Da li znate šta je zajedničko svim poljoprivrednim proizvođačima bez obzira da li su u pitanju ratari, povrtari ili voćari? Korovi! U borbi sa ovim dosadnim i „žilavim“ biljkama koje mogu znatno da utiču na smanjenje prinosa useva većina poseže za raznim vrstama herbicida. Međutim poljoprivrednici su često u dilemi koje sredstvo je najdelotvornije protiv određene korovske biljke.
U želji da pomognemo Agrobiznis magazin je pokrenuo novu rubriku pod imenom „Herbarijum“ u kome ćemo u svakom broju predstaviti po neku korovsku biljku, ali i najefikasniji način njenog uništenja uz što manje štete po useve.
Šta je Palamida?
Palamida (Cirsium arvense) je korovska biljka koja vodi poreklo iz Evrope i severne Azije, ali je danas rasprostranjena u celom svetu. Raste na plodnim zemljištima, oranicama, voćnjacima, nepoljoprivrednim površinama… Palamida je čest, žilav i štetan korov koji gusto raste i može da uguši usev. U pitanju je višegodišnja biljka visoka 30 do 160 centimetara. Ima vrlo jak korenov sistem sa pupoljcima, iz kojih se razvijaju nadzemni izdanci.
Razmnožava se vegetativno (izdancima) i generativno (semenom). Na jedan kvadratni metar može se naći preko 500 korenovih pupoljaka, koji mogu dati nove biljke. Stablo je uspravno i razgranato, a za kratko vreme može se razviti i osemeniti. Listovi su naizmenični, razdeljeni, imaju bodlje. Cveta tokom proleća i jeseni, a daje do 40. 000 semenki koje nošene vetrom mogu daleko da dopru. Sveže seme proklija u jesen, a niče u rano proleće pri
temperaturi oko 15 stepeni. Kako je ovaj korov vrlo prilagodljiv brzo proklija na malim dubinama, a klijavost semena je, verovali ili ne čak šest godina.
Palamida ima izuzetno jak koren sa dugim, puzećim rizomima. Na korenu obrazuje pupoljke iz kojih se razvijaju nadzemni izdanci. Koren služi i za vegetativno razmnožavanje jer se iz svakog pupoljka može razviti nova biljka. Nadzemni deo može da izraste i do 150 cm visine, a samo stablo je uspravno i razgranato, listovi su sa bodljama dok je cvet ružičaste boje u obliku glavičaste cvasti. Osim što je dosadan i jak korov koji se teško suzbija bilo mehanički,
bilo hemijskim sredstvima palamida je i domaćin za insekte, nematode i gljivična oboljenja, pa može da pričini veliku štetu usevima u ratarstvu, povrtarstvu i voćnjacima. Posebno teško se suzbija u godinama sa neujednačenim temperaturama i padavinama, kada je teško odlučiti kada, kako i sa kojim dozama herbicida uraditi suzbijanje, a da se ne ošteti gajeni usev.
Ova biljka, posebno kada očvrsne i ostari može da nanese povrede ukoliko je stoka nehotice pojede, a izaziva mehaničke povrede na ustima životinja. Posebno treba istaći da veliki broj herbicida ne deluje na palamidu ili ima slabo i polovično dejstvo.
Kada tretirati ovaj korov?
Stručnjaci kažu da palamidu treba tretirati hemijskim sredstvima u ranoj fazi rasta kada ima razvijena dva do četiri lista, jer što je biljka starija to je efikasnost sredstava za suzbijanje korova manja. Suzbijanje palamide pre setve sprovodi se kao totalno prskanje njive na bazi aktivne materije glifosata u dozama od četiri do šest litara po hektaru, uz dodatak od 1 litra po hektaru herbicida sa aktivne materije 2,4 D. Ovo tretiranje se preporučuje na parcelama gde se setva neće izvoditi 20 i više dana, kako herbicidi ne bi oštetili kasnije zasejane useve.
Suzbijanje palamide posle setve a pre nicanja gajenog useva je vrlo često u ratarskim kulturama, ali treba voditi računa da se tretman odradi odmah nakon setve ili najkasnije dva do tri dana kasnije. Razlog? Ukoliko padne kiša i herbicid se unese u zemlju u kojoj je započelo klijanje useva dolazi do potpunog uništenja zasejane kulture. Za ova tretiranja se koriste herbicidi na bazi aktivne materije glifosata, 2,4 D dok se za kukuruz mogu koristiti i herbicidi na bazi aktivne materije dikamba. Suzbijanje palamide moguće je i posle nicanja useva, ali stručnjaci preporučuju da vodite računa koji usev ste posejali, jer
svaki zahteva drugačiji tretman. Ukoliko je u pitanju pšenica suzbijanje palamide obavlja se u fazi punog bokorenja pa do pojave drugog kolenca. Sva
kasnija tretiranja herbicidima idu na štetu prinosa. Herbicidi koji se mogu koristiti su oni na bazi aktivne materije 2,4 D, dikambe, klopiralida, aminopiralid K+-
florasulam, tribenuron-metil… Kada je u pitanju kukuruz tretiranje se sprovodi u fazi porasta kukuruza od dva do četiri lista i tada se koristite herbicidi na bazi aktivne materije dikamba, 2,4 D, klopiralida, sulkotriona, tembotriona i dr...
Suzbijanje palamide u soji je vrlo teško i komplikovano, a uglavnom se ne može rešiti u potpunosti toku vegetacije useva. Dobre rezultate daje tretman sa herbicidima na bazi aktivne materije oksasulfurona dva tretmana od po 60 g/ha sa dodatkom okvašivača. Može se koristiti herbicid na bazi aktivne materije imazamoks u dozi od 0,6 l/ha u dva tretmana. Razmak u tretHerbarijum manima je od 10-15 dana u zavisnosti od
vremenskih prilika. Ove herbicide koristiti uz dodatak herbicida koji će proširiti spektar delovanja i na druge korove.
Uništavanje palamide u suncokretu najbolje rezultate daje posle setve a pre nicanja, a preporuka je da se koriste herbicidi na bazi aktivne materije flurohloridona u dozi od 2,5-3 l/ha. Treba napomenuti da je suncokret tolerantan na tribenuronmetil, i imidazolinone-RIMI hibridi, pa ovim herbicida treba tretirati palamidu, a rezultati su zadovoljavajući. Kada je u pitanju šećerna repa suzbijanje palamide moguće je samo herbicidima na bazi aktivne materije klopiralid u dva tretmana od po 0,6 l/ha. Palamida je korov koji se na njivama pojavljuje uglavnom u većim ili manjim oazama, ali ukoliko se
adekvatno ne suzbija veoma brzo se širi i potpuno limitira prinos i porast gajenih useva.
Stručnjaci kažu da treba izbegavati parcele sa palamidom za sađenje povrća, a ako baš nemate izbora onda je bolje izbegavati korišćenje herbicida koji prodiru u zemlju već ovaj korov ukloniti mehanički. Najefikasniji način suzbijanja palamide je posle skidanja pšenice i drugih ranih useva.
Tada se koriste herbicidi na bazi aktivne materije glifosat u dozi od 8-10 litara po hektaru uz dodatak aktivne materije dikamba od 0,7 l/ha. Posle tretmana
ostaviti herbicide da deluju do dubokog oranja njive.

Izvor: Agrobiznis magazin

Evropska komisija donela je regulatornu uredbu kojom aktivna materija hlorprofam više neće moći da se koristi posle 1. januara 2020. godine. Reč je o inhibitoru klica i herbicidu koji sprečava klijanje konzumnog krompira u toku skladištenja. Ova supstanca smanjuje intenzitet disanja gomolja i tako ih štiti od gubitka vlage i hranljivih materija.

Države članice trebalo bi da povuku odobrenja za sredstva za zaštitu bilja koja sadrže hlorprofam kao aktivnu supstancu do 8. januara 2020. godine.

Procnjeno je da hlorprofam i njegov glavni metabolit 3- hloranilin predstavljaju akutni i hronični prehrambeni rizik za potrošače. Evropska agencija za sigurnost hrane u svom zaključku, koji je prethodio ovoj odluci, istakla je da je potrebna dalja naučna procena potencijalno endokrino štetnih svojstava hlorprofama i da se nije mogla dovršiti procena rizika za insekte koji ne pripadaju ciljanoj grupi za upotrebu na polju.

Situacija sa ovom aktivnom materijom je opasna, a problem je što ne postoji alternativa. Takođe, problem je sa skladištenjem krompira, s obzirom na to da hlorprofam ulazi u drvene okvire u kome se krompir čuva, a ostaci će moći da se nađu još dugo vremena posle zabrane.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2550630/hlorprofam-u-eu-nece-moci-da-se-koristi-za-tretman-krompira-od

Pored toga što za dobar herbicid treba izdvojiti više novca treba voditi računa i o tome kada i kako ga primenjujete pa će učinak biti značajno efikasniji.

Stručnjaci savetuju da se primena herbicida izvrši nakon nicanja u ranim razvojnim fazama useva kako bi se ostvarilo kontaktno i rezidualno delovanje zaštitong sredstva. Na ovaj način učinak koji se postiže je mnogo veći nego u kasnijim fazama. Velika prednost je i to što doze mogu podeliti u više tretmana

Među herbicidima novije generacije preporučuju se mezotrion, izoksaflutol, sulkotrion, topramezon, imazamox, tifensulfuron-metil i td.

Ukoliko se odlučite za primenu herbicida nakon nicanja useva i korova - korektivni tretman postoje prednosti jer se vrši korekcija prema iznikloj vrsti korova, postoji mogućnost suzbijanja višegodišnjih korova, može se kobinovati više aktivnih materija, kao i izvoditi suzbijanje otpornih korova. Međutimo, ukoliko se odlučite na ovakav izbor vremena zaštite od korova imate i dve veoma rizične situacije koje mogu prouzrokovati visoke temperature što će imati za posledicu slabo delovanje i fitotoksičnost, ovo se posebno odnosi na maj i jun mesec i takođe postoji realna opasnost da zakasnite sa merom borbe protiv korova.

Ono što je posebno zanimljivo je i to da je utvrđeno da čak 50-60% gubitaka nastaje zbog  nepravilne primene sredstava za zaštitu bilja.

Korisno je znati i ovo: injektorski rasprskivači ostvaruju veću pokrivenost površine i količinu deponovane tečnosti pri povećanoj brzini vetra i višim vrednostima pritiska dok standardni rasprskivači ostvaruju veću pokrivenost površine i količinu deponovane tečnosti pri manjim pritiscima i slabom vetru.

Voće i povrće u Srbiji sazri preko noći, a kontrole o upotrebi pesticida i herbicida gotovo i da nema. Sve više se koristi zabranjeni biljni regulator "etrel". U biljnim apotekama otrov se kupuje na kilograme.

Voće i povrće u Srbiji zri "preko noći". Predivna, naoko zrela boja paradajza, jagoda, grožđa ili paprike već godinama vara već izvarane potrošače. A ukus - isti. Nema ga. Magija brzog zrenja, što dovodi do trovanja voća i povrća, ostvaruje se "zahvaljujući" upotrebi dobro poznatog biljnog regulatora - "etrela". Iako je njegova upotreba zabranjena, sve češće se, kako kažu domaći stručnjaci, može na crno nabaviti iz zemalja u okruženju, ali se može naručiti i u pojedinim poljoprivrednim apotekama.

Kod nas se o zloupotrebi pesticida, insekticida i fungicida najviše priča kada dođe do nekog trovanja ljudi ili do pomora pčela i ptica. Priča se da je kontrola nadležnih ustanova prilično slaba i selektivna, a na prisustvo ostataka mnogih ovakvih otrova analize se i ne rade.

- Fitosanitarna inspekcija je napravila pravi biznis, jer pojedinci imaju svoje firme za prodaju pesticida, uvoze ih iz Kine, mešaju bez neki posebnih oznaka, prepakuju i prave sve i svašta - tvrdi Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. - Kad ih pitamo šta kontrolišu, kako i ko to radi, ništa ne kažu. Od Fitosanitarne inspekcije i Direkcije za zaštitu bilja već 10 godina tražimo da se uvede evidencija svakog poljoprivrednog proizvođača, da se tačno zna ko koristi pesticide i šta upotrebljava. Ne možete nekome da prodate pet litara nekog sredstva, ako njemu, na osnovu zasejane površine koju obrađuje, treba samo 100 grama. U poljoprivrednoj apoteci, bez ikakve kontrole, možete da uđete i kupite otrova koliko god vam treba. To je najveći problem, jer je stvoren odličan prostor za biznis i korupciju.

Prema Papovićevim rečima, čak i zabranjeni preparati mogu da se kupe u poljoprivrednim apotekama, jer laboratorije nemaju tehničku mogućnost da kontrolišu pojedine parametre.

- Ima proizvođača koji proizvode "za njih" i "za pijacu" i to se masovno koristi - upozorava Papović. - Kada rade nešto za izvoz, više vode računa, jer znaju da to kontrolišu stranci. Najbolji biznis, nažalost, napravili su oni koji bi trebalo to da kontrolišu. Zna se da laboratorije godinama nemaju tehničkih mogućnosti, niti akreditovane metode, pa su širom otvorena vrata da pojedinci u Fitosanitarnoj inspekciji i Upravi za zaštitu bilja mnogo zarađuju. Jednostavno, "divim" se ljudima koji truju narod i decu. Pitam se samo kako ih nije sramota.

Kako nam je objasnio Novica Miletić, profesor tehnologije i zaštite bilja na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, "etrel", koji se koristi za brzo zrenje voća i povrća, nije registrovan kod nas, pa je samim tim i zabranjen.

- U pojedinim zemljama EU i u Americi, "etrel" je dozvoljen i registrovan, a koristi se da bi voće i povrće pre sazrelo - ističe profesor Miletić. - Možda nema neke opasnosti po zdravlje, ali takvo povrće i voće nije ukusno, jer je pre vremena sazrelo. Proizvođači, da bi što pre prodali, to primenjuju.

INSPEKCIJA

Kako su nam rekli u Ministarstvu poljoprivrede, inspekcije nisu pronašle zabranjeni "etrel"u voću i povrću.

- Uvek se radi analiza za određene aktivne supstance i ukoliko se utvrdi prisustvo neke nedozvoljene, onda se obavljaju dublje analize, kako bi se tačno utvrdilo o kom preparatu je reč. Da se voće i povrće koje se kontroliše tretira ovim preparatom, to bi sigurno bilo otkriveno.

Izvor: www.novosti.rs

Umerene temeprature, a posebno vlaženje lista u dužem vremenskom intervalu, stvaraju idelane uslove za oštećenje biljaka, što može imati veoma negativne ekonomske posledice - upozorava prof. dr Drago Milošević sa Agronomskog fakulteta u Čačku.

Trenutne vremenske prilike u zapadnoj Srbiji i Šumadiji idealne su za masovnu infekciju poljoprovrednih kultura i pojavu mnogih biljnih bolesti, upozorava prof. dr Drago Milošević sa Agronomskog fakulteta u Čačku.

Srpska poljoprivreda, a posebno voće, posle mraza, snega i grada koji su poslednjih meseci desetkovali rod, mogla bi se suočiti sa novom opasnošću, biljnim bolestima.

Prema rečima prof. dr Miloševića, umerene temeprature, a posebno vlaženje lista u dužem vremenskom intervalu, stvaraju idelane uslove za oštećenje biljaka, što može imati veoma negativne ekonomske posledice.

Početak ove vegetacione sezone je sličan onoj u 2014. godini, kada su stvorili identični uslovi za masovnu pojavu bolesti gajenih biljaka epidemijskih razmera, kao što su plamenjača krompira, čađava krastavost jabuke i kruške, pegavost lista višnje i trešnje, plamenjača šljive, plamenjača vinove loze, rđe pšenice i mnoge druge bolesti. Tada smo imali velike štete u proizvodnji krompira, jabuke, pšenice, vinove loze, višnje, trešnje i drugih gajenih biljaka – naglava prof. dr Milošević.

On upozorava proizvođače da obrate pažnju na one bolesti koje generišu specifični vremenski uslovi kakvi su bili ovih dana i da zaštite svoje useve i zasade kako bi izbegli štete u prinosu i kvalitetu.

Potrebno je, ako to već nije učinjeno, da se čim prestanu padavine obavi tretman odgovarajućim fungcidima kako bi se sprečila šteta. U slučaju da je obavljen tretman, a kiša je pala neposredno posle njega, treba ga ponoviti čim dozvoli vreme. Pesticide treba primenjivati u preporučenoj dozi ili u koncentraciji onako kako piše u uputstvu za primenu. Povećane doze ne mogu nadoknadirti propušteni tretman – objašnjava prof. dr Milošević.

Izvor: www.telegraf.rs

Kukuruz je jednogodišnja biljka iz porodice trava. Gaji se u umerenim i toplim delovima sveta u velikom broju podvrsta i sorti. Upotrebljava se za ishranu ljudi, životinja i u industrijskoj preradi. U proizvodnji kukuruza korovi predstavljaju veliki problem. Najzastupljeniji su jednogodišnji uskolisni i širokolisni korovi, dok su višegodišnji korovi manje zastupljeni. Razvoj korova kod useva utiče na prinos i samim tim poskupljuje proizvodnju. Neophodne su primene agrotehničkih i hemijskih mera kako bi se obezbedila sigurna proizvodnja. Tretiranje useva posle nicanja je jedna od metoda koja se primenjuje u praksi i daje odlične rezultate.

Prednost ovog metoda je što se može birati preparat za tretiranje korova na osnovu vrste korova koji je zastupljen u usevu. Tretman protiv korova se mora izvršiti u toku prve četiri nedelje nakon nicanja kukuruza. Svaki preparat ima određen način upotrebe do kog lista biljke se sme koristiti. Postoje preparati koji se mogu koristiti i do desetog lista biljke kao što su CALLISTO i LAUDIS.  Kada je kukurz u fazi 3-8 listova mogu se koristiti preparati TAROT, GRID, NIKOSAV, TALISMAN. Postoje posebni preparati koji se koriste protiv uskolisnih i širokolisnih korova. U proizvodnji kukuruza pored korova postoje bolesti koje se mogu javiti kao što su: plamenjača, pegavost lista i lisna rđa. Plamenjača utiče na biljku tako što joj suzbija rast i formira uske blede listove a umesto klipa se formira mnoštvo uskih listova. Pegavost lista se javlja u vidu izduženih pega sivo-zelene boje. Lisna rđa se formira na listu u vidu okruglih zlatno mrkih pustula. Bakterije se kod kukuruza javljaju na vrhu lista u vidu uvelosti. Trulež stabla se razvija nakon cvetanja kukuruza, a trulež klipa traje sve do berbe kukurza. Velika štetočina za korenov sistem je kukuruzna zlatica. Hrane se korenom biljke, nakon čega se biljka savija i dolazi do poleganja. Protiv štetočina preporučuje se plodored, setva i izbor hibrida. Upotrebljava se WARRANT u vreme velikog formiranja larvi. Pored zlatice, javlja se i kukuruzni plamenac koji nagriza stabljiku i pretvara se u lutku. Za suzbijanje ove vrste štetočine koristi se COORRIDA48 u dozi primene 0,2 litra po hektaru. Preventivne mere zaštite podrazumevaju zdravo seme, primenu odgovarajućih hemijskih preparata, tretiranje zemljišta i ishrana đubrivima.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31