Eparhija valjevska započela je rekonstrukciju objekta u selu Poćuta, u kome će biti smeštena sušara i hladnjača, kao i pogon za preradu voća i povrća. Sušiće se šljiva, lekovito bilje, povrće. Planirana je proizvodnja domaće rakije iz planinskih krajeva, sokova, džemova, slatkog. Objekat za preradu voća i povrća imaće 2.000 m2, dok će hladnjača biti kapaciteta 2.700 tona.

Na ideju da se ovaj objekat privede nameni došao je sam episkop Milutin, u vreme kada je postavljen za vladiku u obnovljenoj valjevskoj eparhiji.

- Ovde sam kao učenik dolazio i jeo suve šljive u tadašnjoj sušari, koje su bile mirisne i lepe. To je bila 1956. godina. Kada sam došao decenijama kasnije, i video u kakvom je stanju, rekao sam sebi da se moram potruditi da pomognem da se sve to obnovi, da se pomogne ljudima koji žive na ovom području - rekao je episkop.

U planu je i zadruga, koja bi poslovala takođe u ovom prostoru, i koja bi sarađivala sa poljoprivrednicima ovog kraja.

Episkom Milutin u goste je pozvao i ambasadora Belorusije u Srbiji Valerija Briljova, ali i predstavnike Vlade i institucija da zajedno obiđu pogon. Tom prilikom, Briljov je rekao da je Belorusija potencijalno tržište za srpske proizvode.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2534421/eparhija-valjevska-obnavlja-susaru-hladnjacu-i-pogon-za-preradu-voca-i-povrca

BEOGRAD -

Kapaciteti hladnjača u Srbiji, prema podacima Poljoprivredne inspekcije su oko 600.000 tona, što je, kako se procenjuje, dovoljno skladišnih kapaciteta za domaće potrebe, ali posmatrano po područjima i teritorijalno, oni nisu ravnomerno raspoređeni.

Kako su Tanjugu kazali u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, najveći broj hladnjača je smešten u tipičnim "voćarskim regionima", odnosno Smederevu, Topoli, Subotici, Grockoj i Čačku.

Po kapacitetima, kako su precizirali u resornom ministarstvu prednjači Arilje i tamo su hladnjače namenjene skladištenju maline, dok se u ostalim područjima skladišni kapaciteti uglavnom koriste za čuvanje svežeg voća - jabuke, kruške, breskve...

Pakovanje voća u hlanjači u Pudarcima

U Ministarstvu poljoprivrede naglašavaju da je na osnovu poslednjeg popisa poljoprivrede, uočeno da skladišni kapaciteti nedostaju, odnosno da ih ima malo u opštinama Valjevo i Prokuplje , koje su u vrhu po po površinama pod voćem.

"Jako je bitno da hladnjače budu raspoređene teritorijalno, obzirom da pojedine voćne vrste gube na kvalitetu prilikom dužeg transporta", kazali su u resornom ministarstvu .

U Ministarstvu poljoprivrede su naglasili da oni svojim subvencijama podstiču ulaganja u višu fazu prerade, jer je kako tvrde veoma važno da se razvije prerađivačka industrija voća, jer je na njoj nekoliko puta veća zarada nego u primarnoj proizvodnji.

Bitno je, kako dodaju i da poljoprivredni proizvođači u isto vreme rade na jačanju svesti o potrebi udruživanja radi zajedničkog pojavljivanja na tržištu, pošto će se tako proces proizvodnje zaokružiti od ubiranja plodova, preko čuvanja i pakovanja, pa do konačnog plasmana, prezentovanja i prodaje na tržište.

Srbija će uskoro moći da koristi i sredstva IPARD, pa u resornom ministarstvu očekuju investicije u nove skladišne kapacitete.

Ministarstvo poljoprivrede trenutno subvencioniše podizanje preradnih kapaciteta u smislu pripreme proizvoda za tržište, nabavku opreme i uređaje za sušenje voća, opreme i uređaje za zamrzavanje voća, nabavku nove opreme za prijem, preradu, punjenje i pakovanje, voća, grožđa, i njihovih proizvoda, kao i nabavku nove opreme za blanširanje, pasterizaciju i sterilizaciju voća i njegovih prerađevina.

Subvencioniše i nabavka nove opreme za proizvodnju vina i jakih alkoholnih pića, kao i marketing proizvoda u iznosu od 50 odsto od iznosa investicije, a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi iznos subvencija je 65 odsto od iznosa investicije, do maksimalnog iznosa od pet miliona dinara.

Podsticaji postoje i za izgradnju objekta za čuvanje i skladištenje poljoprivrednih proizvoda (hladnjače), kao i za nabavku opreme za ta skladišta , kao i za nabavku nove opreme za plasiranje proizvoda za tržište, a visina iznosa podsticaja je 50 odsto od vrednosti troškova,a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi u iznosu od 65 odsto , u maksimalnom iznosu do osam miliona dinara.

U Ministarstvu poljoprivrede su kazali da su predviđene i kreditne mere podrške za investicije u opremu i uređaje za sušenje i zamrzavanje voća, a da uslove kreditiranja definiše sama banka u skladu sa svojom poslovnom politikom, dok ministarstvo subvencioniše deo kamatne stope do tri odsto, kao i da je rok otplate je tri godine, uz grejs period od godinu dana, bez valutne klauzule.

Po tom osnovu, kako su precizirali fizičko lice, preduzetnik i pravno lice može da ostvari pravo na kreditnu podršku pod uslovom da je ukupan iznos kredita do šest miliona, dok zemljoradnička zadruga može da ostvari pravo na kreditnu podršku pod uslovom da je ukupan iznos kredita do 18 miliona dinara.

Podseća se da se u cilju podrške mladim poljoprivrednicima u ruralnim područjima dodeljuju podsticaji za investicije za razvoj i unapređenje primarne biljne proizvodnje i pripreme poljoprivrednih proizvoda za tržište, kao i razvoj i unapređenje prerade povrća i voća na poljoprivrednim gazdinstvima, a pravo na podsticaje imaju punoletni mladi poljoprivrednici, nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstva i mladi preduzetnici od 18 do 40 godina.

Visina tog podsticaja je 75 odsto od vrednosti investicije, u maksimalnom iznosu do 1,2 miliona dinara.

 

Izvor: Izvor: Tanjug/RTV

Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović i predsednik opštine Inđija Vladimir Gak obišli su hladnjaču „Voćar” u Novom Slankamenu. Ministar Branislav Nedimović u poseti „Voćaru” Enlarge Ministar Branislav Nedimović u poseti „Voćaru” Zemljoradnička zadruga „Voćar” osnovana je 2012. godine i okuplja 42 voćara iz Novog Slankamena i drugih mesta inđijske opštine. Direktor zadruge Nikola Kotorac ističe da je u planu izgradnja još jedne hladnjače. - Očekujemo da Ministarstvo pomogne u vezi uvoza jabuka iz inostranstva, to nam je jedan od problema zato što ulazi jabuka iz Poljske, i ako se to reši, naša jabuka će se bolje prodavati. Trenutno izvozimo 90 odsto za Rusiju i trudimo se da poboljšamo kvalitet jabuke sa novim zasadima, navodnavanjem, mrežama i drugim merama – rekao je Kotorac.Po oceni ministra Nedimovića zemljoradnička zadruga „Voćar” iz Novog Slankamena je primer kako treba da funkcioniše zadrugarski sistem u Srbiji. - Kada se ljudi udruže, ministarstvo stoji iza toga. Više novca smo predvideli za zadruge nego za poljoprivredna gazdinstva, jer nam je cilj da udružujemo ljude. Ako se ovako budu razvijala zadrugarstva na više tačaka po Srbiji onda ćemo u stvari dobiti ono što nam treba da bi mogli da izvozimo, a to je količina i standardizovanost kvaliteta, jer je to ono što nam traže. Mi smo pre osam-devet godina izvozili 8.500 tona za Rusiju, a sada izvezemo skoro 160.000 tona jabuka – rekao je Nedimović. Izvor: Dnevnik.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30