Ako je vino „nektar bogova“ onda je francuski Bordo mesto gde se osećate kao da ste zakoračili u raj. Grad je nastao kao keltska tvrđava u trećem veku kada je dobio ime Burdigala. Bordo je smešten na samo 45 kilometara od Biskajskog zaliva Atlantika na ruti važnih trgovačkih puteva pa se vekovima razvijao kao trgovinski centar. Danas je glavni grad regije Nova Akvitanija i departmenta Žironda koji važi za najbolju vinsku regiju u svetu.Vinova loza se u ovim krajevima uzgajala još iz perioda starih Grka, ali za masovni razvoj vinske industrije Bordo može da zahvali, verovali ili ne, Englezima i jednoj ženi. Eleonora od Akvitanije (1122. –1204.) bila je jedna od najbogatijih i najmoćnijih žena u zapadnoj Evropi u srednjem veku. Sa samo 15 godina udala se za
prestolonaslednika koji je kasnije postao kralj Luj VII. Rodila mu je dve ćerke, a kako ni posle 15 godina nije rodila sina brak je poništen. Osam nedelja kasnije Eleonora se udala za Henrija, koji je dve godine nakon njihovog venčanja postao kralj Engleske Henri II. Ona je na engleski dvor donela vina iz rodnog Bordoa, koje je razmaženo englesko plemstvo prihvatilo sa oduševljenjem. Trgovina vinima dovela je do velike ekspanzije vinograda na području čitave regije Akvitanije. Uprkos ratovima proizvodnja vina u Bordu je napredovala narednih vekova. Ekspanzija koja traje i danas započeta je u 18. veku koje poznato i kao zlatno doba Bordoa. Danas ova vina se izvoze u više od 150 zemalja širom sveta. Najpoznatija su Cabernet Sauvignon, Merlot i Cabernet Franc. Veoma cenjeno i izuzetno skupo je Château Petrus koje se proizvodi od sorte grožđa merlot i dolazi iz područja Pomerola. Petrus je jedno od najskupljih
vina na svetu, a samo jedna flaša košta oko 1.000 evra. Ukoliko je vino starije od petnaest godina cena se udvostručuje ili utrostručuje u zavisnosti od godine berbe grožđa.
Regija Bordo prostire se na preko 115.000 hektara vinograda i podeljena je između 10.000 proizvođača. Procenjuje se da je godišnja proizvodnja preko šest miliona hektolitara vina. Regija se nalazi na jugozapadu Francuske, a sam Bordo je na obali reke Garona koja u tom delu ima oble obale nalik srpu pa je grad vekovima bio poznat i kao Mesečeva luka. Danas, Mesečeva luka je drugo ime za istorijski centar Bordoa koji je pod zaštitom Uneska. Na levoj i desnoj obali reke nalaze se najbolji vinogradi. Nekoliko kilometra nizvodno od centra grada reka Garona se sastaje sa rekom Dordonja i gradi levkasti zaliv prema otvorenom moru poznat i kao estuar Žironda koji je dug oko 70 kilometara i proteže od atlantske obale do oko 100 km u unutrašnjost.
Zašto je to važno? Zato što u ovoj oblasti zastupljeno nekoliko različitih vrsta zemljišta bogata peskom koje pruža savršene uslove za uzgoj različitih vrsta vinove loze, a tople temperature podstiču snažan rast. Klima je umereno primorska sa toplom Golfskom strujom koja zagreva čitavo područje.
Zbog toga ovu regiju retko pogađaju prolećni mrazevi, a grožđe zri sve do oktobra. Jedini problem je velika vlažnost i česte kiše koje dolaze sa Atlantika koje ne utiču previše na samu vinovu lozu i grožđe. Reka Garona je izuzetno važna za ovu regiju i to ne samo zbog vode. Na levojobali gaji se grožđe od kojeg se prave teža, gušća crvena vina. Na samom jugu leve obale raste belo grože od koga se prave izuzetna bela i čuvena dezertna vina. Desna obala reke je poznatija po proizvodnji mekših, bistrijih, elegantnijih vina. Garancije kvaliteta vina imala je presudnu ulogu u izgradnji međunarodne reputacije Bordo vina. Prva klasifikacija urađena je 1855. na zahtev Napoleona III koji je tražio da se potvrdi savršenost vina iz Žironde. Ovaj sistem važi i danas, a od
1973. godine bordoška vina su zaštićena i oznakom geografskog porekla. To značida vino mora da bude proizvedeno u sopstvenim vinogradima, da mora da odleži u podrumu u buretu, a vina su podeljena u pet kategorija od Premier Grand Cru do Cinquime Grand Cru.
Bordo ima jedinstvenu trgovinsku strukturu, koje je poznata pod nazivom La Place de Bordeaux. Najbolja vina se ne prodaju direktno već negociantima (preprodavci) koji zatim prodaju vina. Transakciju između negocianta i proizvođača uređuju brokeri, koji dobijaju nadoknadu obično dva odsto od vrednosti vina. Inače, vina iz ove regije imaju u imenu „Chateau“ (zamak) zato što u okviru svakog vinograda u Bordou postoji jedan zamak ili gazdinstvo koji se naziva Chateau. Crvena vina iz Bordoa Englezi zovu Claret.
A, gde je vino tu je hrana. Uspon vinarstva pratio je i razvoj gastronomije na koju su uticali su Španci sa juga, kontinentalna Francuska i Englezi sa severa. Kuhinja Bordoa se mahom zasniva na mesu i divljači sa jakim i teškim sosovima. Poznati su i po tartufima, ostrigama, vrhunskim sirevima, ali glavna zvezda lokalne kuhinje su guščije i pačije paštete. Uz sve to čaša dobrog vina vrhunac su uživanja i za najprobirljivije hedoniste koji dođu u Bordo.

Izvor: Agrobiznis magazin

Godišnje se u proseku od proizvodnje vina može zaraditi između 50 i 60 hiljada evra, kažu poznavaoci vinogradarstva. Uprkos dobrom prihodu, početna ulaganja su veoma visoka, a zarada se ne može očekivati prvih nekoliko godina.

Da bi se "sačekao rod" sa jednog hektara, stručnjaci kažu da treba izdvojiti i više od 30.000 evra, a isplativost je dugoročna. Kako ističu, tek treća generacija potomaka dočeka pravu isplativost od vinogradarstva, ukoliko nastave taj posao. U međuvremenu, ceo posao je vrlo zahtevan i čini ga više vrlo važnih poteza.Krenimo redom. Za početak je neophodno prvo pronaći parcelu, a nije samo cena to što je određuje. Parcela treba da ima pogodnu nadmorsku visinu i strukturu zemljišta, kao i da je dovoljno osunčana. O tome je najbolje konsultovati stručnjake, a poznato je da vinograda u Srbiji najviše ima na obroncima Fruške gore, kao i na području Topole kod Aranđelovca.

U okviru sadnje treba računati i na troškove obrade zemljišta, zatim stubova, žice, sadnica. Tu su i troškovi mehanizacije, traktora, prskanja...

"Treća godina je prva rodna, dok se u petoj godini dobija pun rod. Ako u trećoj godini imate grožđa za branje, onda kreće proces proizvodnje, pa bi trebalo da prođe najmanje godinu dana da dobijete kvalitetno vino", kaže vlasnik vinarije u Topoli, ekonomista po struci.Koliko vina se može dobiti od jednog hektara vinograda zavisi i od toga da li se teži kvalitetu ili kvantitetu. Računa se da se sa jednog hektara može napraviti između pet i osam hiljada boca vrhunskog vina.

Uprkos velikim početnim ulaganjima, zarada je visoka. Godišnji prihod u proseku može iznositi između 50 i 60 hiljada evra. Čista zarada je manja i zavisi od dosta faktora.

Rasponi zarade zavise i od proizvodnje, ali i od oglašavanja i brendiranja, a kako tvrde uvek se mora ulagati u novu opremu.

Naš sagovornik kaže da država daje subvencije uglavnom za opremu i za mehanizaciju, ali da je u Evropskoj uniji poljoprivreda "tako dobro zaštićena da im je teško biti konkurentan".Vinski stručnjak Nenad Andrić objašnjava da je oprema za proizvodnju vina veoma važna, kao i da su srpski vinari toga svesni, pa mnogo i investiraju u nju.

Andrić ističe da je pored skupih presa, koje mogu koštati i do 60.000 evra, novac potreban i za muljače, sudove za odležavanje vina, zatim drvene sudove, flaše, etikete, pampure...

"Veoma skup sport koji se isplati dugoročno. Kada se govori o povratu zarade, smatram da se svakom prodatom bocom podiže vrednost brenda i da treba tako posmatrati", kaže Andrić.Naš sagovornik primećuje da u Srbiji vinarije ne ulažu dovoljno u marketing, što je potrebno jer su srpska vina veoma dobra.

"Pre otprilike pet do šest godina, udeo stranih vina je bio 70 odsto na srpskom tržištu, a domaćih 30 odsto. Danas je to obrnuto i domaća vina čine 70 odsto tržišta. Tih 30 odsto uvoza je količinski isto kao što je nekad bilo 70, samo što je skočila potražnja. Tome je pomogla i sve veća promocija domaćeg vina", ističe Andrić i dodaje da Srbija ima sve predispozicije za proizvodnju kvalitetnog vina.Mađarski proizvođač vina u tokajskom regionu poznatom po desertnom vinu prodaje bocu vina za 40.000 dolara. U vulkanskom na severoistoku Mađarske proizvodi se vino sa "plemenitim plesnima" i gljivicama koje dovode do koncentracije šećera.Vinski turizam se u poslednje vreme sve više razvija. Proizvođači mogu da poboljšaju prodaju svojih vina, ali i da zarade od izdavanja smeštaja, prodaje hrane i drugih ugostiteljskih usluga.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/vino-kao-biznis-skup-sport-koji-po-hektaru-donosi-i-do-50000-evra-godisnje-ali-samo/r5jf866

Vinogradari Subotičko Horgoške peščare tradicionalno u Januaru na dan Svetog Vinka zaštitnika vinara organizovano posećuju vinograde i proveravaju u kakvom stanju je vinova loza. Sa njima je bila naša Subotička ekipa. Reporter: Vinski vitezovi u prvoj ovogodišnjoj emisiji o vinogradu Petra Dulića u Tavankutu. Provera zdravlja lastara i jokaca. Ferenc Šinka vinogradar sa Palića: Sve je sazrelo kako treba vidi se da je dobro negovano tako da sve je ok, sve je u redu. Reporter: Iako su biljke trenutno u dobrom stanju proizvođači vina strahuje od mrazeva koji su prošle godine odneli polovinu roda. Dragutin Miljković Vinski red ,,Arena Zabatkiensis’’ Subotica U međuvremenu je bilo nekoliko mraznih noći ali ne tako jakih da bi nas naškodilo vinogradima i mi zasad možemo da kažemo da su vinogradi u vrlo vrlo dobrom stanju. Reporter: Snežne padavine pogoduju u vinovoj lozi tvrde vinogradari Petar Čuvardić vinogradar sa Kelebije Vlaga koja nam je potrebna i nismo imali u jesenjem periodu tako da ona vrlo dobro će doći. Reporter: Na severu Srbije običaji nalažu da se u zimski obilazak vinograda ide sa kobasicama i vinom. Miodrag Kujundžić vinogradar iz Subotice Prema tome ono zalivanje da puno rodi znači to vino od prošle godine da bude izdašna vinova loza da bude puno grožđa a ovo se kači za pudara vinogradara pošto su to teški fizički poslovi a ujedno i lepi da se on okrepi da cele godine ima šta jesti i piti. Reporter: Sledeći susret vinogradari Subotičko horgoški peščare Zakazali su za 14 februar dan svetog Trifuna

Izvor:RTS 

U Topoli je počela privredno-turistička manifestacija "Oplenačka berba". Grožđe i vino, čuveni vašar i Sabor izvornog narodnog stvaralaštva - simboli su tog kraja. Pucanj iz čuvenog topa aberbara, oglasio je, da je nekadašnji Karađorđev prestoni grad, od danas prestonica vina i grožđa. Predeo podno Oplenca, koji nazivaju Srpskom Toskanom, još u doba Rimljana, bio je poznat po kvalitetnom vinu, a ko ga jednom proba, svake godine je na berbi u Topoli. "Trenutno pod voćem, vinogradima imamo više od 6.000 hektara, izvozili smo godišnje preko 16 miliona evra kvalitetnog voća, pre svega na rusko tržište", kaže Dragan Jovanović, predsednik SO Topola. Vredne ruke Topolaca, umivene slatkim sokom, zemljom i suncem, posetiocima nude najlepše grozdove hamburga, muskanta, kardinala, darove prirode, kojima ova zemlja obilato rađa. Oplenačka berba je i sabor izvornog stvaralaštva. Zahvaljujući saborima u Topoli, zabeleženi su i od zaborava sačuvani običaji iz svih krajeva Srbije. Oplenačka berba, jedna je od 5 najvaznijih turističkih manifestacija u Srbiji. I Evropska komisija, svrstala je u red, izuzetnih destinacija Evrope. "U dane oplenačke berbe, Topolu poseti oko 200.000 gostiju, to je 50 puta više nego što Topola ima stanovnika. I svi oni kupe na stotine hiljada litara vina", kaže Ljiljana Todović, direktor Turističke organizacije Oplenac. Trodnevu svetkovinu u Topoli, narod, naziva vašar. Ta tradicija datira još iz vremena Kneza Aleksandra Karađorđevića. Bila je to prilika da narod predahne od svakodnevnih obaveza, da se odmori razonodi.

Izvor: RTS 

Transport stonog grožđa do potrošačkih centara vrši se kamionima (kraće relacije) tj. termoking vagonskim hladnjačama na temperaturi  od 5 °C (duže relacije).

Uspeh transportovanja grožđa uslovljen je većim brojem faktora,  i zavisi od elastičnosti i čvrstoće pokožice i mesa, prisustva pepeljka na bobicama, stepena zrelosti grožđa, kao i pedoklimatskih uslova gajenja vinove loze i primenjene agro- i ampelotehnike.

Navodnjavanje vinograda pre berbe naročito je bitno za transportabilnost stonog grožđa. U tom smislu određene su kvalitetne grupe sorti po transportabilnosti grožđa, koje se iskazuje preko reakcione čvrstine bobice na pritisak; razlikujemo sorte slabe transportabilnosti (bobice trpe pritisak manji od 700 g/cm2 površine), srednje transportabilne (pritisak u opsegu 700-1000 g/cm2 površine) i visoko transportabilne sorte (pritisak u opsegu 1000-1500 g/cm2 površine), kao i veoma visoko transportabilne sorte (bobice su u stanju da izdrže pritisak veći od 1500 g/cm2 površine).

Većina poznatih sorti vinove loze koje se gaje u našim vinogorjima imaju stono grožđe dobre transportabilnosti (Sultanina 970 g/cm2; Muskat hamburg 1196 g/cm2; Kardinal 1864 g/cm2; Muskat Italija 1879 g/cm2; Afus-ali 2016 g/cm2). Tokom transporta stonog grožđa vodi se računa i o sl. elementima: ne pakuje se više od 10 holandeza u redu u visinu zbog stabilnosti pakovanja, kamioni se ne opterećuju sa više od 70 % svoje maksimalne nosivosti, praktikuje se da grožđe u transportu od vinograda do hladnjače ne provede više od 2 h kako bi se što bolje čuvali u rashladnim komorama. U SAD-u je uobičajen postupak da se najveći procenat stonog grožđa prethladi, sumporiše i čuva u struji ’’Forced air’’ za maksimalno 6-12 h od trenutka berbe.

Na kvalitet grožđa i prerađevina od grožđa utiču brojni faktori. Sorta, loza, podloga, zemljišni uslovi, sistem gajenja, primenjene agro - tehničke mere, zdravstveno stanje grožđa, stepen zrelosti... Kriterijumi za kvalitet grožđa razlikuju se kada su u pitanju stone i i vinske sorte. Kod vinskih sorti osnovni parametri kvaliteta su sadržaj šećera i ukupnih kiselina u grožđanom soku, sadržaj aromatičnih materija. Grožđe koje je namenjeno proizvodnji vrhunskih vina treba brati kada sadrži 25 posto šećera. Za stona vina sadržaj šećera treba da bude 18 procenata.

Grožđe treba brati u tehnološkoj zrelosti tj. kada je ono najpogodnije za određeni proizvod. Važno je znati da se berba grožđa obavlja ujutru dok nije visoka temperatura vazduha, a sama berba se obavlja ručno ili mehanički.

Opširnije o tehnologiji proizvodnje vina možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor:Agrobiznis magazin  

REPLIKA iz domaćeg filma "Manje vina..." u Vlasotincu ne važi jer ljudi iz ovog kraja znaju da uživaju ne samo u konzumiranju već i u proizvodnji grožđa i vrhunskih vina. To se posebno vidi tokom tradicionalnog "Vinskog bala" kada se u ovoj varošici na jugu Srbije bira najbolje božansko piće iz domaćeg vinogorja. Dvodnevna manifestacija je i ove godine okupila veliki broj vinogradara i proizvođača vina iz vlasotinačkog kraja, a organizatori su se pobrinuli da posetiocima, osim odličnog pića, priušte i mnogo dobre zabave.

Na 33. "Vinskom balu", prema odluci žirija, najbolje vrhunsko belo vino proizveo je Novica Petrović. U kategoriji autohtonih belih vina pobedio je Novica Đokić koji je osvojio i prvu nagradu za najbolje vrhunsko crveno vino, dok je u nadmetanju za najbolje autohtono crveno vino konkurenciju potukao Jovan Pečenković.

- Vlasotinačko vinogorje je jedno od retkih koje je ostalo verno tradicionalnom načinu proizvodnje, a vina mladih proizvođača iz ovog kraja postaju prepoznatljiva po kvalitetu koji je sve bolji i bolji. Oni se trude da što više nauče i da stalno napreduju u ovom poslu - ocenio je Dušan Janjić, tehnolog za vinarstvo i vinogradarstvo, koji je više od 20 godina član komisije za ocenu vina na "Vinskom balu".

U vlasotinačkoj opštini pod vinogradima je, prema zvaničnim podacima, oko 1.500 hektara, ali se tek trećina ovih zasada aktivno obrađuje.

NAGRADENA tradicionalnom konkursu za najbolju pesmu na temu vina i grožđa pobedila je Jelena Kujundžić iz Majura, dok je Bratislav Petrović iz Šljivovika, kod Bele Palanke, odneo prvu nagradu za pesmu na prizrensko-timočkom dijalektu. Na oba konkursa pristiglo je ukupno 149 pesama, a specijalnu nagradu dobio je Ivan Gaćin iz Zadra. Najbolju karikaturu sa ovom temom uradio je Goran Ćeličanin iz Varvarina.

- Svesni smo činjenice da danas nema vina i vinograda kao nekada, ali još uvek ima vinara i vinogradara koji za svoju i dušu svojih prijatelja prave odlična vina. Ova manifestacija je podrška njima i doprinos očuvanju bogate tradicije vinogradarstva u našem kraju - poručio je Zoran Stamenković, član Opštinskog veća zadužen za kulturu.

Tehnolog Dušan Janjić, ipak, ističe da su postavljeni dobri temelji u sadnji vinograda, da rizlinga i prokupca ima najviše, ali i da je jedan od najboljih sovinjona baš u Vlasotincu.

- Sorta kaberne sovinjon se lepo aklimatizovala i daje izuzetne rezultate. Sovinjon blank, posađen u vlasotinačkom vinogorju, u krugovima vinara važi za jedan od najboljih u Srbiji, kao sirovina, ali nema njegove ozbiljnije prerade - dodaje Janjić.

 

Vlasotinčani su treći put organizovali i "Salon vina" na kojem su učestvovale neke od najrenomiranijih vinarija iz Srbije i neke od najvećih na Balkanu, a održana su i stručna predavanja na temu proizvodnje vina i uzgajanja vinove loze.

 

VINSKO BURENCE I KIK-BOKS

U UVEK atraktivnom takmičenju u plivanju za vinsko burence, pobedio je Miloš Mitrović, student i spasilac na plaži kod brane u centru Vlasotinca, a nagrađen je i desetogodišnji Sergej Kostić iz Beograda kao najmlađi među 20 takmičara. Ovogodišnjeg "Vinskog bala" uvek će se sećati i Vlasotinčanin Sokol Arsić koji je u kik-boks meču pobedio Grka Nikolaosa Papanikolaua i postao evropski šampion u kategoriji do 75 kilograma.

http://www.novosti.rs 

 

U istočnoj Srbiji po izdvajanjima za poljoprivredu prednjači Negotin. Sa 27 miliona dinara, Opština pomaže gajenje svih poljoprivrednih kultura, a za sadnju autohtonih sorti grožđa pokriva sve troškove. Hoće da vrate staru slavu vina sa geografskom oznakom "Negotinska Krajina".

Porodica Stanković iz Negotina kupila je imanje u selu Dušanovac, pre svega da bi napravili vinariju. Sin Aleksandar posle srednje škole, koju je završio u Novom Sadu, rešio je da se pridruži roditeljima u porodičnom poslu.

"Rešio sam da ostanem na imanju, da radimo vinograd, pravimo vino i rakiju, i svešto se radi oko poljoprivrede", kaže Aleksandar.

Domaćinstvo je prilično zahtevno, vrednih ruku nikad dovoljno, a za planiranje zadužena je mama.

"Stignemo sve, naravno uz dobru ekipu i dobru organizaciju, dogovor", ističe Nada Stanković.

Stankovići imaju vinograde na nekoliko lokacija i samo jedan podmlađeni sa starinskim sortama. Oni planiraju i nove zasade, tim pre jer mogu dobiti i subvencije.

"Subvencionišemo sto odsto zasada autohtonih vrsta vinove loze, gde su se mladi ljudi našli i krenuli da razvijaju taj deo poljoprivrede. Mi smo tu da pomognemo maksimalno i želimo da mlade ljude zadržimo ovde", napominje Vladimir Veličković, predsednik opštine Negotin.

Vinari su se udružili i sada vino sa ovog područja plasiraju na tržištu sa oznakom geografskog porekla. Pre četiri godine obnovili su udruženje koje sada okuplja petnaest vinarija.

"Imamo internacionalne sorte u samim tipovima vina, ali takođe i bagrinu i crnu tamjaniku i game, koji jeste francuska sorta, semijon takođe, on je u kupaži sa sovinjon blanom i to su one sorte koje će biti ono najbolje iz Negotina", kaže potpredsednik Udruženja vinara "Negotinska Krajina" Vladimir Frunzurelović.

Posle komasacije zemljišta, koja će biti okončana u naredne tri godine, očekuje se da u opštini Negotin bude više od 3.000 hektara ukrupnjenih mladih vinograda, većinom sa autohtonim sortama – bagrina, začinak i crna tamjanika.

Ovaj kraj poznat je po blizu tri stotine sunčanih dana godišnje, što izuzetno pogoduje uzgoju vinove loze.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3203538/negotinska-krajina-na-putu-stare-vinogradarske-slave.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30