U Vojvodini ima između 150.000 i 160.000 hiljada teladi, a proizvodnja nije dovoljno razvijena. Porodica Kucurski iz Stapara pedeset godina je u agraru, a od 2012. godine bave se govedarstvom. Obrađuju oko 2.000 hektara zemlje i ističu da su decenijama mukotrpno i planski ulagali u posao kako bi zaokružili nus proces proizvodnje.
Odgajivači teladi za tov iz Stapara ističu da za tov koriste telad koja su izašla iz sistema paše sa prosečnom težinom od 200 do 260 kilograma, a junce od 550 do 600 kilograma prodaju velikim kompanijama za dalju preradu. Godišnja proizvodnja muške teladi je 180.000 do 200.000 komada, ali govedarstvo su važni podsticaji. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je tokom prethodne četiri godine putem konkursa za dodelu bespovratnih sredstava za opremanje stočarskih farmi uloženo preko 81.000.000 dinara i potpisano 108 ugovora sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.U Ministarstvu poljoprivrede ističu da je do jula ove godine direktnim podsticajima, koji se isplaćuju po grlu krava za uzgoj teladi za tov odobreno 99.960.000 dinara, po osnovu 1.827 zahteva, a da se zahtevi i dalje obrađuju. Očekivani broj je isti kao i 2019. godine, a tada je odobreno 12.417 u iznosu od 886.560.000 dinara.

Porodica Kucurski iz Stapara na farmi uzgaja 140 grla teladi za tov, a prednost uzgoja je taj što sve nus produkte poljoprivredne proizvodnje sa 2.000 hektara oranica, na kojima seju šećernu repu, kukuruz i pšenicu iskoriste kao prostirke za stoku do upotrebe stajnjaka za ratarske kulture.

"Kupujemo uglavnom junad od 250 do 300 kilograma težine i tovimo ih do 550 i 600 kilograma i tada ih isporučujemo lokalnim i velikim klanicama na dalju preradu. Koristimo subvenciju za isporučeno grlo od 15.000 dinara, a one bi mogle biti veće", objašnjava Pavle Kucurski, PP "Agroplod" Stapar .

"Pre pedeset godina smo krenuli sa ratarstvom i kupovali jutro po jutro zemlje. Uvek smo ulagali u zemlju i mehanizaciju, a i danas ulažemo. Godinama smo sticali, a 2012. godine smo od prve vojvođanske bivše Zadruge u Staparu kupili ovu upravu i farmu. U nekoj prvoj fazi zatekli smo devastiran objekat, koji smo sredili tako da možemo naseliti prvu junad", kaže Radojka Kucurski, direktor PP "Agroplod" Stapar.

Kucurski ističu da se gazdinstvom upravlja planski, jer je cela porodica uključena u posao, a planiraju izgradnju stacionarnih zalivnih sistema.

"U 2.000 hektara obradive zemlje spadaju i naši kooperanti sa kojim zajedno odlučujemo šta ćemo sejati. Na žalost tržište je takvo da ne možemo imati garantovane cene", kaže Pavle Kucurski.

Proizvodnja teladi za tov nije dovoljno razvijena i ima potencijal, kažu u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu i navode da je tokom prethodne dve godine nabavljeno 360 grla teladi i goveda, u vrednosti preko 57.000.000 dinara, a za isti period je po konkursima za mlade dodeljeno više od 47.500.000 dinara. U 2019. godini na ime podsticaja za uzgoj junadi za tov odobreno 2.381.125.654 dinara i to na osnovu 24.178 zahteva poljoprivrednih proizvođača. Za istu meru je do 01. jula ove godine odobreno 9.620 zahteva od preko 1.237.000.000 dinara, kažu za RTV u Ministarstvu poljoprivrede.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/porodicno-gazdinstvo-iz-stapara-maksimalno-iskoristilo-potencijale-govedarstva_1143088.html

Ovo je priča o velikom i uspešnom gazdistvu u Jablaničkom okrugu, opštini Lebane, na kome marljivo, vredno i naporno radi nekoliko generacija ove porodice. Na sam pomen Leskovca i okoline, ako pričamo o poljoprivredi, prva asocijacija je povrtarstvo, međutim ovo gazdinstvo je dokaz da se od ratarske i stočarske proizvodnje može itekako dobro živeti i u skladu sa tim napredovati.
Kao što smo napomenuli, primarna delatnost je ratarstvo na 60 hektara obradivog zemljišta, stočarska proizvodnja, tačnije farma od 100 junadi i farma muznih krava. Iz priloženog vidimo da je gazdinstvo kompletno opremljeno dobrom mehanizacijom, pretežno novije generacije, bez čega se ne mogu planirati visoki prinosi ni u kom slučaju. Svi potrebni uslovi su obezbeđeni, verovatno se pitate kako ovaporodica uvek ima pune ambare i skladišta sa stočnom hranom? Odgovor je jednostavan, iza svega toga stoji jedan ozbiljan rad, savremeni pristup u konsultaciji sa stručnjacima, potkrepljen višedecenijskim iskustvom, ne samo u ratarskoj i stočarskoj proizvodnji, već i u ostalim granama poljoprivrede, tako da su rezultati vidljivo opravdani.
Više puta je ova porodica dobijala razna priznanja za prinose kukuruza, pšenice, soje i suncokreta postignute na svom poljoprivrednom gazdinstvu.
Najmlađi član porodice, Dimitrije Đokić, sa svega 18 godina, aktivno učestvuje u svim procesima rada i pruža realnu podršku svojoj porodici. Reklo bi se, pravi
primer mladog čoveka današnjoj omladini, vredan, marljiv i posvećen, jednom rečju, mladi čovek za primer. Pitali smo mladog poljoprivrednika, šta
misli o tome da li bi mladi momci koji za to imaju uslova trebali da se bave poljoprivredom i da li mu teško padaju sve obaveze koje ima u svojim godinama?
„Od malih nogu sam tako vaspitavan, da se borim, radim i pomažem tati i dedi u svim poslovima. Mladi ljudi koji žive na selu, a pritom imaju uslova za bavljenje
poljoprivredom, nikako ne bi smeli da od toga odustanu, jer je neko to za nas gradio godinama, da ne kažem decenijama.“
„Nezahvalno bi bilo sa naše strane da ne uložimo još veći trud u sve ovo, jer se od poljoprivrede može dobro živeti i biti sam svoj gazda, kako se u narodu kaže.“
„Nijedna grana poljoprivrede mi nije strana i nepoznata, bavimo se takođe i povrtarstvom, nekad manje – nekad više, sve u zavisnosti od toga kakva je godina. S obzirom na obim rada na našem gazdistvu, mudar čovek u današnje vreme ne sme da se opredeli samo na jedno i da sve svoje resurse, zbog toga se bavimo povrtastvom i mlečnim govedarstvom.“

Izvor: Agrobiznis magazin 

Gradsko veće na sednici održanoj 22. avgusta dalo je saglasnost na Program unapređenja proizvodnje u govedarstvu i ovčarstvu na teritoriji grada Kragujevca Privrednog društva „Centar za poljoprivredu i ruralni razvoj“. Govedarstvo i ovčarstvo smatraju se jednom od najvažnijih grana stočarske, pa i ukupne poljoprivredne proizvodnje. Duga tradicija i povoljni klimatski uslovi predstavljaju veliki potencijal za proizvodnju junećeg mesa na ovom području. Međutim, stanje govedarstva nije zadovoljavajuće. Uzrok je mali broj grla po poljoprivrednom gazdinstvu, prvenstveno za sopstvene potrebe, uz zastarele sisteme proizvodnje sa nezadovoljavajućim rasnim sastavom. Slična je situacija i u oblasti ovčarstva. Prema podacima Centra za poljoprivredu i ruralni razvoj preko 60 posto gazdinstava se bavi govedarstvom, dok je ovčarstvo zastupljeno do 30 procenata.

Cilj programa, koji je danas dobio saglasnost Gradskog veća, je povećanje konkurentnosti na tržištu mleka, mesa i kvalitetnog priplodnog materijala, ali i osnaživanje porodica na selu.

Programom razvoja predviđeno je da grad Kragujevac ustupi Centru najkvalitetnija grla iz fonda robnih rezervi koja su poverena na čuvanje poljoprivrednim proizvođačima. Deo prihoda dobijen prodajom nezadovoljavajućih grla biće upotrebljen za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za formiranje reprodukcionog centra i obnovu stočnog fonda.

Realizacijom programa poboljšanja rasnog sastava, uz adekvatnu edukaciju poljoprivrednih proizvođača očekuje se zadržavanje mladih na selu i oživljavanje sela, povećanje kvaliteta stočnog fonda i broja poljoprivrednih gazdinstava, povećanje konkurencije, ali i cene proizvoda.

Izvor:https://www.ikragujevac.com/vesti/60951-program-unapredenja-proizvodnje-u-govedarstvu-i-stocarstvu.html

U uslovima normalnog porođaja, krava obično može da ustane 10-15 minuta po rađanju teleta i odmah mu poklanja punu pažnju. Liže ga i podstiče da stane na noge. Tri četvrtine svih gubitaka teladi nastaje prilikom porođaja, a samo jedna četvrtina njih umire nakon toga. Saznajte koje su to mere koje bi trebalo preduzeti da bi se tele zbrinulo nakon porođaja krave.

Za pružanje prve pomoći teletu neophodno je da se pripremi:

  • čist peškir ili čiste krpe
  • PVD – rastvor joda
  • medikamenti za podsticanje disanja

Ukoliko tele po rođenju ne ostaje uz majku, treba pripremiti odgovarajući boks za smeštaj životinje. Prva mera u zbrinjavanju teleta je da se uklone ostaci sluzi iz nozdrva i usne duplje. Na taj način omogućava se da vazduh dopre do pluća.

Stavljanje prsta u nozdrvu nije baš najbolji način da se podstakne disanje kod teleta, pošto postoji mogućnost od stvaranja infekcije. Isto tako, nije dobro ni uvlačiti slamku u nozdrvu, jer je ona često zaprljana (bakterije, gljivice) tako da lako preko nozdrva može da dođe do infekcije gornjih disajnih puteva.

Tele se obično drži za zadnje noge da bi porođajna sluz koja se nagomilala u plućima mogla da isteče. Porođajna sluz može se nagomilati u velikim količinama. Sluz koja pri ovom postupku izlazi često dolazi iz abdomena i izbacuje se preko nosa.
 
Da bi se podstaklo na disanje, neki stočari telo teleta polivaju hladnom vodom. Ovo nikako ne bi trebalo raditi, zato što se tako tele rashlađuje. Hladnu vodu iz posude trebalo bi prosuti samo na glavu i vrat, jer se neposredno uz potiljak nalazi centar za disanje. Znak da je tele prebrodilo krizu je njegova sposobnost da podiže glavu i legne u prsni položaj.

Kidanje pupčane vrpce rukom je teško, jer je ona vrlo elastična i otporna. Za ovaj postupak trebalo bi koristiti hvatalicu za krvne sudove. Pre stavljanja instrumenta trebalo bi potisnuti krv iz pupčane vrpce nadole.

Ukoliko se pupčana vrpca pri telenju sama prekinula i normalne je dužine (6-9 centimetara), trebalo bi istisnuti ostatke krvi. Ovo bi trebalo uraditi tako što se stisne pupčana vrpca između dva prsta i krv se potisne nadole. Potom se pupčana vrpca otvori na kraju i rastvor sa povidon jodom se potisne ka pupčanom otvoru i lagano se masira


Pregled i dezinfekcija pupka mere su koje se obavezno moraju sprovesti prilikom zbrinjavanja teleta. Povidon jod je dobar za dezinfekciju, a osim toga i isušuje pupčanu vrpcu. Trebalo bi dezinfikovati i oblast oko pupka, a ne samo pupčanu vrpcu. Neophodna je i kontrola pupka 24 sata po porođaju. Ukoliko pupčana vrpca nije potpuno suva, treba preduzeti još jednu dezinfekciju.
 
Normalno i vitalno tele odmah po rođenju leži nekoliko minuta u prsnom (sternalnom) položaju sa savijenim prednjim nogama pre nego što pokuša da ustane. Nije dobro da tele leži na boku, jer tada ne mogu oba plućna krila biti u punoj funkciji.

Tele se rađa sa telesnom temperaturom od 40 stepeni, koja za 12 sati opada na 38 stepeni. Ovaj gubitak toplote često je posledica niske temperature u štali. Naglo gubljenje telesne temperature nije dobro, pa se zato preporučuje da se upotrebe i lampe za grejanje.

 

izvor : https://www.agromedia.rs

 

U okviru realizacije planiranih aktivnosti na projektu “Zajednička istraživanja trendova i promena u sektoru farmske proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj”, koji se finansira iz sredstava programa bilateralne saradnje između Republike Srbije i Republike Hrvatske, Poljoprivredni fakultet u Beogradu je danas organizovao finalnu projektnu konferenciju pod nazivom “Primarna proizvodnja mleka u Srbiji i Hrvatskoj – iskustva, perspektive, rizici”. Konferencija je bila posvećena razmatranju aktuelnog stanja govedarstva i sektora primarne proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj. Na konferenciji su izloženi najvažniji projektni rezultati realizovani u cilju daljeg razvoja i jačanja primarne proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj.

Rezultate projektnih istraživanja, kao i šire naučno-institucionalne saradnje, predstavili su istraživači sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Osijeku. Pored toga, na konferenciji se održala i promocija monografije „Optimizacija tehnoloških postupaka i zootehničkih resursa na farmama u cilju unapređenja održivosti proizvodnje mleka“ koja je objavljena u okviru realizacije istoimenog projekta (ev.broj TR31086) finansiranog iz sredstava programa tehnološkog razvoja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Moderatori konferencije su prof. dr Vladan Bogdanović i prof. dr Pero Mijić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Konferenciju je otvorio prodekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Dušan Živković, koji je ovom prilikom istakao da će fakultet 2019. godine obeležiti sto godina postojanja i rada. Takođe, cilj fakulteta je da veliki broj nastavnika, saradnika i studenata učestvuje u razmeni i saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Osijeku. “Današnja konferencija govori o temama koje su važne za proizvođače, odnosno sektor primarne proizvodnje mleka. Reč je o osetljivoj grani stočarstva, odnosno o proizvodnji mleka pre i nakon pristupanja Republike Hrvatske Evropskoj Uniji,” navodi gospodin Živković.

                      

                     Dušan Živković - prodekan Poljoprivrednog fakulteta - Univerziteta u Beogradu

Prof. dr Vladan Bogdanović, moderator održane konferencije, navodi da se ovaj projekat realizovao tokom protekle dve godine. Cilj projekta je bio razvijanje određene metodologije da neka buduća istraživanja farmskih, zootehničkih i biosigurnosnih uslova pozitivno utiču na stanje govedarstva u našoj zemlji. Zatim da analiziramo najvažnije klimatske parametre u objektima za smeštaj goveda, da priložimo odgovarajuću strategiju za unapređenje različitih farmskih resursa i povećanje održivosti proizvodnje. I konačno na kraju, analiza dobijenih rezultata.

Aktuelna tema na održanoj konferenciji bila je i pad proizvodnje mleka u Republici Hrvatskoj nakon pristupanja Evropskoj Uniji, o čemu je nešto vise rekao prof. dr Pero Mijić, moderator održane konferencije i dr Zdenko Ivić, predstavnik Hrvatske poljoprivredne agencije. Najvažnija grana poljoprivredne proizvodnje u Republici Hrvatskoj je sektor proizvodnje mleka. Proizvodnja mleka je u 2014. godini zabeležila pad od čak 16,6 %. Proizvedeno je 503,8 miliona kilograma mleka, što znači čak 100 miliona kilograma mleka manje u odnosu na prethodnu godinu. Takva situacija dovela je do povećanja uvoza u toj grani za čak četiri puta, što je povećanje od 200 miliona dolara u odnosu na 2013. godinu. O potencijalu i potrebama proizvodnje mleka dovoljno govori činjenica da, osim što su domaće potrebe od 900 miliona kilograma mleka na godinu namirene iz uvoza u iznosu od gotovo 50 %, u najvažnijoj grani poljoprivredne proizvodnje nema potrebe za ulaganjem, jer svi potrebni inputi već postoje. Infrastruktura (staja), zemlja, znanje, tradicija i visok kvalitet domaćeg mleka su tu, međutim poljoprivredni proizvođači ne žele biti ucenjeni od strane države i tržišta.

U drugom delu održane konferencije, govorilo se o tome kako toplotni stres utiče na kvalitet i prinos mleka kod krava, o čemu je nešto vise rekao asist. dr Dragan Stanojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Gospodin Stanojević je naveo da krave u laktaciji, a posebno visokoproduktivne krave, osetljive su na toplotni stres, jer se za svakih 0,45 kg mleka kod krave telesne mase 450 kg proizvede 10 kcal metaboličke toplote po satu. “Goveda su znatno osetljivija na visoke nego na niske temperature. Na njih povoljnije utiče suv i hladan vazduh u stajama za razliku od vlažnog i toplog. Što krava ima veću proizvodnju mleka, to joj više odgovaraju niže temperature. Glavni problem koji se javlja u mnogobrojnim stajama je prevelika količina vlage koja u kombinaciji sa toplotom deluje na smanjenje proizvodnje mleka. Ukoliko su klimatski uslovi u stajama slični onima na otvorenom prostoru, taj problem nestaje,” navodi gospodin Stanojević.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar.

 

Zašto treba hladiti mleko?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/3393-zasto-treba-hladiti-mleko

 

 

 

 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović u izjavi za portal SRBIJA DANAS najavio je da će laboratorija za kontrolu mleka početi sa radom u punom kapacitetu marta 2018. godine. Na pitanje novinara zašto se toliko čeka i zbog čega je odloženo umesto da bude spremno sve ove godine Nedimović je rekao: "Ja sam iskreno verovao da mogu brže da je stavim u funkciju, međutim procedura javne nabavke opreme koju smo imali i odobravanje sredstava za novozaposlene zbog Zakona o maksimalnom broju zaposlenih, nisam računao da će mi toliko uzeti vremena. Mi smo u komunikaciji sa MMF vezano za sistem funkcionisanja mleka već obećali da ćemo 1. januara 2019. godine preći na plaćanje premiranja mleka po kvalitetu. A biće zasnovano na rezultatima koje daje laboratorija za kontrolu mleka. 

U intervjuu koji je dao za SD portal, ministar je objasnio kako će otvaranje ove laboratorije uticati na kontrolu proizvođača mleka, ali i hrane biljnog i životinjskog porekla i zašto nam je EU povukla novac koji nam je dala za projekte. Naš portal će nastaviti da prati ovaj projekat i obavestiti javnost kada laboratorija počne sa radom.

Na pitanje kako je došlo do toga da mi od 2003. do danas i dalje nemamo Nacionalnu referentnu laboratoriju za kontrolu hrane nedimović je rekao:

"Ja mogu da razumem neznanje, neinventivnost, nemanje ambicije, ali isto tako mogu da razumem da je u nekim vremenskim intervalima postojao pritisak određenih interesnih grupa. Kada krene sa radom DNRL, konkretno laboratorija za proizvodnju mleka i laboratorija za bezbednost hrane, vi nećete imati više situaciju „Kadija te tuži, kadija ti sudi“. To znači da neko ko proizvodi i ko ima svoju laboratoriju, može sam sebe da proverava i nema nikog drugog ko bi ga kontrolisao. To znači da za određenu finansijsku nadoknadu može da se dobije i drugačiji nalaz, nego onaj koji bi odgovarao u stvarnosti. To je sve u sferi nagađanja, ali je moguće, kao i u svakim pionirskim koracima, da su takvi problemi postojali."

Ceo intervju pročitajt ena linku: https://www.srbijadanas.com/vesti/info/posle-pisanja-portala-srbija-danas-nacionalna-referentna-laboratorija-pocinje-sa-radom-u-martu-2018-2017-11-09

Buša je autohtona rasa goveda, koja predstavlja značajan genetski resurs, balkanskog podneblja. Poznata je i pod nazivom domaće planinsko govedo, ili ilirsko govedo. Po proizvodnom tipu, buša spada u kombinovane rase goveda, sa niskim proizvodnim sposobnostima. Međutim, inteziviranjem proizvodnje u govedarstvu, i uvođenjem produktivnijih rasa, izgubio se interes za gajenjem buše. Tako je buša u velikoj meri potisnuta, pa se danas retko mogu naći primeri u čistoj rasi. Izvršena je procena ugroženosti populacije buša, koja je ukazala na rizičan status populacije i neophodnost primene programa očuvanja.

Buša ima telesnu masu od 180 do 250 kg, a bik oko 300 kg. Visina u grebenu je od 100 do 110 cm. Za bušu je tipična siva i smeđa boja, kao i prugasta (crvena do crna boja, sa prugom na leđima, koja je u kontrastu sa osnovnom bojom). Rogovi i papci su mali i tanki, uvek tamne boje. Buša prema vremenu stasavanja pripada kasnostasnim rasama goveda. Konačan rast završava sa 5 do 6 godina. Junice se prvi put pripuštaju u uzrastu od dve godine. Telad su sitna, sa početnom težinom od oko 15 kg.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust. 

 

Kako otkloniti probleme kod mašinske muže?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/2871-kako-otkloniti-probleme-kod-masinske-muze

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31