Gradsko veće na sednici održanoj 22. avgusta dalo je saglasnost na Program unapređenja proizvodnje u govedarstvu i ovčarstvu na teritoriji grada Kragujevca Privrednog društva „Centar za poljoprivredu i ruralni razvoj“. Govedarstvo i ovčarstvo smatraju se jednom od najvažnijih grana stočarske, pa i ukupne poljoprivredne proizvodnje. Duga tradicija i povoljni klimatski uslovi predstavljaju veliki potencijal za proizvodnju junećeg mesa na ovom području. Međutim, stanje govedarstva nije zadovoljavajuće. Uzrok je mali broj grla po poljoprivrednom gazdinstvu, prvenstveno za sopstvene potrebe, uz zastarele sisteme proizvodnje sa nezadovoljavajućim rasnim sastavom. Slična je situacija i u oblasti ovčarstva. Prema podacima Centra za poljoprivredu i ruralni razvoj preko 60 posto gazdinstava se bavi govedarstvom, dok je ovčarstvo zastupljeno do 30 procenata.

Cilj programa, koji je danas dobio saglasnost Gradskog veća, je povećanje konkurentnosti na tržištu mleka, mesa i kvalitetnog priplodnog materijala, ali i osnaživanje porodica na selu.

Programom razvoja predviđeno je da grad Kragujevac ustupi Centru najkvalitetnija grla iz fonda robnih rezervi koja su poverena na čuvanje poljoprivrednim proizvođačima. Deo prihoda dobijen prodajom nezadovoljavajućih grla biće upotrebljen za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za formiranje reprodukcionog centra i obnovu stočnog fonda.

Realizacijom programa poboljšanja rasnog sastava, uz adekvatnu edukaciju poljoprivrednih proizvođača očekuje se zadržavanje mladih na selu i oživljavanje sela, povećanje kvaliteta stočnog fonda i broja poljoprivrednih gazdinstava, povećanje konkurencije, ali i cene proizvoda.

Izvor:https://www.ikragujevac.com/vesti/60951-program-unapredenja-proizvodnje-u-govedarstvu-i-stocarstvu.html

U uslovima normalnog porođaja, krava obično može da ustane 10-15 minuta po rađanju teleta i odmah mu poklanja punu pažnju. Liže ga i podstiče da stane na noge. Tri četvrtine svih gubitaka teladi nastaje prilikom porođaja, a samo jedna četvrtina njih umire nakon toga. Saznajte koje su to mere koje bi trebalo preduzeti da bi se tele zbrinulo nakon porođaja krave.

Za pružanje prve pomoći teletu neophodno je da se pripremi:

  • čist peškir ili čiste krpe
  • PVD – rastvor joda
  • medikamenti za podsticanje disanja

Ukoliko tele po rođenju ne ostaje uz majku, treba pripremiti odgovarajući boks za smeštaj životinje. Prva mera u zbrinjavanju teleta je da se uklone ostaci sluzi iz nozdrva i usne duplje. Na taj način omogućava se da vazduh dopre do pluća.

Stavljanje prsta u nozdrvu nije baš najbolji način da se podstakne disanje kod teleta, pošto postoji mogućnost od stvaranja infekcije. Isto tako, nije dobro ni uvlačiti slamku u nozdrvu, jer je ona često zaprljana (bakterije, gljivice) tako da lako preko nozdrva može da dođe do infekcije gornjih disajnih puteva.

Tele se obično drži za zadnje noge da bi porođajna sluz koja se nagomilala u plućima mogla da isteče. Porođajna sluz može se nagomilati u velikim količinama. Sluz koja pri ovom postupku izlazi često dolazi iz abdomena i izbacuje se preko nosa.
 
Da bi se podstaklo na disanje, neki stočari telo teleta polivaju hladnom vodom. Ovo nikako ne bi trebalo raditi, zato što se tako tele rashlađuje. Hladnu vodu iz posude trebalo bi prosuti samo na glavu i vrat, jer se neposredno uz potiljak nalazi centar za disanje. Znak da je tele prebrodilo krizu je njegova sposobnost da podiže glavu i legne u prsni položaj.

Kidanje pupčane vrpce rukom je teško, jer je ona vrlo elastična i otporna. Za ovaj postupak trebalo bi koristiti hvatalicu za krvne sudove. Pre stavljanja instrumenta trebalo bi potisnuti krv iz pupčane vrpce nadole.

Ukoliko se pupčana vrpca pri telenju sama prekinula i normalne je dužine (6-9 centimetara), trebalo bi istisnuti ostatke krvi. Ovo bi trebalo uraditi tako što se stisne pupčana vrpca između dva prsta i krv se potisne nadole. Potom se pupčana vrpca otvori na kraju i rastvor sa povidon jodom se potisne ka pupčanom otvoru i lagano se masira


Pregled i dezinfekcija pupka mere su koje se obavezno moraju sprovesti prilikom zbrinjavanja teleta. Povidon jod je dobar za dezinfekciju, a osim toga i isušuje pupčanu vrpcu. Trebalo bi dezinfikovati i oblast oko pupka, a ne samo pupčanu vrpcu. Neophodna je i kontrola pupka 24 sata po porođaju. Ukoliko pupčana vrpca nije potpuno suva, treba preduzeti još jednu dezinfekciju.
 
Normalno i vitalno tele odmah po rođenju leži nekoliko minuta u prsnom (sternalnom) položaju sa savijenim prednjim nogama pre nego što pokuša da ustane. Nije dobro da tele leži na boku, jer tada ne mogu oba plućna krila biti u punoj funkciji.

Tele se rađa sa telesnom temperaturom od 40 stepeni, koja za 12 sati opada na 38 stepeni. Ovaj gubitak toplote često je posledica niske temperature u štali. Naglo gubljenje telesne temperature nije dobro, pa se zato preporučuje da se upotrebe i lampe za grejanje.

 

izvor : https://www.agromedia.rs

 

U okviru realizacije planiranih aktivnosti na projektu “Zajednička istraživanja trendova i promena u sektoru farmske proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj”, koji se finansira iz sredstava programa bilateralne saradnje između Republike Srbije i Republike Hrvatske, Poljoprivredni fakultet u Beogradu je danas organizovao finalnu projektnu konferenciju pod nazivom “Primarna proizvodnja mleka u Srbiji i Hrvatskoj – iskustva, perspektive, rizici”. Konferencija je bila posvećena razmatranju aktuelnog stanja govedarstva i sektora primarne proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj. Na konferenciji su izloženi najvažniji projektni rezultati realizovani u cilju daljeg razvoja i jačanja primarne proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj.

Rezultate projektnih istraživanja, kao i šire naučno-institucionalne saradnje, predstavili su istraživači sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Osijeku. Pored toga, na konferenciji se održala i promocija monografije „Optimizacija tehnoloških postupaka i zootehničkih resursa na farmama u cilju unapređenja održivosti proizvodnje mleka“ koja je objavljena u okviru realizacije istoimenog projekta (ev.broj TR31086) finansiranog iz sredstava programa tehnološkog razvoja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Moderatori konferencije su prof. dr Vladan Bogdanović i prof. dr Pero Mijić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Konferenciju je otvorio prodekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Dušan Živković, koji je ovom prilikom istakao da će fakultet 2019. godine obeležiti sto godina postojanja i rada. Takođe, cilj fakulteta je da veliki broj nastavnika, saradnika i studenata učestvuje u razmeni i saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Osijeku. “Današnja konferencija govori o temama koje su važne za proizvođače, odnosno sektor primarne proizvodnje mleka. Reč je o osetljivoj grani stočarstva, odnosno o proizvodnji mleka pre i nakon pristupanja Republike Hrvatske Evropskoj Uniji,” navodi gospodin Živković.

                      

                     Dušan Živković - prodekan Poljoprivrednog fakulteta - Univerziteta u Beogradu

Prof. dr Vladan Bogdanović, moderator održane konferencije, navodi da se ovaj projekat realizovao tokom protekle dve godine. Cilj projekta je bio razvijanje određene metodologije da neka buduća istraživanja farmskih, zootehničkih i biosigurnosnih uslova pozitivno utiču na stanje govedarstva u našoj zemlji. Zatim da analiziramo najvažnije klimatske parametre u objektima za smeštaj goveda, da priložimo odgovarajuću strategiju za unapređenje različitih farmskih resursa i povećanje održivosti proizvodnje. I konačno na kraju, analiza dobijenih rezultata.

Aktuelna tema na održanoj konferenciji bila je i pad proizvodnje mleka u Republici Hrvatskoj nakon pristupanja Evropskoj Uniji, o čemu je nešto vise rekao prof. dr Pero Mijić, moderator održane konferencije i dr Zdenko Ivić, predstavnik Hrvatske poljoprivredne agencije. Najvažnija grana poljoprivredne proizvodnje u Republici Hrvatskoj je sektor proizvodnje mleka. Proizvodnja mleka je u 2014. godini zabeležila pad od čak 16,6 %. Proizvedeno je 503,8 miliona kilograma mleka, što znači čak 100 miliona kilograma mleka manje u odnosu na prethodnu godinu. Takva situacija dovela je do povećanja uvoza u toj grani za čak četiri puta, što je povećanje od 200 miliona dolara u odnosu na 2013. godinu. O potencijalu i potrebama proizvodnje mleka dovoljno govori činjenica da, osim što su domaće potrebe od 900 miliona kilograma mleka na godinu namirene iz uvoza u iznosu od gotovo 50 %, u najvažnijoj grani poljoprivredne proizvodnje nema potrebe za ulaganjem, jer svi potrebni inputi već postoje. Infrastruktura (staja), zemlja, znanje, tradicija i visok kvalitet domaćeg mleka su tu, međutim poljoprivredni proizvođači ne žele biti ucenjeni od strane države i tržišta.

U drugom delu održane konferencije, govorilo se o tome kako toplotni stres utiče na kvalitet i prinos mleka kod krava, o čemu je nešto vise rekao asist. dr Dragan Stanojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Gospodin Stanojević je naveo da krave u laktaciji, a posebno visokoproduktivne krave, osetljive su na toplotni stres, jer se za svakih 0,45 kg mleka kod krave telesne mase 450 kg proizvede 10 kcal metaboličke toplote po satu. “Goveda su znatno osetljivija na visoke nego na niske temperature. Na njih povoljnije utiče suv i hladan vazduh u stajama za razliku od vlažnog i toplog. Što krava ima veću proizvodnju mleka, to joj više odgovaraju niže temperature. Glavni problem koji se javlja u mnogobrojnim stajama je prevelika količina vlage koja u kombinaciji sa toplotom deluje na smanjenje proizvodnje mleka. Ukoliko su klimatski uslovi u stajama slični onima na otvorenom prostoru, taj problem nestaje,” navodi gospodin Stanojević.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar.

 

Zašto treba hladiti mleko?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/3393-zasto-treba-hladiti-mleko

 

 

 

 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović u izjavi za portal SRBIJA DANAS najavio je da će laboratorija za kontrolu mleka početi sa radom u punom kapacitetu marta 2018. godine. Na pitanje novinara zašto se toliko čeka i zbog čega je odloženo umesto da bude spremno sve ove godine Nedimović je rekao: "Ja sam iskreno verovao da mogu brže da je stavim u funkciju, međutim procedura javne nabavke opreme koju smo imali i odobravanje sredstava za novozaposlene zbog Zakona o maksimalnom broju zaposlenih, nisam računao da će mi toliko uzeti vremena. Mi smo u komunikaciji sa MMF vezano za sistem funkcionisanja mleka već obećali da ćemo 1. januara 2019. godine preći na plaćanje premiranja mleka po kvalitetu. A biće zasnovano na rezultatima koje daje laboratorija za kontrolu mleka. 

U intervjuu koji je dao za SD portal, ministar je objasnio kako će otvaranje ove laboratorije uticati na kontrolu proizvođača mleka, ali i hrane biljnog i životinjskog porekla i zašto nam je EU povukla novac koji nam je dala za projekte. Naš portal će nastaviti da prati ovaj projekat i obavestiti javnost kada laboratorija počne sa radom.

Na pitanje kako je došlo do toga da mi od 2003. do danas i dalje nemamo Nacionalnu referentnu laboratoriju za kontrolu hrane nedimović je rekao:

"Ja mogu da razumem neznanje, neinventivnost, nemanje ambicije, ali isto tako mogu da razumem da je u nekim vremenskim intervalima postojao pritisak određenih interesnih grupa. Kada krene sa radom DNRL, konkretno laboratorija za proizvodnju mleka i laboratorija za bezbednost hrane, vi nećete imati više situaciju „Kadija te tuži, kadija ti sudi“. To znači da neko ko proizvodi i ko ima svoju laboratoriju, može sam sebe da proverava i nema nikog drugog ko bi ga kontrolisao. To znači da za određenu finansijsku nadoknadu može da se dobije i drugačiji nalaz, nego onaj koji bi odgovarao u stvarnosti. To je sve u sferi nagađanja, ali je moguće, kao i u svakim pionirskim koracima, da su takvi problemi postojali."

Ceo intervju pročitajt ena linku: https://www.srbijadanas.com/vesti/info/posle-pisanja-portala-srbija-danas-nacionalna-referentna-laboratorija-pocinje-sa-radom-u-martu-2018-2017-11-09

Buša je autohtona rasa goveda, koja predstavlja značajan genetski resurs, balkanskog podneblja. Poznata je i pod nazivom domaće planinsko govedo, ili ilirsko govedo. Po proizvodnom tipu, buša spada u kombinovane rase goveda, sa niskim proizvodnim sposobnostima. Međutim, inteziviranjem proizvodnje u govedarstvu, i uvođenjem produktivnijih rasa, izgubio se interes za gajenjem buše. Tako je buša u velikoj meri potisnuta, pa se danas retko mogu naći primeri u čistoj rasi. Izvršena je procena ugroženosti populacije buša, koja je ukazala na rizičan status populacije i neophodnost primene programa očuvanja.

Buša ima telesnu masu od 180 do 250 kg, a bik oko 300 kg. Visina u grebenu je od 100 do 110 cm. Za bušu je tipična siva i smeđa boja, kao i prugasta (crvena do crna boja, sa prugom na leđima, koja je u kontrastu sa osnovnom bojom). Rogovi i papci su mali i tanki, uvek tamne boje. Buša prema vremenu stasavanja pripada kasnostasnim rasama goveda. Konačan rast završava sa 5 do 6 godina. Junice se prvi put pripuštaju u uzrastu od dve godine. Telad su sitna, sa početnom težinom od oko 15 kg.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust. 

 

Kako otkloniti probleme kod mašinske muže?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/2871-kako-otkloniti-probleme-kod-masinske-muze

 

 

Objekti za smeštaj stoke pre svega moraju da budu namenski građeni za vrste i kategorije životinja koje će da žive u njima pod stalnim stručnim nadzorom. Moraju zadovoljavati određene standarde o  izboru materijala za izgradnju objekata , količine prostora za svaku životinju, visine plafona,  veličinu i broju  prozora, ventilacione sisteme , kanale za odvođenje osoke i izđubravanje. Štale moraju da se grade na oceditom terenu  sa otvorima prema jugu da imaju što više sunca i svetlosti  uz adekvatne infrastrukturne i putne  uslove, voda,  struja i prilaz stočarskim objektima. Sve vrsta štale moraju  da zadovolje kriterijum jasno propisan i definisan za vrstu životinja koje  ce živeti i dati svoj proizvodni maksimum. Sa stanovišta zaštite  zdravlja životinja objekti tako moraju zadovoljiti sledeći standard: dovoljnu kvadraturu predviđenu za pojedine kategorije i grla pojedinačno, dovoljnu količinu svežeg vazduha i pravilnu izmenu vazduha u štali, suv ležaj, adekvatnu temperature i temperaturni režim u štalskim prostorijama, zaštitu od vetrova i od promaje,  porodilište mora da zadovolji sve zoohigijenske standard.

Stale za smeštaj mlečnih krava  moraju da imaju dovoljno svetlosti, adekvatan procenat vlažnosti i  temperaturu  konstantnu  na  kojoj se životinje osećaju aklimatizovano. Sunčeva svetlost je vrlo važna   tako da se veličina prozora    izračunava  po kubnom prostoru  i veličini objekta. Prozori se zimi mogu zatvoriti balama slame  koja  bi sluzila kao izolator u proleće se sa prvim toplim danima sklanjaju. Ispred svake stale poželjno je da ima ispust da se životinje mogu i prošetati ispod nadstrešnice. Podovi u starim štalama su uglavnom izgrađeni od betona  zbog održavanja ali  danas u savremenom stočarstvu se koriste  gumene  podne obloge različitih oblika da se amortizuje dodir i kontakt papaka životinja sa podlogom. Nikako ne sme da bude klizav.  Mora da postoji centralni kanal za dovoz hrane i izđubravanje. Stalski pribor se redovno mehanički čisti   sanitarno opera i dezinfikuje  kao i sav ostali materijal koji se nalazi u štali pribor za mužu   se  pere i dezinfikuje posebno propisanim načinom. Izđubravanje je neophodno svakodnevno da se količina amonijaka ne popne iznad dozvoljenog limita. Timarenje svake životinje pregled papaka, dlačnog pokrivača je obavezno kao i proba  na mastitis i higijena mlečne žlezde. Svi se ovo podaci  uredno unose i beleže u bazu podataka za svaku životinju pojedinačno   koja ima svoj Matični list  u sistemu matičnog knjigovodstva svaka životinja je evidentirana i obeležena sa usnim markicama.

Za čuvanje zdravlja životinja u štalama i stočarskim objektima  potrebno je svakodnevno provoditi čišćenje, sanitarno pranje i dezinfekcione postupke. Za uništavanje parazita na pašnjacima i njihovi larvenih oblika  koristimo: pregonsko napasanje, izmenu vrste životinja, drenažu  na terena, oranje, drljanje. Bakar-sulfat ili fero-sulfat 500 kg/ha. Potrebno je redovno u toku letnjeg perioda provoditi i  sistematsko uništavanje insekata  insekticidima na bazi piretrina, DDT i malationa. Staje treba dva puta godišnje okrečiti. Za uništavanje  larvi i  muva  važno je održavanje čistoće stale. Za uništavanje glodara postavljaju se otrovni mamci na njihov put kretanja uz obaveštavanje ljudstva.

 

Dragana Crnomarković

www.agrobiznnis.rs 

Posle izjave Branislava Nedimovića, ministra poljoprivrede, da ćemo „vrlo brzo moći da izvozimo i govedinu u Kinu, takođe u neograničenim količinama”, pošto je „neophodno da se završi još samo nekoliko detalja”, u Kragujevcu očekuju da bi uskoro mogla početi da se realizuje i velike investicija kineske državne korporacije CMEC koja je u Cerovcu, nadomak grada, već osnovala svoju firmu „Kapital mit internešenel korporejšn” za trgovinu na veliko mesom i proizvodima od mesa.

Izvor: www.politika.rs

                                                                

Sa trenutnom proizvodnjom su zadovoljni a kada okončaju sve radove na novoizgrađenom objektu za smeštaj muznih krava, šestočlana porodica Divnić iz Beomuževića kaže biće još zadovoljnija.  Decenijama već uz voćarsku uspešno se bave i stočarskom proizvodnjom. Trenutno je na farmi preko20 grla od čega 16 muznih krava pretežno simentalske rase a ima i crno – belog holštajna.

''Ja sam bio veliki proizvođač maline, na preko 2 hektara, ali je došlo do pada proizvodnje. Međutim radosniji sam kada u našu kuću svaki dan uđe neki dinar. Recimo ako dnevno dobijete 4.000 dinara od mleka pa tako 30 dana onda je lako izračunati koliki je taj novac. Iako se možda nekome čini da to nije puno ali je to siguran novac, dok kod druge proizvodnje ako se desi vremenska nepogoda ona može sve da uništi. Ovako ja u štali imam živo grlo koje može da donese izvesnu sumu novca pa da premosti troškove u domaćinstvu'', kaže Boža Divnić.

Kako nam je rekao u ovom delu valjevskog kraja su idelani uslovi za bavljenje stočarstvom. Zemlja je plodna i uz dobre agrotehničke uslove postižu se veoma dobri prinosi svih ratarskih kultura. Na svom imanju proizvodi kukuruz, pšenicu, soju, suncokret. A od dobre i kvalitetne stočne hrane zavisi i količina mleka. Trenutni prosek po kravi na ovoj farmi je 20 litara mleka ekstra klase. Veću količinu mleka očekuje kada bude završio novi objekat čiju je izgradnju započeo tokom prošle godine.

''Ovde bi bilo i više muznih krava međutim problem su cene pa mnogi nisu našli veliku računicu umlečnom govedarstvu. I pored svega mi smo pre nekoliko godina rešili da proširimo proizvodnju i podignemo novi savremeni objekat. Nadamo se da ćemo uspeti tokom godine da ga završimo i uselimo. U njemu će moći da bude smešteno 20 muznih krava, a pod jednim krovom će biti mešaona za hranu, laktofriz za mleko, prihvatilište za telad. To će nam olakšati rad a procena je da će dnevna proizvodnja mleka biti do 500 litara'', navodi Divnić i dodaje da jeipak potrebno dosta ulaganja.

Prema projektu do sada je u izgradnju nove farme uloženo 4,2 miliona dinara a za završetak radova potrebno je još oko milion dinara. Neophodno je uraditi vezove, izmuzište, podove.

Divnić je među prvim proizvođačima koji je sa nekadašnjom Direkcijom za poljoprivredu i robne rezerve grada Valjeva, pre nekoliko godina sklopio ugovor o zanavljanju prema kojem je uzeo pet steonih junica simentalske rase a vratio 20 teladi. To je kaže bio dobar podstrek za razvoj mlečnog govedarstva na ovom području.

Objekti za smeštaj stoke pre svega moraju da budu namenski građeni za vrste i kategorije životinja koje će da žive u njima pod stalnim stručnim nadzorom. Moraju zadovoljavati određene standarde o izboru materijala za izgradnju objekata, veličina prostora za svaku životinju, visine plafona, veličinu i broju prozora, ventilacione sistem, kanale za odvođenje osoke i izđubravanje. Štale moraju da se grade na oceditom terenu sa otvorima prema jugu, da imaju što više sunca i svetlosti uz adekvatne infrastrukturne i putne uslove, voda, struja i prilaz stočarskim objektima. Sve vrsta štala moraju da zadovolje kriterijum jasno propisan i definisan za vrstu životinja koje će živeti i dati svoj proizvodni maksimum. Sa stanovišta zaštite zdravlja životinja objekti moraju zadovoljiti sledeći standard: dovoljnu kvadraturu predviđenu za pojedine kategorije i grla pojedinačno, dovoljnu količinu svežeg vazduha i pravilnu izmenu vazduha u štali, suv ležaj, adekvatnu temperaturu i temperaturni režim u štalskim prostorijama, zaštitu od vetrova i od promaje. Porodilište mora da zadovolji sve zoohigijenske standarde. Štale za smeštaj mlečnih krava moraju da imaju dovoljno svetlosti, adekvatan procenat vlažnosti i konstantnu temperaturu na kojoj se životinje osećaju aklimatizovano. Sunčeva svetlost je vrlo važna, tako da se veličina prozora izračunava po kubnom prostoru i veličini objekta. Prozori se zimi mogu zatvoriti balama slame koja bi služila kao izolator, dok se u proleće sa prvim toplim danima sklanjaju. Ispred svake stale poželjno je da ima ispust da se životinje mogu i prošetati ispod nadstrešnice. Podovi u starim štalama su uglavnom izgrađeni od betona zbog održavanja. Dok danas u savremenom stočarstvu koriste se gumene podne obloge različitih oblika gde se amortizuje dodir i kontakt papaka životinja sa podlogom. Nikako ne sme da bude klizav. Mora da postoji centralni kanal za dovoz hrane i izđubravanje. Stalski pribor se redovno mehanički čisti, sanitarno sredi i dezinfikuje kao i sav ostali materijal koji se nalazi u štali. Pribor za mužu se pere i dezinfikuje posebno propisanim načinom. Izđubravanje je neophodno svakodnevno da se količina amonijaka ne popne iznad dozvoljenog limita. Timarenje svake životinje, pregled papaka i dlačnog pokrivača je obavezno kao i proba na mastitis i higijena mlečne žlezde. Ovi podaci se uredno unose i beleže u bazu podataka za svaku životinju pojedinačno koja ima svoj Matični list. U sistemu matičnog knjigovodstva svaka životinja je evidentirana i obeležena sa usnim markicama. Za čuvanje zdravlja životinja u štalama i stočarskim objektima potrebno je svakodnevno provoditi čišćenje, sanitarno pranje i dezinfekcione postupke. Za uništavanje parazita na pašnjacima i njihovih larvenih oblika koristimo: pregonsko napasanje, izmenu vrste životinja, drenažu na terena, oranje, drljanje. Bakar-sulfat ili fero-sulfat 500 kg/ha. Potrebno je redovno u toku letnjeg perioda provoditi i sistematsko uništavanje insekata insekticidima na bazi piretrina, DDT i malationa. Staje treba dva puta godišnje okrečiti. Za uništavanje larvi i muva važno je održavanje čistoće štale. Za uništavanje glodara postavljaju se otrovni mamci na njihov put kretanja uz obaveštavanje ljudstva.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30