U zavisnosti od područja i sorti koje se gaje, berba grožđa u Srbiji je u toku, a profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Dragoslav Ivanišević, jedan od vodećih domaćih stručnjaka za vinogradarstvo, u razgovoru za "Blic" objašnjava da je vinovoj lozi pogodovala sezona bez ekstremnih temperatura i većih vremenskih neprilika.- Pojedini delovi Srbije, međutim, pre svega Župa, dosta su stradali od grada u maju i junu, ali ako izuzmeno te ekstremne slučajeve i ako uzmemo u obrzir vinograde gde su vinogradari uspeli da se izbore sa gljivičnim oboljenjima i na vreme sprovedu potrebne agrotehničke mere, grožđe deluje zasad dosta lepo. Bitno je da u narednom periodu ostanu ovakvi vremenski uslovi, bez obilnih padavina, kako bi uspelo lepo da sazri i ne truli - kaže dr Ivanišević.

Iako je u vinogradarstvu na prvom mestu kvalitet a ne prinos, naš sagovornik konstatuje da je on u prosečnim granicama, ali bolji nego prošle godine. S obzirom na dosta dobar kvalitet grožđa, kako napominje, kasnije se očekuju i dobra vina ovogodišnje berbe.

- Kada su u pitanju poznije crne vinske sorte, naredni period od 15 do 20 dana će biti ključan. Ako posmatramo područje Vojvodine, recimo, neke ranije sorte, poput "belog sovinjona" ili aromatičnijih sorti, već su obrane i dosta su dobre. Na Fruškoj gori u toku je berba "grašca", koji isto izgleda jako dobro - navodi dr Ivanišević.I u zapadnoj Srbiji, gde je nakon decenija pauze vinogradarstvo opet u ekspanziji, prvi rezultati berbe svedoče o dobrom kvalitetu grožđa, a Milovan Stojković, koji je pre 24 godine prvi zasadio vinovu lozu u Mrčiću kod Valjeva, očekuje se rod na nivou prošlogodišnjeg od osam tona po hektaru.Kako je godina bila zahtevna što se tiče zaštite vinograda, zadovoljni smo. Grožđe će u našem kraju biti kvalitetno, nismo imali grada niti drugih nepogoda kao u drugim delovima Srbije. Bilo je uslova za pojavu grinja, pepelnice i plamenjače, međutim, jako dobro smo odradili hemijsku zaštitu i rane bele vinske sorte su stigle na berbu. Plodovi sadrže 21 jedinicu šećera, što je znak da treba da ih skidamo i prerađujemo, što je kod belog grožđa optimalan sadržaj da bi i vino bilo optimalno i sveže. Potpuno ista situacija je i kod crnih sorti - kaže Stojković.

Kada je reč o prodaji, cena vinskog grožđa varira od sorte do sortea.

Na oglasima mogu se pronaći ponude od 45 do 60 dinara po kilogramu kada su veće količine otkupa u pitanju.Prijatno iznenađenje, kako dodaje, jeste da su prve količine obranog "šardonea" od dve tone po kvantitetu dobro pokazale i da su nakon prerade bacile dosta soka, što je, kako kaže, dobra preteča budućeg vina.- Ove godine pozitivno me je iznenadilo da su pored zasada od pet hektara, koji je ovog proleća podignut u Mrčiću, javila još tri čoveka koji pripremaju po hektar zemljišta za sadnju vinove loze. U odnosu na stidljivu proizvodnju i zasade iz 1994. godine, to je sada izuzetno dobar pomak - ocenjuje Milovan Stojković, proizvođač kod Valjeva.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/obrase-se-vinogradi-dobra-godina-za-grozde-i-vino-u-zapadnoj-srbiji-ocekuju-osam-tona/nflpw63

Kruševački Rubin od pre desetak dana vrši otkup grožđa od poljoprivrednih proizvođača, po ceni od 1,6 dinara po procentu šećera za bele sorte, odnosno, 1,8 dinara za crne sorte. Otkup će trajati do kraja oktobra, po potrebi i duže.

Kako je portalu Kruševacgrad rečeno u toj fabrici, cene otkupa su na nivou prošlogodišnjih, 1,6 za bele i 1,8 dinara za crne sorte po procentu šećera, dok će se grožđe čije se loše zdravstveno stanje utvrdi tek prilikom istovara, plaćati 0,8 dinara, po procentu šećera.

U Rubinu kažu je prinos i kvalitet grožđa ove godine niži u odnosu na prethodnu, a da su razlog tome loši vremenski uslovi.

-U fazi cvetanja i oplođivanja bili su jako loši vremenski uslovi. Tokom jula i avgusta zabeležena je nadprosečna količina padavina, što je uticalo da prinos i kvalitet budu niži, ali ipak na zadovoljavajućem nivou. Berba crvenog grožđa još uvek nije startovala, pa su očekivanja vinogradara da će kvalitet ovog grožđa biti na novou prošlogodišnjeg, jer nam sunčani dani u ovom mesecu idu u prilog - navode u toj fabrici.

Otkup se vrši na prijemno preradnom mestu u fabrici, a obavezna dokumenatcija prilikom predaje grožđa je fotokopija poreskog rešenja, lična karta i kartica sa brojem tekućeg računa, fotokopija rešenja o registraciji poljoprivrednog gazdinstva, te fotokopija rešenja o upisu vinogradara u vinogradarski registar. Isplata proizvođačima vršiće se u roku od deset dana od prijema grožđa i to isključivo preko tekućeg računa poljoprivrednog proizvođača.

Inače, fabrika Rubin ima i svoje vinograde na 19 različitih lokacija, od Preševa do Pančeva, na oko 1.200 hekatara. Trenutno je na berbi angažovano oko 500 sezonskih radnika, manje nego ranije, jer se od 2018. godine u određenom broju Rubinovih vinograda berba obavlja mašinski, kombajnom.

U prošlog godini, Rubin je od poljoprivrednih proizvođača otkupio preko milion kilograma grožđa.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3005991/u-toku-otkup-grozdja-u-krusevackoj-fabrici-rubin

Dva javna poziva koje je objavila Uprava za agrarna plaćanja radi dodele podsticaja vinarima i vinogradarima ozbiljan su pomak u dosadašnjoj praksi subvencionisanja tih grana poljoprivrede i pokazuju ozbiljnost države u namerama da potpomogne i ubrza razvoj vinogradarstva, vinarstva i vinskog turizma u Srbiji.– Ipak, podsticaji su samo nagoveštaj pomoći, koja nas, u skladu s nedavno usvojenom desetogodišnjom Strategijom razvoja vinarstva, čeka do 2030. godine – kaže za „Dnevnik” predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Srem – Fruška gora” Gordan Bašić.

Po pomenuta dva konkursa država je obezbedila 450 miliona dinara.

Po rečima našeg sagovornika, subvencionisanje sadnje novih vinograda je neophodno da bi se površine pod zasadima približile onima koje su, u ne tako davnoj prošlosti, postojale u Srbiji.– Povećana proizvodnja domaćeg grožđa će smanjiti zavisnost vinske industrije od uvoza i uticati na poboljšanje kvaliteta vina, kao i na ubrzanu afirmaciju autohtonih i novonastalih domaćih sorti vinove loze – ističe Bašić. – Pošto je moderan pristup preradi jedini put od grožđa do dobrog vina, pomoć države po te dve konkursne linije kroz subvencionisanje izgradnje novih vinarija, rekonstrukciju postojećih kao i pri njihovom opremanju znatno će povećati i modernizovati kapacitete domaćih vinara, koji će, samim tim, postati konkurentniji i po količinama i po kvalitetu proizvedenog vina. Mogućnost predviđena pravilnikom – da država subvencioniše i izgradnju prostora za promociju vina uz svaku vinariju – zapravo je motor za razvoj vinskog turizma, a samim tim i povećanje ukupne turističke ponude u Srbiji.

U Srbiji trenutno postoji 13 regionalnih udruženja, okupljenih u Savez vinara i vinogradara Srbije, od kojih je sedam uspelo da završi elaborate za zaštitu geografskog porekla.

– Po informacijama kojima raspolažemo, u Srbiji ima oko 370 registrovanih vinarija. Prošle godine izvezli smo 13.350.000 litara vina i dobili približno 19 miliona evra. Po zvaničnoj statistici, kada se uzme u obzir višegodišnji prosek, proizvodnja vina iznosi oko 30 miliona litara. Najviše izvozimo u Rusku Federaciju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Hrvatsku i Kinu, ali to ne ne znači da su manje važni, po brojevima skromniji izvoz u zemlje Evropske unije i SAD – naglašava Bašić.. On ističe da je najveći teret domaćeg vinarstva diskontinuitet nastao nakon Drugog svetskog rata.– Većina naših vinara ne može se pohvaliti iskustvima prethodnih generacija koje su postavile standarde i obezbedile stogodišnje neprekidno prisustvo na tržištu. Pošteno govoreći, to je bio teret i ostalih susednih balkanskih zemalja, ali su se one uglavnom ukrcale u voz ka EU i, udružujući se i koristeći evropske fondove koji su im bili, a i sada su, na raspolaganju, dobili dodatni stimulans i pogon koji je ubrzao razvoj vinarstva. To pokazuje, iako se diskontinuitet ne može zakrpiti, da uz dodatnu pomoć države nije nemoguće ubrzano nadoknaditi bar deo propuštenog – naglašava Bašić.

U proteklih dvadesetak godina vinarstvo i vinogradarstvo u Srbiji doživeli su ubrzani razvoj, istakao je Bašić, i naveo da je Fruška gora, sama po sebi, predodređena za vinogradarstvo, a samim tim i vinarstvo.

– Udruženje okuplja 60 vinara koji su prepoznali prednosti udruživanja i značaj geografske identifikacije na putu ka uzdizanju i vraćanju starog sjaja Fruškoj gori na vinskoj sceni – rekao je Bašić.Predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Srem – Fruška gora” Gordan Bašić kaže da će u fazi razvoja i planirane ekspanzije vinogradarstva i vinarstva preduzetnicima biti potrebna pomoć domaće nauke, ali i da će tu imati pomoć od države.

– Formiranje modernog instituta, koji je planiran u Sremskim Karlovcima, smanjiće nam lutanja, koncentrisati istraživanja, pomoći da proizvedemo najbolje grožđe uz najmanji trošak i neizvesnost, i da to grožđe pretvorimo u vino koje bismo s ponosom mogli izneti na svaki sto u bilo kojoj evropskoj i svetskoj prestonici.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/imacemo-svoje-vino-i-domace-sorte-grozda-10-08-2020

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva kroz podršku podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada vinove loze u ovoj godini.

Podsticaji su namenjeni za fizičko-hemijsku analizu zemljišta sa preporukom đubrenja zemljišta za sadnju, izradu vinogradarskog projekta, pripremu, obradu zemljišta, kopanje jamica za sadnju i sadnju, nabavku sadnica vinove loze, naslona za proizvodne zasade, odnosno radi nabavke kolja kod zasada vinove loze sa odomaćenim sortama koje se gaje sa tradicionalnim uzgojnim oblicima.

Pravo na podsticaje imaju svi koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, fizičko lice koje je nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnik, pravno lice i to privredno društvo, zemljoradnička zadruga, zadužbina, srednja škola, naučnoistraživačka organizacija, manastir i crkva.

Zahtev se podnosi do 19. avgusta ove godine, navodi se na sajtu Uprave za agrarna plaćanja. Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 60% od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji može da se ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 80 miliona dinara.

Maksimalni iznosi podsticaja po pojedinoj meri su, za analizu zemljišta 200.000 dinara, za izradu vinogradarskog projekta 1.000.000 dinara, za pripremu zemljišta 20 miliona dinara, za nabavku sadnica 30 miliona za nabavku naslona, odnosno kolja 30 miliona dinara.

- Ako se podsticaji odnose na proizvodne zasade sa srpskim domaćim i odomaćenim sortama vinove loze, podsticaji se uvećavaju za 100.000 dinara po hektaru proizvodnog zasada vinove loze - stoji u javnom pozivu.

Takođe, ako se podsticaji odnose na proizvodne zasade vinove loze koji su u potpunosti podignuti na nadmorskim visinama iznad 200 metara, odnosno na južnim ekspozicijama, odnosno na nagibu terena iznad deset stepeni ili na terasiranim površinama, podsticaji se uvećavaju u iznosu od po 100.000 dinara po hektaru podignutog proizvodnog zasada vinove loze.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2938181/raspisan-konkurs-za-subvencije-za-podizanje-zasada-vinove-loze

Tomislav Varečka, vlasnik vinarije Vinartos, na nešto više od dva hektara u Medenjači kod Bečeja ima između 7.000 i 8.000 čokota vinove loze devet različitih sorti. Svu količinu proizvedenog grožđa on i njegova porodica prerađuju u svojoj vinariji.

- Pravimo pet vrsta vina. Najveće oduševljenje donela mi je tamjanika. Tu sortu smo sadili poslednju. Pokazalo se da su Medenjača i tamjanika idealan spoj. Osim što smo imali sreće, koristili smo znanje, iskustvo i savete i na kraju se pokazalo da je uzgoj stare pitome vrste vinove loze na Medenoj duži pun pogodak - objašnjava Varečka,

Medenjača ili Medena duž je do 1950. godine bila prepuna vinograda i u to vreme su Bečejci proizvodili vino za svoje potrebe. Kako bi znali koje sorte grožđa najbolje uspevaju na ovom tlu, porodica Varečka uradila je analizu zemljišta i sve meteorološke analize. Tada su se, za početak, odlučili za standardne stone sorte hamburg, italija i afuzali.

- Posle smo krenuli sa vinskim sortama: rajnski rizling, šardone, frankovka, kaberne i merlot. To su sorte koje su poznate i prilagođene za čitavu Evropu, zato nije bilo velikog rizika. Posle smo krenuli sa eksperimentisanjem sa tamjanikom. Sada planiramo sadnju još nekih autohtonih sorti koje bi, za početak, testirali i obezbedili širinu za našu proizvodnju i izbor vina u našoj vinariji - pojašnjava Varečka.

Deo sadnog materijala su uzeli od sertifikovanih kalemara i firma iz Srbije, a deo su uvezli iz Italije. Minimalno koriste pesticide, a od đubriva koriste organska, ali ne previše. Mineralna đubriva koriste u minimalnim količinama, tek toliko da isprave lokalne nedostatke sa zemljištem.

Vinariju su otvorili pre dve godine i od tada kontinuirano ulažu. Tehnološki su, kaže Tomislav, na nivou najsavremenijih vinarija. Grožđe koje oberu u Medenjači u roku od sat-dva vremena smeste u tankove gde se kontrolišu procesi prerade.

- Posedujemo prohromsku opremu, prohromske sudove sa kontrolisanom temperaturom, muljače, prese, opremu za kompletno flaširanje, etiketiranje. Obezbedili smo sve što je potrebno modernoj vinariji. Imamo čak i malu degustacionu salu sa 50 sedećih mesta - ponosan je Tomislav Varečka.

Vina plasiraju u opštini Bečej i u okolini od 50 kilometara. Planiraju da obezbede nove površine na kojima bi proširili svoju proizvodnju i tako obezbedili budućnost svojoj porodici i ljudima sa kojima sarađuju.

Opština Topola, odnosno Turistička organizacija “Oplenac” dobitnik je prestižne nagrade Beogradski pobednik 2019. koja je dodeljena u beogradskom Falkenstainer hotelu.

Nagradu je za 56. Oplenačku berbu kao najposećeniju turističku manifestaciju 2019. u Srbiji primio predsednik opštine Topola, Dragan Živanović.

Predsednik Živanović je iskazao zahvalnost za prestižno priznanje koje je stiglo u Topolu.

„Ova nagrada predstavlja rezultat nastojanja da se Oplenačka berba kao manifestacija podigne na što viši kulturni nivo i ujedno podsticaj i putokaz da u tom pravcu “Topola kao kraljevsko mesto” nastavi sa radom i narednih godina“, izjavio je Dragan Živanović.

Nagrada Beogradski pobednik je ustanovljena 2003. godine i dodeljuje se za ostvarene rezultate u kulturnom, javnom i privrednom životu Balkana.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/868916/56-oplenacka-berba-najposecenija-turisticka-manifestacija-u-2019-godini/

U topličkom kraju počela je berba autohtone sorte grožđa, prokupca. Ova sorta veoma je cenjena zbog izuzetno kvalitetnog vina koje se od nje pravi.

U želji da se domaćem i inostranom gostu ponudi nešto što je sa ovih prostora, prokupac se polako vraća i zauzima sve više površina na topličkom vinogorju, a država je kao podsticaj obezbedila subvencije za sadni materijal i opremu za preradu grožđa.

Vinogradari u Toplici ove godine mogu se pohvaliti dobrim rodom prokupca, koji je veoma zahtevan za uzgoj.

- Beremo grožđe, vodimo računa o svemu, najviše o higijeni, da nam budu čiste gajbice, da nema lišća. Vinograd je veliki gospodin - kaže Gordan Petrović iz sela Gornje Svarče.

Goran Todić iz vinarije Doja kaže da prokupac nije bujan i da nema debele lastare:

- Svi naši lastari su tanki, svi grozdovi su ujednačeni, zreli. Malu rodnost imamo, možda jedva kilogram po čokotu.

Grožđe se nekada u topličkom kraju gajilo na više hiljada hektara. Danas tek na 500. Poslednje decenije u topličkom kraju izgrađene su dve savremene vinarije, koje na trećini svojih zasada imaju prokupac. Njemu se vraćaju i individualni proizvođači.

- Prokupac dobija neki svoj stari sjaj, vraća se i računam da će za nekoliko godina da bude dominantan u topličkom okrugu - ističe Dragan Gmijović iz PSS Blace.

Podaci o tome da se prokupac na ovom području gajio od davnina, datiraju još iz doba Nemanjića, neki kažu još pre hiljadu godina. Sedamdesetih godina prošlog veka na na području Toplice, od svih zasađenih vrsta, 98% činio je prokupac.

Stvaranje novih zasada prokupca šansa su i za razvoj turizma u Toplici.

- Gosti koji dolaze kod nas putuju širom sveta, probaju dosta različitih vina, ali mi smo srećni što možemo da im ponudimo nešto kao što je prokupac i uvek su zadovoljni - kaže somelijer Ratko Trifunović.

Prokupac je već našao put do inostranog tržišta. Izvozi se u SAD, Evropu, Brazil, Kinu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2658138/prokupac-sve-zastupljeniji-u-toplickom-kraju-izvoz-u-sad-brazil-i-kinu

Dvadesetak ambasadora iz evropskih zemalja, ali i sa drugih kontinenata bralo je danas grožđe na plantažama Vinarije "Radovanović" u Krnjevu. Oduševljeni su Šumadijom, a za vrhunska srpska vina imaju samo pohvale i zato će ih, obećavaju, preporučiti kupcima u svojim zemljama.Dobro raspoloženi, u sportskoj odeći i mimo protokola, ambasadori sa svih strana sveta akreditovani u Beogradu prihvatili su se u Krnjevu makaza i pletenih korpica. Bere se sorta kaberne sovijnjon i izuzetnog je kvaliteta. U vinogradu, na otvorenom neformalni diplomatski samit, u srcu Šumadije."Za mene je ovo tipična Srbija, ja sam iz Holandije, došao sam pre dva meseca i ovo je za mene prilika da izađem iz Beograda i vidim ostatak Srbije i divna je", navodi Zil Bešor Plug, ambasador Holandije.

Rut Stjuard, ambasadorka Australije navodi da uživa da putuje po Srbiji.

"Dobro je za nas da otkrijemo Srbiju i zaista uživam, u pririrodi, u vinu i srećna sam što sam ovde", objašnjava Stjuardova.

Nikolaus Luteroti, ambasador Austrije navodi da je jedan od potencijala Srbije – dobro vino.

"Mislim da je jedna od najvećih tajni u Srbiji i veliki potencijal industrija vina, imate veoma dobra vina, lepu zemlju, a tu smo i da malo radimo", ocenjuje Luteroti.

Najvredniji među diplomatama bio je ipak Sem Fabrici šef Delegacije evropske unije u Srbiji, ujedno i podrška ambasadorima koji nikada nisu otišli van Beograda.

"Ovde smo da radimo, da beremo grožđe, ovo je vinska diplomatska tura i zaista uživamo, a mislim da je region šumadije jedan od najboljih vinskih regiona u Srbiji i Evropi", objašnjava Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Sve sorte vinove loze na plantažama Radovanovića u Krnjevu dobro su rodile. Kvalitet grožđa je izuzetan, procenat šećera i do 26 odsto i to zbog povoljnih vremenskih uslova tokom leta i jeseni. Godina baš po meri vinogradara.

"Počela je kao kišna godina, a onda je dobila najbolje što može, ne preterano visoke dnevne temperature, ali zanimljivo je da su noći bile hladne. Ovo su vina za duga čuvanja", navodi Miodrag Radovanović, vlasnik Vinarije "Radovanović"

Od grožđa iz ovogodišnje ambasadorske berbe nastaće ograničena količina vrhunskog crvenog vina. Sve će biti prodato na aukciji u nekoj od ambasada učesnica, a prihod odlazi u humanitarne svrhe.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3695192/diplomate-beru-grozdje-u-srcu-sumadije.html

Dušan Janjić, leskovački vinogradar, sa svojom vinovom lozom u ataru sela Živkovo i Rekovac, menja trend koji postoji već nekoliko godina,da se vinogradi ne obrađuju i napuštaju već postojeći zasadi.

Janjić je zadovoljan ovogodišnjim rodom, a i procene stručnjaka iz PSSS Leskovac su pozitivne.

“Ova godina je jedna od boljih u poslednjih deset, pogotovo je to sad izraženo pošto od 2013. i delimično 2017. sve ostale godine su bile kišne i nepovoljne za nas vinogradare”, kaže za Jugmediu Dušan Janjić, vlasnik vinograda i vinarije “Stara priča”.“U našim zasadima imamo trenutno aktuelne internacionalne sorte:”Sovinjon beli”,”Šardone”,”Crni Burgundac”,”Merlo”, “Kaberne sovinjon” i “Muskat Hamburg”, ističe Janjić.

“Ukupna površina naših zasada je 27 hektara, od kojih je 13,5 hektara u selu Živkovo,dok je 13,5 hektara u Rakovcu ( Bujanovačka banja) gde nam se nalazi i podrum „Stari dani“ za sada ima 5 etketa (vrsta vina) „DERT“, „Basma“, „Kalabalak“ , zatim „ABER“ i „ALAL“.

Janjić kaže da je tržište , što se tiče broja vina, dosta bogatije u odnosu na ono od pre 30 godina, ali se na njemu nalaze vina različitog kvaliteta i porekla.

“Inostrana vina boljeg kvaliteta uglavnom su cenovno nedostupna velikom broju ljubitelja vina i na jugu Srbije skoro da ih nema. Južna Srbija je još uvek veliki potrošač makedonskih vina”, ocenjuje Janjić.“Od velikih podruma ostao je još samo “Rubin” dok su ostali vinarski giganti, poput “Navipa”, “Vršačkih vinograda”, “Župe”, uglavnom izgubili trku sa jeftinim vinima iz Makedonije. Na tržištu se sve više pojavljuju vina manjih proizvođača iz Srbije, od kojih su najpoznatiji „Radovanović“, „Kovačević“, „Aleksandrović“, ocenjuje Janjić.

On dodaje da je pojavom manjih vinarija Srbija krenula putem tradicionalno razvijenih vinarskih zemalja, Francuske, Italije, Portugalije, Španije.

“Pad površina pod vinogradima je vidljiv u svim vinogorjima Srbije”,ocenjuje Janjić.“Vinogradarstvo prati sudbinu čitave poljoprivrede u Srbiji i neophodna je dugoročna strategija države prema poljoprivredi i vinogradarstvu. Vinogradari iz nama susednih država Makedonije i Bosne i Hercegovine imaju redovne godišnje subvencije u proizvodnji grožđa od 500 evra po hektaru,što kod nas nije slučaj”.

“Kod nas kao i u svetu trenutno je trend vina koja su zadržala arome grožđa, odnosno mirišljava vina, tu pre svega mislim na muskatne sorte poput naše Tamjanike”, kaže Janjić.

“Ova godina je bila u celini dobra za vinogradare, suša u razvojnim fazama, a naročito u sazrevanju odgovarala je vinovoj lozi. Prinosi su od 6 do 7 tona po hektaru za vinske sorte i do 12 tona za stone sorte. Što je rod manji to je kvalitet grožđa bolji“, ocenjuje stručni saradnik za voćarstvo i vinogradarstvo PSSS Leskovac Aleksandar Mitić.

Izvor:https://jugmedia.rs/vinogradarstvo-prati-sudbinu-citave-poljoprivrede-u-srbiji/

Festival grožđa i vina Oplenačka berba biće održan u Topoli po 56. put od 11. do 13. oktobra 2019. godine. Ova manifestacija ujedno je i sabor izvornog narodnog stvaralaštva.

Oplenačka berba odvija se u centru Topole, duž glavnih ulica, od Vinskog trga preko Vinske ulice do Кarađorđevog grada do Oplenca, navodi se na sajtu manifestacije.

Program počinje već u sredu, 9. oktobra, kada se ocenjuju vina i rakije. U petak 11. oktobra program počinje dečijim maskenbalom i predstavom za decu, a otvaranje je zakazano za 14 sati. Sajam vina otvara se u 16 sati, a od 18 je muzički program.

U subotu 12. oktobra biće održana izložba pasa i grožđa, kao i svečana dodela nagrada sa Međunarodnog ocenjivanja vina i rakija. U večernjim satima posetioce ponovo očekuje koncert.

Nedelja, 13. oktobar, namenjena je muzici.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2652773/oplenacka-berba-po-56-put-u-topoli

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30