U vinogradima širom Srbije postoje autohtone sorte vinove loze koje nisu poznate javnosti, niti su komercijalno eksploatisane.
Kako bi sačuvali srpske čokote od kojih su neki stari i sto godina, grupa naučnika sa univerziteta u Beogradu i Novom Sadu je pokrenula projekat "Valorizacija genetskih resursa vinove loze u Srbiji: genomski pristup za vinogradarstvo 21. veka", koji finansira Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. Cilj je da se najsavremenijim genomskim tehnologijama identifikuju, utvrdi poreklo i sačuvaju naše lokalne sorte.

Ovo, za "Novosti", otkriva prof. dr Željko Tomanović, dekan Biološkog fakulteta u Beogradu, koji je nosilac projekta. On ističe da će pod lupom biti stari vinogradi u Župi i Toplici, Negotinskoj krajini i Fruškogorskom vinogorju. Kako navodi, prvi rezultati su veoma ohrabrujući, odabrano je skoro 200 uzoraka za genomsku analizu, koja će se raditi u nastavku ovog projekta. Tomanović navodi da je ovo samo mali primer značaja molekularne biologije i genomskih istraživanja.- Očekujemo da kroz ovaj projekat detektujemo mnoge autohtone sorte vinove loze, koje bi kasnije trebalo sačuvati, tehnološki unaprediti i komercijalizovati - ističe prof. dr Miodrag Grbić, biolog-genomičar sa Univerziteta Zapadni Ontario u Kanadi, gostujući profesor na Biološkom fakultetu.

- Optimizam zasnivam na projektu koji smo uradili u Crnoj Gori, gde smo detektovali više od 70 autohtonih sorti vinovih loza, a poznato je da su naši prostori na različite načine povezani.Profesor Grbić ističe i da je otkrivanje genetskog diverziteta vinove loze u Srbiji od važnosti i za ublažavanje posledica klimatskih promena. Kao primer navodi pronalaženje sorti otpornih na sušu i visoke temperature, na bolesti i štetočine, koje mogu predstavljati i materijal za dalju selekciju i oplemenjivanje vinskih i stonih sorti vinove loze.

- Prema popisu iz 1889. godine, neposredno pre pojave opasne bolesti filoksere u Srbiji, u vinogradarskom rejonu Negotinske krajine bilo je gotovo četiri hiljade hektara pod vinogradima - ističe Miroslav Nikolić, iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu. - Isključivo su gajene stare lokalne i autohtone sorte, kao što su začinjak, prokupac, četereška, crna tamnjanika, bagrina, plovdina, smederevka. Koliko je to bila impresivna površina, govori podatak da su prema poljoprivrednom popisu iz 2012. godine, površine pod vinovom lozom smanjene četiri puta, dok su neke stare vinske sorte, poput četereške iščezle, ili se nalaze sporadično mahom u napuštenim vinogradima.Profesor dr Slavica Todić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kaže da se danas u Župi na malim parcelama nalaze pojedinačni i zapušteni, ali još uvek živi čokoti lokalnih sorti, stari više od 80 godina, posađeni pre Drugog svetskog rata. Nazivi za ove sorte su uglavnom potekli od lokalnog stanovništva na osnovu karakteristika grozda, boje bobice, vremena berbe...
- U Topličkom rejonu, u starim napuštenim vinogradima starosti od 70 do 80 godina, nalaze se uglavnom sorte prokupac i plovdina - navodi profesorka Todić. - Od izuzetne važnosti je da se genomskim analizama u ovom projektu ustanovi status varijacija. Ovi stari vinogradi predstavljaju neprocenjivo genetičko i nacionalno blago kada je vinova loza u pitanju, koje je neophodno sačuvati.

Na Oglednom dobru za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima se nalazi ampelografska kolekcija sa više od 800 sorti i klonova iz celog sveta. Kolekcija predstavlja značajnu bazu za realizaciju aktivnosti koje su predviđene projektom.- Imajući u vidu činjenicu da na peskovitim zemljištima vinova loza može uspevati na sopstvenom korenu, te da su za vreme "filokserne" krize vinogradi na ovakvim terenima opstali, obišli smo i uradili analizu starih vinograda na ovakvim zemljištima - kaže prof. dr Dragoslav Ivanišević, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. - U Vojvodini se ovakvi vinogradi mogu naći u subotičko-horgoškoj peščari. Iz tog razloga su locirani stari vinogradi u okolini Hajdukova i Riđice, koji planiranim genomskim analizama treba da budu verifikovani.
Izvoz u Bordo
- Iz luke u Radujevcu kod Negotina, 1885. godine je u Bordo izvezeno tri miliona litara vina - kaže Miroslav Nikolić.

- U poslednjih nekoliko godina primetno je podizanje novih vinograda pod starim i autohtonim sortama, pretežno pod bagrinom i tamnjanikom crnom. Očekuje se da će se taj trend nastaviti, te su stoga rezultati ovog projekta urgentno potrebni da bi se izbegle greške usled nekontrolisanog umnožavanja neautentičnog genetičkog materijala.PREDVIĐENA je i genomska analiza herbarijuma Karlovačke gimnazije, koji sadrži kolekciju od 120 uzoraka vinove loze iz fruškogorskih vinograda između 1812. i 1824. godine. Postoje još samo dva herbarijuma ove vrste, u Španiji i Nemačkoj.

- Herbarijum "Andrije Volnoga" je najstarija muzejska kolekcija-herbarijum u Srbiji, nastala krajem 18. veka - kaže dr Milica Rat, naučni saradnik Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

- Kolekcija VITACEAE čini jednu od potkolekcija u okviru herbarijuma "Andrije Volnog" i broji oko 120 komada, na kojima su sačuvani ispresovani listovi i grozdovi različitih sorti vinove loze.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/drustvo/935725/novosti-saznaju-sacuvace-gene-srpskog-cokota-projekat-naucnika-beograda-novog-sada-zastiti-autohtonih-vinovih-loza

Svoje poslednje ovozemaljske dane Stefan Nemanja proveo je sa na Svetoj Gori kao monah Simeon. Zajedno sa sinom Savom obnavljao je manastir Hilandar koji je četvrta po redu u hijerarhiji svetogorskih manastira, broji oko 50 monaha koji i danas žive po tipiku koji je odredio Sveti Sava.
Jedno od najvećih čuda Hilandara je loza Svetog Simeona koja je najstarija loza na svetu koja rađa punih 800 godina. Hilandarsko predanje o toj lozi kaže da je sedma godina nakon smrti Svetog Simeona njegov sin Sava došao da prenese očeve mošti u Studenicu zbog čega su hilandarski monasi neutešno plakali. Tada se Sveti Simeon javio u snu igumanu Metodiju i rekao mu da je potrebno da njegove mošti budu prenete na rodnu grudu, ali da će, za utehu, hilandarskom bratstvu, iz praznog groba njegova iznići loza, i dok ona bude rađala, dotle će i blagoslov njegov na Hilandaru da počiva. Tako je i bilo.
Danas to je visoko izrasla i snažno razgranata vinova loza, polegla po svojoj perguli. Njeno stablo dolazi iz zida iz praznog groba svetog Simeona Mirotočivog koji se nalazi pored istog zida, sa unutrašnje strane hrama.
Kako za Agrobiznis magazin priča Dositej Hilandar, monah koji je 20 godina proveo na Svetoj Gori, loza ne traži nikakvu posebnu negu iako se o njenim čudima propoveda već osam vekovima.
- Loza je zaštićena metalnom ogradom da je posetioci ne bi kidali. Orezuje se kao i svaka loza i bere s jeseni. Tradicionalno grožđe se bere uoči Krstovdana (26. septembra) da bi se na sam praznik čitala molitva, a grožđe blagosiljalo – priča otac Dositej.
Iguman na kraju službe deli svima od ovih plodova. Ovo je jedini dan u godini kada mogu svi koji su u Hilandaru da jedu od ovog čudotvornog grožđa. Već posle praznične trpeze, grožđe se odnosi na sušenje kako bi se do naredne berbe delilo samo onima kojima je potrebno zbog poroda.
- Grožđe se suši, i pakuje a potom deli onima kojima je potrebno, odnosno parovima koji žele decu, a ne mogu da ih imaju. Iako na prvi pogled izgleda kao i svaka druga loza, ova je drugačija ne samo po grožđu već i po listovima. Naime, ona ima pet vrsta listova kao je pet sorti loze niklo iz jednog čokota – otkriva otac Dositej.
Svake godine bez izuzetka loza bogato rađa, a parovi koji žele decu a ne mogu da ih imaju mogu zatražiti od manastira da im grožđe i pošalje. Svaki paketić sadrži tri zrna grožđa i komadić loze. Ovo se parče stavlja u pola oke (650 grama) osvećene vode i od iste uzimaju oba supružnika da piju pre svakog jela za 40 dana tokom kojih se pridržavaju strogog posta. Svako jutro i večeri mole se Bogu i svetom Simeonu Mirotočivom. Kada prođe 40 dana suprug pojede jedno zrno grožđa, a supruga ostala dva. Posle začeća, za svo vreme trudnoće i dojenja deteta, supruzi su dužni da potpuno prekrate supružničke snošaje i da žive u čistoti.
Tokom osam vekova ostala su brojna svedočanstva o rođenju dece zahvaljujući lozi svetog Simeona koja produžava lozu.
- Bila je pokušaja da se loza svetog Simeona ožili i zasadi na drugom mestu. Primila se u Srbiji i Crnoj Gori, ali nije imala čudotvornost kao ova na Hilandaru
– otkriva Dositej Hilandarac za Agrobiznis magazin.
Svakome ko zatraži, Hilandarci daju ovo grožđe sa uputstvom za upotrebu. Simeonovu lozu Svetogorci smatraju jednim od svoja tri najveća čuda i veruju da će
nastupiti kraj vremena kada ona bude uvenula.

Izvor: Agrobiznis magazin 

LOZOVAČA

Od sorti grožđa sa visokim sadržajem ukupnih kiselina, kao što su muskat hamburg, julski muskat, neoplanta, godominka, muskat otonel, župljanka itd., spravlja se lozovača, prefinjenog muskatnog mirisa i finog ukusa. Za dobijanje prave lozovače koristi se celokupni neceđeni kljuk grožđa. Tehnologija proizvodnje obuhvata sledeće operacije:
- berbu,
- muljanje,
- vrenje kljuka,
- destilaciju prevrelog kljuka,
- redestilaciju sirove meke lozovače,
- sazrevanje (odležavanje) rakije u hrastovoj buradi ili staklenim sudovima.
Posle berbe grožđa, vrši se muljanje muljačem s valjcima. Prilikom muljanja bilo bi poželjno odstraniti peteljke, jer u protivnom lozovača dobija „zeljast priukus” (komovičasta lozovača). Sudove za vrenje treba napuniti kljukom maksimalno do 70 odsto zapremine. Dužina vrenja zavisi od sadržaja šećera u grožđu i od temperature vrionog medijuma.

KOMOVICA
Prilikom proizvodnje vina ostaje komina koja može sadržati izvesnu količinu neprevrelog šećera. Nakon nekoliko dana previranja u sudovima za vrenje, destilacijom prevrele komine grožđa dobijamo komovu rakiju. Slatku kominu treba drvenim maljevima ili gaženjem dobro sabiti u sudovima za vrenje, da bi se iz nje istisnuo vazduh. Potom sudove za vrenje treba poklopiti (poklopcima ili plastičnom folijom), preko čega se stavlja tanji sloj peska ili zemlje, da bi se komina zaštitila od prisustva vazduha i srpečio razvoj bakterija sirćetne kiseline i plesni pri vrenju. Da bi se dobio bolji ukus komovice, dobro je izmešati prevrele komine koje su dobijene pri spravljanju ružičastih, crvenih i belih vina. Posle dve nedelje prevrela komina se može destilisati.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U toku je berba crvenog grožđa kasne epohe, u koje se svrstava i prokupac, najvažnija autohtona sorta u Srbiji. Prokupac, u narodu poznatiji kao rskavac, zahvaljujući kvalitetu zrna, prva je vinska sorta iz ovog dela Evrope koja je dobila svoj Međunarodni dan, 14. oktobar.Manifestacija je ustanovljena pre pre pet godina, s ciljem da prokupac koji već deceniju i po doživljava pravu renesansu u Srbiji postane prepoznatljiv širom sveta. Mnogo međunarodnih priznatih vinskih sorti kao Šardone, Merlo, Kaberne ima svoj dan i to se pokazalo kao opravdano. Posebno za male vinare iz udaljenijih ali autentičnih vinogorja.U pozadini manifestacija, stručnih radionica, festivala posvećenih samo toj sorti, uz medijsku podršku, lakši je put do krajnjih potrošača, ali i vinskih autoriteta i eksperata u inostranstvu.

"Karavan prokupca", prošao je i Aleksandrovačkom Župom a vinogradari i vinari ocenjuju da li je trud oko te autohtone sorte koja je dugo zapostavljana, dao rezultate.

Igor Luković, vinski kritičar kaže da u periodu posle drugog svetskog rata sve što je bilo lokalno i autohtono nije bilo popularno, jer nije bilo pogodno za industrijsku proizvodnju i da je tu i prokupac negde stradao.

"Da smo mi imali San Đoveze kao italijani koji od njega danas prave brumelo i kjanti, velika vina, on bi bio tretiran na identičan način. Da li od prokupca mogu da se prave velika vina mislim da su vinari u Srbiji u zadnjih desetak godina već dokazali. Jedan od dokaza je i sad najsvežije ovo zlato sa Dekantera za prokupac i 95 poena", smatra Luković.

Da nije bilo Župljana koji su sačuvali prokupac u starim vinogradima , a potom uprkos teškoćama od njega spravljali i vino, ne bi imali mnogo toga danas da ponudimo.

"Kad se digne gore na metar, na devedeset, on ima neverovatno dugi put sokova, a prokupac kao sorta taj dugi put ne podnosi. To niste znali. Znači zato je on najbolji na ovim gidžama što mi kažemo na čokotima koji su na zemlji dole. I zato sada upravo slavu nose stari vinogradi koji su na čokotima", objašnjava Kosta Botunjac, vinogradar - vinar iz Donjeg Zleginja.

Milomir Milosavljević, vinogradar- vinar iz Bučja kod Trstenika ističe da i tržište dobro reaguje i da se prokupac sve više traži.

"Odrađen na stari način osavremenjen novom tehnologijom, može da da vrlo kvalitetna vina. Evo možemo da vidimo i po tome, mi smo sad na sajmu vina u Beču dobili srebrnu medalju", ocenjuje Milosavljević.,

Ono što je važno je da su počeli ozbiljni zahvati na klonskoj selekciji, koj se uglavnom uvozi iz Italije . Taj posao je poveren relevantnim institucijama baš zbog međunarodnog tržišta koje priznaje samo sertifikovan sadni materijal.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4112862/dan-prokupca-crveno-grozdje-srbija-.html

Posledice pandemije COVID-19 dovele su do nelikvidnosti vinara, jer kad se završila proizvodnja vina iz berbe 2019, izostala je planirana prodaja i prihod. Plasman domaćeg vina sve vreme je pod snažnim pritiskom uvoznog vina lošijeg kvaliteta i nižih cena. Već sada se može proceniti da će do pada potrošnje vina kod stanovništva doći i zbog nadolazeće recesije.

- Pitam se da li je sada došao momenat kada ništa više neće biti kao pre - piše za vino.rs dr sci. Saša Vujić.

Samim tim ni marketing ni potrošnja vina neće više biti ista. Isto tako, moguće je da kada pandemija prođe, kada se vratimo "normalnom" životu, da ćemo biti oprezniji nego pre jer promeniće se naše poimanje vrednosti.

Zbog korona krize proizvođači vina imaju velike probleme. Neke su procene da bi pad prodaje mogao biti 50% ili i više do kraja godine. I to značajnije kod manjih vinara.

To dovodi do prekomernih zaliha vina, te direktno prouzrokuje probleme pri otkupu i preradi grožđa u berbi iz 2020. godine. Ozbiljna količina grožđa većine vinogradara bi delimično mogla ostati neobrana, što se već lepo vidi na primeru čuvenih proizvođača šampanjca u Francuskoj koji deo ili čitav rod ove godine ostavljaju u vinogradima. A sadašnje stanje će se odraziti na naredne mesece, možda i godine.

Prodaja flaširanog vina, ali i rinfuznog, uglavnom je stala zbog pada prodaje u ugostiteljskim objektima koji su bili zatvoreni ili su radili skraćeno radno vreme. Takođe i zbog neizvesnosti oko turističke sezone i potrošnje, pa su porudžbine vina stale. Direktna prodaja u vinarijama je takođe delom umanjena ili jednostavno ne može da nadomesti prošlogodišnje rezultate. Istina, postoje pokušaji prodaje vina putem interneta i direktne dostave, ali ovaj je segment vrlo ograničen zbog visokih troškova distribucije i još uvek ne donosi značajnije prihode. Vino kao roba višeg standarda potrošačima jednostavno nije trenutno u fokusu potrošnje.

Zato svi koji se bave vinom moraju pažljivo upravljati svojim kupcima, voditi računa o njihovim potrebama i na taj način prema njima razvijati marketing.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3032980/kako-ce-korona-uticati-na-berbu-grozdja-2020

U Aleksandrovačkoj Župi završava se berba belih sorti grožđa. Dok se autohtona "tamjanika" uveliko prerađuje, "prokupac" i kasne crvene sorte braće se za desetak dana. U odnosu na prošlu, ova godina je namučila vinogradare. Rod, ukoliko ga ima je dobrog kvaliteta, ali su prinosi upola manji.Godina iskušenja za vinogradare. Posebno u rejonu Tri Morave. Sredinom maja tukao je grad, a potom su loza i grožđe stradali od plamenjače.Dragomir Rajković, vinogradar-vinar iz Gornjeg Zleginja, kaže da je kiša bila do polovine avgusta, tako da je plamenjača sa lišća sišla na grožđe i uništila rod.

Prema njegovim rečima, ljudi su i zaboravili kako se radi, a i dosta košta.

Grožđe su sačuvali najiskusniji – koji od njega žive. Lepi dani krajem leta i blaga jesen, pomogli su da zrno dobije na kvalitetu.

"Moralo je baš da se vodi računa kada da se prska. Mi smo sedam puta tarupirali travu, šišali u vinogradu, što do sad nije bilo", rekao je Saša Nikolić, vinogradar-vinar iz Vitkova.Milan Spasić, vinogradar-vinar iz Tržca kaže da su bukvalno 24 sata na liniji. "Sada moramo da propratimo svaki detalj u vinogradu u berbi, u preradi i u fermentaciji", ističe on.

Vinogradare u poslu usporava nedostatak mlade radne snage. U vinogradu srednje škole u Aleksandrovcu sa tim nemaju problema. Berba grožđa deo je praktične nastave.

Dejan Mihajlović, profesor vinarstva srednje škole "Sveti Trifun" u Aleksandrovcu je rekao da su se ove godine deca bavila i zaštitom.

"Slušala su profesore i videla su koliko je bilo teže ove godine održati zdrav vinograd. Izvukli su suštinu – da nijedna godina ne može biti ista, makar se radilo i o istoj sorti grožđa", rekao je perofesor Mihajlović. Prinosi su prepolovljeni, kao i potražnja vina usled pandemije. Na predlog stručnjaka, Vlada je ograničila uvoz grožđa iz regiona, pooštravajući fitosanitarnu kontrolu.

"Morali smo da vodimo računa o sadržaju ohratoksina i o teškim metalima i o nizu drugih problema koji mogu da se jave ukoliko je grožđe lošeg zdravstvenog stanja, što je doprinelo da naši proizvođači grožđa mogu da plasiraju svoje grožđe i da ponuda i tražnja budu u neku ruku, jednake", kaže Marko Malićanin, predsednik Saveza vinara i vinogradara Srbije.

Plasman proizvoda omogućen je putem besplatne onlajn berze. To će kažu u Savezu, ubrzati preradu i prodaju, što će pomoći u prevazilaženju problema koje je ova godina donela.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4101836/berba-grozdja-zupa-prinosi-rod.html

U zavisnosti od područja i sorti koje se gaje, berba grožđa u Srbiji je u toku, a profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Dragoslav Ivanišević, jedan od vodećih domaćih stručnjaka za vinogradarstvo, u razgovoru za "Blic" objašnjava da je vinovoj lozi pogodovala sezona bez ekstremnih temperatura i većih vremenskih neprilika.- Pojedini delovi Srbije, međutim, pre svega Župa, dosta su stradali od grada u maju i junu, ali ako izuzmeno te ekstremne slučajeve i ako uzmemo u obrzir vinograde gde su vinogradari uspeli da se izbore sa gljivičnim oboljenjima i na vreme sprovedu potrebne agrotehničke mere, grožđe deluje zasad dosta lepo. Bitno je da u narednom periodu ostanu ovakvi vremenski uslovi, bez obilnih padavina, kako bi uspelo lepo da sazri i ne truli - kaže dr Ivanišević.

Iako je u vinogradarstvu na prvom mestu kvalitet a ne prinos, naš sagovornik konstatuje da je on u prosečnim granicama, ali bolji nego prošle godine. S obzirom na dosta dobar kvalitet grožđa, kako napominje, kasnije se očekuju i dobra vina ovogodišnje berbe.

- Kada su u pitanju poznije crne vinske sorte, naredni period od 15 do 20 dana će biti ključan. Ako posmatramo područje Vojvodine, recimo, neke ranije sorte, poput "belog sovinjona" ili aromatičnijih sorti, već su obrane i dosta su dobre. Na Fruškoj gori u toku je berba "grašca", koji isto izgleda jako dobro - navodi dr Ivanišević.I u zapadnoj Srbiji, gde je nakon decenija pauze vinogradarstvo opet u ekspanziji, prvi rezultati berbe svedoče o dobrom kvalitetu grožđa, a Milovan Stojković, koji je pre 24 godine prvi zasadio vinovu lozu u Mrčiću kod Valjeva, očekuje se rod na nivou prošlogodišnjeg od osam tona po hektaru.Kako je godina bila zahtevna što se tiče zaštite vinograda, zadovoljni smo. Grožđe će u našem kraju biti kvalitetno, nismo imali grada niti drugih nepogoda kao u drugim delovima Srbije. Bilo je uslova za pojavu grinja, pepelnice i plamenjače, međutim, jako dobro smo odradili hemijsku zaštitu i rane bele vinske sorte su stigle na berbu. Plodovi sadrže 21 jedinicu šećera, što je znak da treba da ih skidamo i prerađujemo, što je kod belog grožđa optimalan sadržaj da bi i vino bilo optimalno i sveže. Potpuno ista situacija je i kod crnih sorti - kaže Stojković.

Kada je reč o prodaji, cena vinskog grožđa varira od sorte do sortea.

Na oglasima mogu se pronaći ponude od 45 do 60 dinara po kilogramu kada su veće količine otkupa u pitanju.Prijatno iznenađenje, kako dodaje, jeste da su prve količine obranog "šardonea" od dve tone po kvantitetu dobro pokazale i da su nakon prerade bacile dosta soka, što je, kako kaže, dobra preteča budućeg vina.- Ove godine pozitivno me je iznenadilo da su pored zasada od pet hektara, koji je ovog proleća podignut u Mrčiću, javila još tri čoveka koji pripremaju po hektar zemljišta za sadnju vinove loze. U odnosu na stidljivu proizvodnju i zasade iz 1994. godine, to je sada izuzetno dobar pomak - ocenjuje Milovan Stojković, proizvođač kod Valjeva.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/obrase-se-vinogradi-dobra-godina-za-grozde-i-vino-u-zapadnoj-srbiji-ocekuju-osam-tona/nflpw63

Kruševački Rubin od pre desetak dana vrši otkup grožđa od poljoprivrednih proizvođača, po ceni od 1,6 dinara po procentu šećera za bele sorte, odnosno, 1,8 dinara za crne sorte. Otkup će trajati do kraja oktobra, po potrebi i duže.

Kako je portalu Kruševacgrad rečeno u toj fabrici, cene otkupa su na nivou prošlogodišnjih, 1,6 za bele i 1,8 dinara za crne sorte po procentu šećera, dok će se grožđe čije se loše zdravstveno stanje utvrdi tek prilikom istovara, plaćati 0,8 dinara, po procentu šećera.

U Rubinu kažu je prinos i kvalitet grožđa ove godine niži u odnosu na prethodnu, a da su razlog tome loši vremenski uslovi.

-U fazi cvetanja i oplođivanja bili su jako loši vremenski uslovi. Tokom jula i avgusta zabeležena je nadprosečna količina padavina, što je uticalo da prinos i kvalitet budu niži, ali ipak na zadovoljavajućem nivou. Berba crvenog grožđa još uvek nije startovala, pa su očekivanja vinogradara da će kvalitet ovog grožđa biti na novou prošlogodišnjeg, jer nam sunčani dani u ovom mesecu idu u prilog - navode u toj fabrici.

Otkup se vrši na prijemno preradnom mestu u fabrici, a obavezna dokumenatcija prilikom predaje grožđa je fotokopija poreskog rešenja, lična karta i kartica sa brojem tekućeg računa, fotokopija rešenja o registraciji poljoprivrednog gazdinstva, te fotokopija rešenja o upisu vinogradara u vinogradarski registar. Isplata proizvođačima vršiće se u roku od deset dana od prijema grožđa i to isključivo preko tekućeg računa poljoprivrednog proizvođača.

Inače, fabrika Rubin ima i svoje vinograde na 19 različitih lokacija, od Preševa do Pančeva, na oko 1.200 hekatara. Trenutno je na berbi angažovano oko 500 sezonskih radnika, manje nego ranije, jer se od 2018. godine u određenom broju Rubinovih vinograda berba obavlja mašinski, kombajnom.

U prošlog godini, Rubin je od poljoprivrednih proizvođača otkupio preko milion kilograma grožđa.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3005991/u-toku-otkup-grozdja-u-krusevackoj-fabrici-rubin

Dva javna poziva koje je objavila Uprava za agrarna plaćanja radi dodele podsticaja vinarima i vinogradarima ozbiljan su pomak u dosadašnjoj praksi subvencionisanja tih grana poljoprivrede i pokazuju ozbiljnost države u namerama da potpomogne i ubrza razvoj vinogradarstva, vinarstva i vinskog turizma u Srbiji.– Ipak, podsticaji su samo nagoveštaj pomoći, koja nas, u skladu s nedavno usvojenom desetogodišnjom Strategijom razvoja vinarstva, čeka do 2030. godine – kaže za „Dnevnik” predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Srem – Fruška gora” Gordan Bašić.

Po pomenuta dva konkursa država je obezbedila 450 miliona dinara.

Po rečima našeg sagovornika, subvencionisanje sadnje novih vinograda je neophodno da bi se površine pod zasadima približile onima koje su, u ne tako davnoj prošlosti, postojale u Srbiji.– Povećana proizvodnja domaćeg grožđa će smanjiti zavisnost vinske industrije od uvoza i uticati na poboljšanje kvaliteta vina, kao i na ubrzanu afirmaciju autohtonih i novonastalih domaćih sorti vinove loze – ističe Bašić. – Pošto je moderan pristup preradi jedini put od grožđa do dobrog vina, pomoć države po te dve konkursne linije kroz subvencionisanje izgradnje novih vinarija, rekonstrukciju postojećih kao i pri njihovom opremanju znatno će povećati i modernizovati kapacitete domaćih vinara, koji će, samim tim, postati konkurentniji i po količinama i po kvalitetu proizvedenog vina. Mogućnost predviđena pravilnikom – da država subvencioniše i izgradnju prostora za promociju vina uz svaku vinariju – zapravo je motor za razvoj vinskog turizma, a samim tim i povećanje ukupne turističke ponude u Srbiji.

U Srbiji trenutno postoji 13 regionalnih udruženja, okupljenih u Savez vinara i vinogradara Srbije, od kojih je sedam uspelo da završi elaborate za zaštitu geografskog porekla.

– Po informacijama kojima raspolažemo, u Srbiji ima oko 370 registrovanih vinarija. Prošle godine izvezli smo 13.350.000 litara vina i dobili približno 19 miliona evra. Po zvaničnoj statistici, kada se uzme u obzir višegodišnji prosek, proizvodnja vina iznosi oko 30 miliona litara. Najviše izvozimo u Rusku Federaciju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Hrvatsku i Kinu, ali to ne ne znači da su manje važni, po brojevima skromniji izvoz u zemlje Evropske unije i SAD – naglašava Bašić.. On ističe da je najveći teret domaćeg vinarstva diskontinuitet nastao nakon Drugog svetskog rata.– Većina naših vinara ne može se pohvaliti iskustvima prethodnih generacija koje su postavile standarde i obezbedile stogodišnje neprekidno prisustvo na tržištu. Pošteno govoreći, to je bio teret i ostalih susednih balkanskih zemalja, ali su se one uglavnom ukrcale u voz ka EU i, udružujući se i koristeći evropske fondove koji su im bili, a i sada su, na raspolaganju, dobili dodatni stimulans i pogon koji je ubrzao razvoj vinarstva. To pokazuje, iako se diskontinuitet ne može zakrpiti, da uz dodatnu pomoć države nije nemoguće ubrzano nadoknaditi bar deo propuštenog – naglašava Bašić.

U proteklih dvadesetak godina vinarstvo i vinogradarstvo u Srbiji doživeli su ubrzani razvoj, istakao je Bašić, i naveo da je Fruška gora, sama po sebi, predodređena za vinogradarstvo, a samim tim i vinarstvo.

– Udruženje okuplja 60 vinara koji su prepoznali prednosti udruživanja i značaj geografske identifikacije na putu ka uzdizanju i vraćanju starog sjaja Fruškoj gori na vinskoj sceni – rekao je Bašić.Predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Srem – Fruška gora” Gordan Bašić kaže da će u fazi razvoja i planirane ekspanzije vinogradarstva i vinarstva preduzetnicima biti potrebna pomoć domaće nauke, ali i da će tu imati pomoć od države.

– Formiranje modernog instituta, koji je planiran u Sremskim Karlovcima, smanjiće nam lutanja, koncentrisati istraživanja, pomoći da proizvedemo najbolje grožđe uz najmanji trošak i neizvesnost, i da to grožđe pretvorimo u vino koje bismo s ponosom mogli izneti na svaki sto u bilo kojoj evropskoj i svetskoj prestonici.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/imacemo-svoje-vino-i-domace-sorte-grozda-10-08-2020

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva kroz podršku podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada vinove loze u ovoj godini.

Podsticaji su namenjeni za fizičko-hemijsku analizu zemljišta sa preporukom đubrenja zemljišta za sadnju, izradu vinogradarskog projekta, pripremu, obradu zemljišta, kopanje jamica za sadnju i sadnju, nabavku sadnica vinove loze, naslona za proizvodne zasade, odnosno radi nabavke kolja kod zasada vinove loze sa odomaćenim sortama koje se gaje sa tradicionalnim uzgojnim oblicima.

Pravo na podsticaje imaju svi koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, fizičko lice koje je nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnik, pravno lice i to privredno društvo, zemljoradnička zadruga, zadužbina, srednja škola, naučnoistraživačka organizacija, manastir i crkva.

Zahtev se podnosi do 19. avgusta ove godine, navodi se na sajtu Uprave za agrarna plaćanja. Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 60% od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji može da se ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 80 miliona dinara.

Maksimalni iznosi podsticaja po pojedinoj meri su, za analizu zemljišta 200.000 dinara, za izradu vinogradarskog projekta 1.000.000 dinara, za pripremu zemljišta 20 miliona dinara, za nabavku sadnica 30 miliona za nabavku naslona, odnosno kolja 30 miliona dinara.

- Ako se podsticaji odnose na proizvodne zasade sa srpskim domaćim i odomaćenim sortama vinove loze, podsticaji se uvećavaju za 100.000 dinara po hektaru proizvodnog zasada vinove loze - stoji u javnom pozivu.

Takođe, ako se podsticaji odnose na proizvodne zasade vinove loze koji su u potpunosti podignuti na nadmorskim visinama iznad 200 metara, odnosno na južnim ekspozicijama, odnosno na nagibu terena iznad deset stepeni ili na terasiranim površinama, podsticaji se uvećavaju u iznosu od po 100.000 dinara po hektaru podignutog proizvodnog zasada vinove loze.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2938181/raspisan-konkurs-za-subvencije-za-podizanje-zasada-vinove-loze

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30