Nestabilne vremenske prilike, skoro svakodnevna pojava pljuskovitih padavina, dnevne temperature iznad 25 stepeni i prisustvo infektivnog materijala, su optimalni parametri za razvoj patogena prouzrokovača pegavosti lista šećerne repe stručnjaci savetuju da nakon uspešne zaštite repe od štetočina u prvom redu misleći na repinu pipu, čišćenju njiva od korova, treba se pristupiti zaštiti šećerne repe od bolesti pegavost lista, što je ekonomski najznačajnije i najštetnije oboljenje ove kulture.
Šerna repa je biljka sa najvećim sadržajem šećera i kao takva podložna je raznim oboljenjima kako lista, tako i korena repe. Stručnjaci savetuju da štete zavise od primenjene agrotehnike, pre svega misleći na izbalansiranu ishranu podloge, od izbora asortimenta i od pravovremene primene fungicida. Kažu da su u proteklom periodu ostvareni uslovi za širenje infekcije odnosno bolesti pegavosti lista repe i da je sada pravo vreme da se sprovedu mere zaštite.Iz poljoprivredne stručne službe savetuju da svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači mogu da se prijave u ovu službu kako bi se uradila analiza zemljišta nakon skidanja šećerne repe i pristupilo daljem tretiranju i đubrenju.

Proizvođačima šećerne repe se preporučuje da zaštite useve fungicidima. Sve informacije o zaštiti useva i potrebnim savetima, mogu dobiti na portalu Prognozno-izveštajne službe zaštite bilje.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/kako-zastiti-secernu-repu_1153004.html

Da li znate šta je zajedničko svim poljoprivrednim proizvođačima bez obzira da li su u pitanju ratari, povrtari ili voćari? Korovi! U borbi sa ovim dosadnim i „žilavim“ biljkama koje mogu znatno da utiču na smanjenje prinosa useva većina poseže za raznim vrstama herbicida. Međutim poljoprivrednici su često u dilemi koje sredstvo je najdelotvornije protiv određene korovske biljke.
U želji da pomognemo Agrobiznis magazin je pokrenuo novu rubriku pod imenom „Herbarijum“ u kome ćemo u svakom broju predstaviti po neku korovsku biljku, ali i najefikasniji način njenog uništenja uz što manje štete po useve.
Šta je Palamida?
Palamida (Cirsium arvense) je korovska biljka koja vodi poreklo iz Evrope i severne Azije, ali je danas rasprostranjena u celom svetu. Raste na plodnim zemljištima, oranicama, voćnjacima, nepoljoprivrednim površinama… Palamida je čest, žilav i štetan korov koji gusto raste i može da uguši usev. U pitanju je višegodišnja biljka visoka 30 do 160 centimetara. Ima vrlo jak korenov sistem sa pupoljcima, iz kojih se razvijaju nadzemni izdanci.
Razmnožava se vegetativno (izdancima) i generativno (semenom). Na jedan kvadratni metar može se naći preko 500 korenovih pupoljaka, koji mogu dati nove biljke. Stablo je uspravno i razgranato, a za kratko vreme može se razviti i osemeniti. Listovi su naizmenični, razdeljeni, imaju bodlje. Cveta tokom proleća i jeseni, a daje do 40. 000 semenki koje nošene vetrom mogu daleko da dopru. Sveže seme proklija u jesen, a niče u rano proleće pri
temperaturi oko 15 stepeni. Kako je ovaj korov vrlo prilagodljiv brzo proklija na malim dubinama, a klijavost semena je, verovali ili ne čak šest godina.
Palamida ima izuzetno jak koren sa dugim, puzećim rizomima. Na korenu obrazuje pupoljke iz kojih se razvijaju nadzemni izdanci. Koren služi i za vegetativno razmnožavanje jer se iz svakog pupoljka može razviti nova biljka. Nadzemni deo može da izraste i do 150 cm visine, a samo stablo je uspravno i razgranato, listovi su sa bodljama dok je cvet ružičaste boje u obliku glavičaste cvasti. Osim što je dosadan i jak korov koji se teško suzbija bilo mehanički,
bilo hemijskim sredstvima palamida je i domaćin za insekte, nematode i gljivična oboljenja, pa može da pričini veliku štetu usevima u ratarstvu, povrtarstvu i voćnjacima. Posebno teško se suzbija u godinama sa neujednačenim temperaturama i padavinama, kada je teško odlučiti kada, kako i sa kojim dozama herbicida uraditi suzbijanje, a da se ne ošteti gajeni usev.
Ova biljka, posebno kada očvrsne i ostari može da nanese povrede ukoliko je stoka nehotice pojede, a izaziva mehaničke povrede na ustima životinja. Posebno treba istaći da veliki broj herbicida ne deluje na palamidu ili ima slabo i polovično dejstvo.
Kada tretirati ovaj korov?
Stručnjaci kažu da palamidu treba tretirati hemijskim sredstvima u ranoj fazi rasta kada ima razvijena dva do četiri lista, jer što je biljka starija to je efikasnost sredstava za suzbijanje korova manja. Suzbijanje palamide pre setve sprovodi se kao totalno prskanje njive na bazi aktivne materije glifosata u dozama od četiri do šest litara po hektaru, uz dodatak od 1 litra po hektaru herbicida sa aktivne materije 2,4 D. Ovo tretiranje se preporučuje na parcelama gde se setva neće izvoditi 20 i više dana, kako herbicidi ne bi oštetili kasnije zasejane useve.
Suzbijanje palamide posle setve a pre nicanja gajenog useva je vrlo često u ratarskim kulturama, ali treba voditi računa da se tretman odradi odmah nakon setve ili najkasnije dva do tri dana kasnije. Razlog? Ukoliko padne kiša i herbicid se unese u zemlju u kojoj je započelo klijanje useva dolazi do potpunog uništenja zasejane kulture. Za ova tretiranja se koriste herbicidi na bazi aktivne materije glifosata, 2,4 D dok se za kukuruz mogu koristiti i herbicidi na bazi aktivne materije dikamba. Suzbijanje palamide moguće je i posle nicanja useva, ali stručnjaci preporučuju da vodite računa koji usev ste posejali, jer
svaki zahteva drugačiji tretman. Ukoliko je u pitanju pšenica suzbijanje palamide obavlja se u fazi punog bokorenja pa do pojave drugog kolenca. Sva
kasnija tretiranja herbicidima idu na štetu prinosa. Herbicidi koji se mogu koristiti su oni na bazi aktivne materije 2,4 D, dikambe, klopiralida, aminopiralid K+-
florasulam, tribenuron-metil… Kada je u pitanju kukuruz tretiranje se sprovodi u fazi porasta kukuruza od dva do četiri lista i tada se koristite herbicidi na bazi aktivne materije dikamba, 2,4 D, klopiralida, sulkotriona, tembotriona i dr...
Suzbijanje palamide u soji je vrlo teško i komplikovano, a uglavnom se ne može rešiti u potpunosti toku vegetacije useva. Dobre rezultate daje tretman sa herbicidima na bazi aktivne materije oksasulfurona dva tretmana od po 60 g/ha sa dodatkom okvašivača. Može se koristiti herbicid na bazi aktivne materije imazamoks u dozi od 0,6 l/ha u dva tretmana. Razmak u tretHerbarijum manima je od 10-15 dana u zavisnosti od
vremenskih prilika. Ove herbicide koristiti uz dodatak herbicida koji će proširiti spektar delovanja i na druge korove.
Uništavanje palamide u suncokretu najbolje rezultate daje posle setve a pre nicanja, a preporuka je da se koriste herbicidi na bazi aktivne materije flurohloridona u dozi od 2,5-3 l/ha. Treba napomenuti da je suncokret tolerantan na tribenuronmetil, i imidazolinone-RIMI hibridi, pa ovim herbicida treba tretirati palamidu, a rezultati su zadovoljavajući. Kada je u pitanju šećerna repa suzbijanje palamide moguće je samo herbicidima na bazi aktivne materije klopiralid u dva tretmana od po 0,6 l/ha. Palamida je korov koji se na njivama pojavljuje uglavnom u većim ili manjim oazama, ali ukoliko se
adekvatno ne suzbija veoma brzo se širi i potpuno limitira prinos i porast gajenih useva.
Stručnjaci kažu da treba izbegavati parcele sa palamidom za sađenje povrća, a ako baš nemate izbora onda je bolje izbegavati korišćenje herbicida koji prodiru u zemlju već ovaj korov ukloniti mehanički. Najefikasniji način suzbijanja palamide je posle skidanja pšenice i drugih ranih useva.
Tada se koriste herbicidi na bazi aktivne materije glifosat u dozi od 8-10 litara po hektaru uz dodatak aktivne materije dikamba od 0,7 l/ha. Posle tretmana
ostaviti herbicide da deluju do dubokog oranja njive.

Izvor: Agrobiznis magazin

Evropska komisija donela je regulatornu uredbu kojom aktivna materija hlorprofam više neće moći da se koristi posle 1. januara 2020. godine. Reč je o inhibitoru klica i herbicidu koji sprečava klijanje konzumnog krompira u toku skladištenja. Ova supstanca smanjuje intenzitet disanja gomolja i tako ih štiti od gubitka vlage i hranljivih materija.

Države članice trebalo bi da povuku odobrenja za sredstva za zaštitu bilja koja sadrže hlorprofam kao aktivnu supstancu do 8. januara 2020. godine.

Procnjeno je da hlorprofam i njegov glavni metabolit 3- hloranilin predstavljaju akutni i hronični prehrambeni rizik za potrošače. Evropska agencija za sigurnost hrane u svom zaključku, koji je prethodio ovoj odluci, istakla je da je potrebna dalja naučna procena potencijalno endokrino štetnih svojstava hlorprofama i da se nije mogla dovršiti procena rizika za insekte koji ne pripadaju ciljanoj grupi za upotrebu na polju.

Situacija sa ovom aktivnom materijom je opasna, a problem je što ne postoji alternativa. Takođe, problem je sa skladištenjem krompira, s obzirom na to da hlorprofam ulazi u drvene okvire u kome se krompir čuva, a ostaci će moći da se nađu još dugo vremena posle zabrane.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2550630/hlorprofam-u-eu-nece-moci-da-se-koristi-za-tretman-krompira-od

Pored toga što za dobar herbicid treba izdvojiti više novca treba voditi računa i o tome kada i kako ga primenjujete pa će učinak biti značajno efikasniji.

Stručnjaci savetuju da se primena herbicida izvrši nakon nicanja u ranim razvojnim fazama useva kako bi se ostvarilo kontaktno i rezidualno delovanje zaštitong sredstva. Na ovaj način učinak koji se postiže je mnogo veći nego u kasnijim fazama. Velika prednost je i to što doze mogu podeliti u više tretmana

Među herbicidima novije generacije preporučuju se mezotrion, izoksaflutol, sulkotrion, topramezon, imazamox, tifensulfuron-metil i td.

Ukoliko se odlučite za primenu herbicida nakon nicanja useva i korova - korektivni tretman postoje prednosti jer se vrši korekcija prema iznikloj vrsti korova, postoji mogućnost suzbijanja višegodišnjih korova, može se kobinovati više aktivnih materija, kao i izvoditi suzbijanje otpornih korova. Međutimo, ukoliko se odlučite na ovakav izbor vremena zaštite od korova imate i dve veoma rizične situacije koje mogu prouzrokovati visoke temperature što će imati za posledicu slabo delovanje i fitotoksičnost, ovo se posebno odnosi na maj i jun mesec i takođe postoji realna opasnost da zakasnite sa merom borbe protiv korova.

Ono što je posebno zanimljivo je i to da je utvrđeno da čak 50-60% gubitaka nastaje zbog  nepravilne primene sredstava za zaštitu bilja.

Korisno je znati i ovo: injektorski rasprskivači ostvaruju veću pokrivenost površine i količinu deponovane tečnosti pri povećanoj brzini vetra i višim vrednostima pritiska dok standardni rasprskivači ostvaruju veću pokrivenost površine i količinu deponovane tečnosti pri manjim pritiscima i slabom vetru.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31