Ministar u Vladi Srbije zadužen za životnu sredinu, Goran Trivan, toliko je zauzet da nema vremena da odgovara na pitanja novinara. Barem bi se tako moglo reći na osnovu odgovora, koji smo dobili iz njegove službe za saradnju sa medijima, ako se ovo može nazvati saradnjom. Naime, redakcija Agrobiznis magazina je zatražila od ministra Trivana da odgovori na vrlo jednostavna pitanja i da objasni svoje tvrdnje, koje su izazvale buru u javnosti, poput onih da nije siguran u kvalitet hrane i da veruje da neka hrana izaziva sterilitet!

Umesto da nam detaljnije obrazloži svoje tvrdnje, koje je izneo intervjuu za Večernje novosti, aktuelni  ministar u Vladi Srbije odgovara da nema vremena. Ipak, za ovako krupne optužbe gospodin Trivan bi morao da se pravda i nekim državnim organima, jer očigledno ima saznanja koja bitno utiču na zdravlje ljudi, a da pritom nije preduzeo ništa.

Ostaje nam nejasno čime je to ministar Trivan toliko zauzet, ako nema vremena da odgovara na pitanja novinara. U normalnim okolnostima ovakav odgovor poslati novinaru bilo bi ravno podnošenju ostavke, međutim kod nas važe izgleda neka druga pravila.

Svakako mi vam prenosimo šta smo „zauzetog“ ministra pitali, a sada ćemo ga i Zakonskim putem privoleti da na ista odgovori. Nije normalno da u jednoj zemlji ministar izjavi ovako teške optužbe i da se sve završi samo na tome. Ovakve izjave štete i ugledu naših proizvođača u svetu, jer je opšte poznato da strane ambasade između ostalog prate aktivnsti zvaničnika i o tome izveštavaju svoje Vlade.

 

Sent: Monday, October 2, 2017 3:45 PM
To: Press
Subject: Pitnja za ministra Trivana

Postovani,

Molim vas da nam ministar Goran Trivan odgovori na sledeca pitanja?

1.       Koji su prioriteti u narednom periodu ministarstva koje vodi?

2.       Sta je uradjeno od kada ste preuzeli duznost ministra? Ko su druzavni sekretari i da li je zavrsena sistematizacija radnih mesta?

3.       Primili ste brojne strane ambasadore, sta su najvise zeleli da znaju?

4.       Koliko ministarstvo sada ima zaposlenih i da li je to dovoljno?

5.       Zasto je ste u intervjuu Vecernjim novostima izjavli  da niste sigurni u kavlitet proizvoda u Srbiji, na osnovu cega to tvrdite? Da li gradjani mogu da budu sigurni u institucije ili ne mozete d aim garantujete bezbednost hrane?

 

Citiram:

 

"Zbog toga imamo nekvalitetno zemljište, što utiče na kvalitet hrane. Ja nisam srećan zbog kvaliteta onoga što znam da jedemo. Nije za paniku, ali to je važno pitanje. Da li neko razmišlja o tome zašto mi imamo toliko prisutan sterilitet među mladim ljudima? Lično verujem da je ono što unosimo kao hranu u oganizam dobrim delom razlog za tu vrstu problema", rekao je Trivan.

Nase pitanje je na osnovu kojih podataka je izneta ova tvrdnja i da li ste upoznati da u Srbiji postoji Zakon o zemljistu, Da li takav akt postoji recimo u Nemackoj ili nekoj drugoj clanici EU poput Austrije, Spanije, Holandije i gde je Srbija u odnosu na te drzave?

6.       Zbog cega mislite da je poljoprivreda najveci zagadjivac? Da li je o tome razgovarali  sa svojim prethodnikom i sadasnjim ministrom poljoprivrede gospodinom Branislavom Nedimovicem?

7.       Sta je preduzeto tim povodom?

8.       Da li mislite da ste ovakvim izjavama nastetili ugledu domacih proizvodjaca takvom i da li ostajete pri istoj? Da li je Ruska Federacija mozda zbog ovoga pokrenula pitanje kvaliteta proizvoda koje uvozi iz Srbije o cemu se pisalo prethodnih dana.

 

9.     

Citiram: Da li neko razmišlja o tome zašto mi imamo toliko prisutan sterilitet među mladim ljudima? Lično verujem da je ono što unosimo kao hranu u organizam dobrim delom razlog za tu vrstu problema - pojasnio je on.

Na osnovu kojih istrazivanja ste izneli ovo uverenje i na koje konkretnu proizvode mislite, da li su oni domaci ili strani? Molim pojasnite na sta ste konkretno mislili? Koji proizvodi izazivaju sterilitet.

Molimo vas da odgovore dobijemo do petka 6.10.2017 do 15h

 

Inače, kako Agrobiznis magazin saznaje u Ministarstvu zaštite životne sredine nije urađeno gotov ništa, a po svemu sudeći to je i tačno, jer nisu imali vremena, ni na naša pitanja da odgovore. Možda je ministar prezeuzet, jer zapravo nema sa kime da radi, ali to su sve nagađanja običnog novinara, koji nije dobio nikakve odgovore. Videćemo kako će ministar Goran Trivan odgovoriti, kada ga budemo podsetili da je prema Zakonu o informacijama od javnog značaja, dužan da nam da odgovore. A što se tiče intervjua, mi ga nismo ni tražili, jer nam ne treba intervju od ministra,  koji nema poverenja u institucije, a ni poljoprivredne proizvođače u sopstvenoj zemlji, što proizilazi iz njegove tvrdnje da ne zna šta jede.

Mi iz redakcije Agrobiznis magazina mu poručujemo da ne brine, i da ako kupuje domaće proizvode od domaćina u Srbiji, nema razloga za brigu, a za ostalo neka se uputi sam, kao i svaki drugi građanin ove zenlje.

Ipak, vremena za odgovor je imao Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, koji je prilikom otvaranja pogona za proizvodnju nudli, odnosno svetski poznatog brenda WAI WAI u Rumi, rekao okupljenim novinarima  da je zadovoljan kvalitetom hrane, koja se može naći na policama marketa u našoj zemlji. Dodaje i to, da novootvorena fabrika nudli, koristi pretežno sirovine iz naše zemlje, preko 90%, počevši od soje, kukuruza i pšenice, uglavnom sa teritorije opštine Ruma, ali i ostalih opština u Sremu i Mačvi. Predsednik Vučić nam je ovom prilikom rekao da ne zna na šta je Trivan mislio, kada je dao ovakvu izjavu. Ali da je lično zadovoljan hranom i pohvalio investiciju nepalskog milijardera gospodina Nirvane.

Inače u biografii Gorana Trivana stoji da je završio Šumarski fakultet u Beogradu, tako da je nejasno na osnovu čega je mogao da zaključi da hrana izaziva sterilitet i odakle zabrinutost za kvalitet hrane, kada mu to nije ni približno struka, a ni resor. Ostaje da se vidi šta će šumarski inženjer Goran Trivan reći kada ga na to Zakon bude podsetio. Naravno interesantno je i to šta će reći srpski domaćini, koji se nisu mogli načuditi tvrdnjama novopečenog ministra u Vladi premijerke Ane Brnabić, koju ćemo tagođe zamoliti za stvaove po ovim pitanjima.

Detaljnije u Agrobiznis magazinu za oktobar 2017. godine.

ODGOVOR MINISTRA!

Ko je Goran Trivan?

 

U zvaničnoj biografiji koja je stigla Narodnu skupštinu u predlogu za sastav Vlade Ane Brnabić stoji da je Goran Trivan 1991. postao ministar za omladinu i sport, a da je nakon toga počeo da radi u JP ”Srbijašume”, najpre kao direktor Biroa za projektovanje, planiranje i razvoj. Kasnije je postavljen na mesto Izvršnog direktora te kompanije. 

 
Na jesen 2001. godine uhapšen je zbog sumnje da je izvršio krivično delo "podstrekivanja" čime je omladinski kamp "Karataš" kod Kladova oštećen za 6,5 miliona dinara. 
 
Kako piše beogradski list ”Blic” Apelacioni sud potvrdio je oslobađajuću presudu zbog apsolutne zastarelosti. 
 
Optužnicom Višeg javnog tužilaštva, Trivan se teretio da je u toku 2000. godine podstrekao generalnog sekretara omladinskog kampa Đerdap Šimeta Čičkovića da iskoristi svoj položaj i obezbedi mu deo stana, površine 78 kvadrata u Beogradu. Trivanu je, kako je stajalo u optužnici, JP "Srbijašume", u kojem je bio zaposlen, delimično rešilo stambene potrebe obezbeđivanjem jednog dela navedenog stana u površini od 70 m2, dok za kupovinu drugog idealnog dela istog stana nije imao novčanih sredstava.
 
Član je Socijalističke parije Srbije, a bio je koordinator SPS-a za Timočku krajinu. U februaru prošle godine izabran je za potpredsednika GO Beograd.
 
Na mesto sekretara za zaštitu životne sredine grada Beograda postavljen je 2008. godine.

SRBIJA ima ozbiljan problem s kvalitetom zemljišta i zato moramo da izvršimo sanaciju postojećeg zagađenog tla. To je ogroman posao i jedan od najvažnijih, jer nam od kvaliteta zemljišta direktno zavisi kvalitet hrane koju jedemo. Zato tu dolazimo do jednog od ključnih pitanja - kakva je hrana koju jedemo?

Upozorava ovo, u razgovoru za "Novosti", ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, ističući da je u celom svetu jedan od najvećih zagađivača poljoprivredna proizvodnja, zbog erozije zemljišta i hemijskih supstanci koje se koriste za zaštitu biljaka.

- To je slučaj i u Srbiji. Zbog toga imamo nekvalitetno zemljište, što utiče na kvalitet hrane. Ja nisam srećan zbog kvaliteta onoga što znam da jedemo. Nije za paniku, ali to je važno pitanje. Da li neko razmišlja o tome zašto mi imamo toliko prisutan sterilitet među mladim ljudima? Lično verujem da je ono što unosimo kao hranu u organizam dobrim delom razlog za tu vrstu problema. Važno je da se vratimo drugačijoj proizvodnji, da ne zagađujemo namirnice koje jedemo, jer tako zagađujemo nas same. To je krug u koji smo ušli i iz koga se teško izlazi.

* Da li za ovaj problem postoje rešenja?

- Potrebno je da pređemo na nove tehnologije koje su ekološki prihvatljivije. Ministarstvo poljoprivrede već radi na načinima kako da se promeni svest o tome šta se zapravo koristi, i ja ih u tome podržavam.

* Sve češće se govori o izvorištima pijaće vode u Srbiji

i činjenici da većinom njih zapravo upravljaju stranci.

- Veliko je pitanje šta sada, kada ste pravo korišćenja tih izvora kao zemlja prodali nekoj kompaniji, može da se učini. Ja zaista strepim i imam pravo da kažem da sam zabrinut i da država mora da misli o tome kome će pripadati pravo korišćenja izvora pijaće vode. Bez obzira na procene međunarodnih organizacija da mi spadamo u 50 ili 100 država koje imaju rezerve pijaće vode, ja se s tim ne slažem. Ako smo svesni činjenice da u ovom trenutku postoji uverenje da dostupne pijaće vode na planeti nema dovoljno, to ukazuje da su države koje imaju pijaću vodu bezbedne i bogate.

* Da li je moguće pronaći nova izvorišta pijaće vode i da li je to u planu?

- Da, naravno da mogu da se nađu nova izvorišta, ali rano je govoriti o takvim planovima. Srbija u ovom trenutku misli da nema problema sa pijaćom vodom, a ja se sa tim ne slažem. Uzmite u obzir nestašice pijaće vode u pojedinim gradovima i regionima u Srbiji tokom leta i biće vam jasno da nešto nije u redu. Ili nemamo kapacitet za proizvodnju pijaće vode u Srbiji, ili nemamo pijaću vodu. Mislim da je istina negde između.

* Koliko danas otpadne vode predstavljaju opasnost?

- Svedoci smo ubijanja života u rekama, a neki privredni sistemi čak nisu našli za shodno da ugrade sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. To se više neće tolerisati. Mi razumemo teškoće s kojima se susreće privreda, i privreda jeste najveći investitor u zaštitu životne sredine, ali privreda je i najveći zagađivač. Menjamo prag tolerancije kada je u pitanju zagađivanje vode. Uveravam vas da će inspekcija biti mnogo češći gost u postrojenjima.

* Koliko je novca u ovom slučaju potrebno?

- U preradu otpadnih voda je potrebno da uložimo na oko pet milijardi evra rok od 25 do 30 godina, a nešto manje novca je potrebno za rešavanje otpada u celini. Moramo da podignemo nivo kulture u Srbiji da bismo došli do zdravije i čistije životne sredine. Prema procenama, u Srbiji imamo između 4.000 i 5.000 divljih deponija, i to je zaista previše, ali to ne možemo da rešimo dok ne rešimo prethodno pitanje, a to je pitanje kulture. Plan upravljanja otpadom postoji za predviđenih 26 regionalnih deponija. Posebno pitanje je zemljište, kada imate zaprljane površinske vode i otpad koji se baca po zemlji i na taj način zagađuje zemljište, tako se zagađuju i podzemne vode. Želim da javnost kroz ovo što govorim shvati koliko je važno držati čistom površinu zemlje.

* Na koji način građani mogu da pomognu?

- Da bismo realizovali sve što je važno, potrebno je vreme, ali su neophodni i pomoć i podrška, kako Vlade Srbije, tako i samih građana. Moram da kažem da nama puno mogu da pomognu i, recimo, penzioneri. Takođe, kada govorimo o obrazovanju, Ministarstvo prosvete je vrlo svesno važnosti ove teme i ozbiljno radimo na tome da ova tema dobije još veći značaj u školama.

* Kako će se rešavati problem otpada na javnim površinama i u rekama?

- U planu je da Srbiju očistimo od otpada, naročito PET ambalaže. Verovatno ćemo primeniti jedan od sistema koji kod nas još nije primenjivan. Postoji način da se Srbija u roku od godinu-dve očisti od ambalažnog otpada.

* Na kom je nivou danas reciklažna industrija u Srbiji?

- Moramo da krenemo s razvrstavanjem otpada u domaćinstvima. To će biti proces, ali očekujem da će se u Beogradu to uraditi već u roku od godinu dana, a u nekim mestima u Srbiji to se već i radi.

* Nedavno ste bili u poseti SAD, gde ste imali razgovore sa potencijalnim investitorima...

- Veoma sam zadovoljan posetom i načinom na koji su nas ugostili. Ovo nam je bila druga poseta u ovoj godini. Imali smo jednu vrstu konferencije gde smo okupili potencijalne investitore iz države Merilend koji su zainteresovani da investiraju u oblast životne sredine u Srbiji. Oni će nam doći u posetu do kraja godine i to će biti prilika da konkretnije razgovaramo. Spremni su da investiraju u preradu otpadnih voda, kao i komunalnog otpada. Nastavićemo takvu vrstu komunikacije i sa drugim zemljama, zemljama Zapadne Evrope, Rusijom i sa Kinom. To nam je cilj, da dovedemo velike investitore. Sada smo u mogućnosti da u svetu svuda reklamiramo zaštitu životne sredine kao srpski brend. Veoma je važno da razumemo da se Srbija nalazi na jednom od 40 najbogatijih područja biodiverzitetom u svetu.

 

SRBIJA NEĆE NAPRAVITI GREŠKU

* KADA će biti moguće otvaranje poglavlja 27, koje bi moglo da bude jedno od najtežih?

- Poglavlje 27 je najkompleksnije i najobimnije. To je jedan od razloga zašto je i formirano ministarstvo. Mi ćemo u poglavlje ući kada budemo spremni. Nisam za to da hitno uđemo u pregovore. Želim da još jednom temeljno pretresemo stanje životne sredine u Srbiji i da donesemo sud o tome šta nam je pregovaračka pozicija. Potrebno je da se dobro pripremimo, mislim da ne treba žuriti. Kada brzate možete doći u situaciju kao pojedine zemlje u okruženju, koje su pravile greške u pregovaranju, jer su htele brzo sve da urade, i sada plaćaju penale EU zbog toga što nisu dostigle standarde na koje su se obavezale tokom pregovora. To se Srbiji neće desiti.

SREĆA DOLAZI IZ PORODICE

* Da li, od kada ste na funkciji ministra, imate dovoljno vremena za porodicu?

- Vremena je manje nego ranije zbog obaveza koje nosi ovaj posao. Pre nego što prihvatite ovakav posao, morate računati šta je sve u opisu radnog mesta. Ipak, sve je stvar prioriteta. Naravno da imam vremena za svoju porodicu, za svog sina i suprugu, i tako će biti i dalje. To je neophodan začin u životu svakog čoveka koji želi da bude srećan. Sreća dolazi, pre svega, iz porodice. Ja sam rekao da posao koji radim nije samo posao za mene, to je moj život, i srećan sam što radim ovaj posao, stvarno uživam u tome, ali ipak je moja baza i središte života moja porodica.

 

KO ZAGAĐUJE, TAJ ĆE I DA PLATI

* DA li postoji plan za podizanje prihoda od ekoloških taksa?

- Mi sada radimo na ažuriranju podataka da bismo utvrdili koliko imamo obveznika, ko sve plaća, a ko ne plaća takse, i do kraja godine ćemo imati podatke o tome. Postoje kompanije i institucije u Srbiji koje ne plaćaju ono što su po zakonu u obavezi da plate. Ko zagađuje, taj će morati i da plati, i to u skladu sa zakonom. Treba da razumeju da je to doprinos za našu budućnost, za decu, za čistiji vazduh, vodu...

 

Izvor: www.novosti.rs 

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan poručio je da će se novoformirano ministarstvo veoma ozbiljno i odgovorno baviti životnom sredinom. „U nekim pitanjima bićemo beskopromisni, a neka ćemo rešavati uz prihvatljive kompromise koji omogućavaju razvoj zemlje“, rekao je ministar Trivan gostujući u emisiji „Talasanje“ Prvog programa Radio Beograda.

On je istakao da je najvažniji instrument sprovođenja politike u oblasti životne sredine inspekcija, ali da ona nema ni dovoljno ljudi, ni opreme, ni novca. „Osim što moramo iznutra da reformišemo i unapređujemo inspekciju, ne možemo ništa ozbiljno da uradimo bez podrške Vlade Srbije. Potrebno je više novca i ljudi. Onoliko koliko se uloži, toliki će biti i napredak“, rekao je ministar Trivan.

Kao prioritete novog ministarstva, Trivan je istakao pre svega pitanje voda i smeća. „Prerada otpadnih voda najvažnije je pitanje ne samo kod nas, nego na čitavoj planeti. Tu je i pitanje odlaganja i prerade otpada. I kod ovih prioriteta najveći problem je novac koji država nema i zato je neophodno javno-privatno partnerstvo, kroz koje će privatne kompanije ulagati novac, donositi tehnologije i zarađivati od prerade, a država sačuvati kontrolu nad tim resursima i nadizarati tehnologije prerade. Dok sam ja ovde neće biti prljavih tehnologija u Srbiji“, naglasio je ministar Trivan.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30