Nedavno je na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu odbranjen master rad koji je za cilj imao da objasni proizvodnju Angelike, lekovite biljke o kojoj smo ne tako davno pisali ali nismo imali dovoljno informacija o tome kako se ona plantažno gaji. Zbog toga vam jedan deo rada Jovana Lazarevića, sada mastera poljoprivrede prenosimo u celosti kako bi vam otkrili zanimljivosti iz proizvodnje i dali ideju šta bi to mogao biti vaš agrobiznis.
Botanički, angelika je dvogodišnja i trogodišnja biljka, ali se kao gajena kultura proizvodi isključivo kao jednogodišnja, osim u situaciji kada se gaji radi semena, pa se proizvodi kao dvogodišnja. Može se proizvoditi direktnom setvom na stalno mesto gajenja, što se ne preporučuje zbog slabe klijavosti semena ili iz rasada, koji je najpogodniji način razmnožavanja (Stepanović i Radanović, 2011; Kišgeci i Adamović, 1994). Rasad angelike se zasniva sredinom jula meseca, setvom semena u hladne leje ili u stiroporske kontejnere  kako bi biljke dostigle optimalnu razvijenost za rasađivanje u jesen (kraj oktobra, novembar mesec, u zavisnosti od vremenskih prilika). Zemljište, gde se zasniva rasad u hladne leje, potrebno je dobro pripremiti, usitniti.
Dužina leje se određuje proizvoljno, po potrebi, dok je širina 1 – 1,2 m. Nakon pripreme zemljišta, seme se seje „omaške“, a potom se prekriva tankim slojem zemljišta, supstrata ili dobro zgorelog stajnjaka. Da bi se što duže čuvala vlaga u zemljištu, zasejanu površinu je moguće prekriti agrotekstilnom folijom ili nekim drugim prirodnim malčem (slamom, npr.), do nicanja biljaka, kada se prostirka sklanja.
Potrebno je i zasenčiti zasejanu površinu (mrežama za zasenu), redovno navodnjavati (najčešće mikroorošivačima) i po potrebi pleviti, kako bi se obezbedili što optimalniji uslovi za klijanje, nicanje i razvoj biljaka. Za setvu 1m² potrebno je 10 – 12 g semena, čime se, uz prosečnu klijavost od 40 – 50%, dobija oko 900 sadnica po 1m² (Stepanović i Radanović, 2011).
Da bi se postigao što veći prinos ali i izbeglo formiranje cvetonosnog stabla u prvoj godini proizvodnje, prečnik korenove glave sadnica igra presudnu ulogu. Naime, biljke kod kojih je prečnik korenove glave veći od 40 mm će u prvoj godini cvetati i plodonositi i na taj način će se značajno smanjiti prinos korena. Sadnice sa prečnikom korenove glave do 20 mm će u prvoj godini obrazovati lisnu rozetu i omogućiti korenu da se što bolje razvije. Postoje i prelazni slučajevi, kada je prečnik korenove glave između 20 mm i 40 mm. U tom slučaju, jedan deo biljaka će cvetati, a jedan deo će formirati lisnu rozetu, u
zavisnosti od količine padavina (Kišgeci, 2002).
Priprema zemljišta i sadnja angelike Priprema zemljišta se sastoji iz: osnovne obrade (kraj leta), đubrenja uz osnovnu obradu, predsetvene pripreme (neposredno pred sadnju). Osnovna obrada podrazumeva oranje na dubinu od oko 30 – 40 cm, kako bi se stvorio što dublji i rastresitiji sloj zemljišta povoljnih fizičkih karakteristika. Uz osnovnu obradu, poželjno je dodati 40 – 50 t dobro zgorelog stajnjaka. Predsetvena priprema se izvodi neposredno pred sadnju, u jesen, Ukoliko se sadnja ostavlja za proleće, i predsetvena priprema zemljišta se obavlja tada, kako bi se što više sačuvala tzv. „zimska vlaga“
(Stepanović i Radanović, 2011).
Sadnja angelike se obavlja u jesen ili u proleće naredne godine. U ravničarskim područijima, sadnja se obavlja na međurednom rastojanju od 60 – 70 cm i na
rastojanju između biljaka unutar reda koje iznosi 30 – 40 cm. Primenom ovakvog načina sadnje, postiže se 41000 – 48000 biljaka / 1ha. U brdsko – planinskim predelima, primenjuje se nešto gušća sadnja i to na međurednom rastojanju 40 – 50 cm i rastojanju u redu 20 – 25 cm. Na ovaj način se dostiže brojnost od 80.000 biljaka/ha. S obzirom da je masa korena u ovim područijima nešto manja, većim brojem biljaka po jedinici površine se obezbeđuje i veći ukupan prinos. U zavisnosti od veličine parcele, sadnja se može izvoditi ručno (slika 6) ili mašinski (Stepanović i Radanović, 2011; Kišgeci, 2002).
Nega i zaštita useva angelike Nega useva angelike obuhvata navodnjavanje, međuredno kultiviranje i prihranjivanje. U periodu suše i visokih
temperatura, potrebno je obaviti navodnjavanje u nekoliko navrata, čime se povećava otpornost biljaka prema bolestima ali i obezbeđuje veći prinos. Međuredno kultiviranje se vrši u proleće, najčešće dva puta, dok ne dođe do zaklapanja redova, a u cilju razbijanja pokorice i suzbijanja korova. Uz kultiviranje vrši se i prihrana azotnim đubrivima u količini od 200 kg / ha (Stepanović i Radanović, 2011).
Kada se govori o zaštiti angelike, najveći izazov je suzbijanje korova. Hemijsko suzbijanje nije dovoljno istraženo, tako da se korovi najčešće suzbijaju agrotehničkim, mehaničkim i fizičkim metodama. Od fitopatogenih mikroorganizama, moguća je pojava prouzrokovača rđe, pepelnice i pegavosti listova. U cilju suzbijanja ovih patogena, moguća je primena fungicida na bazi ditianona, mankozeba, difenokonazola. Insekti su redovna pojava, ali ne pričinjavaju ekonomski značajne štete.
Najčešće se sreću različite vrste stenica, biljne vaši i buvači (Kišgeci, 2002).
Angelika se gaji radi korena, u kome je koncentrisano najviše etarskog ulja. Neposredno pre vađenja korena, vrši se siliranje nadzemne mase silokombajnima, iz koje se, takođe, dobija etarsko ulje. Nakon siliranja nadzemne mase sledi izoravanje korena koje se vrši pomoću plugova ili specijalizovanih vadilica. Koren se sa njive transportuje do destilerije, gde nakon pranja, sušenja i usitnjavanja sledi destilacija etarskog ulja. Prosečan prinos svežeg korena po jedinici površine, u uslovima tzv. „suvog ratarenja“ iznosi oko 10000 kg. U uslovima intezivnog navodnjavanja, prinos se može čak i duplirati. Sa 1
ha može se prosečno dobiti oko 15 kg etarskog ulja (Stepanović i Radanović, 2011).
Ukoliko se radi o semenskoj proizvodnji, seme se ubira tek u drugoj godini proizvodnje, početkom juna meseca. Obično se obavlja ručno, odsecanjem štitastih
cvasti koje nose seme. Tako ubrano seme se transportuje u odgovarajuća skladišta na sušenje i dozrevanje. Nakon 4 - 5 dana, seme je spremno za setvu, odnosno preradu, u zavisnosti od cilja proizvodnje (Stepanović i Radanović, 2011).

Izvor: Agrobiznis magazin 

Tikva ili „Cucurbita pepo“ je biljka poreklom iz Srednje Amerike iz Meksika, koja je doneta u Evropu 1492. godine. U Mesksiku, kao i Južnoj Americi, bundeva i bundevine semenke, korišćeni su u ishrani
i u lekovite svrhe u doba Asteka. Uprkos značajnim klimatskim razlikama, tikva se veoma brzo prilagodila na uslove u Evropi, čak se i proširila na druge kontinente. To je biljka koja ima kratak vegetativni period razvoja. Međutim, pogrešno se poistovećuje tikva (stočna, uljana ili muskatna) sa bundevom. Bundeva je sasvim druga sorta (bela bundeva, dulek, pečenka) i slično i treba ih tako i tretirati, jer postoje vidne razlike među njima. Jedna od bitnih razlika je i izgled, oblik i nutritivni sastav semena tikve golice (koja je presvučena tankom zelenom pokožicom) i bundeve čija je semenka presvučena zadebljalim slojem narandžasto žute boje. Tikva kao i bundeva ima široku primenu u ishranu ljudi i životinja samim tim imaju privredni značaj. U selu Stražava kod Prokuplja živi i radi Miša Petković, odlučno je zakoračio u poljoprivredu nakon dugogodišnjeg rada kao komercijalista u prokupačkoj staklari. Porazgovarali smo sa Mišom Petkovićem, gde je bilo reči o proizvodnji ove biljne kulture, dragocenim svojstvima koje ima meso i ulje tikve golice. Proizvodnja tikve golice nije zahtevna što se tiče zemljišta.

„Setva tikve golice obavlja se u poslednjoj nedelji aprila meseca, a najkasnije do završetka prve nedelje maja meseca. Nije otporna na rane mrazeve već na -1 oC izmrzava. Setva se izvodi na rastresitom zemljištu na dubini od 3 do 5 cm, u kućicama na rastojanju od 50 cm i u razmaku između redova do 160 cm, ovakva setva je obavlja ručnu. Sklop semena je 3 semenke u kućici. Međutim, na većim površinama setva se obavlja mašinski, pneumatskim sejalicama, ali plodored je drugačiji: rastojanje u redu je oko 25 - 30 cm, a širina između redova je 200 cm. Sklop po hektaru iznosi 18.000 semenki. Kada se formira mreža, ona izbacuje četiri do pet kraka, svaki krak rodi tri do pet tikvi. Nije zahtevna kada je u pitanju zaštita, a jedina bolest koja je napada je zelena vaš koja se javlja posle drugog lista, posle nicanja. Ukoliko se zelena vaš pojavi, tretira se insekticidom i posle toga nema više prskanja“, priča nam Miša Petković.

U optimalnim uslovima gajenja tikva golica može da ima dobre prinose u mesu i semenu. Berba se obavlja najviše ručno i ekonomičnije je sušiti prirodnim putem na suncu. Može doneti pristojnu zaradu i spada u najprofitabilniju poljoprivrednu kulturu. „Tikva golica u optimalnim vremenskim uslovima i kada se posadi u optimalnim rokovima setve na jednom hektaru se ostvaruje prinos na mesu oko 70 t, a prinos semena može dostići i do 1.8 t, u zavisnosti od tipa i klase zemljišta. Kada se cela tikva ubere na njivi, plodovi se slože na tzv. dozrevanje 10 - 15 dana, pa se nakon toga vremena ručnim otvaranjem, veoma lako bez skoro ikakvih pomagala seme vadi i priprema za sušenje. Sušenje se može izvoditi prirodnim putem na suncu koje je ekonomičnije, besplatno je. Moguće je sušenje izvesti i u sušarama na temperaturi od 40 oC. Osušeno seme najbolje je skladištiti u papirnoj ambalazi ili drvenim sanducima do momenta ceđenja. Proces ceđenja obavlja se na presama potiskivanjem, ulje se prihvata u čistim posudama i otprema na taloženje prirodnom gravitacijom, a kasnije se pristupa pakovanju u flašama.

Naravno da postoje i savremene linije za proizvodnju ulja, koje imaju filtere sa taložnicima, pumpama i punilicama. Izuzeno je isplativa tikva golica koja može doneti pristojnu zaradu“, kaže Miša Petković. Meso i ulje tikve golice ima lekovita svojstva i nalazi primenu u pripremi hrane. Ulje u kome se čuvaju svi korisni sastojci semenki bundeve, a zbog specifičnog ukusa jelima daje posebnu aromu i odlično je kao dodatak salatama. Bogato omega 3 i omega 6 esencijalnim masnim kiselinama koji čovekovom organizmu povećavaju energiju.

„U mesu (žućkasto-zelenkaste boje) nalase se dragoceni i lekoviti sastojci, fitosterini, salicilna kiselina, fitin, ali mineralnih soli, kalijum, fosfor i gvožđe. Hladno ceđeno ulje tikve golice sadrži vitamin E i to u zavidnim količinama, nezasićenim masnim kiselinama omega 6 i 9. Nije preporučljivo za prženje, isključivo se koristi za oplemenjivanje salate, sireva, ribe, pirinča i odličan je dodatak za pripremu marinada i sosova. Može se piti dva puta dnevno po jedna kafena kašičica“, zaključuje Miša Petković.

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Nana je višegodišnja zeljasta biljka, visine stabla od 30 - 100 cm. Stablo je jako razvijeno, četvorougaono, crvenkaste boje, prekriveno dlačicama. Ima jako razvijene stolone, u velikom broju iz kojih se razvijaju nova stabla. Listovi su duguljasto - ovalni, na vrhu zašiljeni, a po obodu nazubljeni. Listovi su naspramni, sa lica tamnozeleni, a sa naličja svetliji, lisne drške su ljubičasto - crvene, a listovi su prekriveni dlačicama. Cvetovi su ružičasti skupljeni u klasaste cvasti, cveta od jula do septembra. Plod je orašica, a seme je sterilno te se razmnožava isključivo stolonima. Može se naći kao samonikla i kao gajena forma. Lišće nane ima jak i karakteristižan miris, pomalo poput balzama. Ukus mu je ugodan, oštro - aromatičan, isprva zagreva, a zatim hladi. Češljasta nana ima vrlo aromatižan miris, a ukus joj je, kao i zelenoj, nalik na ukus kima, lagano ljut i ponekad travnat, nimalo rashlađujući. Eterižno ulje obe vrste sadrži mentol i menton. Lišće sadrži i tanin. Sadržaj eteričnog ulja iznosi oko 2,5%. U srednjoevropskoj kuhinji nana ne igra veliku ulogu. U Engleskoj i SAD njome se začinjavaju voćni kokteli i sokovi, voćne salate, grašak i mrkva, čaj i kakao. Najpoznatija upotreba je za čuveni anglosaksonski mint - sos koji se služi uz ovčetinu i teletinu, uz paštete, žele i jela od riba. Kod nas se upotrebljava za začinjavanje pasulja. Ulje nane služi za aromatiziranje likera, slatkiša, zubnih pasta i lekova. Za slične svrhe upotrebljava se i esencija nane (ulje u alkoholnom rastvoru). Zbog prijatnog i osvežavajućeg ukusa, nana se upotrebljava za čaj, u čajnim mešavinama ili samostalno. Plodored - gaji se obavezno u plodoredu, na isto mesto se vraća nakon 5 - 7 godina. Zemljište - najbolje uspeva na strukturnim, plodnim zemljištima, sa dosta vlage koja su osunčana i zaklonjena od vetra. Predusev - dobri su joj predusevi i strna žita i okopavine. Obrada zemljišta - pod oranje uneti 30 tona/hektaru stajnjaka, zatim orati na 25 - 30 centimetara, po oranju rasturiti mineralno đubrivo PK i to 120 kilograma/hektaru P i 150 kilograma/hektaru K. Azot koristiti u prihrani tokom vegetacije u količini od 150 kilograma/hektaru. Sadnja - za sadnju se koriste jednogodišnji stoloni, sadnja se obavlja u jesen sredinom oktobra do prve polovine novembra. Sadi se u redove 70 centimetara puta 15 centimetara. Za sadnju treba upotrebiti 1500 kilograma stolona/hektaru. Zemlja se zagrće u jesen. Mere nege - od mera nege primenjuju se: razbijanje pokorice, okopavanje, prihranjivanje, plevljenje i navodnjavanje. Najveće zahteve za vodom ima u fazi granjanja i cvetanja, kao i posle prvog košenja. Prve godine se prihranjuje isključivo azotom, a naredne sa NPK u odnosu 1:0, 7:1. Žetva - prvi otkos se vrši kada se pojavi 1/3 cvasti, drugi u septembru, a ako su jeseni suve može se kositi i treći put. Ako se kvalitetno odrade agrotehničke mere može dati sledeće prinose: 2,5 tona/hektaru suvog lista, 5 tona/hektaru suve herbe i 40 kilograma/hektaru etarskog ulja. Pakovanje i čuvanje - list i herba se pakuju i čuvaju u papirnim kesama ili jutenim vrećama dok se etarsko ulje čuva u bocama od tamnog stakla ili u metalnim kantama. Čuvaju se na suvom i promajnom mestu. Rok trajanja ovih droga je do 1 godine. Primenjuje se u obliku čaja, kapi, kapsula... Najčešće se koristi čaj za smirenje stomačnih tegoba po potrebi. Dnevna doza je 3 - 6 grama lista i 5 - 15 grama tinkture. Etarsko ulje se primenjuje prosečno 6 - 12 kapi za internu upotrebu ili 3 - 4 kapi kada se inhalira.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30