odaberete pravu sortu:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2906-strucnjaci-savetuju-kako-da-odaberete-pravu-sortu

 

 

NOVI SAD - Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, organizovao je dodelu nove serije ugovora ukupne vrednosti 32,5 miliona dinara, korisnicima koji su dobili bespovratna sredstva na konkursima za nabavku opreme za stočarske farme, za podizanje plastenika i opremanje hladnjača i sušara.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Mladen Petković rekao je da je u opremanje stočarskih farmi investirano ukupno 11 miliona dinara, od čega je učešće Pokrajine 5,5 miliona dinara.

"Bespovratna sredstva je dobilo 13 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, i to najviše, njih sedam, za opremanje svinjarskih farmi, četiri gazdinstva su dobila sredstva za opremanje govedarskih farmi, a dva za živinarske farme", rekao je Petković.

Naglasio je da su u budžetu za 2017. godinu za ovu namenu opredeljena sredstva u iznosu do 50 miliona dinara, te da je rebalansom budžeta obezbeđeno dodatnih 35 miliona dinara.

Za sufinansiranje nabavke konstrukcija i opreme za biljnu proizvodnju u zaštićenom prostoru, kaže, uručeno je 27 ugovora.

"Ukupna vrednost investicije je 15 miliona dinara od čega je iz pokrajinskog budžeta obezbeđeno 10 miliona dinara. Realizacija te investicije obezbediće podizanje i opremanje 32.718 kvadratnih metara plastenika", naveo je Petković.

Napomenuo je da je po toj konkursnoj liniji čak 19 korisnika ostvarilo pravo na 70 odsto povrata, što potvrđuje, kako je naveo, da mere podrške u kojima su prepoznate žene, proizvođači mlađi od 40 godina i oni koji rade u otežanim uslovima proizvodnje, daju dobre rezultate.

"Danas je potpisano i devet ugovora za opremanje sušara i hladnjača ukupne vrednosti od 38 miliona dinara, od kojih je Pokrajina obezbedila 17 miliona dinara. U budžetu za 2017. godinu za ovu namenu je planirano 135 miliona dinara, dok je rebalansom obezbeđeno još 10 miliona dinara", podvukao je Petković.

Izvor: www.rtv.rs

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu u Vojvodini Vuk Radojević potpisao je danas 58 ugovora s poljoprivrednicima o dodeli bespovratnih sredstva u ukupnom iznosu od 128 miliona dinara (oko milion evra).

Bespovratna sredstva namenjena su za nabavku opreme za hladnjače, preradu uljarica, sušare, kao i za opremanje stočarskih farmi.

Za nabavku opreme za hladnjače, preradu uljarica, sušare potpisana su 22 ugovora, a za opremanje stočarskih farmi 36 ugovora.

Izvor: www.blic.rs

Скупштина општине Ариље, очекује од Владе Србије, министарства пољопривреде и трговине, максимално ангажовање у оквиру њихове надлежности у спречавању монопола у откупу и пласману малине.

Од владе и министарства траже да организују хитан састанак са пословним удружењем хладњачара Србије и удружења малинара из целе Србије да би се постигао договор о аконтној цени малине.

"Имајућу у виду надлежност Скупштине општине и ограничене могућности да предузме одговарајуће мере у вези са проблемом око малине, предлажемо да улогу медијатора преузме Влада Србије, односно надлежна министарства, која својим ауторитетом могу допринети да се створи амбијент како би се омогућило слободно тржиште у откупу малине на територији Србије, имајући у виду да производња малине обезбеђује више од 250 милиона евра девизног прилива и један је од главних извозних производа", наводи се у закључку донетом на седници скупштине.

Према анализама стручњака из ове области, понуда малине у Србији у 2017. години је 40 до 50 одсто мања у односу на 2016. годину, а према информацијама са светског тржишта смањена је производња за 50 одсто у Пољској и 20 одсто на тржишту Америке.

"Из свега наведеног може се извести закључак да тржиште није слободно већ монополистичко, а да истакнута цена малине не покрива ни трошкове производње", наводи се у скупштинској одлуци.

Председник скупштине општине Ариље рекао је да је упућен позив свим председницима СО као и председницима општине у којима се прозводи малина да подрже напоре својих произвођача у борби против монополистичког тржишта.

Из Скупштине општине Ариље наводе да имају сазнања да се у целој Србији спремају протести произвођача малине, што није у интересу ни локалне власти, нити Владе Србије те очекују, односно траже помоћ у решавању насталог проблема.

Izvor: www.naslovi.net

Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede ne mogu da utiču na cenu maline, ali mogu da urede tržište, kaže savetnik ministra poljoprivrede Predrag Lučić i dodaje da se ispituje da li ima monopola i udruživanja hladnjačara.

On je rekao da je na jučerašnjem zajedničkom sastanku predstavnika dva ministarstva - poljoprivrede, trgovine, zatim hladnjačara i proizvođača, najviše pritužbi proizvođača bilo na udruživanje hladnjačara.

"Preko nadležnih organa - Komisije za ocenu konkurentnosti već ispitujemo da li ima nedozvoljenog udruživanja i monopola. Nadležni organi kazniće sve koji se bave nedozvoljenim radnjama kada je u pitanju uređenje tržišta", rekao je Lučić gostujući na RTS.

Govoreći o ceni maline koja je trenutno od 120 do 130 dinara, on je rekao da ministarstvo i Vlada Srbije ne mogu da utiču na cenu, ali da mogu da urede tržište i obezbede za sve iste uslove.

Kako kaže došlo je do poremećaja tržišta, ali ne samo u Srbiji, već i na evropskom i svetskom nivou.

"Pratimo svetske cene malina i sve zainteresovane redovno ćemo obaveštavati preko radne grupe", rekao je on.

Na zamerke proizvođača da hladnjačari uvoze lošiju malinu i mešaju je sa domaćom, kaže da to po zakonu nije zabranjeno, ali da ministarstvo itekako vodi računa o kvalitetu maline i da je ta oblast regulisana kroz dva Pravilnika.

Govoreći o ovogodišnjem rodu maline, on je rekao da je rod smanjen za 20 do 25 odsto i da se sada izvozi mesečno oko 8.000 tona maline, što je na nivou koji je bio prethodnih godina.

Kada je u pitanju drugo voće - višnje, jagode, šljive, kupine, Lučić kaže da proizvođači mogu računati na mnogo višu cenu od prethodnih godina.

Izvor: www.rtv.rs

Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede ne mogu da utiču na cenu maline, ali mogu da urede tržište, kaže savetnik ministra poljoprivrede Predrag Lučić i dodaje da se ispituje da li ima monopola i udruživanja hladnjačara.

On je rekao da je na jučerašnjem zajedničkom sastanku predstavnika dva ministarstva - poljoprivrede, trgovine, zatim hladnjačara i proizvođača, najviše pritužbi proizvođača bilo na udruživanje hladnjačara.

"Preko nadležnih organa - Komisije za ocenu konkurentnosti već ispitujemo da li ima nedozvoljenog udruživanja i monopola. Nadležni organi kazniće sve koji se bave nedozvoljenim radnjama kada je u pitanju uređenje tržišta", rekao je Lučić gostujući na RTS.

Govoreći o ceni maline koja je trenutno od 120 do 130 dinara, on je rekao da ministarstvo i Vlada Srbije ne mogu da utiču na cenu, ali da mogu da urede tržište i obezbede za sve iste uslove.

Kako kaže došlo je do poremećaja tržišta, ali ne samo u Srbiji, već i na evropskom i svetskom nivou.

"Pratimo svetske cene malina i sve zainteresovane redovno ćemo obaveštavati preko radne grupe", rekao je on.

Na zamerke proizvođača da hladnjačari uvoze lošiju malinu i mešaju je sa domaćom, kaže da to po zakonu nije zabranjeno, ali da ministarstvo itekako vodi računa o kvalitetu maline i da je ta oblast regulisana kroz dva Pravilnika.

Govoreći o ovogodišnjem rodu maline, on je rekao da je rod smanjen za 20 do 25 odsto i da se sada izvozi mesečno oko 8.000 tona maline, što je na nivou koji je bio prethodnih godina.

Kada je u pitanju drugo voće - višnje, jagode, šljive, kupine, Lučić kaže da proizvođači mogu računati na mnogo višu cenu od prethodnih godina.

Izvor: www.naslov.net

Loše vremenske prilike ovog proleća nikako nisu išle na ruku povrtarima. Međutim, mnogo više od vremena naštetile su im niske otkupne cene.

Naime, cene domaćih proizvoda drastično su oborene zbog višestruko jeftinijih proizvoda iz uvoza, a potražnja voća i povrća iz Srbije sve je manja. Spas posrnule poljoprivrede stručnjaci vide u udruživanju po reformisanom zadružnom principu, u čemu bi, kažu, morala da posreduje država.

Koja je razlika između srpskog i makedonskog paradajza? Zvuči kao vic, iako srpskim povrtarima svakako nije do šale. Jer razlika je u ceni.

Tako se makedonski ili albanski paradajz prodaje po ceni od 90 dinara, dok cena domaćeg ide i do 160. Nešto je manja razlika između španske i domaće paprike, 100 prema 120 dinara, a drastična je kad je reč o uvoznom belom luku, koji stiže čak iz daleke Kine po ceni od 360 dinara, naspram 550 koliko košta onaj proizveden u Srbiji.

Kada je kupovna moć niska, cena diktira potražnju - kaže ekonomski zakon. Poljoprivrednici kažu da su im zato tezge krcate, a kantari najčešće prazni. Baš kao i džepovi.

"Mi koji proizvodimo nešto ili ovi što više proizvode od mene ovde ljudi nemaju neki ekonomski interes kad dođu na pijacu ovde, nema ovde neke velike dobiti zarade, ovo je preživljavanje čisto", kaže Zoran, povrtar iz Obrenovca.

Preživljavaju, kažu i drugi, iako su, tvrde njihovi plodovi i bolji i lepši od stranih.

"Jel vidite vi boju koju ovo mora da ima. To je domaće".

A domaće se bere svaki dan, dok konkurencija danima putuje do srpskih tezgi.

"To su hladnjače, znači treba to odlediti i osposobiti. Znači treba da mu daju veštačko disanje, što kažu, vodom da tuširaju. To je ritual. A ovo se seče svako jutro pre sunca u tri", navodi povrtar Miroslav Dragićević.

Do toga da uvozno jedemo, a domaće bacamo, došlo je zbog malih subvencija poljoprivredi i bescarisnkog uvoza, kaže agroekonomski analitičar Milan Prostran.

"Morali smo biti svesni u vremenu kada smo zaključivali sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama u okruženju u okviru CEFTE, kada smo zaključili sporazum sa Turskom, sa još nekim zemljama u okruženju i naravno kada smo zaključili sporazum sa EU 2008. godine da će nam bescarinski uvoz pre svega stvoriti ozbiljnu konkurenciju domaćim proizvođačima", navodi Prostran.

Jedini načiin da se oživi posrnula poljoprivreda je ukrupnjavanje male proizvodnje, uz zdušnu podršku države. Tako kažu u nacionalnoj asocijaciji voćara i povrtara.

"Mi sad ponovo pričamo da treba da revitalizujemo zadruge, koje su propale neizostavno i sad pričamo da u svakom selu treba da bude zadruga. Ne može da opstane u svakom selu zadruga i ne može da bude kao što su nekad bile da rade i voće i povrće i sir i kajmak i šta ja znam. Nego moraju biti kooperative, usko specijalizovane, gde će im biti tesne i regije pa i cela Srbija. Kao što su holandske operative. A nikako da u svakom selu pravimo zadruge, da pravimo biznis na ekonomskom groblju, tamo može biti parastos, a ne biznis", smatra predsednik Upravnog odbora Nacionalne asocijacije voćara i povrtara "Plodovi Srbije" Ratko Vukićević.

A bez reforme, uveren je Vukićević, parastos će se uskoro držati i većini domaće proizvodnje u poljoprivredi.

Izvor: www.naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30