Na osnovu slika početnici bi zaključili da judino uvo (Auricularia Auricula-Judae) i nije gljiva. Međutim, ovo je samo dokaz raznorodnosti sveta gljiva. Postoji veliki broj pihtijastih vrsta od kojih neke žive na zemljia, a neke, kao ovde opisana, na otpalim granama i grančicama.

Opis gljive veoma odudara od standardnog.

Gljiva nema ni šešira ni stručka, već jedinstveno plodno telo nepravilnog oblika, koji, najčešće, podseća na uvo. Nepravilni nabori su uočljivi i spolja i unutar „uva“.

Boja plodnog tela kreće se od maslinasto smeđe do ljubičasto sive, na mestima koja su prosušena boja može biti i antracit crna.

Meso gljive je elastično, kod mladih primeraka želatinozno pihtijasto, meko, kod starijih i prosušenih žilavo i tvrdo. Prosušeni primerci, kada se nakvase, vrate pihtijastu konzistenciju.

Ukus i miris nisu izraženi. Boja spora je bela.

Ova gljiva može se naći u proleće na granama i grančicama raznog belogoričnog drveća, najčešće zove, drveta o koje se, po predanju, obesio Juda, pa je po tome i ova gljiva dobila ime.

Gljiva je jestiva ali bez osobitog mirisa i ukusa, a kako nema opasnih dvojnica slobodno je berite i jedite.

U literaturi sam pronašao da se ova gljiva, u istočnim zemljama, smatra za specijalitet, pa i da joj se pripisuju određena lekovita svojstva.

 

GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Piše Vladimir Janjić

Agrobiznis magzin, mart 2019.

Srbija ima odlične uslove za uzgajanje najskupljih gljiva, čiji kilogram košta od 2.000 do 8.000 evra, ali ovog ali ovog posla se, iz nekog razloga, niko ne prihvata. Oni malobrojni znaju bez čega u lov na tartufe ne treba kretati.

U okolini Loznice, rodnom mestu Vuka Karadžića - Tršiću, u potragu za tartufima se ne kreće bez svinje. Ali, ne zbog društva, već zato što su se ove životinje dokazale kao najbolji detektori za traženje najskupljih gljiva. Svinje imaju odličan njuh i mogu da nanjuše dobru gljivu, čak i ako je ona 3 metra ispod zemlje. Što je najbitnije, sposobne su da odvoje otrovne od neotrovnih tartufa.

Jedini problem je što vole i da ih jedu, pa da vlasniku ne bi smazale 8.000 evra, stalno moraju da nose korpu preko njuške. Tartufe, inače, zovu "hranom bogova" i "jelom aristokrata", jer mogu da ih priušte samo bogataši.Tako je sada, tako je bilo i u dalekoj prošlosti.

Plod raste isključivo pod zemljom, a tražen je zbog više od 400 mirisnih nota koje pojačavaju aromu svakom specijalitetu. Iako se verovalo da ove pečurke ne uspevaju u našoj zemlji, u protekle dve decenije ustanovljeno je da Srbija leži na tartufima, jer su pronađene desetine vrsta na 250 lokacija. Takođe, imamo idealne geografske uslove za uzgajanje jer se nalazimo na 45. paraleli, na potezu na kom su Portugalija, Španija, Italija - zemlje poznate po brojnim plantažama tartufa.

Na svetskom tržištu potražnja za ovim specijalitetima je mnogo veća nego ponuda jer su, gastronomski, to najcenjeniji dodaci jelu. U kockarnicama, recimo u Los Anđelesu, hamburger srednje veličine sa tartufima premašuje 5.000 dolara. U Americi su napravili čokoladu sa mrvicama tartufa i vanile, a kilogram košta 6.000 dolara.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Rakija od suvih šljiva - tehnologija proizvodnje i saveti 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3161-rakija-od-suvih-sljiva-tehnologija-proizvodnje-i-saveti

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30