Proizvođači kupine predaju u hladnjače a da ne znaju po kojoj ceni, mada se nezvanično pominje da će biti oko 50 dinara za kilogram, dok su troškovi proizvodnje oko 60 dinara.

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je za Betu da je akontna (početna) cena prve klase malina porasla ove godine na oko 210 dinara po kilogramu jer je nevreme prepolovio rod pa je smanjena ponuda, a prošle godine su kupovane za 150 do 170 dinara."Statistika neće pokazati da je rod malina manji za 50 odsto jer vlasnici hladnjača uvoze maline iz BiH i mešaju ih sa malinama iz Srbije i izvoze kao domaći proizvod", rekao je Radović.

Dodao je da uprkos višoj ceni maline proizvođači neće moći da ostvare zaradu jer su vremenske neprilike uništile deo roda pa su prinosi slabi i jedva će "pokriti" troškove proizvodnje.

"U svetu je ogromna potražnja malina i očekujemo da izvoznici, nakon prodaje robe doplate još 20 dinara po kilogramu", rekao je Radović.

Istakao je da sada zbog deviznog priliva od izvoza država treba još više da motiviše proizvođače malina da obnove proizvodnju.

"Zbog niskih cena, posebno 2017. godine mnogi su zapustili malinjake i Srbija, koja je među liderima u svetu po proizvodnji i kvalitetu malina, izgubila je to mesto jer je pala proizvodnja", rekao je Radović.

On je rekao da Ministarstvo poljoprivrede i sada subvencioniše proizvodnju malina i kupina u kupovini zasada, mehanizacije, sistema za navodnjavanje i druge opreme.

Ove godine je, prema njegovim rečima, problem cena kupina jer se to voće već desetak dana isporučuje u hladnjače, a njihovi vlasnici još nisu saopštili po kojoj će ih ceni platiti već se to stalno odlaže.

"Apelujem na otkupljivače da prvu klasu kupina plate 120 dinara, a drugu 100 dinara jer će se ta proizvodnja u suprotnom potpuno ugasiti iako otkupljivači imaju dobru zaradu" , rekao je Radović.

Dodao je da je otkup malina po bagatelnim cenama poslednjih pet-šest godina po oko 40 dinara za kilogram doprineo da se površina pod zasadima od oko 6.000 hektara smanji na oko 1.600-2.000 hektara.

Proizvođač kupina iz sela Miloševo kod Negotina Goran Stančić rekao je za Betu da je predao kupine u hladnjaču, a da ne zna po kojoj će ih ceni platiti njen vlasnik jer stalno odlaže da to saopšti, ali da se pominje cena od oko 50 dinara po kilogramu.

"Uzgajam kupine 19 godina i ove godine plantažu na 3,5 hektara smanjiću na jedan hektar jer je 'propast' cena tog voća od 2015. godine", rekao je Stančić.

U opštini Negotin nekada je, kako je rekao, kupinom bilo zasađeno oko 300 hektara, danas nema ni deset jer nema ni ljudi i na pijaci gde su kupine 250 dinara po kilogramu i ne može se prodati ni deset kilograma dnevno, a on proizvodi više od tone.

"Troškovi proizvodnje kupina su oko 60 dinara po kilogramu i ako nam ponude oko 50 dinara jasno je zašto se uništavaju plantaže sa tim voćem", rekao je Stančić.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=25&nav_id=1710854

Povodom žalbi višnjara na procenu klase višanja pri samom otkupu, a s nižom priznatom klasom ide i niža cena, na teren će izaći poljoprivredna i tržišna inspekcija, i to uz asistenciju policije.

Uz pomoć pripadnika MUP-a inspekcije će "izvršiti detaljnu kontrolu svih otkupnih mesta na jugu Srbije", kažu za Tanjug u Ministarstvu poljoprivrede.Kontrola će biti obavljena i u Merošini i Blacu, a kako bi se "stalo na put nakupcima" koji, kako navode u resornom ministarstvu, "ucenjuju proizvođače niskim cenama usled navodne niže klase višanja".

Prethodnih dana su predstavnici Ministarstva poljoprivrede razgovarali na terenu sa proizvođačima i otkupljivačima kako bi se rešio problem otkupa višnje na terenu.

Višnjari su nezadovoljni otkupnom cenom od 25 dinara po kilogramu, jer samo berače moraju da plate od 15 do 20 dinara.

Neki hladnjačari u prokupačkom kraju su obustavili otkup jer su hladnjače pune, a pritom je kvalitet ovogodišnjeg roda višanja lošiji jer je zbog velikog broja kišnih dana za trećinu manji veći procenat suve materije i šećera u plodu od prosečnog.

Cenom nisu bili zadovoljni ni prošle godine, kada je bila 30 do 50 dinara jer je i to cena, kako kažu, dovoljna samo za pokriće ulaganja u višnjike.

Doduše, i ove godine ima onih koji će proći zadovoljavajuće, jer su rod prodali po prethpdnim ugovorima i ceni od 45 dinara po kilogramu.

Izvor:https://mondo.rs/Info/Ekonomija/a1343419/Otkup-visanja-policija-i-inspekcija-u-kontroli.html

Srpski voćari decenijama važe za izuzetne proizvođače. Nekada rod beleži rekord a nekada i podbaci, što ne zavisi uvek od samih poljoprivrednika.. Na terenu sve čeće uviđamo da kvalitet srpskom voću ne manjka. Ipak,tržište biva specifično, te se dešava da izvoznici od države do države imaju potpuno različite zahteve po pitanju potražnje sočnih plodova. U jednom se slažu svi, da nam ni najbolji ni najeftiniji proizvod ne znače ništa ako nemamo siguran otkup. Braća Pantelić iz Ratine kod Kraljeva zasnovali su svoje plantaže jagode, sagradili hladnjaču i ,,vezali,, svoje kooperante ugovorima. Kako smo saznali svima je u ovoj priči dobro jer ih vezuje interes.
Prvi problem je bio stići maksimum neke proizvodnje. Sto tona jabuka po hektaru nije nepoznanica. Trideset tona maline ili jagode, moguće je takođe dostići. Međutim da bi imali maksimum trebaju nam dva dovoljno dobra razloga da nemilice ulažemu u budući profit.- tržište i stabilna cena. Srbija nikako da izađe iz tranzicije, oscilacija, neukih voćara i učenih prevaranata. Ekonomija od njive do novčanika vodi najčešće preko hladnjača i kooperativa. Da ne mogu jedni bez drugih shvatili su braća Pantelić koja u sklopu svog gazdinstva i kompanije poseduju i hladnjaču.
Ovo je šesta sezona prijema raznolikog voća. Dipl.inž Dejan Bošković, sručni saradnik Hladnjače Pantelić zadužen za logistiku kooperanata na terenu,kaže da
su pronašli interes i zajednički jezik na najednostavniji način.
,, Ovo je šesta godina kako radimo. Iz godine u godinu se širila mreža kooperanata. Naše nije samo prijem gajbica. Kako je interes voćara da imaju viši kvalitet i bolji rod i namja je interes da dobijemo plod koji lako plasiramo na tržište. Mi nismo velika hladnjača, ali smo već uspeli upravo kvalitetom i u lošijoj godini da stvorimo poverenje i prema kupcima i dobavljačima.Otkupljujemo jagodu malinu, borovnicu, višnju… Naša baza je kraljevački okrug, ali smo ušli i na tržište otkupa u Aleksandrovcu, Trsteniku, Jošaničkoj banji koja sve više širi plantaže bobičastog voća. Imamo nešto preko hiljaduvdestitine kooperanata. To je broj koji se iz sezone u sezonu uvečava- ističe sagovornik.
Hladnjača je osposobljena za duboko zamrzavanje i čuvanje voća, povrća i mesa, kapaciteta 3000 tona. u 4 komore. Odavde se klasirano voće distribuira na lep spisak adresa u inostranstvu, ali da bi stigli do tamo bilo je neophodno steći poverenje preko hiljadu i dvestotine kooperanata, to znači siguran otkup i dogovorena akontna cena.
- Broj kooperanta sa kojima radimo jasno govori da zaista želimo da zadržimo ali I proširimo ovu priču. Od početka izgradnje hladnjače nismo kao menadžment imali cilj samo našu dobit. Nama je interes visok kvalitet I količina, jer na taj način kalkulišemo naš profit. Sa otkupom nismo
imali problema ni u prethodnim godinama. Krenemo sa akontnoc cenom. Voće isplaćijemo na sedmičnom nivou. Na kraju sezone vršimo doplatu. To je poslovna politika od koje nismo odustajali. Naša cena u otkupu uglavnom bude nešto više od ostalih ponuđača- kaže Bošković.
Jedan od glavnih izazova u prehrambenoj industriji su efikasna kontrola, eliminisanje bakterija i bilo kavih nus pojava. Setrifikati su samo delić u celoj priči.
Zapravo sve počinje na proizvodno oglednim parcelama kod Pantelića. Plantaže su savršene, očekivani rod ako posluži vreme premašiće sva očekivanja, kod njih ali kod kooperanata, jer je i godina na ruku proizvodnji jagode, izuzimajući poslednjih desetak dana u maju. U ovoj hladnjači rade mahom mladi ljudi, donedavni akademci, željni novih znaja ali prenošenja onog što su savladali. U vreme koronavirusa, ovi mladići su špartali do plnataža svoji kooperanata. Ovo nam ptvrđuje dipl.inž. Stefan Miljaković, stručni saradnik zadužen za logistiku na terenu.
- Od početka marta smo na terenu. Malo smo bili skeptični zbog izizetno blage zime i kasnog martovsko-aprilskog snega. Međutim sve to nije ostavilo nikakve
posledice po jagodu, koja nam je prva stigla u hladnjaču. U vreme koronavirusa gotovo svakodnevno smo pratili stanje na terenu. Da bi uspeli što bolje da odgovorimo stručnom zadatku, visoke standarde i sve neophpdne mere i nove tehnologije smo prvenstveno ogledom odradili na našim plnatažama u okviru hladjnjače na 10 hektara. Smatram da su I naši kkoperanti odgovorni, jer je I njima interes da stvorimo prinos I kvalitet koji će u punoj kondiciji odgovoriti svim problemima, pa čak i ovoj kiši koja nije popularna u berbi.,,Sigurno će Stefan .Miloš Petrašinović iz Vrnjačke banje, ugostiteljstvo je zamenio proizvodnjom jagoda. Prvo poljoprivredno iskustvo, prva godina rada, prvi otkup. Osmeh otkriva da nije pogrešio, kada je kraljici turizma rekao zbogom.
– Znate kako, nije bilo jednostavno… Prvo malo sam se umorio od visokih aršina i niske zarade u turizmu. Drugoova dedovina više nije mogla da podnese
troškove održavanja. Čuo sam za ekipu iz ,,Pantelića,, seo sa njima, dogovorio se i nisam se pokajao. Malo je bilo frke da li ću uspeti, nisam ni saksiju u životu žalio. Ma ovo je potpuno novo ali nadam se odlično iskustvo. Umeo sam i deset puta da pozovem ako mi se nešto na bankovima n učini sumnjivo. Odlilana su ekipa, stvore se kada god treba. Poštujem savete i vidite kako izgleda, odlično je! Radujem se kao malo dete… Mislim da ću narednu sezonu dočekati sa još 50 ari, težim ka hektaru pod jagodom. Ima i nešto maline gore više ka Goču, videćemo ako sve stigne do roda. Ovde je najveća opasnost grad… Da stavrno sam zadovoljan.Što se tiče repromaterijala i cene takođe sam zadovoljan.,, -kategoričan je ovaj mlad i vrlo interesantan momak.
I ovde se ne završava priča. Sve ovo me podsetilo na neka ne tako davna vremena postojanja PKB kada je uz kooperante stvarao imperiju. Oni su kao glavni
stub nosily sve prodaju, uvoz, izvoz, savet struku, nabvku reprometerijala i sve to kroz robu…
Struka je u ovoj priči sveto slovo.Milošu i njegovim kolegama naročito početnicima svi imputi proizvodnje su priličan trošak, tako da su u saradnji sa takođe mladom apotekom Zemljak napravili dalju kooperantsku priču dipl.inž.Bojan Miletić,kaže da je i njima kao takođe mladoj firmi značajno da imaju sigurnu luku i dobru plovidbu.
- Mi smo se u ovu priču uključili pre tri godine. Naše je da za hladnjaču ,,Pantelić,, i njohove kooperante obezbedimo svu potrebnu logistiku u repromaterijalu i punoj agrotehnici. Cene nismo uvećavali, čak za neke preparate znam da su jeftiniji kod nas. Sve što je neophodno isporučujemo im na početku sezone, ili tokom sezone, kako im šta bude neophodno u zaštiti a voćari kasnije kroz rod, odnosno isporuku ,otplaćuju svoja zaduženja. To je potpuno korektna priča, jer većina voćara ulaze u ovaj posao sa minimalnim finasijskim rezervama tako da je naša usluga takođe značajna. Sa druge strane i nama odgovara kontinuitet u nabaci i isporuci. Smatram da je ovo dobra priča koja ima realnu budućnost..- pojašnjava Miletić
Ova priča zavređuje svačiju pažnje, jer smo poslednjih godina i te kako suočeni sa problem otkupa, cene, plasmana. Ovi ljudi su našli zajednički jezik. Svi poštuju jedni druge. Da li će neko zaraditi dinar manje ili više nije presudno. Na kraju, ozbiljnost ovog posla od koga u lancu proizvodnje svi zavise, obavezuje na zajednički pristup svemu. Oni kuću grade na najbolji mogući način, jer su temelje postavili na dobrim osnovama koji u svetu poslovanja znače samo jedno…ekonomija koja svima donosi dobit ima dugoročno rešenje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je danas da je hladnjača "Stanić" podigla minimalne (akontne) otkupne cene malina za 15 dinara, sa 150 na 165 dinara po kilogramu prve klase i pozvao i druge otkupljivače da to učine.
Najveći otkupljivač malina u Srbiji, kompanija "Stanić" podigla je akontnu cenu za 15 dinara po kilogramu malina prema dogovoru od pre desetak dana u kojima je učestvovalo i Ministarstvo poljoprivrede", rekao je Radović.

On je pozvao i druge izvoznike da povećaju cene kao kompanija "Stanić", a državne organe da ih prekontrolišu i utvrde da li postoji monopolski dogovor kojim ucenjuju proizvođače koji su se vezali za njih jer su uzeli sredstva za zaštitu i drugi repromaterijal po cenama koje su unapred utvrđene i sada ne mogu da promene kupca.

"Francuska kompanija Deskur kupuje malinu po 186 dinara po kilogramu, što znači da je nerealna cena onih koji plaćaju po 145 i 150 dinara po kilogramu i da se pojedini bahate i hoće da zarade ekstra profit na muci seljaka", rekao je Radović.

Asocijacija proizvođača malina je kako je rekao pozvala Komisiju za zaštitu konkurencije da utvrdi da li otkupljivači dogovorom pokušavaju da ucene malinare i "nateraju ih da pokose to voće".

Dodao je da je ista situacija i sa kupinama i da je otkupna cena od 50 do 60 dinara po kilogramu.

Radović je rekao da proizvođači nisu zadovoljni ni akontnom cenom od 165 dinara po kilogramu obzirom na to da je komisija stručnjaka utvrdila da je proizvođačka cena 173 dinara po kilogramu i da očekuju da će je izvoznici podići jer su cene u maloprodaji astronomske i kilogram košta oko 1.000 dinara.

Izvor:http://www.novimagazin.rs/ekonomija/asocijacija-proizvodjaca-malina-trazi-da-otkupljivai-postuju-dogovor-o-minimalnoj-ceni

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30