Nestabilno vreme se nastavlja. Meteorolozi kažu da je moguć i grad, a još nije završena ni procena štete koju su vremenske nepogode prethodnih nedelja nanele poljoprivredi.U 50 sela na području opštine Trstenik pod vodom je bilo oko 2.300 hektara oranica, pa se procenjuje da je samo u poljoprivredi šteta oko 400 miliona dinara."Tri hiljade koca paradajza imam pred branje, to je sve spareno, ništa se ne vidi. To je, ljudi, ne daj bože. Odžačka reka nam je napravila lom", priča Mirko Radenković iz Gornjeg Ribnika.

Samo iz jednog plastenika Dragoljub Milić iz Guče očekivao je da ubere 20 tona paradajza. Poplava je odnela i rasad i rod drugih kultura koje je uzgajao.

"Zasađeno je bilo 4.000 struka paradajza, bili su na berbi. Čovek nekako i da oprosti štetu na rodu, ali objekti vrede mnogo – folije, plastenici, konstrukcija", ističe Dragoljub.

U Dragačevu je poplava nanela ogromne štete, ne samo onima koji se bave plastečničkom proizvodnjom. Bez roda su ostali i ratari.

"Zahvaćeno je oko 500 hektara poljoprivrednog zemljišta. Sada se radi samo popisivanje, tek sledi sistematizacija svih šteta i konačna procena štete", navodi zamenik predsednik opštine Lučani Miloš Jovičić.

Na ovogodišnji rod voćari u Miokovcima kod Čačka teško mogu računati. Grad je pre mesec dana uništio najkvalitetnije kajsije i drugo voća. Zbog obilnih padavina stručnjaci savetuju da proizvođači odmah posle nevremena uđu u voćnjake.

"Izvršiti tretmane zaštite bilja, a što se tiče agrotehničkih mera, potrebno je ukloniti polomljene, oštećene grane, znači ukloniti plodove koji su oštećeni", ukazuje referent službe za voćarstvo u Čačku Snežana Dragićević Pilipović.

Neki od meštana Krupnja kažu da ove godine neće ubrati ništa od voćarskih kultura. Poplave su pored zasada maline i kupine, oštetile i oranice.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3566341/meteorolozi-najavljuju-grad-a-ni-stara-steta-nije-procenjena.html

Globalne klimatske promene i neverovatno čine mogućim. Sneg u maju uzeo je danak srpskoj poljopirvredi. Država najavljuje povećanje subvencija za protivgradnu zaštitu i nadzor kod osiguravajućih kuća ako sa terena stignu informacije da nisu pošteno procenile štetu. Za sanaciju štete od elementarnih nepogoda i smanjenje štetnih gasova sa efektom staklene bašte od 1. jula na raspolaganju će biti i sredstva Zelenog klimatskog fonda Ujedinjenih nacija.Od početka maja u Srbiji samo dva dana nije padala kiša. U Sremu bilo je trostruko više padavina nego što je uobičajeno. Olujno nevreme, grad i sneg desetkovali su rod voća u delovima Zapadne Srbije i do 90 odsto. Nadu u osiguravajuće kuće polaže i ministar poljoprivrede. Kaže da bi poštena procena i isplata štete navela poljoprivrednike da se više osiguravaju jer to trenutno čini tek svaki deseti.

"Apelujem na osiguravajuće kuće, nemojte se ljudi igrati, nemojte da čekate sa procenama, da izlazite na teren da vas ljudi čekaju danima. Osiguravajuće kuće su dobile mogućnost. Država daje 70 posto subvencije. Sad je na njima da odigraju glavnu ulogu - da te ljude ispoštuju", kaže Branislav Nedimović.

Prema njegovim rečima, izvršiće se odgovarajuće promene u načinu finansiranja protivgradnih mreža i povećati procenat podrške.

"Ono što je bilo 50 posto podrške povećamo na 15, 20 posto", kaže Nedimović.

Suše, poplave i druge nepogode zbog klimatskih promena koje smo nekada gledali na Diskaveriju odavno su i u našem dvorištu, rečeno je na sastanku predstavnika Vlade i Zelenog klimatskog fonda UN.

Konkurs za sredstva fonda vrednog 10 miljardi namenjenih smanjenju efekta staklene bašte i sanaciji štete izazvane elementarnim nepogodama u Srbiji trebalo bi da bude otvoren 1. jula

"Mikro projekti su do 10 miliona evra, dok jako veliki infrastrukturni projekti mogu da idu i preko 250 miliona evra. U suštini, za projekte mogu da apliciraju sve zainteresovane strane. To mogu da budu i privatni sektor i nevladine organizacije i država", kaže Danijela Božinić, ekspert UNEP-a.

"Očekuje se da se uz ovaj fond smanji emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte. Takođe znamo da jedan evro uložen u zaštitu od poplava može da uštedi šest evra za sanaciju posledica", kaže Hans Fridrih Šoder, stalni koordinator UN u Srbiji.

Osim u poljoprivredu sredsva fonda mogu da se koriste i za energetski efikasno zgrade i električne automobile koji se pune energijom iz obnovljivih izvora.

 

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3532848/nevreme-uzelo-danak-srpskoj-poljoprivredi.html

Sneg, grad, oluja i bolesti uništili su 80 odsto ovogodišnjeg roda maline i kupine. Predsednik Asocijacije Dobrivoje Radović kaže da je prinos pomenutog voća ove godine manji za 50 odsto do 70 odsto zbog bolesti, a prema proceni, u ovom trenutku je rod manji i do 80 odsto zbog elementarnih nepogoda, snega od pre nekoliko dana, a potom i grada i oluje.

Kako "Blic Biznis" saznaje, malinari kojima su elementarne nepogode napravile štetu mogu se javiti lokalnim samoupravama za pomoć. Drugi korak je da komisije koje pripadaju lokalnim samoupravama izađu na teren i utvrde štetu. Izveštaj o načinjenoj šteti ova komisija potom će proslediti vladinoj komisiji za procenu štete koja na kraju odlučuje o vrsti i visini nadoknade.Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović apelovao je danas na poljoprivrednike u Srbiji da osiguraju svoje useve.

Nedimović je za televiziju Pink kazao da u pet najugroženijih okruga u Srbiji Vlada daje subvencije do 70 odsto na osiguranje i dodao da i pored toga u Srbiji to teško ide.

"Samo 12 odsto je osigurano", rekao je Nedimović.
Stučnjaci sve češće upozoravaju da se klimatski uslovi menjaju i da danas za ozbiljnu poljoprivrednu proizvodnju nije dovoljno samo gledati u nebo i nadati se dobrom vremenu. Međutim, i dalje je jako mali broj poljoprivrednika koji osigurava svoju proizvodnju.

“Na osiguranje ne treba gledati kao trošak već treba da ima isti značaj kao deklarisano seme, mineralno đubrivo ili zaštitna sredstva ko to shvati pre mislim da će imati mirniju jesen”, kaže Radislav Jovanov, predsednik zadružnog saveza Vojvodine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/saznajemo-malinarima-pomoc-drzave-ali-pod-ovim-uslovima/lnx7dps

U Srbiji je noćas ispaljeno 829 raketa sa osam radarskih centara, potvrđeno je u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Za tri sata ispaljeno je 10 odsto od cele godišnje potrošnje raketa.

Ispaljena je i 31 raketa iz četiri nove automatske protivgradne stanice sa radarskog centra Valjevo.

Neke delove Srbije sinoć je pogodilo jako nevreme i padao je grad.

Više od 15.000 udara munja i gromova pogodilo je Srbiju, pokazuju podaci sa sajta blitzortung.org.
U Ivanjici je grad padao oko dvadesetak minuta, a jaki pljuskovi i grad veličine lešnika su oko 19 sati pogodili Čačak i napravili štetu u čačanskim i dragačevskim selima.

U Čačku, Ivanjici i Lučanima nevreme je nanelo veliku štetu voću i usevima.

Grad, veličine lešnika, a ponegde i oraha, padao je oko 10 minuta, a u nekim selima i 20 minuta.

Najviše grada palo je u čačanskim selima Miokovci i Prijevoru, u kojima su stradali voćni zasadi, naročito kajsija, prenose lokalni mediji.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/drustvo/nocas-ispaleno-892-rakete-s-osam-radarskih-centara-20-05-2019

Nad Topolom i okolinom u utorak je ispaljeno 12 protivgradnih raketa, a sistem protivgradne zaštite bio je spreman za rad, tvrdi direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Jugoslav Nikolić, i dodaje da država ima dovoljno raketa, kao i da u ovoj godini utrošeno 250.000 dinara za njihovu nabavku za 13 radarskih centara.Nikolić je kao nekorektnu i politizovanu ocenio je izjavu predsednika opštine Topola Dragana Jovanovića da su voćke u tom kraju uništene jer, kako je rekao, sistem protivgradne zaštite ne funkciniše na pravi način i rakete se ne ispaljuju na vreme.

''To je nekorektna i netačna izjava. Strelci su bili u stanicama sat vremena ranije i bili su spremni da dejstvuju'', rekao je Nikolić u Jutarnjem programu TV Prva.

Na pitanje zašto su onda uništene voćke u Topoli, rekao je da pojedini predstavnici lokalnih samouprava nemaju adekvatno znanje o sistemu i da komentarišu visoko stručnu medotologiju politizujući događaje iz oblasti koju ne razumeju.

''Radarski centar ''Bukulja'' ispalio je 45 raketa, a nad opštiinom Topola je ispaljeno 12 raketa. Cilj protivgradne zaštite je da se stvore sitna zrna grada i ona jesu bila sitna, ali je vreme bilo hladno, tako da zrna grada nisu stigla da se dovoljno istope padajući na zemlju'', pojasnio je Nikolić i dodao su efekti odbrane u skladu s dometima struke i nauke u svetu.

Na konstataciju voditelja da samo Srbija i Hrvatska u Evropi koriste rakete kao zastareli sistem borbe sa oblacima, te da je u svetu osiguranje najbolja odbrana od grada, kao i da se koriste mreže za natkrivanje useva i reagensi koji se ispuštaju iz vazduha, Nikolić je naveo da je raketni sistem efikasniji od najsavremenijih tehnologija koje se, recimo, koriste u SAD.

''U SAD se takvim tehnologijama ostvaruje efikasnost od 35 do 50 odsto, a raketnim sistemom čak do 70 odsto. Prednost raketnog sistema je što se direktno gađa cilj, dok se iz aviona, recimo, izbacuje određena vrsta reagensa na okolinu'', pojasnio je direktor RHMZ-a.

Kako je rekao, država pomaže poljoprivrednicima u borbi protiv grada na tri načina: subvencioniše osiguranje, koje u opštinama kao što je Topola dostiže do 70 odsto, kao i da subvencioniše protivgradne mreže i finansira sistem zaštite.

Na pitanje zašto strelci nisu bolje plaćeni, budući da su im primanja oko 4.000 dinara a da obavljaju važan posao, Nikolić je kazao da je sistem uspostavljen tako što su strelci u početku štitili svoje njive i da su radili besplatno, a da je država kasnije počela da ih plaća u skladu s mogućnostima.

Naveo je da na šestomesečnom nivou strelci koštaju državu oko milion evra, kao i da ima osmatrača koji danonoćno rade cele godine rizičnije poslove koji se odnose na druge vremenske nepogode, a koji su, kaže, manje plaćeni od strelaca.

Istakao je i da su lokalne samouprave subjekti sistema i da imaju mogućnost i pravo da učestvuju u sufinanisranju strelaca na svojoj teritoriji i da kupuju dodatne količine raketa.

''One to uglavnom i rade, ali to ne radi opština Topola. Koliko se sećam, prošle godine su kupili simboličnih 15 raketa koje se ispale u jednom dejstvu. Ove godine nijednu raketu nisu nabavili'', rekao je Nikolić.

Predsednik opštine Topola Dragan Jovanović izjavio je juče da je u utorak Topolu i okolinu zadesio jak grad, usled čega su skoro potpuno uništeni rani zasadi trešnje i višnje.

Područje Topole prošle je godine u više navrata zahvatilo jako nevreme, a grad je naneo velike štete poljoprivredi.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/u-topoli-ispaleno-12-raketa-sistem-bio-spreman-za-rad-03-05-2019

Ministarstvo poljoprivrede Srbije obaviće nadzor nad radom Republičkog hidrometeorološkog zavoda i utvrditi da li je bilo propusta u sistemu protivgradne zaštite, nakon što je Topolu i okolinu zadesio jak grad usled kojeg su uništeni usevi, izjavio je danas ministar Branislav Nedimović.On je rekao da su radarski centri u Srbiji osposobljeni i da raketa ima dovoljno, kao i da podaci sa terena pokazuju da je u utorak ispaljeno 45 raketa sa radarskog centra "Bukulja".

"Šteta se desila, mi danas šaljemo ekipe na teren da utvrde činjenice, zamolio bih sve da ne iznose prerane ocene", rekao je Nedimović.

On je podsetio da Ministarstvo poljoprivrede ove godine daje 70 odsto subvencija na premije osiguranja od grada i ranog mraza i apelovao na građane da ih koriste.

Nedimović je rekao i da se na prostoru radarskog centra "Valjevo" radi na automatskoj protivgradnoj zaštiti, koja će biti završena do kraja godine i pomoću koje će se putem softvera pratiti kretanje oblaka i automatski, bez prisustva ljudske posade, slati signal raketnom lanseru.

Pošto bude završen radarski centar u Valjevu, počeće rad na centru na Bukulji, rekao je Nedimović i podsetio da je s Vladom Republike Srpske dogovoreno da se na prostoru između Vlasenice i Gacka izgradi 25 automatskih protivgradnih raketnih lansera koji će braniti prostor Zapadne Srbije.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/213603/Nedimovic-Utvrdjuje-se-da-li-je-bilo-propusta-u-protivgradnoj-zastiti.html

Opštinu Topola u utorak je zadesio jak grad, usled čega su skoro potpuno uništeni rani zasadi trešnje i višnje, izjavio je predsednik te opštine Dragan Jovanović i apelovao na Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) da “sistem protivgradne zaštite počne da funkciniše na pravi način” i da se na vreme ispaljuju protivgradne rakete.
Jovanović je za TV Prva rekao da su strelci bili spremni i da su imali rakete, ali da nisu imali odobrenje za ispaljivanje.

Topola i okolna sela su strašno pogođeni gradom i rane sorte, naočito trešnje i višnje, skoro potpuno su ostecehene i pokušavamo da spasimo šta se može, rekao je Jovanović za TV Prva.

On je dodao da je opština Topola uputila apel RHMZ-u da se “radarski centri dovedu pod kontrolu”.

Ranije smo se žalili da nema raketa, a sada kada ih imamo, strelci nam kažu da ne dobijaju komande za pucanje. Moramo stvari da uskladimo kako se ovakve situacije ne bi ponavljale i dolazilo do velikih šteta, rekao je Jovanović.

On je naveo da je dobro to što Ministarstvo poljoprivrede daje polise za osiguranje proizvodnje 70 odsto i apelovao na poljoprivrednike da osiguraju svoje useve.

S druge strane, apelujemo da ako kao država i lokalne samouprave izdvajamo sredstva za sistem protivgradne zaštite, da to počne da funkciniše na pravi način, rekao je predsednik opštine Topola.

Područje Topole prošle je godine u više navrata zahvatilo je jako nevreme, a grad je naneo velike štete poljoprivredi.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/topolu-pogodio-grad-steta-na-zasadima-tresne-i-visne-02-05-2019

Za svaki treći zalogaj koji pojedemo pri obroku trebalo bi da zahvalimo pčelama. Umesto zahvalnosti, međutim, čovek je ovim vrednim insektima pružio – progon. Upotreba pesticida i herbicida, klimatske promene, uništavanje korovskih biljaka i mnogi drugi procesi doprineli su planetarnoj ugroženosti pčela do te mere da su ih međunarodne institucije stavile na crvene liste ugroženih vrsta. Onih kojima preti istrebljenje. A u slučaju da zaista nestanu, ista sudbina bi, prema procenama stručnjaka, zadesila i čoveka. I to za svega četiri godine.

Zbog toga, u mnogim svetskim gradovima je u poslednjih petnaestak godina došlo do procvata urbanog pčelarstva, odnosno masovnog postavljanja košnica na javnim mestima – krovovima zgrada, zdanjima institucija i u parkovima. S namerom da i Beograd uvrste na svetsku mapu urbanog pčelarstva, članovi Beogradskog udruženja pčelara (BUP) nedavno su pokrenuli servis „Urbane pčele”, ali i obuke za ovaj vid gajenja dragocenih insekata. Kako kaže Saša Grubić iz BUP-a, servis i obuka su namenjeni svim sugrađanima koji bi da udome ove insekte na svojim krovovima, terasama ili u dvorištima.

„Naša ideja je da po ugledu na svetske gradove, koji neguju urbano pčelarstvo organizovano i pod kontrolom gradskih pčelarskih organizacija, i mi omogućimo ljudima da drže određen broj košnica. Svako ko ima prostor na svom krovu, terasi ili u dvorištu može da kontaktira s nama. Ne mora čak ni da bude pčelar. Potom naši stručnjaci izlaze na teren i procene da li je moguće postaviti košnice. U zavisnosti od dogovora, košnice možemo i da obezbedimo, postavimo, obeležimo ih i održavamo. Jedna od ideja je da med delimo napola kako bi se pokrio deo troškova. Ali, građani mogu, ako žele, i da zadrže sav med. Otvoreni smo za dogovore, a ponuda važi i za društvenoodgovorne firme i institucije”, objašnjava Grubić, dodajući da već sada ima interesovanja, a da se ekspanzija očekuje u „špicu” proleća i na leto, kad je pčelarska sezona u jeku.

Prema njegovim rečima, gradovi danas postaju rezervati za pčele, jer se u urbanim sredinama ne koriste sredstva poput pojedinih pesticida i insekticida. To pokazuje i statistika, prema kojoj, uprkos planetarnoj ugroženosti ovih insekata, oni u gradovima ne izumiru. Štaviše, prinosi meda gradskih pčela su veći nego kod onih u ruralnim krajevima.

„Pčela se inače koristi i kao indikator zagađenja, jer njen organizam pri skupljanju meda filtrira i zadržava u sebi štetne materije. Analizom njenog tela možemo dobiti podatak o zagađenju sredine, što je opšta korist za građane od urbanog pčelarstva. S druge strane, u pčelinjim proizvodima tih materija nema. Tako da se vara onaj ko smatra da je med iz gradske sredine loš”, kaže Grubić.

U suprotnom, u Parizu ne bi postojao hotel koji med sa svog krova prodaje po ceni od 15 evra. Ovaj grad, inače, ima dugu istoriju urbanog pčelarstva otkako su 1856. postavljene prve košnice u Luksemburškoj bašti. One se danas nalaze na zdanjima poput Notr Dama, Muzeja Orse, Kovnice novca, opere... Pčele su udomljene na krovovima javnih zgrada i u mnogim drugim evropskim gradovima, od Prirodnjačkog muzeja u Kopenhagenu, preko londonske Bakingemske palate, do nemačkog Bundestaga. Da ovakvi poduhvati doprinose međunarodnoj reputaciji, svedoči to što su urbani pčelari u Sloveniji i Norveškoj značajno doprineli da Ljubljana i Oslo ponesu zvanje Evropske zelene prestonice.

U međuvremenu, svi koji i sami žele da se oprobaju u udomljavanju i gajenju gradskih pčela, mogu da završe i kurs urbanog pčelarstva, takođe u organizaciji BUP-a, koji podrazumeva teorijsku nastavu i praktičnu obuku u pčelinjacima članova udruženja, od kojih se neki nalaze i na krovovima beogradskih zgrada.

„U Srbiji ne postoji srednjoškolsko obrazovanje za pčelare, što u Evropi nije slučaj jer je tamo prepoznata potreba za uvođenjem pčelarskog smera u srednje škole. To je jedan od razloga za pokretanje ovog kursa. Namera nam je i da na ovaj način iskoračimo iz strukovnih krugova. Stoga je obuka namenjena i onima koji bi da postanu profesionalni pčelari s više stotina košnica, ali i onima koji bi iz hobija ili ljubavi želeli da drže nekoliko košnica. Ideja je i da pokušamo da podmladimo struku jer je prosečna starost pčelara kod nas 60 godina”, kaže Grubić.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/426923/Gradovi-kao-rezervati-za-pcele

 

Obilne padavine praćene gradom ovog leta zadale su glavobolju voćarima i poljoprivrednicima. Strelci na protivgradnim stanicama ne beleže toliki broj dejstava u poslednjih četiri decenije, a kažu da bi ispalili i više projektila, samo da ih imaju u dovoljnim količinama.

"Dežura se po ceo dan, nekad i noću. Dešava se da dolazimo u dvanest, u jedan, ali sve to nije problem. Samo da ima raketa. Znači, strelci su spremni da rade. Mi imamo 24 hiljade dinara za šest meseci, odnosno četiri hiljade mesečno. Znači, ne radimo za platu. Radimo zato što se svi bavimo poljoprivredom, živimo od toga, zato smo i prihvatili da radimo i ovo", objašnjava Milka Čarapić - protivgradni strelac .

U Zlatiborskom i Moravičkom okrugu, opštine, pored novca za nabavku raketa, obezbeđuju i određena sredstva za strelce. U Prokuplju nisu izdvojili sredstva za protivgradnu zaštitu, zbog čega dve trećine stanica nije u funkciji.

"Većinom od poljoprivrede žive, ali neće niko da se prihvati da radi taj posao, velika je obaveza, jer vidite i sami kolko je daleko od sela. Narod se najviše na pare žali, neće za te male pare kaže da trči ovde", kaže Biljana Pavlović, bivši strelac iz Velike Plane.

I dok lokalna vlast i voćari u Prokuplju čekaju da sve reši država, u čačanskom selu Miokovci žitelji su udružili sredstva da od grada brane ono od čega žive. Uz sledovanja koja su dobili od države i grada, sami su skupili tri stotine hiljada dinara i kupili dodatnih devet raketa. Ali kažu da je ova sezona najteža.

"Za tri i po meseca sam ispalio 23 rakete, a prošlih godina sam ispalio za celu sezonu 22. Nekad se desi da se za celu sezonu tu u Miokovcima ne ispali ni po deset, dvanaest. Znači, ovakva godina se ne pamti. Za sada je težak bio početak, videćemo kako će se završiti kraj godine, znači godina je vrlo nezgodna", kaže Vojkan Tomić, protivgradni strelac i voćar iz Miokovaca.

 To potvrđuju i strelci iz požeškog kraja, koji u poslednjih četiri decenije beleže najveći broj izlazaka na protivgradne stanice. Nisu uvek dejstvovali, ali je kažu bilo i dana kada je trebalo ispaliti i više raketa, samo da ih je bilo dovoljno. Tako bi se umanjile štete od grada, koje su ove sezone ogromne.

 

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3221835/strelci-na-protivgradnim-stanicama-nikad-vise-posla-nego-ovog-leta.html

Ekipe  iz lokalnih samouprava na terenu kako bi se sagledalo kompletno stanje na poljoprivrednom zemljištu izjavio je resorni ministar Bransilav Nedimović nakon nevremena koje je zadesilo nekoliko opština u Srbiji. “Mogu da iznesem nekoliko stvari, da smo imali najviše udara grada na prostorima Aranđelovca, Topole, Priboja, gradskog jezgra Užica i Požarevca, Smederevske Palanke. To su mesta gde je bilo najviše gradonosnih oblaka. Ali, moram da kažem još jednu stvar. Država je preko Republičkog hidrometeorološkog zavoda ispalila ukupno 1.164 rakete. Najviše je ispaljeno sa radarskog centra Bukulja, Opština Aranđelovac, Topola 255, i 167 raketa je ispaljeno na prostoru koji pokriva Grad Užice”. On je gostujući na  TV Happy rekao da je od 15. aprila ispaljeno ukupno 7.930 raketa. Poređenja radi, svih deset godina ranije u proseku je bilo ispaljeno 2.803 rakete, a ove godine skoro 8.000. Ministar Nedimović je pojasnio da smo imali 38 dana sa protivgradnim dejstvima, a u proseku to bude 10 do 12. On je tagođe primetio da  očigledno dolazi do ozbiljnih promena u klimi, ali smo se ove godine dobro spremili, tako da imamo na lageru još oko 6.000 raketa. Srbija da bi normalno funkcionisala, treba da ima do 12.000 raketa, a mi smo sezonu dočekali sa 14.000 raketa tako da mogu da kažem da je ove godine to izgledalo pristojno rekao je Nedimović. On je ovom priliko naglasio da to nije nešto dobro i podsetio da protivgradne rakete imaju stepen uspešnosti 50 do 60 %. Ministar je najvio da se ove godine kreće prvi put sa automatskim sistemom protivgradne zaštite. “Raspisali smo nabavku za prvi radarski centar, to je radarski centar Valjevo, jer on najčešće bude na udaru “ Ovo su činjenice o konkretnim štetama ćemo ragovarati jer postoji procedura koja je propisana, a to je da izađu lokalni štabovi, procenjuju štetu, šalju Republičkom štabu koji se bavi elementarnim nepogodama i nakon toga se eventualno preduzimaju neki koraci podsetio je resorni ministar Branislav Nedimović koji je gostovao na TV Happy povodom nepogoda.

Ministarstvo poljoprivrede u merama agrarne politike ima nekoliko mera koje mogu da smanje štetno dejstvo ovakvih neprilika. Tu se pre svega misli na regres za premiju osiguranja useva koja itekako mogu da ublaže štete koje su nastal naglašavaju predstavnici Ministarstva: Prema njihovim podacima većina poljoprivrednika nije osigurano ali imamo pozitivne trendove. U 2017. bilo 22.301 zahtev za ovakav vid podrške, a daju se subvenicje za protivgradne mreže koje su veoma efikasne. Za protivgradne mreže sredstva daju i pojedine lokalne samouprave.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31