Dve su osobe povređene u mestu Vlasina kod Surdulice kada je grom udario i oborio drvo. Jučerašnje nevreme nosilo krovove, čupalo drveće i uništilo letinu. U opštini Blace proglašena je vanredna situacija.Jučerašnje nevreme praćeno gradom u Dragačevu, Guči, požeškom i ariljskom kraju nanelo je ogromnu štetu na objektima, usevima i voćnim zasadima. U opštini Blace proglašena je vanredna situacija. Protivgradni strelci nisu uspeli da razbiju gradonosne oblake nad Dragačevom. U Donjoj Kravarici krupan grad je razbijao crepove, prozore, oštetio fasade, a vetar je nosio krovove.

U selu Lis grad je bio veličine kokošjeg jajeta, a meštani kažu da takvo nevreme ne pamte ni oni stariji od 80 godina.

Štete ima u drugim dragačevskim selima u kojima zbog nevremena nema ni struje.

U Lučanima je zakazan sastanak Štaba za vanredne situacije.

U opštini Blace proglašena je vanredna situacija. Zbog jakog nevremena bez struje su skoro sva sela, a grad je na teritoriji cele opštine uništio čitavu letinu.

Olujni vetar čupao je drveće, odneo krov sa Doma zdravlja, oštetio automobile.

Oluja je zahvatila i Vlasinsko jezero.

Dve osobe povređene su u mestu Vlasina kod Surdulice kada je grom udario i oborio drvo.

Stablo se srušilo na Zorana J. (54) koji je zadobio teške telesne povrede kičme i Nadicu J. (48) koja je lakše povređena.

I U Kraljevu je olujni vetar lomio drveće i dizao krovove zgrada.

U Kruševcu je za četrdesetak minuta palo nezapamćenih 50 litara kiše po metru kvadratnom.

U Srbiji će danas biti promenljivo oblačno i svežije, mestimično s kišom, pljuskovima i grmljavinom. Više padavina se očekuje u centralnim i jugoistočnim krajevima, saopštio je RHMZ.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3611932/grad-unistio-letinu-dve-osobe-povredjene-kod-surdulice-kada-je-grom-udario-u-drvo.html

Veliko nevreme sa kišom i gradom, koje je zahvatilo Ivanjicu nanelo je štetu voćnim zasadima, rekao je zamenik predsednika opštine Ivanjica Momčilo Mitrović. Vanredna situacija u toj opštini koja je uvedena pre mesec dana i dalje je na snazi.

Nevreme sa gradom veličine jajeta, koje je juče u popodnevnim satima zahvatilo Ivanjicu i okolinu, najviše štete nanelo je zasadima maline, kupine i šljive.Grad je najviše padao u ivanjičkim selima Dubrava, Cerova, Opaljenik, Svičina i Kušići.

Usled obilne kiše potopljene su i glavne gradske ulice.

U delovima Beogradu je za nešto manje od dva sata pala veća količina kiše nego za ceo mesec, 12 osoba je spaseno iz poplavljenih objekata, a u Čačku je zbog nevremena proglašena vanredna situacija.

Zbog posledica obilnih kišnih padavina, koje su u popodnevnim časovima zahvatile teritoriju grada Beograda, pripadnici Sektora za vanredne situacije intervenisali su 37 puta i iz poplavljenih objekata spaseno je ukupno 12 osoba, saopštio je načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić.Najvećih problema bilo je na teritoriji opštine Palilula, tačnije u naseljima Borča, Ovča, Krnjača i Kotež, gde su i dalje na terenu pripadnici Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd, naveo je Marić.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i predsednik Skupštine Grada Nikola Nikodijević obišli su sinoć Kanalizacionu crpnu stanicu u Borči, gde je za pola sata, tokom nevremena u Beogradu, palo preko 100 litara vode po metru kvadratnom.

Vesić je naveo da je leva obala Dunava najviše pogođena nevremenom, jer na toj strani problem pravi i nepostojanje kanalizacione mreže.

Zbog obilne kiše koja je pala u Beogradu, deo auto-puta na Novom Beogradu je poplavljen.

Na društvenim mrežama korisnici iz različitih delova Beograda okačili su snimke poplavljenih ulica, oborenog drveća, a u pojedinim delovima Novog Beograda došlo je i do nestanka struje.

Mediji prenose da je na Novom Beogradu u radnji "Uradi sam" kiša probila krov i da je voda lila kroz ventilacioni otvor.

U pojedinim delovima Beograda je za nešto manje od dva sata pala veća količina kiše nego za ceo mesec.

Prema aktuelnim podacima RHMZ, u Borči je palo oko 100 litara kiše po kvadratnom metru, dok je posečna količina padavina na osnovu 100-godišnjeg niza za mesec jun 85 litara, objasnila je za Tanjug Nevena Živanović, dežurna prognostičarka Zavoda.

Količina padavina bila je izrazito neujednačena, tako da je u pojedinim delovima prestonice palo manje od 10 litara, odnosno na Košutnjaku sedam litara i na Petlovom Brdu četiri litre, rekla je Živanović.

Znatno jače padavine pogodile su Zemun i Bežanijsku Kosu, gde je tokom jakog grmljavinskog nevremena palo oko 50 do 60 litara kiše, navodi Živanović.

Nevreme, praćeno jakom kišom pomešanom sa sitnim gradom, grmljevinom i munjama, zadesilo je i delove Pomoravskog okruga, a najvise Despotovac, delove Ćuprije i Jagodine.

U Despotovcu je voda ušla u podrume desetine kuća.

Na državnom putu Drugog reda, Despotovac - Ćuprija mnogo je vode, a bujica sa okolnih njiva, koje su gotovo sve pod vodom, na put su mestimično nanele veliku količinu zemlje, mulja i kamenja.

Zbog nevremena koje je pogodilo Čačak, gradonačelnik Milun Todorović je na predlog Štaba za vanredne situacije proglasio vanrednu situaciju na teritoriji celog grada.

"Do sada je vanredno stanje bilo uvedeno u 19. mesnih zajednica. Međutim u popodnevnim časovima obilan krupan grad i jaka kiša pogodila je sve delove grada i dodatno pogoršala situaciju. U crvenoj smo meteo zoni, tako da smo u pripravnosti i uveli smo konstantna dežurstva", rekao je Bratislav Zečević, načelnik Štaba za vanredne situacije, prenosi Rina.

U selu Družetici kod Gornjeg Milanovca grad je pričinio štetu u voćnjacima, a oštećeni su neki crepovi i plastenici.

Na jugu Banata pao je grad veličine teniske loptice, a zbog jake kiše nastale su bujice na ulicama Kragujevca.

Grad veličine teniske loptice zabeležen je i u selu Gornja Gorevnica, Miokovcima, Lipnici, Viljuši, prenosi RTS.

Grad je izazvao štetu u Ivanjici, Kovinu i Alibunaru, navodi RTS. Jaka kiša pogodila je sinoć i Kragujevac i napravila velike probleme, uglavnom u obodnim delovima grada.

Poplavljene su i ulice u nižim predelima Kragujevca, ali je nastala šteta, efikasnim radom svih službi, dobrim delom, već sanirana. Niko od građana nije bio ugrožen. Nevreme je zahvatilo i deo teritorije Grada Čačka, pa je proglašena vanredna situacija.

Grad je naneo velike štete voćnjacima i plastenicima.

Najviše su pogođena gornjomilanovačka sela. Načelnik gradskog štaba za vanredne situacije Bratislav Zečević rekao je za Jutarnji dnevnik RTS da je oštećena i putna infrastruktura u seoskim područjima, a ispod dva mosta je došlo do zagušenja zbog izlivanja reka.

Službe će danas nastaviti razgušivanje rečnih korita i kanala pored puteva jer postoje domaćinstva koja su potpuno odsečena od sveta.

Grad je padao u ivanjičkom kraju gde su oštećeni zasadi maline i kupine. U južnom Banatu padao je grad veličine teniske loptice. U protekla 24 časa u Radarskom centru Samoš imali su pune ruke posla.

Šef centra Dragan Jovanović rekao je za RTS da je juče ispaljeno ukupno 113 raketa. Međutim, uprkos tome, grad je napravio štetu na zasadima i objektima. U opštini Kovin ima šteta na području od 100 hektara gde su zasađeni kukuruz, ječam i suncokret.

Zbog krupnijeg grada koji je padao u opštini Alibunar ima oštećenja na objektima i vozilima.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=24&nav_id=1558293

Izvor:https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=06&dd=24&nav_category=12&nav_id=1558275

Od početka ove godine u Srbiji je bilo 34 dana sa gradom, samo prošle sedmice ispaljene su 1.932 protivgradne rakete, a u RHMZ za Danas kažu da je s obzirom na to koliko teritorije brane načinjena šteta minimalna.U Srbiji u proseku godišnje imamo 49 dana sa gradom, a posmatrajući podatke od 1981. do danas najviše ga je bilo u zapadnoj Srbiji i delu Šumadije, Fruškoj gori i Sremu, kao i južnoj Bačkoj, Kopaoniku i u delu južne Srbije.

Od početka ove godine u Srbiji je bilo 34 dana sa gradom, a u Republičkom hidrometeorološkom zavodu za Danas kažu da je zaključno sa 20. junom ispaljeno 4.933 rakete, od toga samo prošle sedmice, utrošeno je 1.932 rakete.

Na pitanje da li je tačno da u pojedinim delovima zemlje nisu ispaljivane rakete uprkos jakom gradu i to zbog aviona, u RHMZ napominju da je samo u četvrtak na snazi bila zabrana dejstvovanja iznad teritorije opštine Sokobanja.

„To je sastavni deo našeg posla i procenjeni rizik u okviru dostignute efikanosti rada. Obavezno se mora voditi računa o bezbednosti vazdušnog prostora kako ne bi bio ugrožen život ljudi u vazduhoplovima“, ističu u RHMZ i napominju da i prema podacima iz sveta nema efikasnijeg načina od raketnog u borbi sa gradom.

U RHMZ kažu da je prema prvim procenama šteta u poslednjih sedam dana registrovana na 885 hektara sa različitim intezitetima oštećenja na poljoprivrednim kulturama. „S obzirom na to da su nepogode zahvatile čitavo područje Srbije i da branimo pet miliona hekatara, štete su minimalne“, naglašavaju u Zavodu. Za operativno funkcionisanje protivgradne zaštite, ističu u RHMZ, ove godine izdvojeno je iz budžeta više od 738 miliona dinara.

Svakog proleća vremenskih nepogoda bilo je, čini se, više nego ranije, a sistem ispaljivanja protivgradnih raketa zakazao je u mnogim opštinama, što nas vraća na staru temu ima li uopšte smisla i dalje forsirati ga, odnosno nameće pitanje da li postoji nešto što bi efikasnije štitilo, pre svega, poljoprivredne useve od naleta kiše i grada.

Da su rakete i dosadašnji sistem, koji su od 2015. ponovo u nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda, neefikasni potvrđuju i podaci Državne revizorske institucije. Prema analizi koju je uradio DRI, za samo tri godine od 2015. do 2017. grad je na teritoriji naše zemlje napravio štetu od 6,18 milijardi dinara, a u isto vreme za sanaciju te štete izdvojeno je iz budžeta 233 miliona dinara. RHMZ je 2017. (poslednje godine obuhvaćene analizom DRI) odbranu od grada sprovodio na više od 7,7 miliona hektara, od čega je 5,1 milion poljoprivredno zemljište.

Podaci DRI pokazuju da je u periodu od 2015. do 2017. država u protivgradnu zaštitu u Srbiji prosečno godišnje ulagala 625 miliona dinara.

U Srbiji postoji 13 radarskih centara i 1.418 lansirnih stanica, u koje u poslednje dve i po analizirane godine RHMZ nije uložio ništa, osim u osnovne popravke. DRI je utvrdio i da je RHMZ tokom tri godine raspolagao sa manje raketa nego što je potrebno, ali da čak ni one nisu upotrebljene. Tako je svaka opština u Srbiji u 2017. imala 9,2 rakete po lansirnoj stanici, što je neznatno povećanje u odnosu na prethodne godine. Te godine je, na primer, od raspoređenih 13.055 protivgradnih raketa u Srbiji, iskorišćeno svega 5.464 raketa.

Veliki problem u funkcionisanju ovog sistema jeste i neujednačen pristup opština, koordinacija sa nadležnima, 70 opština uopšte nije doniralo rakete, dok je finansiranje strelaca bilo redovno u tek 70 opština.

Situacija se ni posle 2017. nije mnogo promenila, a agrarni analitičar Branislav Gulan kaže da je taj problem isti svake godine od kako on radi – gotovo četiri decenije.

– Uvek nas iznenadi kiša, sneg, led. Nema dovoljno raketa, problemi sa pucanjem, da li sme ili ne. Ako padne grad na Loznicu vi ne smete da pucate zbog granice. Tako da je kod nas sve problem – kaže Gulan. On ističe kako ne zna da li je to tako zbog nedostatka novca, ali pre veruje da je to zato što mi ne znamo da rešimo taj problem. „Uvek pričamo o mogućnostima, šta može da se uradi, a nikako da iskoristimo te mogućnosti“, napominje Gulan.

Pre nekoliko dana načinjen je jedan korak, jer su ministri poljoprivrede Srbije i Srpske Branislav Nedimović i Boris Pašalić potpisali memorandum o izgradnji mreže automatskih protivgradnih stanica na teritoriji Republike Srpske. Plan je da se Izgradi 25 automatskih protivgradnih stanica od Zvornika do Višegrada i Ruda. Kako je Nedimović rekao, to bi trebalo Vladu Srbije da košta od 700.000 do 800.000 evra.

– Trebalo je puno vremena da prođe da se neko seti da su nam neophodni sporazumi sa BiH i Hrvatskom. Tek sada je potpisan jedan takav ugovor sa BiH. Kao da smo zaboravili da su se severni delovi naše zemlje nekada od grada branili raketama iz Slavonije, dok se zapadna Srbija štitila iz BiH – kaže za naš list agroekonomski analitičar Milan Prostran. On podseća kako je bilo raznih sistema odbrane od grada ranije, višecevnih bacača i mlaznih aviona, ali da sada toga nema.

– Najbolji sistem odbrane u ovom trenutku je dobar sistem osiguranja useva i postavljanje protivgradnih mreža. Veliki investitori to uveliko rade i to je ono što bi bilo najefektnije u ovom trenutku – napominje Prostran.

Međutim, iako gotovo svake godine padavine unište dobar deo prinosa poljoprivrednicima osiguranje useva u Srbiji i dalje je vrlo slabo, na nivou je između 10 i 15 odsto.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/ima-novca-ali-nema-znanja-da-se-resi-problem-grada/

Nestabilno vreme se nastavlja. Meteorolozi kažu da je moguć i grad, a još nije završena ni procena štete koju su vremenske nepogode prethodnih nedelja nanele poljoprivredi.U 50 sela na području opštine Trstenik pod vodom je bilo oko 2.300 hektara oranica, pa se procenjuje da je samo u poljoprivredi šteta oko 400 miliona dinara."Tri hiljade koca paradajza imam pred branje, to je sve spareno, ništa se ne vidi. To je, ljudi, ne daj bože. Odžačka reka nam je napravila lom", priča Mirko Radenković iz Gornjeg Ribnika.

Samo iz jednog plastenika Dragoljub Milić iz Guče očekivao je da ubere 20 tona paradajza. Poplava je odnela i rasad i rod drugih kultura koje je uzgajao.

"Zasađeno je bilo 4.000 struka paradajza, bili su na berbi. Čovek nekako i da oprosti štetu na rodu, ali objekti vrede mnogo – folije, plastenici, konstrukcija", ističe Dragoljub.

U Dragačevu je poplava nanela ogromne štete, ne samo onima koji se bave plastečničkom proizvodnjom. Bez roda su ostali i ratari.

"Zahvaćeno je oko 500 hektara poljoprivrednog zemljišta. Sada se radi samo popisivanje, tek sledi sistematizacija svih šteta i konačna procena štete", navodi zamenik predsednik opštine Lučani Miloš Jovičić.

Na ovogodišnji rod voćari u Miokovcima kod Čačka teško mogu računati. Grad je pre mesec dana uništio najkvalitetnije kajsije i drugo voća. Zbog obilnih padavina stručnjaci savetuju da proizvođači odmah posle nevremena uđu u voćnjake.

"Izvršiti tretmane zaštite bilja, a što se tiče agrotehničkih mera, potrebno je ukloniti polomljene, oštećene grane, znači ukloniti plodove koji su oštećeni", ukazuje referent službe za voćarstvo u Čačku Snežana Dragićević Pilipović.

Neki od meštana Krupnja kažu da ove godine neće ubrati ništa od voćarskih kultura. Poplave su pored zasada maline i kupine, oštetile i oranice.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3566341/meteorolozi-najavljuju-grad-a-ni-stara-steta-nije-procenjena.html

Globalne klimatske promene i neverovatno čine mogućim. Sneg u maju uzeo je danak srpskoj poljopirvredi. Država najavljuje povećanje subvencija za protivgradnu zaštitu i nadzor kod osiguravajućih kuća ako sa terena stignu informacije da nisu pošteno procenile štetu. Za sanaciju štete od elementarnih nepogoda i smanjenje štetnih gasova sa efektom staklene bašte od 1. jula na raspolaganju će biti i sredstva Zelenog klimatskog fonda Ujedinjenih nacija.Od početka maja u Srbiji samo dva dana nije padala kiša. U Sremu bilo je trostruko više padavina nego što je uobičajeno. Olujno nevreme, grad i sneg desetkovali su rod voća u delovima Zapadne Srbije i do 90 odsto. Nadu u osiguravajuće kuće polaže i ministar poljoprivrede. Kaže da bi poštena procena i isplata štete navela poljoprivrednike da se više osiguravaju jer to trenutno čini tek svaki deseti.

"Apelujem na osiguravajuće kuće, nemojte se ljudi igrati, nemojte da čekate sa procenama, da izlazite na teren da vas ljudi čekaju danima. Osiguravajuće kuće su dobile mogućnost. Država daje 70 posto subvencije. Sad je na njima da odigraju glavnu ulogu - da te ljude ispoštuju", kaže Branislav Nedimović.

Prema njegovim rečima, izvršiće se odgovarajuće promene u načinu finansiranja protivgradnih mreža i povećati procenat podrške.

"Ono što je bilo 50 posto podrške povećamo na 15, 20 posto", kaže Nedimović.

Suše, poplave i druge nepogode zbog klimatskih promena koje smo nekada gledali na Diskaveriju odavno su i u našem dvorištu, rečeno je na sastanku predstavnika Vlade i Zelenog klimatskog fonda UN.

Konkurs za sredstva fonda vrednog 10 miljardi namenjenih smanjenju efekta staklene bašte i sanaciji štete izazvane elementarnim nepogodama u Srbiji trebalo bi da bude otvoren 1. jula

"Mikro projekti su do 10 miliona evra, dok jako veliki infrastrukturni projekti mogu da idu i preko 250 miliona evra. U suštini, za projekte mogu da apliciraju sve zainteresovane strane. To mogu da budu i privatni sektor i nevladine organizacije i država", kaže Danijela Božinić, ekspert UNEP-a.

"Očekuje se da se uz ovaj fond smanji emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte. Takođe znamo da jedan evro uložen u zaštitu od poplava može da uštedi šest evra za sanaciju posledica", kaže Hans Fridrih Šoder, stalni koordinator UN u Srbiji.

Osim u poljoprivredu sredsva fonda mogu da se koriste i za energetski efikasno zgrade i električne automobile koji se pune energijom iz obnovljivih izvora.

 

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3532848/nevreme-uzelo-danak-srpskoj-poljoprivredi.html

Sneg, grad, oluja i bolesti uništili su 80 odsto ovogodišnjeg roda maline i kupine. Predsednik Asocijacije Dobrivoje Radović kaže da je prinos pomenutog voća ove godine manji za 50 odsto do 70 odsto zbog bolesti, a prema proceni, u ovom trenutku je rod manji i do 80 odsto zbog elementarnih nepogoda, snega od pre nekoliko dana, a potom i grada i oluje.

Kako "Blic Biznis" saznaje, malinari kojima su elementarne nepogode napravile štetu mogu se javiti lokalnim samoupravama za pomoć. Drugi korak je da komisije koje pripadaju lokalnim samoupravama izađu na teren i utvrde štetu. Izveštaj o načinjenoj šteti ova komisija potom će proslediti vladinoj komisiji za procenu štete koja na kraju odlučuje o vrsti i visini nadoknade.Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović apelovao je danas na poljoprivrednike u Srbiji da osiguraju svoje useve.

Nedimović je za televiziju Pink kazao da u pet najugroženijih okruga u Srbiji Vlada daje subvencije do 70 odsto na osiguranje i dodao da i pored toga u Srbiji to teško ide.

"Samo 12 odsto je osigurano", rekao je Nedimović.
Stučnjaci sve češće upozoravaju da se klimatski uslovi menjaju i da danas za ozbiljnu poljoprivrednu proizvodnju nije dovoljno samo gledati u nebo i nadati se dobrom vremenu. Međutim, i dalje je jako mali broj poljoprivrednika koji osigurava svoju proizvodnju.

“Na osiguranje ne treba gledati kao trošak već treba da ima isti značaj kao deklarisano seme, mineralno đubrivo ili zaštitna sredstva ko to shvati pre mislim da će imati mirniju jesen”, kaže Radislav Jovanov, predsednik zadružnog saveza Vojvodine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/saznajemo-malinarima-pomoc-drzave-ali-pod-ovim-uslovima/lnx7dps

U Srbiji je noćas ispaljeno 829 raketa sa osam radarskih centara, potvrđeno je u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Za tri sata ispaljeno je 10 odsto od cele godišnje potrošnje raketa.

Ispaljena je i 31 raketa iz četiri nove automatske protivgradne stanice sa radarskog centra Valjevo.

Neke delove Srbije sinoć je pogodilo jako nevreme i padao je grad.

Više od 15.000 udara munja i gromova pogodilo je Srbiju, pokazuju podaci sa sajta blitzortung.org.
U Ivanjici je grad padao oko dvadesetak minuta, a jaki pljuskovi i grad veličine lešnika su oko 19 sati pogodili Čačak i napravili štetu u čačanskim i dragačevskim selima.

U Čačku, Ivanjici i Lučanima nevreme je nanelo veliku štetu voću i usevima.

Grad, veličine lešnika, a ponegde i oraha, padao je oko 10 minuta, a u nekim selima i 20 minuta.

Najviše grada palo je u čačanskim selima Miokovci i Prijevoru, u kojima su stradali voćni zasadi, naročito kajsija, prenose lokalni mediji.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/drustvo/nocas-ispaleno-892-rakete-s-osam-radarskih-centara-20-05-2019

Nad Topolom i okolinom u utorak je ispaljeno 12 protivgradnih raketa, a sistem protivgradne zaštite bio je spreman za rad, tvrdi direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Jugoslav Nikolić, i dodaje da država ima dovoljno raketa, kao i da u ovoj godini utrošeno 250.000 dinara za njihovu nabavku za 13 radarskih centara.Nikolić je kao nekorektnu i politizovanu ocenio je izjavu predsednika opštine Topola Dragana Jovanovića da su voćke u tom kraju uništene jer, kako je rekao, sistem protivgradne zaštite ne funkciniše na pravi način i rakete se ne ispaljuju na vreme.

''To je nekorektna i netačna izjava. Strelci su bili u stanicama sat vremena ranije i bili su spremni da dejstvuju'', rekao je Nikolić u Jutarnjem programu TV Prva.

Na pitanje zašto su onda uništene voćke u Topoli, rekao je da pojedini predstavnici lokalnih samouprava nemaju adekvatno znanje o sistemu i da komentarišu visoko stručnu medotologiju politizujući događaje iz oblasti koju ne razumeju.

''Radarski centar ''Bukulja'' ispalio je 45 raketa, a nad opštiinom Topola je ispaljeno 12 raketa. Cilj protivgradne zaštite je da se stvore sitna zrna grada i ona jesu bila sitna, ali je vreme bilo hladno, tako da zrna grada nisu stigla da se dovoljno istope padajući na zemlju'', pojasnio je Nikolić i dodao su efekti odbrane u skladu s dometima struke i nauke u svetu.

Na konstataciju voditelja da samo Srbija i Hrvatska u Evropi koriste rakete kao zastareli sistem borbe sa oblacima, te da je u svetu osiguranje najbolja odbrana od grada, kao i da se koriste mreže za natkrivanje useva i reagensi koji se ispuštaju iz vazduha, Nikolić je naveo da je raketni sistem efikasniji od najsavremenijih tehnologija koje se, recimo, koriste u SAD.

''U SAD se takvim tehnologijama ostvaruje efikasnost od 35 do 50 odsto, a raketnim sistemom čak do 70 odsto. Prednost raketnog sistema je što se direktno gađa cilj, dok se iz aviona, recimo, izbacuje određena vrsta reagensa na okolinu'', pojasnio je direktor RHMZ-a.

Kako je rekao, država pomaže poljoprivrednicima u borbi protiv grada na tri načina: subvencioniše osiguranje, koje u opštinama kao što je Topola dostiže do 70 odsto, kao i da subvencioniše protivgradne mreže i finansira sistem zaštite.

Na pitanje zašto strelci nisu bolje plaćeni, budući da su im primanja oko 4.000 dinara a da obavljaju važan posao, Nikolić je kazao da je sistem uspostavljen tako što su strelci u početku štitili svoje njive i da su radili besplatno, a da je država kasnije počela da ih plaća u skladu s mogućnostima.

Naveo je da na šestomesečnom nivou strelci koštaju državu oko milion evra, kao i da ima osmatrača koji danonoćno rade cele godine rizičnije poslove koji se odnose na druge vremenske nepogode, a koji su, kaže, manje plaćeni od strelaca.

Istakao je i da su lokalne samouprave subjekti sistema i da imaju mogućnost i pravo da učestvuju u sufinanisranju strelaca na svojoj teritoriji i da kupuju dodatne količine raketa.

''One to uglavnom i rade, ali to ne radi opština Topola. Koliko se sećam, prošle godine su kupili simboličnih 15 raketa koje se ispale u jednom dejstvu. Ove godine nijednu raketu nisu nabavili'', rekao je Nikolić.

Predsednik opštine Topola Dragan Jovanović izjavio je juče da je u utorak Topolu i okolinu zadesio jak grad, usled čega su skoro potpuno uništeni rani zasadi trešnje i višnje.

Područje Topole prošle je godine u više navrata zahvatilo jako nevreme, a grad je naneo velike štete poljoprivredi.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/u-topoli-ispaleno-12-raketa-sistem-bio-spreman-za-rad-03-05-2019

Ministarstvo poljoprivrede Srbije obaviće nadzor nad radom Republičkog hidrometeorološkog zavoda i utvrditi da li je bilo propusta u sistemu protivgradne zaštite, nakon što je Topolu i okolinu zadesio jak grad usled kojeg su uništeni usevi, izjavio je danas ministar Branislav Nedimović.On je rekao da su radarski centri u Srbiji osposobljeni i da raketa ima dovoljno, kao i da podaci sa terena pokazuju da je u utorak ispaljeno 45 raketa sa radarskog centra "Bukulja".

"Šteta se desila, mi danas šaljemo ekipe na teren da utvrde činjenice, zamolio bih sve da ne iznose prerane ocene", rekao je Nedimović.

On je podsetio da Ministarstvo poljoprivrede ove godine daje 70 odsto subvencija na premije osiguranja od grada i ranog mraza i apelovao na građane da ih koriste.

Nedimović je rekao i da se na prostoru radarskog centra "Valjevo" radi na automatskoj protivgradnoj zaštiti, koja će biti završena do kraja godine i pomoću koje će se putem softvera pratiti kretanje oblaka i automatski, bez prisustva ljudske posade, slati signal raketnom lanseru.

Pošto bude završen radarski centar u Valjevu, počeće rad na centru na Bukulji, rekao je Nedimović i podsetio da je s Vladom Republike Srpske dogovoreno da se na prostoru između Vlasenice i Gacka izgradi 25 automatskih protivgradnih raketnih lansera koji će braniti prostor Zapadne Srbije.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/213603/Nedimovic-Utvrdjuje-se-da-li-je-bilo-propusta-u-protivgradnoj-zastiti.html

Opštinu Topola u utorak je zadesio jak grad, usled čega su skoro potpuno uništeni rani zasadi trešnje i višnje, izjavio je predsednik te opštine Dragan Jovanović i apelovao na Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) da “sistem protivgradne zaštite počne da funkciniše na pravi način” i da se na vreme ispaljuju protivgradne rakete.
Jovanović je za TV Prva rekao da su strelci bili spremni i da su imali rakete, ali da nisu imali odobrenje za ispaljivanje.

Topola i okolna sela su strašno pogođeni gradom i rane sorte, naočito trešnje i višnje, skoro potpuno su ostecehene i pokušavamo da spasimo šta se može, rekao je Jovanović za TV Prva.

On je dodao da je opština Topola uputila apel RHMZ-u da se “radarski centri dovedu pod kontrolu”.

Ranije smo se žalili da nema raketa, a sada kada ih imamo, strelci nam kažu da ne dobijaju komande za pucanje. Moramo stvari da uskladimo kako se ovakve situacije ne bi ponavljale i dolazilo do velikih šteta, rekao je Jovanović.

On je naveo da je dobro to što Ministarstvo poljoprivrede daje polise za osiguranje proizvodnje 70 odsto i apelovao na poljoprivrednike da osiguraju svoje useve.

S druge strane, apelujemo da ako kao država i lokalne samouprave izdvajamo sredstva za sistem protivgradne zaštite, da to počne da funkciniše na pravi način, rekao je predsednik opštine Topola.

Područje Topole prošle je godine u više navrata zahvatilo je jako nevreme, a grad je naneo velike štete poljoprivredi.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/topolu-pogodio-grad-steta-na-zasadima-tresne-i-visne-02-05-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31