Posle afere u Čileu, poreklo malina se dokazuje uz sertifikat i garantni list da su sto odsto odgajane u SrbijiPrvi efekti afere sa prepakivanjem malina u Čileu već se osećaju na svim tržištima glavnih svetskih proizvođača ovog voća, pa i u Srbiji. Samo desetak dana otkako je „Rojters” objavio da je firma iz Čilea nekoliko godina prodavala u Kanadi jeftine kineske maline obeležene kao „čileanske organske”, većina izvoznika od proizvođača sada traži veće garancije porekla robe.

Na ovaj način i izvoznici i kupci štite se od prepakivanja robe koje je uzelo maha na svim svetskim tržištima kada je reč o malinama.

Kako „Politika” nezvanično saznaje, taj zahtev najpre je krenuo od vlasnika stranih, uglavnom francuskih hladnjača koje posluju u Srbiji. Ovaj uslov sve češće postavljaju i kupci iz EU, koji posle skandala u Čileu obazrivije pristupaju kupovini malina na drugim tržištima. Na tome insistiraju i sanitarne vlasti koje detaljnije kontrolišu isporuke.

– Od svih u lancu trgovine traži se dokaz da je roba poreklom iz Srbije. To se potvrđuje „fud frod” protokolom. Oprezniji su i izvoznici i kupci – kaže za naš list dr Aleksandar Leposavić, jedan od najvećih stručnjaka za malinarstvo.
Prema njegovim rečima ovo je pomak nabolje i dobra vest za domaće proizvođače i naš sektor malinarstva uopšte. Kupci, dodaje, žele garanciju da je ovo voće proizvedeno u Srbiji i nije mešano sa ukrajinskim, poljskim, kineskim... i pod tim uslovom nisu nikada pravili pitanje oko cene. To se dokazuje sertifikatom o usaglašenosti kao i garantnim listom da je malina sto odsto proizvedena u našoj zemlji. Taj dokument pruža dodatnu potvrdu ali i povlači krivičnu odgovornost u slučaju da se ustanovi da roba nije poreklom iz zemlje proizvođača.

Leposavić podseća da je pojava norovirusa u nekim gradovima Kanade 2017. i 2018. bila inicijalna kapisla za otkrivanje afera s prepakivanjem maline u Čileu.

– Uzrok je bila konzumacija kineske maline čiji je uvoz zaustavljen. Ali, naknadno je otkriveno da je ona nastavila da se prodaje posredstvom čileanske firme koja ju je prepakivala i prodavala u Kanadi kao svoju – naglašava Leposavić i dodaje da je ta pojava riskantna jer smo i mi svojevremeno na evropskom tržištu imali problema sa norovirusom koji je potvrđen u isporukama iz Srbije.

– To je bila reeksportovana malina iz nekih drugih zemalja. Da li uvezena iz Poljske, Ukrajine, Bugarske, Bosne i Hercegovine ili Kine. Retko je to bila srpska malina. Naš standard u proizvodnji i u preradi daleko je iznad konkurencije i na tome treba istrajati – kaže on. Kao neke od mera za ispravku grešaka iz prošlosti u malinarstvu Srbije, Leposavić navodi popis stvarnog stanja površina i funkcionalnosti postojećih zasada, analizu zastupljenosti sorata i opravdanosti njihovog gajenja, i više od svega, potrebu većeg prisustva struke na terenu.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/369291/kupci-traze-garancije-porekla-srpske-maline/

Ministarstvo poljoprivrede još od januara sarađuje sa američkim DFC-om, a ta garancijska šema pomoći poljoprivrednicima vredi 60 miliona dolara.To je danas izjavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović gostujući na Pinku i pojasnio da je 20 miliona već otišlo kroz kreditnu podršku, preko tri banke.

"Suština je da za obezbeđenje investicije poljoprivrednog proizvođača, recimo kupovine zemlje, DFC i država daju 60 odsto a poljoprivrednik ostalih 40 odsto, što je posebno važno jer se poljoprivrednici upravo zato što ne žele da nešto svoje daju kao sredstvo obezbeđenja kredita, ređe i odlučuju na investicije", pojasnio je Nedimović.On je naveo su DFC-u ponuđene tri stvari iz oblasti poljoprivrede od kojih je prva u vezi sa startapovoma za mlade koji prvi put ulaze u poljoprivrednu proizvodnju, druga je žensko preduzetništvo, a treća je prehrambena industrija, odnosno veliki proizvođači koji nisu obuhvaćeni IPARD-om i državnim programima pomoći.

Nedimović je pojasnio da se prva linija odnosi na poljoprivrednike do oko 40 godina kojima bi se kroz grantove pomogao odlazak na selo i ulazak u poljoprivrednu proizvodnju.

Kada je reč o drugoj liniji u kojoj je žensko preduzetništvo, njome bi se pomagala proizvodnja karakteristična za seoska domaćinstva gde su žene nosioci proizvodnje, dakle pretežno proizvodnja ajvara, sira, džema i slično.

Trećim programom bi se pomoglo naše voćarstvo, povrtarstvo, prerada kukuruza i pšenice, kao sektori koji nama sada nedostaju.

Dodao je da prve garancijske šeme treba očekivati u narednih mesec, dva.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=09&dd=30&nav_id=1740189

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30