Novi kontigent goveđeg mesa uskoro kreće ka Turskoj iz mesne industrije Srem Šid. Svi kapaciteti mesnog giganta su u funkciji i svo raspoloživo ljudstvo je aktivirano za potrebe izvoza. Nova porudžbina je namenjena turskoj humanitarnoj organizaciji Kizilej a povodom proslave Kurban bajrama koji ova organizacija pomaže u 51 državi sveta.
Iz Srem Šida put Turske u narednih nekoliko dana biće isporučeno meso obrađeno sa oko 800 grla goveda. Turska organizacija koja je na tenderu povodom kurban bajrama dala svoje poverenje mesnoj industriji iz Šida nada se produženju saradnje jer su veoma zadovoljni poslom koji se obavlja."Veoma smo zadovoljni saradnjom koju smo ostvarili ovde u Srem Šidu. Nadamo se da ćemo nastaviti i u narednom periodu saradnju. Nakon odrađenog posla meso šaljemo širom sveta za proslavu našeg praznika", kaže Sulejman Islamoglu zamenik direktora turskog "Kizileja".

U Srem Šidu koji ispunjava sve uslove za izvoz u Tursku kada su u pitanju neophodne dozvole linija pangleraja je u punom radnom kapacitetu. Radnici su zadovoljni obzirom da je u pitanju prema najavama početak distribucije za područje koje zahteva halal sertifikat.

Na dnevnoj bazi za 4 dana koliko je potrebno da se obradi 800 grla goveda biće odrađeno po 200. Kontrola posla koji se obavlja prema savremenim metodama uz poštovanje svih zahteva za islamsko tržište je prisutna svakodnevno.

Posle posla koji će biti završen u predviđenim rokovima i ispoštovan prema zacrtanim planovima očekivanja su da će se plasman robe nastaviti na tržište Turske iz mesne industrije Srem Šid.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/sremska-govedina-u-turskoj_1040080.html

Pomoću analize gena moguće je ranije nešto više saznati o genetskom nasleđu goveda pre svega o proizvodnim osobinama koje se prenose na potomstvo.

Već sada, baza podataka obuhvata desetine hiljada grla i čini podatke dobijene na taj način veoma pouzdanima (oko 75%). Vrednost grla koja su genomski testirana dostižu vrednosti onih progeno testiranih.

Genomska selekcija podrazumeva korišćenje genetičkih informacija koje se mogu dobiti direktnom analizom genoma (DNK) životinje za raniji i bolji opis njene priplodne vrednosti.

Za proces genotipizacije mogu se koristiti uzorci semena, korena dlake, tkiva, ali se krvne probe smatraju pravim izborom.

Kako bi se precizno odredila genomska vrednost mladog bika, bitno je poređenje sa referentnom populacijom odnosno grupom bikova sa sigurnim priplodnim vrednostima zasnovanim na podacima progenog testa (konvencionalna priplodna vrednost) i ispitanim DNK profilom. Uz pomoć rezultata dobijenih analizom gena izvode se obrasci ocene za proizvodne i funkcionalne osobine i iskazuju priplodne vrednosti mladih grla odnosno dobijaju se indeksi genomske selekcije. Genomski testovi se mogu sprovoditi odmah po rođenju, ili čak i ranije ukoliko se može uzeti uzorak.

U dosadašnjoj praksi testiranja bikova po potomstvu, da bi se garantovala njihova priplodna vrednost, bilo je potrebno da se ona bazira na najmanje 100 na mlečnost ispitanih kćeri. Ovaj sistem se potvrdio u prošlosti kao veoma dobar, s izuzetnim doprinosom u osobinama mlečnosti i eksterijera.

U praksi doduše postoje dva faktora koja ograničavaju maksimalan genetski napredak – preferencijalni tretman bikovskih majki i dug generacijski interval kod goveda.

Genomska selekcija eliminiše oba ova ograničenja, jer se priplodna vrednost individua oba pola utvrđuje direktnom analizom genoma i to u najranijem uzrastu. I dok su u progenom testu pouzdani podaci o kvalitetu bika, u najboljem slučaju, na raspolaganju kada je on pet godina star, s genomskom selekcijom ovaj proces se znatno skraćuje. Pouzdanost priplodnih vrednosti od 99 odsto se postiže samo u progenom testu za bikove koji imaju dokazano veliki broj kćeri s proizvodnjom.

Rezerve mnogih proizvođača mleka u Evropi prema novoj metodi selekcije otklonjene su kada je počelo objavljivanje poređenja indeksa priplodnih vrednosti bikova na bazi podataka o njihovim kćerima s njihovim čisto genomskim vrednostima utvrđenim ranije. To potvrđuje i stepen korišćenja genomskih mladih bikova u osemenjavanju krava u pojedinim zemljama. U 2016. god. u Nemačkoj je taj udeo bio 47%, Francuskoj 49%, Španiji 46%, asocijaciji (Holandija/Flandrija) 42 i asocijaciji Viking (Danska, Finska, Švedska) čak 60%.

Genotipovi se prikupljaju i ocenjuju samostalno u svakoj zemlji, što za rezultat ima dobijanje procenjene odgajivačke vrednosti. Podaci se razmenjuju i kombinuju preko Interbull-a (organizacija koja je odgovorna za međunarodno genetsko vrednovanje bikova), pa se seme takvih bikova može slobodno prodavati po celom svetu.

Pored selekcije bikova, ova tehnologija se može koristiti i za selekciju krava za koje možemo proceniti odgajivačku vrednost na isti način i s istom tačnošću.

Stručnjaci u centrima za veštačko osemenjavanje, koriste genomsku selekciju kao preliminarnu za mlade bikove. Iz velikog broja muške teladi oni na ovaj način mogu izabrati grupu potencijalnih bikova koji će se koristiti kao mladi očevi. Smanjenjem broja mladih bikova, smanjuje se trošak uzgoja. Pored većeg genetskog napretka, genomska selekcija omogućava i bolju kontrolu porekla i sprečavanje uzgoja u srodstvu, a najveća prednost genomske selekcije je u poboljšanju svojstava sa niskom heritabilnošću kao što su dugovečnost, lakoća teljenja i plodnost.

Činjenica je da Srbija nema dovoljno veliku referentnu populaciju za razvoj sopstvene analize genoma bikova, pa je stoga potrebno uključivanje u jedan od velikih sistema, na primer Češke, Nemačke i Austrije (CZ/DEU/AT sistem), odakle je i poreklom najveći broj priplodnih bikova simentalske rase kod nas.

Praksa korišćenja semena mladih genomsih bikova ima svoje prednosti, brži je genetski napredak, ali ima i rizika jer pouzdanost odgajivačkih vrednosti mladih bikova nije još na dovoljno visokom nivou da bi se bilo koji od njih masovno koristio bez ograničenja. Rizik se smanjuje korištenjem više bikova po manji broj doza sve do dobijanja prvih rezultata na kćerima u proizvodnji – progenih testova.

Pored ovih podataka koji se tiču proizvodnih osobina goveda, analizom genoma došlo se do informacija i o genetskim anomalijama koji se prenose pre svega preko semena priplodnih bikova. Analize se rade kod mladih životinja ali i kod starijih kako bi se uporedili rezultati progenih rezultata potomaka. Tako da ne treba da čudi otkrivanje genetskih anomalija i kod bikova za koje se smatralo da ih ne prenose na potomstvo. Odnosno, nije isključeno da će se u budućnosti lista bikova sa ovim negativnim podacima i proširiti.

Najjednostavnija i najsigurnija taktika bi bila nadalje koristiti samo bikove slobodne od genetskih defekata, ali to je lakše reći nego sprovesti, jer dostupnost semena bikova nije svuda jednaka pa su pojedini farmeri prisiljeni koristiti i bikove nosioce.

Genetski defekti još uvek ne pričinjavaju bitne ekonomske štete, ali ako bi se zanemarivalo i ignorisalo njihovo postojanje, neminovno širenje u populaciji donelo bi sve veće štete. U razvijenim govedarstvima, bikovi nosioci se koriste kontrolisano i ograničeno. Podaci koji se objavljuju o bikovima sadrže i podatke o genetskim anomalijama (A, BMS, P, TP, ZDL, DW, FH2).

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2578588/genomska-selekcija-revolucija-u-govedarstvu

Stotinak goveda i sve što je neophodno za njihovo opsluživanje ima farma Jožefa Urbana (68) u Horgošu.Urban je pre nego što se upustio u proizvodnju mleka i govedarstvo radio u ovdašnjem Poljoprivrednom preduzeću „Bačka“ kao traktorista, a kada je nastupila propast pre skoro dve i po decenije je kupio jednu kravu.

- U „Bačkoj“ je tada bilo nas puno zaposlenih, a para nije bilo. Krenuo sam sa jednom kravom, tako što sam Mišikom Totom išao u Mol da kupi kravu, pa sam ga odvezao, a pošto sam mu pomagao kod baliranja i prevoza sena, nagovorio me je da kupim jednu krava. Gazde kod kojih smo bili nudili su steonu kravu za 1.250 nemačkih maraka, koja samo što se nije otelila. Nisam hteo da pazarim, nit sam imao gde da je držim, pa sam se šalio, da je jedino mogu smestiti u frizerski salon koji je tada držala supruga Irena - priseća se Jožef Urban.Komšija Miši bači ga je nagovarao, pa je Jožef više iz šale ponudio za kravu 1.100 maraka, pod izgovorom da sigurno neće odmah da se teli. Uveče zazvoni telefon, a gazda iz Mola se raspituje da li je ozbiljno mislio sa ponudom, pa pošto smo se dogovorili, dopremio je obe krave, Miši bačiju i meni.

- Puno sam radio u „Bačkoj“, nosio rol bale traktorom i obavljao druge poslove oko stoke, tako da sam odmah uočio da je krava stvarno pred teljenjem, a Miši bači je bio ubeđen da je tako izgledala zbog transporta. Na sreću, već uveče krava je otelila bičića, a već nakon nedelju dana davala je 28 litara mleka. Šest litara je popilo tele, dve litre smo mi trošili, a 20 smo ispo­ručivali za mlekaru. Isplata mleka je bila krajem svake nedelje, za litar mleka plaćalo se 75 feninga, tako da smo od mleka svakodnevno imali prihod 15 maraka. U to vreme za 336 radnih sati na kombajniranju u vreme žetve u firmi, dobio sam mesečnu platu svega 103 dinara, pa sam ostavio posao i odlučio da razvijam farmu - priča Urban.

Domaćin iz Horgoša napominje da je dok je bio zaposlen imao tri hektara zemlje i proizvodio povrće za hor­gošku Hladnjaču „Higlo“, a da je supruga Irena 33 godine držala frizerski salon, pa su ušteđevinu uložili u razvoj govedarske farme.

Stigla je ova porodična farma do toga da bude i među najuspešnijima u isporuci mleka, ali sada je u fazi prestrojavanja pa je smanjen broj muznih krava, jer je opredlejenje da se posveti tovu junadi. Sada svaki drugi dan ispo­ručuje 700 do 800 litara mleka, a kada je mlekarstvo na farmi porodice Urban bilo na vrhuncu isporučivalo se svaki drugi dan i do 2.800 litara.Farma porodice Urban je na obodu Horgoša pored buduće industrijske zone koja se uređuje, pa se deo stoke tu ispušta na ispašu uz nadzor pastira na struju, a Jožef objašnjava da je inače uzimao u zakup ranije i 194 hektara državne zemlje najviše radi ispaše, ali je smanjio zakup na svega 34 hektara pošto više goveda ne isteruje na ispašu, nego na sopstvenim povr­šinama obezbeđuje stočnu hranu. Urban obrađuje 120 hektara zemlje gde je setvena struktura usklađena za obez­beđenje hrane za farmu, pa je tako na 50 jutara detelina, za prodati suncokret uzima se sačma, a seno obezbeđuje košenjem oko 60 hektara livade. Na farmi pomažu sin, ćerka i zet, jer posla ima dosta.

- Računica u proizvodnji mleka je sve nepovoljnija, posebno od kada je mlekaru preuzeo „Imlek“. Pre četiri godine dobijali smo za litar mleka ekstra klase 53 dinara, a sada za isto tako kvalitetno mleko ekstra klase svega 41 dinar. To nikako ne ide, jer su troškovi sve veći. Svakog seljaka, pojede skupa nafta. Ne može se sa cenom litra nafte od 170 dinara rentabilno zemlja raditi. Drugo je voziti automobil, plaćati skupu registraciju i naftu, jer to je luksuz, a baviti se poljoprivredom nije luksuz, nego mukotrpan i neizvestan posao...

- Kada sam odlučio da se više ne bavim proizvodnjom mleka, u saradnji sa stručnim institucijama počeli smo da na našu farmu uvodimo rasu goveda limuzin i šarole, pristigla su i prva telad tako da orijentišemo na tov goveda koja su pogodnija i daju najbolje rezultate u proizvodnji mesa - kaže Jožef Urban.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-bavlene-poloprivredom-nije-luksuz-07-04-2019

Predrag Kostić, iz Ravnog gaja kod Barajeva, ima svega 44 godine, a još od ranog detinjstva zavoleo je život sa životinjama i život na farmi. Njegova farma danas ima preko 35 krava muzara, a sa teladima i junadima, broj grla na farmi je preko 100. Sva grla su simentalske rase, a u šali Predrag voli da kaže, „Protiv uroka imam i jednu crno belu kravu, holštajn frizijske rase”. Njega je pred kraj januara ispred FARMNET–a posetio dr vet. med. spec. Branko Jovetić i redakcija Agrobiznis magazina. Jovetić je za Farmnet magazin istakao da je zadovoljan uslovima držanja goveda na farmi, kao i da je higijena krava na zavidnom nivou, uz konstataciju da su grla u dobroj kondiciji, sa zdravim zglobovima i papcima. Naš domaćin Predrag požalio se veterinaru da sa pojedinim grlima ima problem zbog tihog teranja, odnosno pojave da kod krava nema jasnih znakova polnog žara, pa je nemoguće utvrditi kada treba izvršiti veštačko osemenjavanje. Urađen je ultrazvučni pregled
reproduktivnog trakta kod nekoliko grla. Prilikom pregleda dr Jovetić je istakao da su kod jednog grla pronađeni cistični jajnici, za šta je prepisao odgovarajuću terapiju (OVARELIN). Prosečna mlečnost na ovoj farmi je 20 litara, sa dnevnom proizvodnjom mleka do 500 litara. Otkup mleka ide preko mlekare Granice iz Mladenovca, a Predrag ima cenu 39,65 dinara po litru, plus sedam dinara subvencija od države. On za magazin kaže da nema nikakvih problema bilo da je reč o mlekari ili državi.

 

Što se tiče ishrane krava, Predrag primenjuje recepturu, koju je dobio od stručnjaka FARMNET-a, a mleko proizvedeno na njegovoj farmi je u kategoriji ekstra klase. Što se tiče bolesti i problema na farmi, naš sagovornik ističe da od pre tri godine, kada je investirao u mlekovod, nema nikakvih problema sa mastitisom. Ponekad dolazi do pojave retencije, odnosno zaostajanja
posteljice kod krava nakon teljenja. Kada je reč o tovu, povremeno ima problema sa prolivom kod teladi, naročito u vreme velikih vrućina, tokom leta. Junad prodaje klanicama, a trenutna cena je 1,9 evra po kilogramu žive stoke.

Doktor vet. med. spec. Branko Jovetić, konstatuje da ova farma ima potencijal za povećanje mlečnosti i poboljšanje plodnosti, tj. unapređenje reproduktivnih parametara, odnosno smanjenje servis perioda. Ukratko, to podrazumeva stručan i kontinuiran rad na reprodukciji. Sa tretmanom životinja treba početi, već dve do tri nedelje nakon teljenja. Neophodno je pratiti kako se odvija involucija materice. Treba na vreme izvršiti pregled i lečenje grla kod kojih postoje patološke promene na polnim organima. Rektalni pregled se dopunjuje ultrazvučnim pregledom i na osnovu nalaza na jajnicima i materici primenjuje se odgovarajuća terapija. Neophodno je redovno raditi preglede i pratiti šta se dešava nakon sprovedene terapije. Pored uobičajenih protokola u kojima se primenjuju prostaglandini za izazivanje estrusa kod krava, primenjuju se brojni drugi reproduktivni protokoli kojima se povećava stopa koncepcije tj. steonosti krava. Kod junica koje se uvode u osemenjavanje treba koristiti seksirano seme, čime se dobija veći broj ženske teladi. Ovo su samo neki od saveta našeg veterinara kojima se može unaprediti proizvodnja i plodnost mlečnih krava. Predraga Kostića, nedavno su posetili i predstavnici Nacionalne referentne laboratorije za kontrolu mleka, i tom prilikom uzeli uzorke na analizu, tako da se konačno ostvarila njegova želja, a i želja brojnih stočara, da postoji nezavisna kontrolna institucija, koja će nezavisno kontrolisati svo mleko na tržištu. Predrag, takođe smatra da je dobro da se plaćanje mleka vrši na osnovu kvaliteta, i da je to najpoštenije za sve proizvođače.

Posetili smo i Branka Marinkovića iz sela Kožuar kod Uba, gde ga je naš doktor informisao o prednosti upotrebe seksiranog semena bikova. Upotrebom seksiranog semena pri osemenjavanju procenat
rođenja ženske teladi, može biti oko 80 procenata. Kod ovog domaćina, u dva slučaja, kod prvotelki, primećeno je da je došlo do oštećenja reproduktivnih organa prilikom teljenja, tj. cepanja međice
i grlića materice. To se, prema rečima veterinara, dešava kada je porođajni kanal uzak, a plod veliki. Zbog toga treba voditi računa pri izboru semena za osemenjavanje junica. Neophodno je voditi računa o kondiciji junica, koje ulaze u osemenjavanje, kao i o tome da se osemenjavaju tek kada dostignu polnu i telesnu zrelost (15 meseci i 350 kg). Kod jedne od ovih krava veterinar je utvrdio postojanje endometritisa i cervisitisa i preporučio ispiranje materice toplim fiziološkim rastvorom sa dodatkom povidon joda. Imajući u vidu da se radi o prvotelkama, treba raditi na njihoj kondiciji. Domaćin je sugerisao da je imao problema sa pneumonijom kod nekoliko krava, za šta je dobio savet da koristi antibiotike bez karence za mleko, kao i nesteroidnu antiinflamatornu terapiju kod steonih krava, koja će dati željene rezultate, bez uticaja na kvalitet mleka, što znači da se takvo mleko može koristiti za ljudsku ishranu. Neophodno je izvršiti vitaminiziranje krava, a objekat za smeštaj krava redovno čistiti, prati i vršiti dezinfekciju.

Branko ima oko 60 grla goveda, pretežno holštajn frizijske rase, od čega 26 krava na muži. Oba farmera rade nabavku preko FARMNET mreže i ističu da cene, koje dobiju preko mreže, nisu uspeli da sami pronađu. Pored toga što mogu dobiti besplatan savet i informacije, umrežavanje za njih predstavlja dobru polaznu osnovu za podizanje nivoa proizvodnje. Svako ima svoje viđenje proizvodnje kroz Farmnet mrežu, a iskustva se razmenjuju između samih farmera.

Cilj Farmnet mreže je da farmerima treba približiti servis, da pored nabavke repromaterijala za farme, dobijaju kompletnu stručnu podršku od strane nutricionista, kao i veterinara raznih specijalnosti, koji prate komletno zdravstveno stanje grla na farmi. Cilj je da se podigne nivo proizvodnje, bez dodatnih ulaganja. Edukacija i razmena informacija za članove FARMNET mreže je besplatna.

Farmnet je SERVIS POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA koji ima za cilj povećanje obima proizvodnje i konkurentnosti kroz jedinstven informacioni sistem. Podižu transparentnost u nabavci, proizvodnji i a poljoprivrenih proizvođača.
• Farmnet je besplatna informaciona platforma, koja je dostupna svim prozvođačima podjednako
• Farmnet je distributivni kanal koji nastupa na tržištu, za i u ime naših poljoprivrednih proizvođača
• Farmnet kroz mrežu kontakata u Evropi i Srbiji ima za cilj da se izbegnu svi posrednici u lancu koji povećavaju cenu.
• Farmnet ima pristup razvijanja nezavisnih, nepristrasnih i objektivnih izvora informacija za svakog poljoprivrednika. Bez marketinga velikih kompanija, samo činjenice sa terena.

Farmeri preko Farmnet servisa imaju mogućnosti da razmene svoje agronomske podatke i iskustva jedni s drugima, sve kako bi mogli doneti bolje odluke o semenima i agronomiji, mehanizaciji

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Svako nespecifično ponašanje kod goveda najčešće ukazuje na neki zdravstveni problem. Tako na primer, igranje jezikom je poremećaj vezan za hranidbeno ponašanje. Dešava se i kod teladi i kod odraslih grla a najčešće pre i posle obroka. Uzrok je nasledni faktor, rano odbijanje teladi (prestanak sisanja) ili oponašanje druge životinje.

Faktori koji pospešuju ispoljavanje ovog ponašanja su: nedovoljno kabaste hrane, vezano držanje, veštačko napajanje, jednolično okruženje. Zato je potrebno slobodno kretanje životinja na pašnjaku ili ispustu najmanje nekoliko sati dnevno, onemogućavanje vizuelnog kontakta sa grlima koja ispoljavaju ovo ponašanje, davanje dovoljno sirove kabaste hrane. Grla sa ovim poremećajem ponašanja ne bi trebalo koristiti u reprodukciji.

 

SAVETI: Ishrana krava u zimskom periodu 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/3449-saveti-ishrana-krava-u-zimskom-periodu

 

U ishrani goveda koristi se veliki broj različitih hraniva. Za razliku od industrijski proizvedenih hraniva, za koja se uglavnom zna hemijski sastav, za većinu drugih hraniva ne zna se tačno hemijski sastav, odnosno sadržaj pojedinih hranljivih materija. To u praksi znači da se grla hrane obrocima za koje se uglavnom ne zna tačan hemijski sastav i samim tim i njihova hranljiva vrednost. Ne postoji navika kod naših proizvođača da vrše hemijsku analize hraniva, pa se ishrana goveda obavlja na tradicionalan način, na osnovu stečenog znanja i iskustva naučenog od starijih generacija.

Ono što treba znati i obavezno poštovati je da se bilo koje hranivo, koje se uvodi u obrok, mora uvoditi postepeno. Šta to znači? Od momenta kada se prvi dan uvodi u obrok, u manjoj količini, do momenta kada se određenoj vrsti i kategoriji životinja daje u punoj količini u obroku, treba da prođe oko 15 dana.

Zašto? Goveda ovce i koze spadaju u grupu preživara. Po građi želuca razlikuju se od ostalih životinja. Preživari za razliku od drugih životinja imaju četvorokomorni želudac. Ispred sirišta ( pravog želuca ) kod ovih životinja nalaze se još tri dela: burag, mrežavac i listavac. Varenje hrane počinje još u buragu i to pre svega zahvaljujući mikroflori buraga. Ne vari hranu burag sam po sebi već to čine mikroorganizmi koji se nalaze u buražnom soku a to su pre svega određene vrste bakterija. Koliko su mikroorganizmi buraga bitni za varenje hrane pokazuje podatak da ih u samo 1 ml buražnog soka ima 10 do 100 milijardi. Treba još znati da različite vrste mikroorganizama razlažu različite vrste hraniva tj. da ne mogu jedni isti mikroorganizmi da razlažu sva hraniva koja životinja konzumira.

Koja vrsta mikroorganizama će biti najzastupljenija u buražnom soku zavisi upravo od toga koje je hranivo najzastupljenije u obroku ( livadsko seno, seno lucerke, kukuruzovina, silaža cele biljke kukuruza, silaža leguminoza itd ). Kada dođe do nagle promene sastava obroka ( uvođenje zelene hrane ili nagli prelazak na ispašu, promena zelenog hraniva, naglo uvođenje većih količina silaže itd. ) dolazi do različitih problema u varenju hrane kao što su prolivi, naduni, poremećaji u radu organa za varenje i slično.

Do toga dolazi upravo iz razloga što postojeća vrsta mikroflore buraga nije u mogućnosti da u potpunosti pripremi za dalje varenje novo hranivo koje je naglo uvedeno u obrok. Zato još jednom napominjemo da se svako novo hranivo, koje će se davati u većoj kojičini, mora postepeno uvoditi u obrok kako bi se za 10 do 15 dana udovoljnoj meri namnožila odgovarajuća vrsta mikroorganizama koja će uspešno pripremiti novo hranivo za dalje varenje. Ovo posebno važi pri prelasku sa zimskog na letnji obrok. O aktivnosti i značaju mikroflore buraga navodimo samo još jedan podatak. Mikroorganizmi buraga prerađuju oko 75 % energije i oko 60 do 70 % proteina koji su kravi potrebni.

S druge strane, nijedno grlo u staji nije isto sa drugim grlima. Razlikuju se po telesnoj masi, po starosti, po fazi laktacije, po količini proizvedenog mleka. Neka grla mogu da daju 3.000 litara mleka u laktaciji, neka mogu da daju i 6.000 litara. Razlika je više nego očigledna i značajna. Takve krave ne mogu da se hrane istovetnim obrokom. Sledi zaključak da svako grlo ima različite potrebe za hranljivim materijama i da se za svako grlo mora posebno da prilagodi obrok. I dok je lako nahraniti grlo sa manjom proizvodnjom mleka, visokoproizvodna grla nije lako nahraniti. I pored velike zapremine organa za varenje, visokoproizvodna grla često ne mogu dnevno da pojedu količinu hrane koja treba da podmiri njihove potrebe za tako visokom proizvodnjom. To znači da treba dobro izbalansirati obrok.

Da bi se to uradilo, moraju se pre svega poznavati neke osnovne informacije o ishrani, pre svega kolika je to količina hrane koju krava može u toku dana da pojede. Obično sa ta količina izražava u procentima suve materije u obroku. Krave mogu da pojedu dnevno 1,5 do 3 % suve materije u odnosu na svoju težinu. Što je veća proizvodnja mleka, to se ta količina više približava gornjoj granici. Tako na primer, krava telesne mase 600 kg može dnevno da pojede i do 18 kg suve materije hrane.

Znanje i veština onoga koji sastavlja obrok za grla u proizvodnji upravo se ogleda u tome da u tih 18 kg suve materije, u konkretnom primeru, ( u praksi ima i grla sa većom proizvodnjom ) smesti dovoljnu količinu raznih hraniva koja će podmiriti sve potrebe navedenog grla. Pri tome ne smemo zaboraviti ni ekonomsku stranu proizvodnje koja je izuzetno važna. To znači da najpre moramo iskoristiti jeftinija kabasta hraniva sa gazdinstva.

Kupovina velike količine hraniva sa strane može da ugrozi rentabilnost proizvodnje. Nema dobre i rentabilne proizvodnje bez silaže, senaže, kvalitetnog sena, bilo livadskog ili sena leguminoza, proizvedenog na sopstvenim parcelama a po mogućstvu i najveću količinu zrnastih hraniva treba obezbediti iz sopstvene proizvodnje. 

Kod leguminoza je slična situacija. Navika je da se lucerka ili crvena detelina, gde je još ima, kose kada procvetaju. Njih po pravilu treba kositi u fazi pupoljaka tj. pred početak cvetanja ili ako se tu i tamo vidi po neki cvet. Takvom kosidbom dobija se hranivo koje može da sadrži i do 20 % proteina. Kasnijom kosidbom dolazimo u situaciju da se dobije hranivo sa oko 12 % proteina. Očigledno je velika razlika u kvalitetu. 

Zoran Nikolić, PSSS Pirot

 

Koliko hrane je potrebno za jednu svinju?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/svinjarstvo/item/3172-koliko-hrane-je-potrebno-za-jednu-svinju

 

 

Objekti za smeštaj stoke pre svega moraju da budu namenski građeni za vrste i kategorije životinja koje će da žive u njima pod stalnim stručnim nadzorom. Moraju zadovoljavati određene standarde o  izboru materijala za izgradnju objekata , količine prostora za svaku životinju, visine plafona,  veličinu i broju  prozora, ventilacione sisteme , kanale za odvođenje osoke i izđubravanje. Štale moraju da se grade na oceditom terenu  sa otvorima prema jugu da imaju što više sunca i svetlosti  uz adekvatne infrastrukturne i putne  uslove, voda,  struja i prilaz stočarskim objektima. Sve vrsta štale moraju  da zadovolje kriterijum jasno propisan i definisan za vrstu životinja koje  ce živeti i dati svoj proizvodni maksimum. Sa stanovišta zaštite  zdravlja životinja objekti tako moraju zadovoljiti sledeći standard: dovoljnu kvadraturu predviđenu za pojedine kategorije i grla pojedinačno, dovoljnu količinu svežeg vazduha i pravilnu izmenu vazduha u štali, suv ležaj, adekvatnu temperature i temperaturni režim u štalskim prostorijama, zaštitu od vetrova i od promaje,  porodilište mora da zadovolji sve zoohigijenske standard.

Stale za smeštaj mlečnih krava  moraju da imaju dovoljno svetlosti, adekvatan procenat vlažnosti i  temperaturu  konstantnu  na  kojoj se životinje osećaju aklimatizovano. Sunčeva svetlost je vrlo važna   tako da se veličina prozora    izračunava  po kubnom prostoru  i veličini objekta. Prozori se zimi mogu zatvoriti balama slame  koja  bi sluzila kao izolator u proleće se sa prvim toplim danima sklanjaju. Ispred svake stale poželjno je da ima ispust da se životinje mogu i prošetati ispod nadstrešnice. Podovi u starim štalama su uglavnom izgrađeni od betona  zbog održavanja ali  danas u savremenom stočarstvu se koriste  gumene  podne obloge različitih oblika da se amortizuje dodir i kontakt papaka životinja sa podlogom. Nikako ne sme da bude klizav.  Mora da postoji centralni kanal za dovoz hrane i izđubravanje. Stalski pribor se redovno mehanički čisti   sanitarno opera i dezinfikuje  kao i sav ostali materijal koji se nalazi u štali pribor za mužu   se  pere i dezinfikuje posebno propisanim načinom. Izđubravanje je neophodno svakodnevno da se količina amonijaka ne popne iznad dozvoljenog limita. Timarenje svake životinje pregled papaka, dlačnog pokrivača je obavezno kao i proba  na mastitis i higijena mlečne žlezde. Svi se ovo podaci  uredno unose i beleže u bazu podataka za svaku životinju pojedinačno   koja ima svoj Matični list  u sistemu matičnog knjigovodstva svaka životinja je evidentirana i obeležena sa usnim markicama.

Za čuvanje zdravlja životinja u štalama i stočarskim objektima  potrebno je svakodnevno provoditi čišćenje, sanitarno pranje i dezinfekcione postupke. Za uništavanje parazita na pašnjacima i njihovi larvenih oblika  koristimo: pregonsko napasanje, izmenu vrste životinja, drenažu  na terena, oranje, drljanje. Bakar-sulfat ili fero-sulfat 500 kg/ha. Potrebno je redovno u toku letnjeg perioda provoditi i  sistematsko uništavanje insekata  insekticidima na bazi piretrina, DDT i malationa. Staje treba dva puta godišnje okrečiti. Za uništavanje  larvi i  muva  važno je održavanje čistoće stale. Za uništavanje glodara postavljaju se otrovni mamci na njihov put kretanja uz obaveštavanje ljudstva.

 

Dragana Crnomarković

www.agrobiznnis.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31