U topličkom kraju počela je berba autohtone sorte grožđa, prokupca. Ova sorta veoma je cenjena zbog izuzetno kvalitetnog vina koje se od nje pravi.

U želji da se domaćem i inostranom gostu ponudi nešto što je sa ovih prostora, prokupac se polako vraća i zauzima sve više površina na topličkom vinogorju, a država je kao podsticaj obezbedila subvencije za sadni materijal i opremu za preradu grožđa.

Vinogradari u Toplici ove godine mogu se pohvaliti dobrim rodom prokupca, koji je veoma zahtevan za uzgoj.

- Beremo grožđe, vodimo računa o svemu, najviše o higijeni, da nam budu čiste gajbice, da nema lišća. Vinograd je veliki gospodin - kaže Gordan Petrović iz sela Gornje Svarče.

Goran Todić iz vinarije Doja kaže da prokupac nije bujan i da nema debele lastare:

- Svi naši lastari su tanki, svi grozdovi su ujednačeni, zreli. Malu rodnost imamo, možda jedva kilogram po čokotu.

Grožđe se nekada u topličkom kraju gajilo na više hiljada hektara. Danas tek na 500. Poslednje decenije u topličkom kraju izgrađene su dve savremene vinarije, koje na trećini svojih zasada imaju prokupac. Njemu se vraćaju i individualni proizvođači.

- Prokupac dobija neki svoj stari sjaj, vraća se i računam da će za nekoliko godina da bude dominantan u topličkom okrugu - ističe Dragan Gmijović iz PSS Blace.

Podaci o tome da se prokupac na ovom području gajio od davnina, datiraju još iz doba Nemanjića, neki kažu još pre hiljadu godina. Sedamdesetih godina prošlog veka na na području Toplice, od svih zasađenih vrsta, 98% činio je prokupac.

Stvaranje novih zasada prokupca šansa su i za razvoj turizma u Toplici.

- Gosti koji dolaze kod nas putuju širom sveta, probaju dosta različitih vina, ali mi smo srećni što možemo da im ponudimo nešto kao što je prokupac i uvek su zadovoljni - kaže somelijer Ratko Trifunović.

Prokupac je već našao put do inostranog tržišta. Izvozi se u SAD, Evropu, Brazil, Kinu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2658138/prokupac-sve-zastupljeniji-u-toplickom-kraju-izvoz-u-sad-brazil-i-kinu

Dvadesetak ambasadora iz evropskih zemalja, ali i sa drugih kontinenata bralo je danas grožđe na plantažama Vinarije "Radovanović" u Krnjevu. Oduševljeni su Šumadijom, a za vrhunska srpska vina imaju samo pohvale i zato će ih, obećavaju, preporučiti kupcima u svojim zemljama.Dobro raspoloženi, u sportskoj odeći i mimo protokola, ambasadori sa svih strana sveta akreditovani u Beogradu prihvatili su se u Krnjevu makaza i pletenih korpica. Bere se sorta kaberne sovijnjon i izuzetnog je kvaliteta. U vinogradu, na otvorenom neformalni diplomatski samit, u srcu Šumadije."Za mene je ovo tipična Srbija, ja sam iz Holandije, došao sam pre dva meseca i ovo je za mene prilika da izađem iz Beograda i vidim ostatak Srbije i divna je", navodi Zil Bešor Plug, ambasador Holandije.

Rut Stjuard, ambasadorka Australije navodi da uživa da putuje po Srbiji.

"Dobro je za nas da otkrijemo Srbiju i zaista uživam, u pririrodi, u vinu i srećna sam što sam ovde", objašnjava Stjuardova.

Nikolaus Luteroti, ambasador Austrije navodi da je jedan od potencijala Srbije – dobro vino.

"Mislim da je jedna od najvećih tajni u Srbiji i veliki potencijal industrija vina, imate veoma dobra vina, lepu zemlju, a tu smo i da malo radimo", ocenjuje Luteroti.

Najvredniji među diplomatama bio je ipak Sem Fabrici šef Delegacije evropske unije u Srbiji, ujedno i podrška ambasadorima koji nikada nisu otišli van Beograda.

"Ovde smo da radimo, da beremo grožđe, ovo je vinska diplomatska tura i zaista uživamo, a mislim da je region šumadije jedan od najboljih vinskih regiona u Srbiji i Evropi", objašnjava Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Sve sorte vinove loze na plantažama Radovanovića u Krnjevu dobro su rodile. Kvalitet grožđa je izuzetan, procenat šećera i do 26 odsto i to zbog povoljnih vremenskih uslova tokom leta i jeseni. Godina baš po meri vinogradara.

"Počela je kao kišna godina, a onda je dobila najbolje što može, ne preterano visoke dnevne temperature, ali zanimljivo je da su noći bile hladne. Ovo su vina za duga čuvanja", navodi Miodrag Radovanović, vlasnik Vinarije "Radovanović"

Od grožđa iz ovogodišnje ambasadorske berbe nastaće ograničena količina vrhunskog crvenog vina. Sve će biti prodato na aukciji u nekoj od ambasada učesnica, a prihod odlazi u humanitarne svrhe.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3695192/diplomate-beru-grozdje-u-srcu-sumadije.html

Dušan Janjić, leskovački vinogradar, sa svojom vinovom lozom u ataru sela Živkovo i Rekovac, menja trend koji postoji već nekoliko godina,da se vinogradi ne obrađuju i napuštaju već postojeći zasadi.

Janjić je zadovoljan ovogodišnjim rodom, a i procene stručnjaka iz PSSS Leskovac su pozitivne.

“Ova godina je jedna od boljih u poslednjih deset, pogotovo je to sad izraženo pošto od 2013. i delimično 2017. sve ostale godine su bile kišne i nepovoljne za nas vinogradare”, kaže za Jugmediu Dušan Janjić, vlasnik vinograda i vinarije “Stara priča”.“U našim zasadima imamo trenutno aktuelne internacionalne sorte:”Sovinjon beli”,”Šardone”,”Crni Burgundac”,”Merlo”, “Kaberne sovinjon” i “Muskat Hamburg”, ističe Janjić.

“Ukupna površina naših zasada je 27 hektara, od kojih je 13,5 hektara u selu Živkovo,dok je 13,5 hektara u Rakovcu ( Bujanovačka banja) gde nam se nalazi i podrum „Stari dani“ za sada ima 5 etketa (vrsta vina) „DERT“, „Basma“, „Kalabalak“ , zatim „ABER“ i „ALAL“.

Janjić kaže da je tržište , što se tiče broja vina, dosta bogatije u odnosu na ono od pre 30 godina, ali se na njemu nalaze vina različitog kvaliteta i porekla.

“Inostrana vina boljeg kvaliteta uglavnom su cenovno nedostupna velikom broju ljubitelja vina i na jugu Srbije skoro da ih nema. Južna Srbija je još uvek veliki potrošač makedonskih vina”, ocenjuje Janjić.“Od velikih podruma ostao je još samo “Rubin” dok su ostali vinarski giganti, poput “Navipa”, “Vršačkih vinograda”, “Župe”, uglavnom izgubili trku sa jeftinim vinima iz Makedonije. Na tržištu se sve više pojavljuju vina manjih proizvođača iz Srbije, od kojih su najpoznatiji „Radovanović“, „Kovačević“, „Aleksandrović“, ocenjuje Janjić.

On dodaje da je pojavom manjih vinarija Srbija krenula putem tradicionalno razvijenih vinarskih zemalja, Francuske, Italije, Portugalije, Španije.

“Pad površina pod vinogradima je vidljiv u svim vinogorjima Srbije”,ocenjuje Janjić.“Vinogradarstvo prati sudbinu čitave poljoprivrede u Srbiji i neophodna je dugoročna strategija države prema poljoprivredi i vinogradarstvu. Vinogradari iz nama susednih država Makedonije i Bosne i Hercegovine imaju redovne godišnje subvencije u proizvodnji grožđa od 500 evra po hektaru,što kod nas nije slučaj”.

“Kod nas kao i u svetu trenutno je trend vina koja su zadržala arome grožđa, odnosno mirišljava vina, tu pre svega mislim na muskatne sorte poput naše Tamjanike”, kaže Janjić.

“Ova godina je bila u celini dobra za vinogradare, suša u razvojnim fazama, a naročito u sazrevanju odgovarala je vinovoj lozi. Prinosi su od 6 do 7 tona po hektaru za vinske sorte i do 12 tona za stone sorte. Što je rod manji to je kvalitet grožđa bolji“, ocenjuje stručni saradnik za voćarstvo i vinogradarstvo PSSS Leskovac Aleksandar Mitić.

Izvor:https://jugmedia.rs/vinogradarstvo-prati-sudbinu-citave-poljoprivrede-u-srbiji/

Festival grožđa i vina Oplenačka berba biće održan u Topoli po 56. put od 11. do 13. oktobra 2019. godine. Ova manifestacija ujedno je i sabor izvornog narodnog stvaralaštva.

Oplenačka berba odvija se u centru Topole, duž glavnih ulica, od Vinskog trga preko Vinske ulice do Кarađorđevog grada do Oplenca, navodi se na sajtu manifestacije.

Program počinje već u sredu, 9. oktobra, kada se ocenjuju vina i rakije. U petak 11. oktobra program počinje dečijim maskenbalom i predstavom za decu, a otvaranje je zakazano za 14 sati. Sajam vina otvara se u 16 sati, a od 18 je muzički program.

U subotu 12. oktobra biće održana izložba pasa i grožđa, kao i svečana dodela nagrada sa Međunarodnog ocenjivanja vina i rakija. U večernjim satima posetioce ponovo očekuje koncert.

Nedelja, 13. oktobar, namenjena je muzici.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2652773/oplenacka-berba-po-56-put-u-topoli

Jedno od najlepših mesta koje okružuju Grocku, Brestovik, nalazi se jugoistočno od ove varoši, u neposrednoj blizini Dunava. Da je u Brestoviku bilo života još vrlo rano, svedoči kasnorimska grobnica, koja se i danas tu nalazi i čuva, i za koju postoji pretpostavka da je bila, (bar neko vreme), grobnica Svetih Ermila i Stratonika, prvih beogradskih svetitelja. U prilog tezi da je Brestovik vrlo rano naseljen, stoji i činjenica da su se ispod „Rujišta“ ikopavale cigle, veliko kamenje i rimski novac.
Današnje naselje osnovano je za vreme vladavine Knjaza Miloša. Iz pisma, koje su Marko Živanović, Rade Jerković, Jovan Jovićić, Obrad Mitrović, Velja Gajić
i Blagoje Horvat poslali Knjazu Milošu 1836. godine, da se zaključiti da je selo osnovano 1827. godine. Oni su pisali Knezu da je „nastala deveta godina kako se s dozvoljenjem Vaše Knjaževačke Svetlosti u Mezgraju Aliju, zvanom Brestovnik, naselismo, do današnjeg dana ne poštedismo veliki trud položiti, dodatu zemlju istrebiti i obrabotavati za uživlenije naše.“
Posetili smo porodicu Milana Banzića, rodom sa Kosova, koji već 22 godine živi u Brestoviku. Sestra mu je živela tu, tako je i došao, upoznao suprugu Draganu, i tu i ostao. Dragana je imala 3 ha zemlje a on je u zakup uzeo još 5 ha.

,,Većina stručnjaka tvrdi da se primenom pravilne agrotehnike mogu se povećati prinosi, plodnost zemljišta i ono što je najvažnije za buduće genercije - očuvati zdrava i nezagađena sredina. Bilo da ste ratar, voćar ili se sporedno bavite poljoprivrednom, morate na odgovarajući način da obrađujete svoju zemlju, ističe Milan.
Posto je Brestovik voćarski kraj, Milan gaji breskve, jabuke, kajsije, šljive, grožđe. Vinograd je na 2 ha i gaji sortu kardinal.

,,Veoma je prinosna sorta, prinos grožđa varira od 20.000-25.000 kg/ha. Prema plamenjači je veoma osetljiva, prema pepelnici srednje, a prema sivoj plesni srednje, priča nam Milan i dodaje: Ako u fazi sazrevanja grožđa nastupi kišni period dolazi do pucanja pokožice što se smatra najvećom manom ove sorte.“
Grožđe sazreva veoma rano. Šira sadrži 14-18 % šećera i 4-5 g/l ukupnih kiselina. Grožđe je veoma ukusno za potrošnju u svežem stanju, odlično podnosi transport. Na 2 ha, gaji breske, jabuke takođe na 2ha sa 11 sorti, mucu, ajdared, delago, gala, greni smit….
Milan nam ističe da nije lako baviti se poljoprivredom. Ima traktor star 42 godina, pre dve godine je konkurisao za sredstva, ali nije dobio jer su naveli razlog da nema boravište u Srbiji. Para kako ističe nema da kupi nov, videće šta će dalje.
Nije do sada tražio pomoć od države, nije dobijao subvencije, jer nije ni konkurisao, osim za traktor. U poslu mu pomaže tašta, supruga i sin, a kada je potrebno unajme i radnike koje plaćaju, 2. 500 dinara dnevno. Proizvode plasiraju u Udovici, a i imaju tezgu u Beogradu. Milanu nije lako, uzeo je i zemlju
pod zakup, ali ne zna da li će uspeti. Po njegovim rečima, teško je jer je otkup jabuka 5 dinara, tako je bilo i prošle godine.
Ovaj kraj najviše muče vremenske neprilike, pre svega grad, koji je pravio i totalne štete. Kupljeno je više protivgradnih raketa, a prognoza se pomno prati. Još jedan ključni problem je nepostojanje sistema za navodnjavanje, koji umanjuje proizvodnju. Dodaje da je projekat urađen, ali da se ništa ne menja već godinama. Veruje da bi proizvodnju pomoću sistema za navodnjavanje povećao za 50 %. Supruga Drgana, je kaže pesimista, sadili su voće za rusko
tržište, a sada se ta breskva prodaje po 18 dinara. Po njenim rečima puno se radi, a malo se zarađuje. Po nenim rečima niske Milan Banzić su otkupne cene a velika ulaganja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ova godina išla je na ruku vinogradarima. U Aleksandrovačkoj župi očekuju jednu od najboljih berbi. Razloge da budu zadovoljni imaju i njihove kolege iz Smederevskog vinogorja, dok u Vršcu očekuju prosečan rod. Rane sorte su već obrane, ali zvanično berba grožđa počinje za desetak dana.Berba grožđa rane autohtone župske sorte "jagoda" privedena je kraju u Aleksandrovačkom vinogorju. Zrno krupno i preukusno, a godina izdašna, kažu vinogradari, sa sunčanim danima i svežim noćima."Svaki vinogradar na ovom svetu za dobro vino može da poželi. To je preplitanje minerala, stvaranje dobrih kiselina, ukusa, a sa druge strane nismo imali bolesti u vinovoj lozi", kaže Kosta Botunjac, vinogradar iz Zleginja kod Aleksandrovca.

U Smederevskom vinogorju prinosi su, kažu proizvođači, podbacili za petinu nego lane, ali je grožđe kvalitetnije.

"Bilo je u početku dosta kiše i dobrim tretmanima u vinogradu i ozbiljnim radom mi smo sve to sačuvali. Ima sunca dosta, vlage više ne treba", ističe Dragan Vasić, vinogradar iz Smedereva.

U okolini Vršca završena je berba "muskat otonela". Kvalitetom roda ove rane sorte su zadovoljni, ali im muke poslednjih petnaestak dana zadaje vruć vetar specifičan za ovo vinogorje.

"Visoke temperature dnevne, noćne temperature koje se ne spuštaju ispod 20 stepeni i evo kao što vidite ovaj vruć vetar zaista utiče, isušuje grožđe", navodi Petra Milanović Krajovan iz firme "Vršački vinogradi".

Polovinom septembra će se uveliko brati grožđe u vinogradima širom Srbije. A uz berbu ide i slavlje.

U čast roda, već krajem sledeće nedelje počeće manifestacija "Smederevska jesen". U jeku berbe slaviće se na "Grožđebalu" u Vršcu i u Aleksandrovcu na "Župskoj berbi". A kraj radova u vinogradima obeležiće se u Topoli. Tada će već mlado vino biti u sudovima.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3644591/vinogradari-zadovoljni-rodom-rane-sorte-vec-obrane.html

Ovo su važnije sorte grožđa u Srbiji - Crne sorte:

Burgundac crni
Burgundac crni ili Pino Noir, je francuska sorta. Gaji se u mnogim vinogradarskim zemljama Evrope: Nemačkoj, Austriji, Slovačkoj, Mađarskoj, Švajcarskoj,
Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji i Crnoj Gori. Kod nas se gaji u skoro svim vinogorjima. Umerene je bujnosti. Rana je sorta, sazreva početkom septembra.
Najbolje rezultate daje na propusnim, rastresitim, peskovitim, deluvijalnim, krečnim, umereno plodnim i toplim zemljištima. Grozdovi su mali, generalno kompaktni i čine ih male, čvrsto nabijene, pomalo ovalne, slatke sočne bobice sa tamno ljubičastom kožom. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se režu na 8 do 10 okaca, a kondiri u zamenu na dva okca. Prinos grožđa je od 6.000 – 12.000 kg/ha. U našoj zemlji jedna je od privredno najznačajnijih sorti. Kvalitet naših vina od crnog burgundca ravna se sa vinima iz poznatih vinogradarskih rejona sveta. Nove vinograde treba podizati sa klonovima. Berba se vrši ranije, ako se vino koristi za proizvodnju penušaca. Osetljiv je na bortritis, pa je u uslovima hladnije klime potrebna zelena rezidba. Vino je visokog kvaliteta bez obzira da li je prerađeno u crno ili belo vino. Ostali nazivi: pinot noar, burgundac crni, burgund mare, blauburgunder, pinot nero.
Kaberne frank
Kaberne frank, potiče iz Francuske. Prvi podaci o kaberne frank sorti potiču iz regiona Bordoa, s kraja XVIII veka, mada je poznato da je i pre tog perioda gajen u Loari. Uz sovinjon blan, predstavlja drugog „roditelja“ sorte kaberne sovinjon. Gaji se još u Italiji, Ukrajini, Moldaviji, Španiji, Ruskoj federaciji, Bugarskoj… Kod nas se gaji kao pratilac sorte kaberne sovinjon. Umerene je bujnosti. Zahteva dugu, odnosno mešovitu rezidbu. Lukovi se režu na 10 – 12 okaca. Gaji se na krečnim, i umereno suvim zemljištima. Grozd je srednje veličine konusnog oblika, srednje zbijen do rastresit. Prinos je od 8.000 -12.000kg/ha. Zahteva dugu, odnosno mešovitu rezidbu, lukovi se režu na 10 do 12 okaca. SAZREVA U III epohi, pozna je sorta. Vino je otvorene ili zatvorene rubin crvene boje, veoma pitko. Miris vina podseća na zeljaste trave.

Kaberne sovinjon
Ima je u vinogradima širom sveta, prilagodljiva sorta. Pod nazivom Petit Cabernet je poznata u Bordou još od 18.veka, kada su je vrlo često mešali sa kaberne
franom. Gaji se u Francuskoj, Italiji, Španiji, SAD, Čileu, Agrentini…Kod nas se gaji na Kosovu i Metohiji, u Vojvodini i Centralnoj Srbiji. Formira veoma bujan
čokot. Najpogodnija su rastresita, propusna, šljunkovita zemljišta, krečna, umereno plodna. Grozd je srednje veličine, valjkasto kupast ili kupast često sa krilcem, zbijen ili srednje zdijen. Daje prinose do 8.000 kg/ha. Pozna je sorta sazreva u III epohi, pozna je sorta. Zahteva dugu ili mešovitu rezidbu. Lukovi
se režu na 10-12 okaca a kondiri na 2 okca. Vino je veoma pitko vrlo karakterističnog mirisa, koji podseća na šumsku ljubičicu, dobro obojeno.
Vranac
Domaća sorta rasprostranjena u Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji, na Kosovu i Metohiji. Najpogodniaj su umereno plodna i topla zemljišta, propusna, rastresita, deluvijalna. Grozd je srednje veličine ili veliki, kupast, ili valjkastog oblika. U našim uslovima sazreva krajem septembra i veoma je prinosna sorta, od 12.000 do 15.000 kg/ha. Daje dobre prinose pri rezidbi na duge kondire, ali veće prinose daje pri mešovitoj rezidbi. Lukove treba rezati na 6-8 okaca. Vino je veoma prijatnog, harmoničnog i specifičnog ukusa i mirisa. Intenzivno je obojeno.
Kratošija
Kratošija je autohtona sorta Crne Gore. Gaji se u Hrvatskoj, Dalmaciji, Makedoniji i Crnoj Gori. Čokot je veoma bujan, grozd je srednje veličine, srednje zbijen ili rastresit, kupast i cilindrično kupast. Pozna je sorta, sazreva između III i IV epohe. Odgovaraju joj propusna, rastresita, šljunkovita i umereno plodna zemljišta. Prinosi variraju od 12 – 15.000 kg/ ha. Dobro rađa pri kratkoj rezidbi, a dobra je i mešovita sa lukovima 6-8 okaca i kondira 3-5 okaca. Vino je pitko, osvežavajuće sa lepom tamno crvenom bojom.
Merlo
Potiče iz Francuske iz bordovskog vinogorja. Gaji se u Franskoj, Ruskoj Federaciji, Španiji, Italiji, Rumuniji, Kaliforniji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Kod
nas se gaji na Kosovu i Metohiji, u centralnoj Srbiji i u Banatu. Bujna je sorta, grozd je mali ili srednje veličine, najčesće je kupast ili valjkasto kupast. Sazreva u III epohi i pozna je sorta. Gaji se na propustnim, rastresitim, umerno plodnim i krečnim zemljištima. Rezidba je mešovita, lukovi se režu na 10-12 okaca a kondiri za zamenu na 2 okca. Prinos grožđa je od 5000-10000 kg/ha. Vino je sa karakterističnom sortnom aromom, odležavanjem dobija na kvalitetu.
Game
Game je sorta poreklom iz Francuske. Najviše se gaji u Francuskoj, Italiji, Ruskoj
Federaciji, Bugarskoj, Rumuniji i Makedoniji. Kod nas u centraloj Srbiji, Vojvodini i na Kosovu i Metohiji. Spada u grupu srednje bujnih sorti, grozd je srednje
veličine ili mali, cilindričan, cilindrično konusni. Srednje pozna je sorta, grožđe sazreva u II epohi. Prinos grožđa je od 10000-20000 kg/ha. Visoki prinosi se ostvaraju primenom mešovite rezidbe sa lukovima od 8-12 okaca. Gaji se na plodnim, rastresitim, umereno vlažnim i umereno krečnim zemljištima. Vino je rubin crvene boje, harmoničnog ukusa, veoma pitoko i prijatnog je mirisa.
Prokupac
Prokupac je autohtona sorta Srbije. Najviše se gaji u centralnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji i mestimično u Vojvodini, masovno se gaji u Makedoniji, malo u
Bugarskoj, sporadično u Ruskoj Federaciji. Ima veoma bujan čokot sa uspravnim lastarima. Grožđe sazreva između III i IV epohe, veoma je pozna sorta sa dugom vegetacijom. Prinosi grožđa su od 15000-20000 kg/ha. Odgovara joj kratka rezidba. Kondiri se orezuju na 2-3 okaca. Uspeva na suvim, propusnim, rastresitim i kamenito šljunkovitim zemljištima. Vino je harmonično, pitko, svetlo crveno, neutralnog mirisa. Od grožađa se prozvodi kvalitetno crno ili ružičasto vino.
Tamjanika crna
Tamjanika je veoma stara sorta. Gaji se u pojedinim vinogorijima Srbije, u Krajinskom pod reonu i Negotinskom vinogorju. Čokot je srednje bujan, grozd je mali ili srednje veličine. Masa grozda je od 120- 195 gr. Sazreva u III epohi, srednje pozna je sorta. Ovo je sorta koja daje male prinose od 2000-5000 kg/ha. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se orezuju na 8-10 okaca. Najbolje uspeva na propusnim, rastresitim, umerno plodnim i umerno toplim zemljištima. Vino je vrlo prijatne arome, sa specifičnim sortnim mirisom i ukusom, ružičaste boje. Vino je bogatoekstraktom.
Traminac
Traminac potiče iz Tramina, u južnom tirolu, severna Italija. Sorta je poznata u celom svetu. Gaji se u Franscuskoj, Italiji, Nemačkoj, SAD, Australiji. Kod nas se gaji u Vojvodini i mestimično u vinogorjima Srbije. Čokot je srednje bujan, grozd je mali, kupast, ređe valjskast, zbijen, sa kratkom peteljkom. Grožđe sazreva u II epohi, srednje pozna je sorta. Prinos grožđa je od 5000-10000 kg/ha. Rezidba je mešovita i duga. Lukovi se režu na 8-12 okaca.
Odogovaraju rastresita, propusna umereno plodna zemljišta. Vino je vrlo karakteristično, veoma pitko, osvežavajuće, zeleno žute boje.
Muskat Hamburg
Stvorena je u Engleskoj. Gaji se u Španiji, SAD, Francuskoj, ITalji, Australiji, Makedoniji i Hrvatskoj i dr. U Srbiji se gaji uvećini vinogorja. Sorta ima bujan čokot, grozd je veliki, razgranat i rastresit. Sazreva krajem II i početkom III epohe. Prinos grožđa se kreće od 15000-20000 kg/ha. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se orezuju na 8-10 okaca. Gaji se na rastresitim, propusnim, karbonatnim i peskovitim zemljištima. Grožđe je veoma prijatno za jelo sa intezivnim, muskatnim mirisom i ukusom, svežavajuće.

Izvor:Agrobiznis magazin

Vinjak je jedno od najpoznatijih alkoholnih pića u Srbiji. A da li znate od čega se pravi? I da li je moguće da ga napravimo u kućnim uslovima? Od grožđa mogu da se naprave četiri proizvoda: vino, loza, komovica i vinjak. Ovaj posao je za strpljive.

Vinjak važi za jako alkoholno piće i proizvodi se destilacijom vina i starenjem vinskog destilata, slično kao pri proizvodnji konjaka.

Ovo piće počelo je da se pravi u svetu još pre tri veka, a ozbiljnija proizvodnja vinjaka na našim prostorima počela je posle Drugog svetskog rata. Međutim, svako ko ima i najmanji vinograd, može od grožđa u svom podrumu da napravi vinjak. Potrebno je samo malo umešnosti i strpljenja.Zoran Stevanović, vinogradar iz Žirovnice kod Kragujevca, ukratko, kaže da je prvo potrebno procediti vino i destilat staviti u burad od hrastovine da odleži, kako bi dobio prepoznatljivu boju i aromu. Zvuči jednostavno. Postoji samo nekoliko trikova.

- Kvalitet vinjaka zavisi od sirovine, odnosno vrste grožđa. Za vinjak ne odgovaraju rane i muskatne sorte, koje daju vina sa jako izraženom aromom. Za proizvodnju vinjaka odgovaraju one sorte koje sazrevaju kasnije i koje su siromašne šećerima, a bogate kiselinama. Najbolje odgovara grožđe proizvedeno u umerenoj klimi, kao što je naša šumadijska - kaže Stevanović, ali dodaje da u kućnoj varijanti može da se koristi grožđe koje domaćini imaju u vinogradu.Za proizvodnju vinjaka, grožđe se prerađuje po istom postupku po kom se proizvode bela vina. Treba sprečiti mrvljenje semenki i peteljki.

- Po završetku fermentacije, sledi destilacija. Trebalo bi sa ovom fazom početi posle prvog pretoka vina. Nastali destilat, za koji mogu da se koriste domaći rakijski kotlovi ili kazani za pečenje, stavlja se u buriće od domaćeg hrasta i najbolje je da odleži od tri do pet godina - objašnjava Stevanović.Vino za destilaciju, od belih sorti treba da bude svetlo - žućkasto, a od crnih svetlo-ružičaste boje. Aroma vinjaka najviše zavisi od hrastovine od koje se prave burad i godina njegove starosti. Kada se od vina dobije destilat, on je oporog i oštrog mirisa. Šmek vinjaku daje hrastovina i što duže stoji u buradima biće pitkiji, skladnijeg i mekšeg ukusa i naravno kvalitetniji.
Poznavaoci kažu da je najbolje da je hrastovina za burad stara više od 40 ili još bolje 80 godina, ali za vinjak u kućnoj radinosti poslužiće i mlađa. Sirova hrastovina treba da se suši na vazduhu najmanje dve, a optimalno pet godina, jer u toku laganog sušenja, u hrastovini se odvijaju hemijski procesi koji povoljno utiču na kvalitet destilata.

- U prve tri godine, destilat dobija pitkost i harmoničnost, ali prepoznatljiv ukus vinjaka počinje da se razvija tek posle četvrte godine starenja. Naravno, što je stariji sve je bolji. Domaćinima izrada vinjaka može da bude hobi i korisna zabava. Dovoljno je da poštuju svega nekoliko pravila i dobiće svoje piće. Potrebno je samo strpljenja. Ako počnu od ove berbe, za nekoliko godina dobiće svoje porodično piće - kaže ovaj vinogradar.

Ako ste baš strpljivi, možete da pustite da odleži 10, 20 i više godina. Kod većine alkoholnih pića važi pravilo - što starije to bolje, pa taj zakon ne zaobilazi ni vinjak.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2585476/ako-imate-grozdje-napravite-vinjak-evo-kako

Ako je vino „nektar bogova“ onda je francuski Bordo mesto gde se osećate kao da ste zakoračili u raj. Grad je nastao kao keltska tvrđava u trećem veku kada je dobio ime Burdigala. Bordo je smešten na samo 45 kilometara od Biskajskog zaliva Atlantika na ruti važnih trgovačkih puteva pa se vekovima razvijao kao trgovinski centar. Danas je glavni grad regije Nova Akvitanija i departmenta Žironda koji važi za najbolju vinsku regiju u svetu.Vinova loza se u ovim krajevima uzgajala još iz perioda starih Grka, ali za masovni razvoj vinske industrije Bordo može da zahvali, verovali ili ne, Englezima i jednoj ženi. Eleonora od Akvitanije (1122. –1204.) bila je jedna od najbogatijih i najmoćnijih žena u zapadnoj Evropi u srednjem veku. Sa samo 15 godina udala se za
prestolonaslednika koji je kasnije postao kralj Luj VII. Rodila mu je dve ćerke, a kako ni posle 15 godina nije rodila sina brak je poništen. Osam nedelja kasnije Eleonora se udala za Henrija, koji je dve godine nakon njihovog venčanja postao kralj Engleske Henri II. Ona je na engleski dvor donela vina iz rodnog Bordoa, koje je razmaženo englesko plemstvo prihvatilo sa oduševljenjem. Trgovina vinima dovela je do velike ekspanzije vinograda na području čitave regije Akvitanije. Uprkos ratovima proizvodnja vina u Bordu je napredovala narednih vekova. Ekspanzija koja traje i danas započeta je u 18. veku koje poznato i kao zlatno doba Bordoa. Danas ova vina se izvoze u više od 150 zemalja širom sveta. Najpoznatija su Cabernet Sauvignon, Merlot i Cabernet Franc. Veoma cenjeno i izuzetno skupo je Château Petrus koje se proizvodi od sorte grožđa merlot i dolazi iz područja Pomerola. Petrus je jedno od najskupljih
vina na svetu, a samo jedna flaša košta oko 1.000 evra. Ukoliko je vino starije od petnaest godina cena se udvostručuje ili utrostručuje u zavisnosti od godine berbe grožđa.
Regija Bordo prostire se na preko 115.000 hektara vinograda i podeljena je između 10.000 proizvođača. Procenjuje se da je godišnja proizvodnja preko šest miliona hektolitara vina. Regija se nalazi na jugozapadu Francuske, a sam Bordo je na obali reke Garona koja u tom delu ima oble obale nalik srpu pa je grad vekovima bio poznat i kao Mesečeva luka. Danas, Mesečeva luka je drugo ime za istorijski centar Bordoa koji je pod zaštitom Uneska. Na levoj i desnoj obali reke nalaze se najbolji vinogradi. Nekoliko kilometra nizvodno od centra grada reka Garona se sastaje sa rekom Dordonja i gradi levkasti zaliv prema otvorenom moru poznat i kao estuar Žironda koji je dug oko 70 kilometara i proteže od atlantske obale do oko 100 km u unutrašnjost.
Zašto je to važno? Zato što u ovoj oblasti zastupljeno nekoliko različitih vrsta zemljišta bogata peskom koje pruža savršene uslove za uzgoj različitih vrsta vinove loze, a tople temperature podstiču snažan rast. Klima je umereno primorska sa toplom Golfskom strujom koja zagreva čitavo područje.
Zbog toga ovu regiju retko pogađaju prolećni mrazevi, a grožđe zri sve do oktobra. Jedini problem je velika vlažnost i česte kiše koje dolaze sa Atlantika koje ne utiču previše na samu vinovu lozu i grožđe. Reka Garona je izuzetno važna za ovu regiju i to ne samo zbog vode. Na levojobali gaji se grožđe od kojeg se prave teža, gušća crvena vina. Na samom jugu leve obale raste belo grože od koga se prave izuzetna bela i čuvena dezertna vina. Desna obala reke je poznatija po proizvodnji mekših, bistrijih, elegantnijih vina. Garancije kvaliteta vina imala je presudnu ulogu u izgradnji međunarodne reputacije Bordo vina. Prva klasifikacija urađena je 1855. na zahtev Napoleona III koji je tražio da se potvrdi savršenost vina iz Žironde. Ovaj sistem važi i danas, a od
1973. godine bordoška vina su zaštićena i oznakom geografskog porekla. To značida vino mora da bude proizvedeno u sopstvenim vinogradima, da mora da odleži u podrumu u buretu, a vina su podeljena u pet kategorija od Premier Grand Cru do Cinquime Grand Cru.
Bordo ima jedinstvenu trgovinsku strukturu, koje je poznata pod nazivom La Place de Bordeaux. Najbolja vina se ne prodaju direktno već negociantima (preprodavci) koji zatim prodaju vina. Transakciju između negocianta i proizvođača uređuju brokeri, koji dobijaju nadoknadu obično dva odsto od vrednosti vina. Inače, vina iz ove regije imaju u imenu „Chateau“ (zamak) zato što u okviru svakog vinograda u Bordou postoji jedan zamak ili gazdinstvo koji se naziva Chateau. Crvena vina iz Bordoa Englezi zovu Claret.
A, gde je vino tu je hrana. Uspon vinarstva pratio je i razvoj gastronomije na koju su uticali su Španci sa juga, kontinentalna Francuska i Englezi sa severa. Kuhinja Bordoa se mahom zasniva na mesu i divljači sa jakim i teškim sosovima. Poznati su i po tartufima, ostrigama, vrhunskim sirevima, ali glavna zvezda lokalne kuhinje su guščije i pačije paštete. Uz sve to čaša dobrog vina vrhunac su uživanja i za najprobirljivije hedoniste koji dođu u Bordo.

Izvor: Agrobiznis magazin

Godišnje se u proseku od proizvodnje vina može zaraditi između 50 i 60 hiljada evra, kažu poznavaoci vinogradarstva. Uprkos dobrom prihodu, početna ulaganja su veoma visoka, a zarada se ne može očekivati prvih nekoliko godina.

Da bi se "sačekao rod" sa jednog hektara, stručnjaci kažu da treba izdvojiti i više od 30.000 evra, a isplativost je dugoročna. Kako ističu, tek treća generacija potomaka dočeka pravu isplativost od vinogradarstva, ukoliko nastave taj posao. U međuvremenu, ceo posao je vrlo zahtevan i čini ga više vrlo važnih poteza.Krenimo redom. Za početak je neophodno prvo pronaći parcelu, a nije samo cena to što je određuje. Parcela treba da ima pogodnu nadmorsku visinu i strukturu zemljišta, kao i da je dovoljno osunčana. O tome je najbolje konsultovati stručnjake, a poznato je da vinograda u Srbiji najviše ima na obroncima Fruške gore, kao i na području Topole kod Aranđelovca.

U okviru sadnje treba računati i na troškove obrade zemljišta, zatim stubova, žice, sadnica. Tu su i troškovi mehanizacije, traktora, prskanja...

"Treća godina je prva rodna, dok se u petoj godini dobija pun rod. Ako u trećoj godini imate grožđa za branje, onda kreće proces proizvodnje, pa bi trebalo da prođe najmanje godinu dana da dobijete kvalitetno vino", kaže vlasnik vinarije u Topoli, ekonomista po struci.Koliko vina se može dobiti od jednog hektara vinograda zavisi i od toga da li se teži kvalitetu ili kvantitetu. Računa se da se sa jednog hektara može napraviti između pet i osam hiljada boca vrhunskog vina.

Uprkos velikim početnim ulaganjima, zarada je visoka. Godišnji prihod u proseku može iznositi između 50 i 60 hiljada evra. Čista zarada je manja i zavisi od dosta faktora.

Rasponi zarade zavise i od proizvodnje, ali i od oglašavanja i brendiranja, a kako tvrde uvek se mora ulagati u novu opremu.

Naš sagovornik kaže da država daje subvencije uglavnom za opremu i za mehanizaciju, ali da je u Evropskoj uniji poljoprivreda "tako dobro zaštićena da im je teško biti konkurentan".Vinski stručnjak Nenad Andrić objašnjava da je oprema za proizvodnju vina veoma važna, kao i da su srpski vinari toga svesni, pa mnogo i investiraju u nju.

Andrić ističe da je pored skupih presa, koje mogu koštati i do 60.000 evra, novac potreban i za muljače, sudove za odležavanje vina, zatim drvene sudove, flaše, etikete, pampure...

"Veoma skup sport koji se isplati dugoročno. Kada se govori o povratu zarade, smatram da se svakom prodatom bocom podiže vrednost brenda i da treba tako posmatrati", kaže Andrić.Naš sagovornik primećuje da u Srbiji vinarije ne ulažu dovoljno u marketing, što je potrebno jer su srpska vina veoma dobra.

"Pre otprilike pet do šest godina, udeo stranih vina je bio 70 odsto na srpskom tržištu, a domaćih 30 odsto. Danas je to obrnuto i domaća vina čine 70 odsto tržišta. Tih 30 odsto uvoza je količinski isto kao što je nekad bilo 70, samo što je skočila potražnja. Tome je pomogla i sve veća promocija domaćeg vina", ističe Andrić i dodaje da Srbija ima sve predispozicije za proizvodnju kvalitetnog vina.Mađarski proizvođač vina u tokajskom regionu poznatom po desertnom vinu prodaje bocu vina za 40.000 dolara. U vulkanskom na severoistoku Mađarske proizvodi se vino sa "plemenitim plesnima" i gljivicama koje dovode do koncentracije šećera.Vinski turizam se u poslednje vreme sve više razvija. Proizvođači mogu da poboljšaju prodaju svojih vina, ali i da zarade od izdavanja smeštaja, prodaje hrane i drugih ugostiteljskih usluga.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/vino-kao-biznis-skup-sport-koji-po-hektaru-donosi-i-do-50000-evra-godisnje-ali-samo/r5jf866

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30